Izvršavanje presuda suda i nadzor nad Konvencijom

Evropska konvencija za za{titu ljudskih prava i osnovnih sloboda je me|una-rodni ugovor potpisan u Rimu, novembra 1950. godine, koji je stupio na snagu tri godine kasnije, kada ga je 15 dr`ava ~lanica Saveta Evrope potpisalo. Ova konvencija je me|unarodni instrument koji reguli{e postupak pred Evropskim sudom za ljudska prava, kome su gra|ani 45 dr`ava Evrope, koje su je ratifikovale, mogu obratiti radi za{tite ljudskih prava povre|enim aktom dr`ava ~lanica. Zbog toga je ratifikovanje ove konvencije jedan od glavnih uslova za prijem u ~lanstvo Saveta Evrope. Uzimaju}i Univerzalnu deklaraciju o ljudskim pravima iz 1948. godine kao po~etnu ta~ku, sastavlja~i Konvencije su tra`ili da se slede ciljevi Sa-veta Evrope kroz o~uvanje i razvijanje ljudskih prava i osnovnih sloboda. Konvencija je trebalo da predstavlja prve korake za skupno ostvarivanje izvesnih prava navedenih u Univerzalnoj deklaraciji.

Srbija je postala ~lanica Saveta Evrope 3. aprila 2003. godine, a 3. marta 2004. godine ratifikovala je Evropsku konvenciju za za{titu ljudskih prava i osnovnih sloboda,1 tj. primljena je u ~lanstvo SE pre ratifikovanja Konvencije. Od tog momenta gra|ani mogu da se obra}aju Sudu i da podnose individualne predstavke, ukoliko smatraju da su organi Srbije povredili njihova prava garantovana Konvencijom.

Pored procesnih i materijalnopravnih odredbi o u`ivanju, za{titi i ograni~a-vanju ljudskih prava i osnovnih sloboda, ova Konvencija sadr`i i odredbe o mehanizmima nadzora nad po{tovanjem obaveza koje name}e Konvencija.

Nadzor nad primenom odredaba Konvencije, prvobitno se realizovao na dva nivoa. Najpre, pojedinac se, shodno na~elu supsidijariteta, obra}ao doma}im organima radi za{tite svojih prava. Po iscrpljivanju pravnih sredstava predvi|enih doma}im pravom mogao se direktno obratiti Evropskoj komisiji za ljudska prava, koja je predstavljala prvi nivo nadzora nad po{tovanjem ljudskih prava garantova-nih Konvencijom od strane organa dr`ava ~lanica. Dakle, direktno obra}anje Sudu nije bilo mogu}e. Komisija bi poku{ala da pomiri pojedinca i dr`avu, ali u slu-~aju da ne uspe u tome donela bi izve{taj koji je sadr`ao i odre|ene preporuke. Komisija ili same dr`ave, ako su prihvatile obaveznu nadle`nost Suda, mogle su u roku od tri meseca proslediti slu~aj Sudu, koji je predstavljao drugi nivo nadzora. Me|utim, ako dr`ava nije prihvatila obaveznu nadle`nost Suda ili ako u roku od

* Zastupnik Republike Srbije pred ECHR - Evropskim sudom za ljudska prava.

tri meseca slu~aj nije prosle|en Sudu, Komisija bi odlu~ivala da li je do{lo do povrede Konvencije.

Radi ubrzanja postupka pred Sudom Protokolom 11 ukinuta je Komisija, tako da je sada mogu}e direktno obra}anje Sudu koji je u osnovi organ za obavljanje nadzora nad po{tovanjem Konvencije. Ukoliko Sud, nakon sprovedenog postupka, utvrdi da je do{lo do povrede Konvencije, mo`e dosuditi pravi~nu naknadu ( just satisfaction ) podnosiocu predstavke ( applicant ), a mo`e odrediti mere individualnog i op{teg karaktera u odnosu na tu`enu dr`avu ( respondent ).

