Iskustva pravosudnih sistema 'novih' ekonomija EU i Srbije u susret Standardu 23 EU

Izveštaj Evropske komisije iz 2012. godine nam ukazuje da su za nagomilane nerešene predmete krivi nedovoljno strucne, podobne i korumpirane sudije. Kao jedan od koraka u rešavanju problema u Hrvatskoj Evropska komisija sugeriše ukrupnjavanje sudova. Zbog ovih okolnosti Evropska unija, je u jednom trenutku bila pred odlukom da na Hrvatsku primeni Mehanizam saradnje i provere, odnosno monitoring i posle pristupanja Evropskoj uniji, kakav se primenjuje na Bugarsku i Rumuniju.

Reforma pravosuđa je upravo kljucna za jacanje poslovne klime u Hrvatskoj i u 2016. godini. U Hrvatskoj imamo više od 8.000

zakona, a svaki od njih ima barem jedan podzakonski propis i zbog same te cinjenice, pretpostavlja se kako je teško poslovati u ovoj zemlji. Cini se da bi planirana reforma, ako se u svakom segmentu sprovede onako kako je zamišljena i ako ne bude raznih alternativa zbog drugih interesa, mogla postici krajnji cilj, olakšati donošenje odluka i ujednaciti opterecenost sudova. Za uspeh reforme nužno je osigurati i punu informatizaciju sistema i novac za nove zgrade i premeštaj sudija. Ako se ti preduslovi ispune, reforma bi na duži rok mogla doneti poboljšanja.

Sažetak temeljnih programskih smernica reforme pravosuđa u

Hrvatskoj u 2016. godni za naredni period sadržao bi sledece'

• a)    Rešavanje nagomilanih i nerešenih sudskih predmeta -Program rešenih predmeta

• b)    Sankcionisanje nezakonitosti u privatizaciji - Program ciste ruke;

• c)    Sprecavanje i sankcionisanje korupcije - Program pravna država na delu i

• d)    Uspostavljanje efikasnog prav-nog i pravosudnog sistema -Sistem u funkciji građana.

5.    Stanje reforme pravosuđa Srbije na putu ka EU 6.    Preporukeii pravci dalje reforme pravosuđa u Srbiji

Kao prvi korak u tom smeru reforme pravosuđa prema prepo-ruci EU, izvršeno je ukrupnjavanje sudova cime se smanjio broj osnovnih sudova u Hrvatskoj sa 67 na 24. Broj nerešenih sudskih predmeta je 490.000. Vidi se mali napredak u pravosuđu Hrvatske jer je 2012. godine ova zemlja imala u proseku 5,1 zaostalih predmeta na svakih 100 stanovnika, dok je u 2014. godini to smanjila na 4,6. Jasno se zakljucuje da teret tih predmeta nije jedako raspoređen. Stoga bi trebalo posebnu pažnju posvetiti efektnijoj preraspodeli tih predmeta jer neke sudije imaju premalo predmeta, a druge previše. Po ucinku, kvalitetu i nezavisnosti sudova u Hrvatskoj, situacija se popravlja poslednjih godina. Tako broj dana potrebnih za prvostepenu presudu u parnicnim i trgovackim postupcima pao sa 462 u 2010. godini na 380 u 2014. godini. Nezavisnost pravosuđa meri se kroz istraživanje javnog mnenja, ne kroz egzaktne podatke, a u Hrvatskoj 38% ispitanika smatra da je nezavisnost sudija "prilično loša", 28% da je "jako loša", 27% da je "prilicno dobra", a 7% da je "jako dobra". Samo Italija, Bugarska i Slovacka imaju lošiju percepciju nezavisnosti pravosuđa, dok najbolju imaju Danska, Finska i Svedska u EU. Na osnovu svih ovih podataka evidentno je da postoje izvesni pozitivni pomaci u pravo-suđu Hrvatske ali ipak nedovoljni. Zemlje sa slabijim pravosudnim sistemima, kao što su Hrvatska, ostaju pri dnu, a zemlje s boljim pravosuđem ostaju pri vrhu.6

