Кўйлакбоп матолар учун олинган тола таркиби турлича бўлган ипларнинг физик-механик хоссаларининг ўзгариши
Автор: Айдаров У.П., Очилов Т.А., Исмоилова С.И.
Журнал: Экономика и социум @ekonomika-socium
Рубрика: Основной раздел
Статья в выпуске: 2-2 (93), 2022 года.
Бесплатный доступ
Yшбу мақолада “Osborn Textile”МЧЖ корхонасида 5% жун+65% лавсан+30% пахта тола, 6% жун+17% лавсан+67% пахта тола; 3-12% жун+10% лавсан+78% пахта тола; 4-50% бамбук +50% полиамид тола; 5-90% акрил +10% полиамид тола; 6-50% акрил +50% жун толали аралашмалардан олинган иплар олинди ва уларнинг физик-механик хоссалари аниқланди ҳамда ишлаб чиқаришга сифатли иплар олиш учун оптимал варианти тавсия этилди.
Ипларнинг узилиш кучи, узилиш кучи бўйича квадратик нотекислиги, узилишдаги узайиши, узилишдаги узайиши бўйича квадратик нотекислиги, солиштирма узилиш кучи, солиштирма узилиш кучи бўйича квадратик нотекислиги
Короткий адрес: https://sciup.org/140293038
IDR: 140293038
Текст научной статьи Кўйлакбоп матолар учун олинган тола таркиби турлича бўлган ипларнинг физик-механик хоссаларининг ўзгариши
Ўзбекистоннинг интерактив харитасини яратиш, тўқимачилик ва тикув-трикотаж саноати махсулотларини ишлаб чи^аришни ташкил этиш учун Узбекистоннинг киёсий устунликларини эълон килиш, тукимачилик ва тикув-трикотаж саноати махсулотларини ишлаб чикарувчиларни куллаб- кувватлаш максадида ташкил этилган онлайн-дастурий махсулотларни хорижий аналоглар билан интеграция қилиш, молия хизматларини, шу жумладан, лизинг контрактлари бўйича қарз маблағларини, ускуналарни ҳамда суғурта хизматларини жалб қилиш бўйича етказиб берувчиларни акс эттириш, миллий тўқимачилик корхоналари учун ишлаб чиқариладиган ва талаб қилинадиган хизматлар, материаллар ва хом ашёлар номенклатураси ва хажмини жойлаштириш вазифалари куйилди.
Республика тўқимачилик саноати тармоқларига инвестицияларни йўналтириш учун иқтисодий тусдаги бир қанча омиллар мавжуд. Булар: асосий хом ашё ресурслари, юқори сифатли пахта толаси мавжудлиги;энергия ресурсларининг қиймати пастлиги; малакали нисбатан арзон меҳнат ресурслари; ривожланган коммуникация тармоқлари, банк хизматлари ва юридик хизматлар; тўқимачилик маҳсулотларини сотишнинг кенг куламли, лекин амалда узлаштирилмаган бозоридир.
Шу билан бирга, республика раҳбарияти иқтисодиётга хорижий инвестицияларни жалб этиш учун кўрсатаётган ёрдам ва яратаётган алоҳида кулай шарт-шароит сабабли тармок хорижий инвесторларни узига жалб этмоқда.
^озирги бозор иктисодиёти шароитида халк хужалиги махсулотлари ва техника материалига бўлган эҳтиёжни ошириш учун, маҳсулот турларини купайтириш, сифатини ошириш, янги илмий-техникавий янгиликларни тадбиқ этиш, тўқимачилик ва енгил саноат ишларидаги энг муҳим йуналишлардан бири ҳисобланади.
Йигириш жараёнида ип ишлаб чиқаришда пахта толасининг механик хоссалари муҳим аҳамиятга эга бўлиб, яъни емирилишга чидамлилиги, сикилиши, эгилиши ва толаларнинг бир-бирига сурилишидир.
