Hibridni sud za Istočni Timor - pravna i politička dimenzija

Međunarodni krivični sud u Istočnom Timoru Ujedinjene nacije su ustanovile nezavisno od odluka nacionalnih vlasti. On je, kao i drugi sudovi tog tipa, bio plod političkih dogovora u okviru Ujedinjenih nacija. Osnivanje ovog suda u velikoj meri bilo je uzrokovano činjenicom da u toj državi nakon povlačenja Indonezije gotovo da nije bilo pravnika s iskustvom rada u pravosuđu. Sud za Istočni Timor prvi je hibridni sud koji je počeo sa radom. Iako mešovitog sastava, on je bio deo nacionalnog pravosudnog sistema. Do osnivanja ovog suda došlo je neposredno nakon što su Ujedinjene nacije uspostavile prelaznu upravu u toj državi. Iako je bilo predloga da se osnuje zaseban tribunal za suđenje osobama odgovornim za zločine, Savet bezbednosti nije postupio po tim preporukama. Umesto toga osnovana su Posebna veća za ozbiljne zločine sastavljena od domaćih i međunarodnih sudija za suđenje osobama osumnjičenim za zločine učinjene u Istočnom Timoru. Posebnim većima data je isključiva nadležnost nad zločinima genocida, ratnim zločinima, zločinima protiv čovečnosti, ubistvima, seksualnim zločinima i mučenjima koja su se dogodili u Istočnom Timoru u razdoblju od 1. januara do 25. oktobra 1999. godine, a pod određenim uslovima i za zločine učinjene pre toga datuma. Materijalna prava koje su primenjivala Posebna veća za zločine genocida, ratne zločine i zločine protiv čovečnosti gotovo je u potpunosti preuzeto iz Rimskog statuta Međunarodnog krivičnog suda.