Tokom 2015. i 2016. godine Srbiju po recima Georgia Harley-a stru-cnjaka Svetske banke za pravo-sudne reforme karakterišu nedostatak doslednosti koja je sama po sebi problem, jer ljudi ocekuju jednak pristup i jedin-stvenu primenu zakona. Ovaj strucnjak istice da je pravda cesto nedostupna za prosecnog Srbina, uglavnom zbog visokih troškova advokata i sudskih troškova. Sa stanovišta funkcionisanja privrede u Srbiji sudski sistem je odlican ali sa umerenom preprekom za njihovo osnovno poslovanje. Istovremeno, stalni programi obuke za sudije, tužioce i osoblje ce povecati kapaci- tete ljudi koji rade u sistemu. Uska grla u proceduri treba da budu uklonjena. Program smanjenja zao-stalih predmeta treba da se fokusira na one slucajeve koji su nepotrebno "zagušivali" sistem. Dalje se, isto tako, preporucuje uvođenje standardizovanog pri-stupa rutinskih aspekata obrade predmeta, kao što su kontrolne liste i šabloni. Takođe treba zago-varati pooštravanje zakazivanja rasprave pred sudom, ukljucujuci i vođenje rasprave tokom dana i u potpunosti koristiti softver funkcio-nalnosti upravljanja predmetima. Srecom, sudstvo je u dobroj poziciji da sprovede takve reforme prema ugledu na EU. Budžetska potrošnja na pravosuđe još uvek nije u skladu sa prosekom EU, a postoji mogucnost da se efektnije realizuje kroz produktivnost i inovacije u sistemu pravosuđa.7 Generalno u Srbiji se po podacima Saveta za borbu protiv korupcije ne odvaja dovoljno sredstava u budžetu Srbije za pravosuđe, niti su potpuno prenete budžetske nadležnosti na Visoki savet sudstva i Državno vece tužilaca. Uopšteno, treba da postoje dva potpuno nezavisna budžeta -budžet za sudstvo i tužilaštvo.8

Tabela 3. Budžetska izdvajanja po glavi stanovnika za pravosuđe u državama Jugoistocne Evrope i nekih "starih" država clanica EU 2012. i 2014. Godine

Država/ godina	2012 (eura)	2014 (eura)
Albanija	9	9
BiH	28	30
Hrvatka	47	51
Crna Gora		42
Srbija	27	29
Makedonija	17	18
Finska	67	71
Holandija	131	122
Norveška	104	78
Svedska	107	103

Izvor- Evropski pravosudni sistemi, Izveštaj CEPEJ, broj 23, 8 (2016) ili podaci su dostupni na adresi Evropske komisije za efikasnost pravosuđa (CEPEJ)

Međutim dosadašnja istraživanja pokazuju da ce kontinuirani monitoring i intervencija kod novih institucija verovatno biti potrebni i u daljoj perspektivi u Srbiji. Kako se akademija za pravosuđe i saveti budu razvijali potrebno ih je stalno nadzirati. Evropska Komisija mora biti stalno svesna pokušaja od strane obe politicke elite i clanova pravosudnih tela da menjaju pravila koja regulišu obaveze i njihov delokrug poslovanja. Dakle, iako ce biti potrebno zatvoriti poglavlje 23 i pokazati njegovo uspešno sprovođenje, nezavisnost pravosuđa i reforme ce izvesno ostati problem i nakon ulaska Srbije u EU.10Na to nam ukazuje i Savet za borbu protiv korupcije preko svog izveštaja iz marta 2016. godine gde kao zabrinjavajucu cinjenicu navodi to što cak i ljudi koji rade u pravosuđu smatraju da ono nije nezavisno.

