Krivične sankcije prema maloletnicima

za vršenje krivičnih dela i prekršaja.2 U pitanju je negativno formirana malo-letnička ličnost koja je spremna na kršenje svih moralnih i društvenih normi što čini početak njihove kriminalne karijere. Između ostalog, to je posledi-ca brzog rasta populacije, nedostupnosti stambenih kapaciteta, siromaštva, nezaposlenosti i prenaseljenosti u urbanim sredinama, raspada porodice i neefikasnog obrazovnog sistema.3 To je sasvim razumljivo kada uzmemo u obzir činjenicu da maloletnici najčešće predstavljaju primarne delinkvente u društvu.4

Kada razmatramo pitanje položaja maloletnika u krivičnom pravu onda moramo uzeti u obzir više faza u kojima se on kroz istoriju kretao i me-njao. Stoga, sumirajući celokupni razvojni period krivičnopravnog položaja maloletnika, možemo izdvojiti dva modela njihovog statusa - zaštitnički model i pravosudni model:5

• a)    Zaštitnički „welfare“ model se pojavljuje početkom 20. veka i odlikuju ga velika ovlašćenja sudije u sudskom postupku. Ovaj model karakteriše odsustvo nepotrebnog formalizma, napuštanje proporcionalnog izricanja krivičnih sankcija, kao i neodređenost u sankcionisanju maloletnika. Zaštitnički model u tretiranju maloletnika je bio prisutan u krivičnom zakonodavstvu nastalom posle drugog svetskog rata.

• b)    Pravosudni „justice“ model se pojavljuje u izmenjenim društvenim okolnostima nastalim u drugoj polovini 20. veka. Ovom modelu su prethodile društvene promene u većini evropskih država, nastale sa nastupajućom privrednom krizom i gubitkom društvene podrške prema dotadašnjem (institucionalnom) tretmanu i odnosu prema maloletnicima. Napušta se favorizo-vanje interesa maloletnika u korist interesa žrtve i društva. Stoga žrtva postaje glavna ličnost u sudskom postupku što predstavlja pravni novum u krivičnom pravu. Traga se za novim merama „la diversion“ , čijoj primeni prethodi skretanje krivičnog postupka.

Analizirajući prednosti i nedostatke oba modela možemo reći da se re-šenje nalazi u sjedinjenju oba modela u zajednički ili mešoviti model. Ovaj model odlikuje izricanje i primena tzv. tradicionalnih krivičnih sankcija, ali modifikovanih sniženjem maksimuma kod izricanja kazne maloletničkog zatvora i ukidanjem neodređenih kazni koje su do tada postojale. Međutim, kazna maloletničkog zatvora ostaje krajnje sredstvo, kada nema uslova za primenu neke druge (blaže) krivične sankcije.6

U Srbiji je maloletnička materija regulisana posebnim Zakonom o ma-loletnim učiniocima krivičnih dela i krivičnopravnoj zaštiti maloletnih lica Srbije (ZOMUKD).⁷ U njemu su precizirane starosne granice za nastupanje i prestanak maloletstva. Tako je, prema članu 3. stav 1. ZOMUKD, maloletnik lice koje je u vreme izvršenja krivičnog dela navršilo četrnaest, a nije navršilo osamnaest godina. Maloletnici se dele na mlađe maloletnike (14-16 godine) i starije maloletnike (16-18 godine). Predviđena je i treća kategorija lica (mlađi punoletnici) koji su u vreme izvršenja krivičnog dela navršili 18, ali u vreme suđenja nisu navršili 21 godinu života. Smatra se da je naš zakonodavac, kod utvrđivanja starosne granice maloletstva i punoletstva, pošao od pretpostavke da maloletstvo nastupa i prestaje da postoji u određeno vreme kod svih ljudi. Međutim, u praksi se susrećemo sa različitim vremenskim momentima u kojima maloletno lice stiče svoju psiho-socijalnu zrelost. Otuda je neophodno ukazati da je de facto granica maloletstva i punoletstva relativna.⁸