Йигириш корхонасида сифатли ип ишлаб чиқаришда толанинг узунлиги, мустаҳкамлиги ва чизиқий зичлиги муҳим аҳамиятга эгадир. Тола қанчалик сифатли бўлса, ундан талабга жавоб берадиган талабгир ип ишлаб чикариш мумкин. Унинг учун, хом ашёни туFри танлаш, колаверса пахта тозалаш корхоналарида чигитли пахтани ғарамда сақлаш, қуритиш, тозалаш, толасини чигитидан ажратиш, толасини тозалаш жараёнларининг оптимал шароитини яратиб бериш лозим булади.
Тайёр маҳсулотларининг сифатли бўлиши кўп жиҳатдан йигирилган ипларнинг қанчалик равон ишланишига боғлиқ. Агар ипнинг нотекислиги юқори бўлса, унинг солиштирма узиш кучи камаяди, демак, ундан тўқилган матонинг пишиқлиги ҳам кам бўлади. Нотекисликни келиб чиқишига асосий сабаблардан бири, бу толалар аралашмасида конмпонентлар миқдорининг доимий бўлмаслиги, уларнинг яхши аралашмаганлигидир.
Йигириш машиналарида ипларни ўраш ва шаклланиш вақтидаги узилиши қанчалик кўп бўлса, унда ипнинг нотекислиги шунчалик юқори булади. Нотекислик курсаткичлари йигириш ва тукувчилик мах,сулотлари-нинг физик-механик хоссаларига салбий таьсир курсатади. Купгина омиллар, масалан, хом ашё хоссаларининг нотекислиги, кўпинча технологик жараён ва машинанинг конструкциясига, ишчи режимнинг бузилганлигига, ҳамда ишчиларнинг машиналардан узоқлашиш ва таъмирлаши натижасида юзага келади.
Ипларнинг асосий кўрсаткичларидан бири уларнинг узилиш кучи, узилиш кучи бўйича квадратик нотекислиги, узилишдаги узайиши, узилишдаги узайиши бўйича квадратик нотекислиги, солиштирма узилиш кучи, солиштирма узилиш кучи бўйича квадратик нотекислиги ва бошкалардир.
Ипларнинг сифат кўрсаткичларига таъсир этувчи омилларни ўрганиш мақсадида тола таркиби турлича бўлган иплардан намуналар олиниб, уларнинг узилиш кучи, узилиш кучи бўйича квадратик нотекислиги, узилишдаги узайиши, узилишдаги узайиши бўйича квадратик нотекислиги, солиштирма узилиш кучи, солиштирма узилиш кучи бўйича квадратик нотекислиги замонавий асбобларда аниқланди.
Олинган тадқиқот натижалари асосида графиклар қуришда қуйидаги шартли белгилардан фойдаланилди: 1-6% жун+17% лавсан+67% пахта тола; 2-% жун+65% лавсан+30% пахта тола; 3-12% жун+10% лавсан+78% пахта тола; 4-50% бамбук +50% полиамид тола; 5-90% акрил +10% полиамид тола; 6-50% акрил +50% жун толали аралашмалардан олинган иплар.
Олиб борилган тадқиқот натижалари асосида 1 ва 4-расмларда турли тола таркибли ипларнинг узилиш кучи, узилиш кучи бўйича квадратик нотекислиги, узилишдаги узайиши, узилишдаги узайиши бўйича квадратик нотекислиги, солиштирма узилиш кучи, солиштирма узилиш кучи бўйича квадратик нотекислиги ўзгариш гистограммалари келтирилди.

Иплар
- узилиш кучи бўйича; -узилишдаги узайиши бўйича.
1-расм. Кўйлакбоп матолар учун олинган тола таркиби турлича бўлган ипларнинг узилиш кучи бўйича квадратик нотекислиги ва узилишдаги узайиши бўйича квадратик нотекислигининг ўзгариши.

2-расм. Кўйлакбоп матолар учун олинган тола таркиби турлича бўлга н
ипларнинг узилиш кучининг ўзгариши.

Иплар
• - солиштирма узилиш кучи; -солиштирма узилиш кучи бўйича квадратик
нотекислиги
3-расм. Кўйлакбоп матолар учун олинган тола таркиби турлича бўлган ипларнинг солиштирма узилиш кучи ва солиштирма узилиш кучи бўйича квадратик нотекисликлиги ўзгариши.