Ina~e, Konvencijom nisu garantovana sva ljudska prava, ve} se radi o minimumu standarda o kojima je konsenzus postignut jo{ pre vi{e od 50 godina, a koji su vremenom dopunjavani protokolima uz Konvenciju. Od stupanja Konvencije na snagu usvojeno je ~etrnaest Protokola. Protokoli 1, 4, 6, 7, 12 i 13 dodali su dalja prava i slobode onima koje Konvencija garantuje, dok je Protokol 2 dodelio Sudu ovla{}enje da daje savetodavna mi{ljenja. Protokol 9 omogu}io je pojedina~-nim podnosiocima predstavki da upu}uju Sudu svoje predmete, uz prethodnu ratifikaciju visoke strane ugovornice i prihvatanje kolegijuma za proveru. Ovo je po-ni{teno Protokolom 11 koji je restrukturirao mehanizme izvr{enja. Ostali Protokoli ticali su se organizacije i postupka kod instititucija Konvencije. U maju 2004, kao odgovor na potrebu daljeg usagla{avanja, otvoren je za potpis Protokol 14.

Pored toga, Evropski sud za ljudska prava je kroz case law u velikoj meri pri-lago|avao ove principe i standarde potrebama prakse.

U principu, Konvencija se odnosi prevashodno na gra|anska i politi~ka prava, a u znatno manjoj meri na ekonomska, kulturna i socijalna prava jer su ona za{ti}e-na kroz druge me|unarodno-pravne instrumente. Me|utim, pravo na zdravlje ili pravo na socijalno osiguranje, kao prava socijalnog karaktera, mogu}e je {tititi kroz ~lan 8. Konvencije, tj. kroz pravo na po{tovanje privatnog i porodi~nog `ivota.

Na taj na~in, Sud kroz svoju praksu u velikoj meri pro{iruje polje za{tite ljudskih prava garantovanih Konvencijom.

Ovla{}enja Suda

^lanom 46. stav 1. Konvencije predvi|eno je da Visoke strane ugovornice preuzimaju obavezu da se povinuju pravosna`noj presudi Suda u svakom predmetu u kome su stranke.

Za podnosioca predstavke od velike je va`nosti da zna {ta Sud mo`e, a {ta ne mo`e da u~ini. Treba imati u vidu da je odluka Suda “su{tinski deklaratorne prirode” (to je Sud konstatovao u slu~aju Assanidze protiv Gruzije ). To zna~i da Sud mo-`e konstatovati povredu Konvencije i dosuditi naknadu ( just satisfaction ) i tro{ko-ve postupka. Strane ugovornice su tako|e u obavezi da preduzmu neophodne mere u korist podnosioca predstavke kako bi se spre~ila dalja zloupotreba prava, uklonile nastale posledice ( restutituio in integrum ) i predupredilo novo kr{enje prava.

Izvr{avanje presude u nekim slu~ajevima zahteva i preduzimanje dodatnih mera. U presudi Scozzari and Giunta protiv Italije Sud je objasnio obaveze dr`a-ve da preduzme op{te mere kako bi se spre~ile dalje povrede ili individualne mere kako bi ispravile posledice povrede koje trpi sam podnosilac predstavke:

“^lanom 46. Konvencije Visoke strane ugovornice preuzimaju obavezu da se povinuju pravosna`noj presudi Suda u svakom predmetu u kom su stranke, ~ije }e izvr{enje nadgledati Komitet ministara. Iz toga proizilazi da, inter alia, presuda u kojoj Sud utvrdi kr{enje name}e odgovornoj dr`avi pravnu obavezu ne samo da isplati `rtvi nov~anu sumu dodeljenu kroz pravi~no zadovoljenje, ve} i da izabere, pod nadzorom Komiteta ministara, op{te i/ili, ako ima potrebe, individualne mere koje }e usvojiti u svom pravnom sistemu kako bi ispravila povredu prava utvr|e-nu pred Sudom i njene posledice koliko god je to mogu}e. Odgovorna dr`ava je slobodna da izabere mere na koji na~in }e izvr{iti svoje pravne obaveze koje pro-izilaze iz ~lana 46. Konvencije, s tim {to takve mere moraju biti u skladu sa za-klju~cima presude Suda.”

