Konkurencija - pojam, vrste i pravna zaštita

Konkurencija predstavlja jednu od najkorisnijih pojava u privrednom životu. Njene prednosti su višestruke i prosto se ne može zamisliti normalno odvijanje privrednog prometa, funkcionisanje tržišta i privrede uopšte, razvoj jednog društva i kvalitetno zadovoljenje potreba društvenog života bez postojanja konkurencije. Ona je ekonomski fenomen, predmet proučavanja ekonomske nauke, ali s obzirom da pravo određuje okvir u kom se ekonomska delatnost odvija i ekonomske pojave manifestuju, predmet je i pravnog regulisanja. Pravnim rešenjima se obezbeđuje da konkurencija zaživi, opstane i proizvede svoje pozitivne efekte. Pravna teorija daje veoma malo definicija konkurencije. Uglavnom je određuje kao neograničeno nadmetanje subjekata u privredi, koje funkcioniše na bazi lične slobode i ustanove individualne svojine, kako to čini Darvaš dr Ernest, ili rivalstvo radi osvajanja klijentele kako je definiše Roubier Paul. Ekonomski teoretičari vrše različite klasifikacije konkurencije, polazeći pri tom od nekih karakteristika ove pojave kao kriterijuma klasifikacije. Ne smatrajući da je ova klasifikacija potpuna, može se reći da su ovo neke od njenih vrsta: a. savršena konkurencija, b. nesavršena konkurencija, c. lojalna konkurencija, d. nelojalna konkurencija, e. apsolutna konkurencija, f. relativna konkurencija, g. bilateralna konkurencija, h. unilateralna konkurencija, i. domaća konkurencija, j. međunarodna konkurencija, k. dopustiva konkurencija, l. nedopustiva konkurencija, m. jednostavna konkurencija, n. složena konkurencija, o. cenovna konkurencija, p. konkurencija unutar grane, r. konkurencija među granama. S obzirom da konkurencija predstavlja opšte-društveno dobro, ona se štiti imperativnim pravnim normama. Te norme čine posebnu granu prava, pravo zaštite konkurencije, čije su osnovne komponente kartelno i antimonopolsko pravo.