4-расм. Кўйлакбоп матолар учун олинган тола таркиби турлича бўлган ипларнинг узииилллишдаги узайишининг ўзгариши.
Синов натижаларини 5% жун+65% лавсан+30% пахта толали аралашмалардан олинган ипларнинг кўрсаткичларига нисбатан солиштирсак, 6% жун+17% лавсан+67% пахта толали аралашмалардан олинган ипларнинг узилиш кучи 13,2% га, узилиш кучи бўйича квадратик нотекислиги 33,3% га камайди, узилишдаги узайиши 50,0% га, узилишдаги узайиши бўйича квадратик нотекислиги 25,3% га, солиштирма узилиш кучи 13,2% га, солиштирма узилиш кучи бўйича квадратик нотекислиги 33,3% га камайди, 12% жун+10% лавсан+78% пахта толали аралашмалардан олинган ипларнинг узилиш кучи 6,4% га, узилиш кучи бўйича квадратик нотекислиги 5,1% га, узилишдаги узайиши 12,7% га, узилишдаги узайиши бўйича квадратик нотекислиги 3,4% га, солиштирма узилиш кучи 6,4% га, солиштирма узилиш кучи бўйича квадратик нотекислиги 5,1% га ортди, 50% бамбук +50% полиамид толали аралашмалардан олинган ипларнинг узилиш кучи 28,3% га ортди, узилиш кучи бўйича квадратик нотекислиги 25,2% га, узилишдаги узайиши 2,8% га, узилишдаги узайиши бўйича квадратик нотекислиги 6,1% га камайди, солиштирма узилиш кучи 38,3% га ортди, солиштирма узилиш кучи буйича квадратик нотекислиги 35,2% га камайди, 90% акрил +10% полиамид толали аралашмалардан олинган ипларнинг узилиш кучи 30,4% га орди, узилиш кучи бўйича квадратик нотекислиги 6,3% га камайди, узилишдаги узайиши 31,0% га ортди, узилишдаги узайиши бўйича квадратик нотекислиги 18,8% га камайди, солиштирма узилиш кучи 30,5% га ортди, солиштирма узилиш кучи бўйича квадратик нотекислиги 6,3% га камайди, 50% акрил +50% жун толали аралашмалардан олинган ипларнинг узилиш кучи 20,5% га камайди, узилиш кучи бўйича квадратик нотекислиги 5,6% га, узилишдаги узайиши 4,8% га, узилишдаги узайиши бўйича квадратик нотекислиги 36,3% га, солиштирма узилиш кучи 20,4% га, солиштирма узилиш кучи буйича квадратик нотекислиги 5,6% га ортди.
Олиб борилган тадқиқот натижалари таҳлилидан, ипларнинг узилиш куч, солиштирма узилиш кучи 50% бамбук +50% полиамид толали ва 90% акрил +10% полиамид толали аралашмалардан олинган ипларда бошқа толали аралашмалардан олинган ипларнинг кўрсаткичларига нисбатан юқори эканлиги аникланди.
Олиб борилган тадқиқот натижалари таҳлили шуни кўрсатдики, тола таркиби турлича бўлган ипларнинг узилиш кучи 6,4% дан 30,4% гача, узилиш кучи бўйича квадратик нотекислиги 5,1% дан 33,3% гача, узилишдаги узайиши 2,8% дан 50,0% гача, узилишдаги узайиши бўйича квадратик нотекислиги 3,4% дан 36,3% гача, солиштирма узилиш кучи 6,4% дан 38,3% гача, солиштирма узилиш кучи бўйича квадратик нотекислиги 5,1% дан 35,2% гача оралиқда ўзгариб турганлигини кўриш мумкин экан. Ундан ташқари, кўрсаткичлар бўйича ипларнинг квадратик нотекисликлари 12% жун+10% лавсан+78% пахта толали ва 50% акрил +50% жун толали аралашмалардан олинган ипларда бошқа толали аралашмалардан олинган ипларнинг курсаткичларига нисбатан юкори эканлиги ани^ланди.
Адабиётлар рўйхати
-
1. Пономоренко Д.Н., Лыс Л.Х. и др. Исследования по определению оптимального соотношения степени очистки хлопкового волокна на хлопкозаводах и хлопкопрядильных фабриках с учетом сохранения прядильно-технологических свойств волокна. Отчет ЦНИИХпрома. Т.: 1975.