Individualne mere zavise od karaktera same povrede i okolnosti slu~aja. One se obi~no preduzimaju onda kada pravi~no zadovoljenje nalo`eno od strane Suda nije dovoljno da bi se otklonile sve posledice povreda prava iz Konvencije, odnosno kada pojedinac i posle presude Suda trpi posledice kr{enja njegovih prava. Takve mere su npr. ponovno otvaranje sudskog postupka, brisanje krivi~nog dosijea, davanje boravi{ta, ukidanje odluke o deportaciji ili ekstradiciji itd.

Ponovno otvaranje postupka (ponavljanje postupka) pred doma}im sudovima mo`e da bude jedan od efikasnijih na~ina za otklanjanje posledica povrede prava garantovanih Konvencijom. Ponavljanje postupka bi svakako trebalo preduze-ti u situacijama u kojima: a) o{te}ena strana trpi veoma negativne posledice zbog konkretnog postupka, a koje se ne mogu ispraviti nov~anom naknadom - pravi~-nim zadovoljenjem ili na drugi na~in, osim ponovnim razmatranjem slu~aja, b) presuda Evropskog suda za ljudska prava dovodi do zaklju~ka da je sporna presuda doma}eg suda meritorno suprotna Konvenciji ili kada je utvr|ena povreda po-sledica proceduralne gre{ke ili nedostatka takve te`ine da je mogla ozbiljno dovesti u sumnju ishod postupka pred doma}im sudovima.

Dr`ave ~esto donose posebne zakone kojima se dozvoljava ponavljanje postupka nakon pravosna`ne presude Evropskog suda. SCG je to predvidela u Zakonu o parni~nom postupku, ali nesumnjivo bi sli~no re{enje trebalo predvideti i za krivi~ni i upravni postupak.

Op{te mere se preduzimaju u cilju spre~avanja novih sli~nih povreda u bu-du}nosti. Njihov broj je ogroman, a primena odre|ene mere zavisi od uo~enog problema i potreba u konkretnom slu~aju. Mogu}e je da su povrede prava nastale kao posledica: a) nedostataka u samom zakonodavstvu, tako da bi se op{te mere ogledale u izmenama i dopunama ustavnih akata, zakona i podzakonskih propisa ili do-no{enju novih, ako je uzrok povrede prava njihovo nepostojanje; b) pogre{nog tu-ma~enja postoje}eg zakonodavstva i Konvencije i lo{e prakse sudskih organa.

U takvim situacijama neophodno je promeniti sudsku praksu u skladu sa preporukama Suda u cilju izvr{avanja njegovih presuda. To isto va`i i za praksu upravnih organa. Pored toga, preventivno delovanje u cilju spre~avanja daljeg kr-{enja prava iz Konvencije mo`e se sprovesti kroz prevo|enje i objavljivanje presuda Suda sa dodatnim komentarima, kao i obezbe|ivanje njihovog {irokog distribuiranja i dostupnosti, {to je u skladu sa preporukom Komiteta ministara Rec. (2002)13 od 18. XII 2002. godine dr`avama ~lanicama o objavljivanju i distribuciji teksta Konvencije i procedentnog prava u dr`avama ~lanicama.

Treba imati u vidu da Sud ne mo`e ukinuti odluku doma}eg Suda ili staviti van snage doma}i zakon, jer su neke njegove odredbe u suprotnosti sa Konvencijom. Me-|utim, u slu~aju da dr`ava ~lanica ne preduzme adekvatnu akciju u cilju izmene zakonodavstva, za koje je Sud na{ao da predstavlja kr{enje Konvencije, Sud }e to ko- mentarisati u narednim presudama u vezi sa sli~nim pitanjima. To je u~injeno, na primer, u slu~aju Messina protiv Italije, koji se ti~e pregledanja po{iljke zatvorenika, a povodom ~ega je Sud u ranijim presudama utvrdio povredu ~lana 8. Konvencije.