• 1.    Vaspitni nalozi kao krivičnopravne mere posebne vrste

Novim zakonskim rešenjima u Srbiji je prvi put uvedena mogućnost pri-mene diverzionih mera prema maloletnicima.⁹ One su oličene u vaspitnim nalozima koji nisu krivične sankcije već posebne mere - sui generis . „Njihovim propisivanjem naše zakonodavstvo pored tradicionalnih krivičnih sankcija za maloletnike (vaspitne mere, maloletnički zatvor), uvodi mogućnost primene mera koje po svojim formalnim i materijalnim karakteristikama ne pripadaju kategoriji krivičnih sankcija za maloletnike. Sa krivičnim sankcijama ih povezuje nekoliko elemenata: primenjuju se na maloletnog učinioca krivičnog dela; kao i sankcije za maloletnike, vaspitni nalozi moraju biti zakonom propisani i mogu se primeniti samo nalozi koje zakon predviđa. Osnovne razlike vaspitnih naloga u odnosu na sankcije za maloletnike izražene su u zakonskom određivanju organa nadležnih za primenu vaspitnih naloga, u uslovima propisanim za njihovu primenu i posebno, u sadržinskom određenju svrhe vaspitnih naloga i razlika koje na tom planu postoje u odnosu na krivične sankcije za maloletnike. Na osnovu tih razlika može se zaključiti da je uvođenjem vaspitnih naloga zakonodavac uveo mere alternativne klasičnim sankcijama za maloletnike i time afirmisao jedan važan segment povezan sa diverzi-onim modelom reagovanja na kriminalitet maloletnika.“¹⁰

ZOMUKD posvećuje posebne odredbe u vezi sa vaspitnim nalozima. Tako se prema maloletnom učiniocu krivičnog dela mogu primeniti jedan ili više vaspitnih naloga za krivično delo za koje je propisana novčana kazna ili kazna zatvora do pet godina. Vaspitni nalog prema maloletniku može prime-niti nadležni javni tužilac za maloletnike ili sudija za maloletnike. Uslovi za primenu vaspitnog naloga su: priznanje krivičnog dela od strane maloletnika i njegov odnos prema krivičnom delu i oštećenom (član 5). Jednom rečju, moraju biti zadovoljeni objektivni i subjektivni uslovi koji se vezuju za sam kriminalni događaj (krivično delo) i njegovog autora (učinilac krivičnog dela).

Na poseban način je određena svrha vaspitnih naloga uz puno uvažavanje njihove specifične pravne prirode. Prema odredbi člana 6. ZOMUKD „svrha vaspitnih naloga je da se ne pokreće krivični postupak prema maloletniku ili da se obustavi postupak, odnosno da se primenom vaspitnog naloga utiče na pravilan razvoj maloletnika i jačanje njegove lične odgovornosti kako ubuduće ne bi činio krivična dela.“ Ovako određena svrha omogućava efikasniji pristup u smislu razvijanja specijalne i generalne prevencije.

Predviđeno je ukupno pet vaspitnih naloga od kojih neki pripadaju institucionalnom načinu izvršenja. To su:

• 1)    poravnanje sa oštećenim kako bi se naknadom štete, izvinjenjem, radom ili na neki drugi način otklonile, u celini ili delimično, štetne posledice dela;

• 2)    redovno pohađanje škole ili redovno odlaženje na posao;

• 3)    uključivanje, bez naknade, u rad humanitarnih organizacija ili poslove socijalnog, lokalnog ili ekološkog sadržaja;

• 4)    podvrgavanje odgovarajućem ispitivanju i odvikavanju od zavisnosti izazvane upotrebom alkoholnih pića ili opojnih droga;

• 5)    uključivanje u pojedinačni ili grupni tretman u odgovarajućoj zdravstvenoj ustanovi ili savetovalištu.

• 2.    Krivične sankcije prema maloletnicima

Analizirajući postojeća zakonska rešenja u vezi sa vaspitnim nalozima, vidimo da je razrešenje kriminalnog konflikta moguće pre nego što se krivični postupak prema maloletniku pokrene, kao i u toku samog postupka. Ipak, treba imati u vidu da ove opcije dolaze do izražaja i u kasnijoj fazi kada se treba opredeliti za odgovarajuću krivičnu sankciju. One, tada u ulozi krivičnih sankcija, služe da se izbegnu one sankcije koje se svode na lišenje slobode, koje su, naročito u novije vreme, označene kao štetne za razvoj maloletnika, pa se zbog toga i traže mogućnosti njihove zamene.11 U tom smislu je moguće govoriti o važnosti primene vaspitnih naloga jer se njima sprečava stigmatizacija maloletnih učinilaca krivičnih dela. Time se, takođe, doprinosi uspešnijoj reintegraciji maloletnih delinkvenata u društvenu zajednicu.