-
2. Ванчиков А.Н. Справочник по переработке химических волокон по хлопчатобумажной системе. Легкая индустрия, М.:,1970.
-
3. Бурнашев Р.З., Очилов Т.А., Муратова Д.А., Волкова О.В. Кинетика изменения показателей массодлины хлопкового волокна в технологии прядении //Проблемы текстиля, №2, 2002, 30-32 с.
-
4. А.Н.Соловьев, С.М.Кирюхин. Оценка качества и стандартизация текстильных материалов. М., Легкая индустрия, 1974.
-
5. Соловьев А.Н. Выбор показателей качества и оценка их значимости.-«Технология текстильной промышленности», 1972, №2, с.134.
-
6. Виноградов Ю.С., Соловьев А.Н. О довертительных интервалах при оценке генеральных статистических характеристик по малым выборкам.-«Технология текстильной промышленности», 1973, №5, с.15.
-
7. Симоненко Д.Ф., Соловьев А.Н. Неограниченный выбор и оценка значимости показателей качества.-«Технология текстильной промышленности», 1973, №3, с.19.
-
8. Ochilov Tulkin Ashurovich, Khalmatov Davronbek Abdalimovich, Shumqorova Shamsiya Pulatovna, Usanov Mustafaqul Maxmud ugli, Korabayev Sherzod Ahmadjanovich. Analysis of Quality Indicators of Mixed Spun Wool Yarns. Annals of R.S.C.B., ISSN:1583-6258, Vol. 25, Issue 4, 2021, Pages. 779 – 786.
-
9. M.M.Ismatova, T.А.Ochilov, Sh.F.Mahkamova. Change of mechanical properties of the yarns depending on the layer of reiler. International Journal of AdvancedResearch in Science, Engineering and Technology Vol.6, Issue 4, April 2019.
-
10. T.А.Ochilov, Z.F.Valieva, E.T.Laysheva, S.U.Patxullaev, A.Z.Yusupov. Change of Fiber Length and Qualitative Characteristics of Yarns Depending on the
Maturity of Cotton. International Journal of AdvancedResearch in Science, Engineering and Technology Vol.6, Issue 5, May 2019.
-
11. S.U.Patxullaev, T.А.Ochilov, Sh.A.Usmonova, Z.F.Valieva, M.R.Atanafasov. Influence of Fiber Maturity Degree on Physical and Mechanical Properties of Yarn. International Journal of AdvancedResearch in Science, Engineering and Technology Vol.6, Issue 5, May 2019.
-
12. Д.Э.Казакова, К.Ж.Жуманиязов, Т.А.Очилов, Д.С.Ташпулатов, А.Ф.Плеханов, Н.А.Королева. Влияние различного смесового состава на механическую поврежденность и длину волокна по переходам прядильных процессов. Известия высших учебных заведений. Технология текстильной промышленности, 2019, №5(383). Россия. С.115-118.
"Экономика и социум" №2(93) 2022
Список литературы Кўйлакбоп матолар учун олинган тола таркиби турлича бўлган ипларнинг физик-механик хоссаларининг ўзгариши
- Пономоренко Д.Н., Лыс Л.Х. и др. Исследования по определению оптимального соотношения степени очистки хлопкового волокна на хлопкозаводах и хлопкопрядильных фабриках с учетом сохранения прядильно-технологических свойств волокна. Отчет ЦНИИХпрома. Т.: 1975.
- Ванчиков А.Н. Справочник по переработке химических волокон по хлопчатобумажной системе. Легкая индустрия, М.:,1970.
- Бурнашев Р.З., Очилов Т.А., Муратова Д.А., Волкова О.В. Кинетика изменения показателей массодлины хлопкового волокна в технологии прядении //Проблемы текстиля, №2, 2002, 30-32 с.
- А.Н.Соловьев, С.М.Кирюхин. Оценка качества и стандартизация текстильных материалов. М., Легкая индустрия, 1974.
- Соловьев А.Н. Выбор показателей качества и оценка их значимости.-"Технология текстильной промышленности", 1972, №2, с.134.