U nekim slu~ajevima Sud ide i korak dalje. Tako je povodom utvr|ene povrede ~lana Protokola i Konvencije (pravo na mirno u`ivanje imovine) Sud zahtevao od dr`ave da vrati oduzetu imovinu ( Brumarescu protiv Rumunije ), dok je u slu~a-jevima nezakonitog li{avanja slobode i utvr|ivanja povrede ~lana 5. Konvencije ( Ilascu i dr. protiv Rusije i Moldavije ) Sud konstatovao povredu tra`e}i od tu`enih dr`ava da preduzmu sve mere u cilju okon~anja arbitrernog li{avanja slobode apli-kanata zato~enih u zatvoru u nepriznatoj Moldavskoj Republici Pridnjestrovlju.

Sa druge strane, dr`ave i same svesne svojih obaveza prema Konvenciji preduzimaju mere u cilju otklanjanja uslova koje u budu}nosti mogu dovesti do povreda Konvencija (hrvatska vlada je renovirala Krilo B dr`avnog zatvora Lepo-glava povodom presude Benzan protiv Hrvatske u kojoj je konstatovana povreda ~lana 3. Konvencije u vezi sa uslovima u pomenutom zatvoru). Kada su u pitanju uslovi u zatvorima za nadzor nad Konvencijom posebno je zadu`en Evropski komitet za spre~avanje nehumanog i degradiraju}eg tretmana i mu~enja (CPT) ustanovljen Evropskom konvencijom za spre~avanje torture, nehumanog i poni`ava-ju}eg tretmana i mu~enja od 1989. godine.

U slu~aju Republike Srbije doneta je za sada samo jedna presuda (slu~aj Ma-tija{evi} ) u kome je Sud smatrao da utvr|ivanje povrede pretpostavke nevinosti predstavlja dovoljnu satisfakciju za podnosioca predstavke, ne dosudiv{i mu tra`e-ni iznos od 50.000 eura na ime nematerijalne {tete. Sa druge strane, Republika Srbija je morala da dostavi dokaz da je presuda objavljena i prevedena na srpski jezik, kao i da je distribuirana svim sudovima u Republici Srbiji. Najzad, Srbija je dostavila i uplatnicu o uplati 662 eura podnosiocu predstavke, na ime tro{kova postupka.

Ovla{}enja Komiteta ministara Saveta Evrope

Komitet ministara, kao organ Saveta Evrope koji ~ine ministri inostranih poslova dr`ava ~lanica SE, tako|e ima zna~ajnu ulogu u nadzoru nad sprovo|enjem odluka Suda, pa shodno tome i po{tovanju Konvencije. On to ~ini na vi{e na~ina.

Najpre, Komitet ministara donosi rezolucije, izdaje deklaracije ili preporuke dr`avama ~lanicama u cilju unapre|enja postupka pred Sudom. Tako, Komitet ministara je 19. I 2000. godine izdao preporuku Rec(2000)2 o ponovnom ispitivanju i ponavljanju izvesnih slu~ajeva pred doma}im organima nakon presude Suda, a 12. V 2004. godine izdao je preporuku Rec(2004)6 u vezi sa unapre|ivanjem doma}ih pravnih lekova. Iako se radi samo o preporukama, dr`ave ~lanice su u obavezi da ih implementiraju i da o tome izve{tavaju Savet Evrope. Posebno je zna~ajna rezolucija Komiteta ministara Res(2004)3 od 12. V 2004. godine u vezi sa presudama koje otkrivaju sistemske probleme (tzv. pilot judgements ), a prvi slu~aj u kome se uo~ava zna~aj ove rezolucije pojedincima nakon Drugog svetskog rata na teritoriji od Ljvova, u dana{njoj Ukrajini. Sud je tim povodom zahtevao da se na nacionalnom planu preduzmu mere op{teg karaktera, kako bi se otklonilo kr{enje Konvencije koje ima sistemski karakter, a ujedno obezbedilo obe{te}enje pojedinaca.