Savet za borbu protiv korupcije predao je Vladi Srbije izveštaj o stanju u pravosudnom sistemu Republike Srbije 2016. godine, preporuke i dalje pravce od kojih cemo izdvojiti najvažnije. Pravo-suđe u Srbiji postiglo je određene, ali nedovoljne pomake kada je rec o suđenju u razumnom roku, vrednovanju nosilaca pravosudnih funkcija, i imenovanju predsednika sudova, ali ostaju problemi uticaja izvršne vlasti, posebno u komen-tarisanju sudskih slucajeva, zatim velikog broja sudija, te sporog sprovođenja strategije reforme pravosuđa. Izveštajem se konsta-tuje i da je došlo do poboljšanja u rešavanju starih predmeta i da su doneti podzakonski akti koji se ticu kriterijuma i merila za vrednovanje rada kao i izbore sudija i tužilaca, Zakona o zaštiti prava na suđenje u razumnom roku ( 'Sl. glasnik RS", br. 40/201,5), ali i da je potrebno ubuduce kontrolisati njihovu implementaciju, kao i veliki broj starih predmeta koji traju više godina. Broj predmeta starijih od pet godina u osnovnim sudovima smanjen je za cetiri odsto, dok je broj predmeta starijih od deset godina smanjen za 12 odsto. Doneti su propisi na osnovu kojih je moguce vrednovati nosioce pravosudnih funkcija, kao i to da je ranije vecina predsednika sudova bila u v.d. funkciji, što je bio nacin korupcije sudija. Prisutna je visoka percepcija prisustva korupcije tako da 25% sudija misli da su kolege korumpirane, te da to za svoje kolege misli 30% tužilaca kao i 60% advokata. Istovremeno, prema nekim drugim istraživanjima cak 80% građana smatra da su nosici pravosudnih funkcija podložni primanju mita. Mreža sudova u Srbiji je problematicna i utvrđena je bez određenih merila tako da u Srbiji ima duplo više sudija, nego što je to slucaj u evropskim zemljama.

Zbog ovih napred iznetih cinjenica da su određene sudije opterecene i imaju veliki broj predmeta a druge nemaju posla, potrebno je naci merila na osnovu kojih ce se videti koliko je sudija potrebno Srbiji. Ono što bi trebalo biti merilo kod broja sudija u Srbiji a što je u skladu sa standardima EU je da zapadno-evropske ekonomije imaju 21,5 sudija na 100.000 stanovnika, dok u Srbiji imamo dvostruko više, oko 39 sudija na 100.000 stanovnika. 11 Srbija se uostalom obavezala u skladu sa poglavljem 23 da ce se pratiti efekti primene Zakona o izvršenju i obezbeđenju, što znaci da ce se meriti dužina trajanja postupaka i broj predmeta. Od donošenja Zakona o izvršenju i otuđenju broj starih predmeta u Srbiji je krajem 2016. godine smanjen za 700.000. Inace, oko 2,9 miliona nerešenih sudskih pred-meta smo imali u Srbiji 2015. godine a od toga samo u Novom Sadu 11.633 sudskih predmeta koji traju više od pet godina.

Srbija je zapocela pregovore za ulazak u Evropsku uniju u decembru 2015. godine, a prego-varacka poglavlja 23 i 24 u pregovorima o clanstvu sa EU otvorena su 18. jula 2015. godine na međuvladinoj konferenciji u Briselu. Time je zapocet proces temeljne reforme pravosudnog sistema, koja ce morati da odgovori na najvažnije izazove: usposta-vljanje pravne države, iskore-njivanje korupcije, nezavisnost sudstva i posvecenost ocuvanju i unapređenju ljudskih prava. Jedan od prioriteta koji se navodi u Akcionom planu za pregovaracko poglavlje 23 je svakako smanjenje broja starih predmeta. U okviru akcionog plana za pravosuđe vezano za poglavlja 23, velika pažnja u Srbiji se poklanja upravo unapređenju efikasnosti pravo-suđa, cemu ce doprineti primena novog Zakona o izvršenju i obez-beđenju, koji je stupio na snagu jula 2016. godine, zatim programu rešavanja starih predmeta koji sprovodi Vrhovni kasacioni sud, kao i jacanju pravosudnih profesija - javnih izvršitelja, beležnika i medijatora.

Tabela 4. Prosecan broj rešenih predmeta po sudiji u Srbiji i EU 2015. godine

Država	Prosecan broj predmeta
Srbija	340
EU	850

Izvor: Reforma pravosuđa u Srbiji, podaci i infor-macije dostupni na adresi /dnevne-vesti/180516/, dostupno dana 1.1.2017. g.