S obzirom da je krajnji cilj svakog krivičnog postupka utvrđivanje činjeničnog stanja i donošenje presude, to sa sobom nosi i izricanje krivičnih sankcija. Kod maloletnika je u pitanju poseban krivični postupak čiji aktivni učesnik predstavlja i organ starateljstva odnosno centar za socijalni rad.12 Krajnji domet ovako koncipiranog krivičnog postupka je izricanje neke iz registra krivičnih sankcija rezervisanih samo za maloletne učinioce krivičnih dela. U tom pogledu nam ZOMUKD pruža nešto manji broj krivičnih sankcija u odnosu na punoletna lica. Tako se maloletnicima za učinjena krivična dela mogu izreći vaspitne mere, kazna maloletničkog zatvora i mere bezbedno-sti predviđene članom 79. Krivičnog zakonika, osim zabrane vršenja poziva, delatnosti ili dužnosti. Nadalje, mlađim maloletnicima se mogu izreći samo vaspitne mere dok se starijim maloletnicima mogu izreći vaspitne mere, a izuzetno se može izreći kazna maloletničkog zatvora. Pod uslovima predviđenim ovim zakonom maloletnicima se mogu izreći mere bezbednosti (član 9.)

Iako su krivične sankcije prema maloletnicima prilagođene potrebama i specijalne i generalne prevencije, „ipak se mora priznati da i ove sankcije, ma kako specijalno preventivnog karaktera, nisu lišene prinudnog, retributivnog karaktera jer njihova primena ne zavisi od volje maloletnog učinioca dela, a po sadržini se sastoje u postavljanju određenih ograničenja, zabrana, uslov-ljavanja i ponašanja maloletnika po određenim uputstvima i nalozima. Pored toga, svrha maloletničkog zatvora je i vršenje pojačanog uticaja na malolet-nog učinioca, da ubuduće ne vrši krivična dela, kao i na druge maloletnike da ne vrše krivična dela. To znači da je svrha maloletničkog zatvora dvojako određena: 1) specijalna prevencija kroz delovanje na učinioca da ne ponovi krivično delo i 2) generalna prevencija – uticanje na druge maloletnike da ne izvrše krivično delo. Time je u prvi mah istaknuta zaštitna i preventivna svrha maloletničkih krivičnih sankcija umesto ranije zastupane terapeutske koncepcije.“13

ZOMUKD u svojim odredbama određuje opštu svrhu krivičnih sankcija prema maloletnicima. U okviru opšte svrhe krivičnih sankcija (član 4. Krivičnog zakonika),14 svrha krivičnih sankcija prema maloletnicima je da se nadzorom, pružanjem zaštite i pomoći, kao i obezbeđivanjem opšteg i stručnog osposobljavanja utiče na razvoj i jačanje lične odgovornosti malolet-nika, na vaspitavanje i pravilan razvoj njegove ličnosti, kako bi se obezbedilo ponovno uključivanje maloletnika u društvenu zajednicu. Svrha maloletnič-kog zatvora je, pored svrhe iz stava 1. ovog člana, i vršenje pojačanog uticaja na maloletnog učinioca da ubuduće ne vrši krivična dela, kao i na druge ma-loletnike da ne vrše krivična dela (član 10).