Naro~ito je zna~ajna uloga Komiteta ministara u vezi sa nadzorom nad izvr-{avanjem presuda (~lan 46. stav 2. Konvencije). To prakti~no zna~i da }e od vlade dr`ave ~lanice na koju se presuda odnosi, Komitet ministara zahtevati izve{ta- vanje o merama koje se preduzimaju u cilju sprovo|enja presuda Suda u vezi sa isplatom pravi~ne naknade, primenom individualnih mera (osloba|anje iz zatvora, ponavljanje postupka, uklju~uju}i otklanjanje nezakonite situacije itd.) i prime-nom mera op{teg karaktera (na primer izmene u zakonodavstvu ili administrativnom postupanju, edukacija itd.). Od dr`ave se zahteva da podnese bar dva izve{ta-ja godi{nje o koracima koje preduzima da bi ispo{tovala odluku Suda, a u slu~aju da odluka Suda uklju~uje nadoknadu {tete i/ili tro{kova postupka, nala`e se njegova isplata u vremenskom roku od tri meseca.

Podnosioci predstavke ovla{}eni su da se obra}aju Sekretarijatu Komiteta ministara u vezi sa sprovo|enjem individualnih mera i isplatom pravi~ne naknade. Kopija njihovog pisma obavezno se prosle|uje Odeljenju za izvr{avanje presuda Evropskog suda, koje je pomo}ni organ Komiteta u ostvarivanju ove uloge na sprovo|enju odluka.

Komitet ministara dr`i {est sastanaka godi{nje na kojima se bavi pitanjem iz-vr{avanja odluka, a slu~aj ostaje na dnevnom redu Komiteta ministara sve dok se ne dobije pouzdan izve{taj da su mere odre|ene presudom Suda sprovedene, o ~e-mu se donosi posebna rezolucija ( final resolutions ).

Ukoliko presuda nije izvr{ena Komitet ministara mo`e organizovti sastanke “na visokom nivou”, preduzimati diplomatske inicijative, donositi interne rezolucije kojima se odre|uju privremene mere radi sprovo|enja presuda Suda i utvr|u-je vremenski okvir za sprovo|enje presuda. U slu~aju da dr`ava odbija da se povinuje presudi Suda stalno se donose nove rezolucije u kojima se koriste i pretnje suspenzijom ~lanstva u Savetu Evrope ili se i druge ~lanice SE pozivaju da predu-zmu mere protiv dr`ave prekr{ioca koja odbija da sprovede odluku Suda (na primer, u slu~aju Loizidou protiv Turske stalno su dono{ene rezolucije protiv Turske koja je od 1998. godine do decembra 2003. godine odbijala da plati iznos dosu|en presudom Suda na ime pravi~ne naknade, a uslov po{tovanja presuda Suda uklju-~en je 2003. godine u Sporazum o pridru`ivanju izme|u Turske i EU, kada je Turska najzad isplatila dosu|eni iznos).

Pravila Komiteta ministara ne daju podnosiocima predstavke na izri~it na~in pravo da se Komitetu obra}aju povodom po{tovanja op{tih mera, ali ih Komitet svakako uzima u obzir. To va`i i za obra}anje predstavnika civilnog dru{tva, s tim {to je prisutna tendencija pro{irivanja ovla{}enja civilnog dru{tva u odnosu na pitanje nadzora nad sprovo|enjem presuda Suda, {to je na{lo mesta i u pojedinim dokumentima ~ija je priprema u toku (Pravila Komiteta ministara za nadzor nad izvr{avanjem presuda i uslova prijateljskog poravnanja).

^lanom 16. protokola 14 dato je ovla{}enje Komitetu ministara da, ukoliko dvotre}inskom ve}inom glasova utvrdi da dr`ava odbija da se povinuje presudi Suda, iznesu to pitanje pred Sud, kako bi se utvrdilo da li je dr`ava odbila da ispuni svoje obaveze po ~lanu 46. stav 1. Konvencije ( infringement proceedings ). Me|utim, Sud nije snabdeven ovla{}enjem da u takvim slu~ajevima prema dr`avi u pitanju izrekne sankciju, ve} je njegova odluka u takvim situacijama samo de-klaratornog karaktera.