Veoma bitan segment kroz dalje reforme našeg pravosuđa na putu ka EU je i nagrađivanje - plate naših sudija i tužioca koje su znatno niže ne samo od "starih" ekonomija EU vec i od zemalja Zapadnog Balkana. Plate isplacene sudijama i tužiocima u Evropi' prema podacima koju objavljuje Portal Analitika, osim švajcarskih sudija najbolje su placene vrhunske sudije u Velikoj Britaniji oko 20.000 eura mesecno, Norveškoj 159.836 eura godišnje ili 13.319 eura mesecno i Danskoj oko 15.000 eura mesecno. Osim Jermenije koja ima najniže plate u pravosudnim organima, plate sudijama i tužiocima su u Moldaviji svega 308, odnosno 231 euro. Sto se tice zemalja regiona, u Srbiji tužioci i sudije višeg ranga primaju u proseku 1.396 evra, dok u susednoj Hrvatskoj imaju duplo više i primaju po 2.610 evra.

Ono što se preporucuje zemljama koje su pocele pristupne pregovore sa EU je dalje povecanje zarada sudijama i tužiocima. Evropski trend je znacajno povecanje plata sudija i tužilaca u poređenju sa prosecnom bruto platom na nivou države, iako se ovde među državama uocavaju znacajne razlike. Odnos između plata sudija i tužilaca u vrhovnom sudu ili u najvišem žalbenom sudu i državnog proseka bruto godišnje plate je zanimljiv indikator za merenje raz-lika između zemalja izuzimanjem faktora kao što je nacin zapošlja-vanja, starosna dob, prethodna služba, devizni kurs ili BDP.

Tabela 5. Prosecna mesecna plata sudija višeg ranga u nekim državama Zapadnog Balkana i starih država EU 2015. Godine

Država	Prosecna plata tužioca i sudija višeg ranga
Hrvatska	2.610 evra
BiH-a	2.148 evra
Srbiia	1.396 evra
Makedonija	1.186 evra
Crna Gora	1.126 evra
Velika Britanija	20.000 evra
Norveška	13.319 evra
Danska	15.000 evra

Izvor' Podaci i informacije preuzeti sa sajta http'// 214469/evo-koliko-iznose-zara..., dostupno dana 1.1.2017. godine a na osnovu poda-taka Komisije za efikasnost pravosuđa Saveta Evrope (CEPEJ)

7.    Zaključak

Ako propratimo izveštaj Evropske Komisije iz novembra 2016. godine, evidentno je da su zemlje Zapadnog Balkana ucinile ozbiljne napore povodom modernizacije pravnog okvira svojih pravosudnih sistema. Mnoge zemlje pa i Srbija u regionu Balkana i dalje se suocavaju sa strukturalnim nedostacima pa i u oblasti pravosuđa. Komisija istice da je sudstvo u mnogim zemljama regiona i dalje nedovoljno neza-visno i pod uticajem politike i raznovsrnih interesa. Istina u poslednje vreme su ojacani meha-nizmi u borbi protiv korupcije i organizovanog kriminala u zemljama Zapadnog Balkana i Srbije. Sada se radi na tome da se poveca transparentnost u svim državnim sferama. Srbija koja je pregovore u vezi pristupanja EU pocela 2014. godine, do sada krajem 2016. godine otvorila je 6 pregovarackih poglavlja dok je poglavlje 25 privremeno zatvoreno. Brzina pregovora Srbije zavisi umnogome od vladavine prava i daljeg napretka u vezi normali-zacije odnosa sa Kosovom i Metohijom koji predstavlja politicki uslov. Evropska komisija od Srbije zahteva da nastavi sa ekonomskim reformama. Podrška implemen-taciji pravnih reformi u pravosuđu Srbije je prisutna sa svih strana, ali ipak po nama nedovoljno efektna i brza i zahtevace još puno napora da se dostignu standardi koji prate ovu oblast na putu zemlje ka EU.