Ovla{}enja ostalih organa u sistemu Savetu Evrope

Parlamentarna skup{tina Saveta Evrope tako|e ima ulogu u nadzoru nad iz-vr{avanjem presuda Suda. Prakti~no taj zadatak obavlja preko Komiteta za prav-40

na pitanja i ljudska prava ~ije je delovanje dodatno u odnosu na nadzor koji vr{i Komitet ministara. Komitet za pravna pitanja i ljudska prava fokusira se posebno na starije slu~ajeve (to su predmeti koji nisu re{eni ni posle pet godina), kao i na naro~ito va`ne i hitne slu~ajeve. Navedeni komitet mo`e da tra`i obja{njenja od nacionalnih delegata u Skup{tini zbog neizvr{avanja odluka Suda, a mo`e ~initi preporuke Komitetu ministara. U procesu nadzora nad izvr{avanjem doluka Suda od strane Parlamentarne skup{tine Saveta Evrope nacionalni delegati u Skup{tini mogu da na zasedanjima skup{tine pokre}u pitanja u vezi sa neizvr{avanjem odluka Suda, a i sami aplikanti mogu komunicirati sa Komitetom za pravna pitanja i ljudska prava u vezi sa neizvr{avanjem odluka Suda.

Komesar za ljudska prava mo`e se sastajati sa zvani~nicima dr`ave kako bi razgovarao o slu~ajevima koji predstavljaju sistemske probleme povodom sprovo-|enja pojedinih odluka o dr`avi u pitanju. Razgovori se mogu ticati i nekih poli-ti~ki kontroverznih slu~ajeva.

U izuzetnim slu~ajevima, Generalni sekretar Saveta Evrope tako|e ima pravo da se interesuje za pitanje izvr{enja presuda {to se desilo, na primer, u slu~aju Loizidou protiv Turske .

Me|utim, Generalni sekretar Saveta Evrope ima posebnu ulogu u nadgledanju primene Konvencije. Naime, shodno ~lanu 52. Konvencije on mo`e zatra`iti da ga dr`ava ugovornica izvesti o na~inu na koji njeno unutra{nje pravo obezbe-|uje stvarnu primenu svih odredaba Konvencije.

Tako je Generalni sekretar ovo pravo koristio u vezi sa primenom ~lana 6. stav 1. Konvencije (pravo na fer su|enje), kada je od svih dr`ava ~lanica zatra`io obave{tenje o na~inu primenu tog ~lana Konvencije, a odgovori dr`ava su objavljeni u posebnom izdanju.

Ovako dobijene informacije mogu poslu`iti i radi uporedno pravne analize primene osnovnih na~ela Konvencije u dr`avama ~lanicama.

Bilo je slu~ajeva da se Generalni sekretar obra}ao i pojedinim dr`avama. Na primer Moldaviji, u vezi sa pitanjem da li su restrikcije nametnute politi~kim partijama u toj dr`avi u skladu sa odredbama Konvencije.

Ako mere koje dr`ava sprovodi u izvr{avanju presude Suda ne odgovaraju o~ekivanjima aplikanta, on mo`e zahtevati tuma~enje presude u roku od jedne godine od njenog izricanja, ali mo`e podneti i novu predstavku Sudu. Komitet ministara }e tada odlo`iti svoju odluku do odluke Suda. Za razliku od Suda koji se u takvim slu~ajevima prete`no bavi ispitivanjem pitanja da li nova situacija predstavlja kr{enje ~lanova Konvencije, ispitivanje Komiteta ministara se svodi na utvr-|ivanje stanja u vezi sa postizanjem restitutio in integrum .

Uloga zastupnika pred Evropskim sudom za ljudska prava

Posebnu ulogu u procesu nadzora nad Konvencijom ima dr`avni zastupnik pred Evropskim sudom za ljudska prava. Njegova uloga ne svodi se jedino na zastupanje interesa dr`ave pred Sudom, pri ~emu tako|e treba da vodi ra~una o tome da se do-|e do pravi~nog i zakonitog re{enja. Zbog toga je posebno zna~ajna uloga zastupnika u ube|ivanju dr`avnih organa o potrebi zaklju~enja prijateljskog poravnanja.

^lanom 7. uredbe o zastupniku Republike Srbije pred Evropskim sudom za ljudska prava (“Sl. glasnik RS”, br. 61/2006 od 18. VII 2006. godine) propisano je da zastupnik u slu~aju da, povodom postupka pred Evropskim sudom, utvrdi da doma}i propis nije u skladu sa Konvencijom, ima pravo da o tome obavesti nad-le`ne organe dr`avne uprave i Vladu, i uka`e na neophodnost uskla|ivanja propisa sa Konvencijom. Ovo ovla{}enje zastupnika odnosi se samo na slu~ajeve koji su u toku pred Sudom, pa to svakako predstavlja nedostatak Uredbe, jer ograni~a-va preventivno delovanje zastupnika, mada omogu}ava da ukoliko inicijativa Zastupnika bude prihva}ena budu prevenirani budu}i slu~ajevi koji su po svom karakteru sli~ni slu~aju u kome je Sud utvrdio povredu Konvencije.

Me|utim, jo{ va`nije je propisati da zastupnik ima nadzorna ovla{}enja u toku samog zakonodavnog procesa. Tako, na primer, u Ma|arskoj se svi relevantni propisi, nacrt novih zakonskih akata {alju Kancelariji zastupnika radi davanja mi-{ljenja o njihovoj uskla|enosti sa Konvencijom. U Velikoj Britaniji se ~ak tra`i da uz svaki zakon bude prilo`ena posebna zvani~na izjava zastupnika o uskla|enosti zakona sa Konvencijom, {to je u zemljama ~lanicama EU propisano kao obaveza u vezi sa uskla|eno{}u zakona sa Komunitarnim pravom.

Zastupnik tako|e ima zadatak da prati presude Evropskog suda za ljudska prava donete protiv drugih dr`ava ugovornica Konvencije. U slu~aju da zastupnik utvrdi da u pravnom sistemu njegove dr`ave mogu da se pojave problemi sli~ni problemima koji su izneti u nekoj od predstavki pred Sudom, zastupniku bi trebalo dati, pored skretanja pa`nje na neophodnost uskla|ivanja propisa sa Konvencijom, pravo zakonodavne inicijative. Takvo re{enje je u skladu sa preporukom Komiteta ministara SE Rec.(2004)5 od 12. V 2004. godine dr`avama ugovornicama o potrebi uskla|ivanja nacrta zakona, postoje}ih zakona i prakse sa standardima koje je postavila Konvencija i zbog toga je tekst ~lana 7. Uredbe o zastupniku RS pred Evropskim sudom za ljudska prava nepotpun.

Pored ovih funkcija zastupnik ima i jednu ~isto preventivnu funkciju u cilju po{tovanja Konvencije, a ona se svodi na unapre|ivanje svesti o ljudskim pravima i du`nosti njihovog po{tovanja. Ciljne grupe za ovu vrstu promotivnog rada su kako dr`avni organi, tako i {ira javnost, a metodi delovanja zastupnika svode se na u~e{}e na raznim seminarima, konferencijama, predavanjima i stru~nim sastancima, kao i objavljivanje stru~nih publikacija, ali i publikacija koje bi koristile i samim aplikantima u pogledu ispunjenosti kriterijuma za prihvatljivost predstavki i osnovnih karakteristika postupka pred Sudom.

Najzad, zastupnik ima zna~ajnu ulogu u procesu preduzimanja mera radi iz-vr{avanja presuda Suda. U tu svrhu obaveza Kancelarije zastupnika je da objavljuje prevedene presude Suda koje se ti~u dr`ave koju oni zastupaju pred Sudom. ^lanom 6. stav 1. Uredbe propisano je da se presude Evropskog suda za ljudska prava u postupcima u kojima je Srbija jedna od stranaka prevode i objavljuju u “Slu`benom glasniku RS”. Me|utim, treba imati u vidu da je to tek po~etni korak u procesu sprovo|enja presude Suda. Istim ~lanom, stav 2, propisano je da u slu-~aju da se presudom utvrdi da je Republika Srbija prekr{ila Konvenciju zastupnik ima du`nost da se stara o izvr{avanju te presude. To podrazumeva nadzor nad isplatom iznosa utvr|enog presudom ili dogovorenog poravnanjem, kao i nadzor nad primenom op{tih ili individualnih mera.

U vezi sa isplatom iznosa dogovorenog poravnanjem ili nazna~enog u presudi Evropskog suda za ljudska prava Uredbom je predvi|eno da isplatu vr{i organ Republike Srbije ~iji su akti prouzrokovali kr{enje ljudskih prava. Me|utim, u slu-~aju da je vi{e organa u~estvovalo u preduzimanju akata koji su doveli do povre-42

de Konvencije, u praksi se mo`e pojaviti problem prilikom isplate iznosa dogovorenog poravnanjem ili nazna~enog u presudi Evropskog suda za ljudska prava, jer je te{ko ta~no utvrditi organ ~iji su akti u konkretnom slu~aju doveli do povrede. Organ ~iji su akti doveli do postupka pred Sudom je naro~ito te{ko utvrditi u slu-~ajevima vezanim za staru deviznu {tednju ili privatizacione postupke, kada su pojedini zakoni ograni~ili ili isklju~ili mogu}nost vo|enja sudskih sporova.

Kao primer anga`ovanja zastupnika u pogledu sprovo|enja op{tih mera na-ve{}emo ulogu zastupnika Ma|arske u slu~aju Dallos protiv Ma|arske . U tom slu-~aju podnosilac predstavke osu|en je od strane prvostepenog suda za proneveru. Me|utim, po `albi vi{i sud je promenio pravnu kvalifikaciju krivi~nog dela za koje je podnosilac predstavke bio prvobitno optu`en i osudio ga je za prevaru. Podnosilac predstavke nije bio upoznat sa ovom prekvalifikacijom dela za koje je op-tu`en pre nego {to je sud doneo svoju presudu u drugom stepenu. Po{to je odlukom Vrhovnog suda Ma|arske potvr|ena ova odluka, podnosilac se obratio Komisiji tvrde}i da je do{lo do kr{enja ~lana 6. Konvencije, jer nije bio obave{ten o optu`bama protiv njega i nije mu dato vreme da pripremi svoju odbranu za pre-kvalifikovano delo. Komisija je predstavku proglasila prihvatljivom 1998. godine. U martu 1999. godine doneta je presude u predmetu Pelissier i Sassi protiv Francuske , u kojoj je Sud jasno izneo stav da je pravna kvalifikacija sastavni deo op-tu`nice, o ~emu bi okrivljeni imao pravo da bude obave{ten. Pozivaju}i se na tu presudu ma|arski zastupnik pokrenuo je izmene i dopune Zakona o krivi~nom postupku kojim bi se omogu}ilo da okrivljeni bude upoznat sa prekvalifikacijom de-la pred vi{im sudom (prekida se rasprava i poziva se okrivljeni da se izjasni o pre-kvalifikovanoj optu`bi), a u me|uvremenu je i Komisija u svom izve{taju od septembra 1999. godine konstatovala kr{enje ~lana 6. Konvencije. Nakon toga, dolazi do stupanja na snagu izmena i dopuna ma|arskog ZKP, tako da kada se podnosilac predstavke obratio Sudu, ma|arska Vlada je imala argument daje obnova postupka pred Vrhovnim sudom na osnovu izmena ZKP pru`ila pravni lek za kr{e-nje prava podnosioca zahteva u drugostepenom postupku. Shodno tome, Sud je prihvatio Vladin argument i utvrdio je da nije bilo kr{enja ~lana 6.