Ovako izražena koncepcija krivičnih sankcija prema maloletnicima potpuno je u skladu sa relevantnim međunarodnim instrumentima kojima se reguliše krivično-pravni status maloletnika i istovremeno preporučuje način sankcionisanja njihovog kriminalnog ponašanja. S tim u vezi ćemo navesti međunarodne instrumente koji se tiču našeg „maloletničkog“ pravnog prostora. To su:

• 1.    Konvencija UN o pravima deteta iz 1989. godine ( UN Convention on Rights of a Child ),

• 2.    Minimalna standardna pravila UN za administraciju pravosudnog sistema za maloletne prestupnike - Pekinška pravila iz 1985. godine ( UN Standard Minimal Rules for Administration of Juvenile Criminal Justice-Beijing rules ),

• 3.    Smernice UN za prevenciju maloletničke delinkvencije-Rijadske smernice iz 1990. godine ( UN Guidelines for the Prevention of Juvenile Delinquency-Riyadh guidelines ),

• 4.    Standardna minimalna pravila UN za mere alternativne institucionalnom tretmanu - Tokijska pravila iz 1990. godine ( UN Standard Minimal Rules for Non custodial Measures-Tokyo rules ),

• 5.    Pravila UN o zaštiti maloletnika lišenih slobode - Havanska pravila iz 1990. godine ( United Nations Rules for the Protection of Juveniles Deprived of their Liberty-Havana Rules ).

U okviru Saveta Evrope je usvojeno više pravnih instrumenata kojima se propisuju posebni standardi u postupanju sa maloletnicima. Ovde možemo izdvojiti sledeće pravne instrumente:

• 1.    Preporuka Komiteta ministara SE br. (79)17 u vezi zaštite dece od zlostavljanja iz 1979. godine ( Recommendation No. R (79) 17 of the Committee of Ministers to member States concerning the protection of children against illtreatment ),

• 2.    Preporuka Komiteta ministara SE br. (87)20 o socijalnoj reakciji na maloletničko prestupništvo iz 1987. godine ( Recommendation No. R (87)20 of the Council of Europe Committee of Ministers on social reactions to juvenile delinquency ),

• 3.    Preporuka Komiteta ministara SE br. (2003)20 u vezi novog načina rešavanja maloletničkog prestupništva i uloge maloletničkog pravosuđa iz 2003. godine ( Recommendation No. R (2003)20 of the Council of Europe Committee of Ministers to member states concering new ways of dealing with juvenile delinquency and the role of juvenile justice ).

• 2.1.    Vaspitne mere

Svaki od navedenih međunarodnih i evropskih pravnih instrumenata upotpunjuje okvire nacionalnih maloletničkih zakonodavstava. Otuda su u našem krivičnom zakonodavstvu novelirana postojeća i uvedena neka od sa-vremenih zakonskih rešenja (npr. vaspitni nalozi). Međutim, u sferi krivičnih sankcija ostaje njihova trojna podela na: vaspitne mere, maloletnički zatvor i mere bezbednosti.

Vaspitne mere predstavljaju glavne krivične sankcije koje se mogu izreći maloletnim učiniocima krivičnih dela. To potkrepljuju podaci po kojima se ove krivične sankcije izriču u preko 90% slučajeva u odnosu na drugu krivičnu sankciju koju čini kazna maloletničkog zatvora. „Ukoliko bismo pokušali da odredimo njihov pojam, onda moramo poći od činjenice da su vaspitne mere zakonom propisane sankcije kojima se, sa stanovišta specijalne prevencije, želi uticati na maloletnog učinioca krivičnog dela, izricanjem opomene, primenom mera pojačanog nadzora, kao i or-ganizovanjem tretmana u posebnim ustanovama. Međutim, ne treba izgubiti iz vida činjenicu da izvršenje pojedinih vaspitnih mera u sebi sadrži brojna ograničenja i zabrane prema maloletniku, što ukazuje na prisustvo određenih represivnih elemenata.“15

Predviđena je mogućnost izricanja više različitih vaspitnih mera koje su podeljene u tri vrste (član 11. ZOMUKD):

• 1.    Mere upozorenja i usmeravanja: sudski ukor i posebne obaveze. Mere upozorenja i usmeravanja izriču se kad je potrebno i dovoljno takvim merama uticati na ličnost maloletnika i njegovo ponašanje.

• 2.    Mere pojačanog nadzora: pojačan nadzor od strane roditelja, usvoji-oca ili staraoca, pojačan nadzor u drugoj porodici, pojačan nadzor od strane organa starateljstva, pojačan nadzor uz dnevni boravak u odgovarajućoj ustanovi za vaspitavanje i obrazovanje maloletnika. Mere pojačanog nadzora izriču se kad za vaspitavanje i razvoj maloletnika treba preduzeti trajnije mere uz odgovarajući stručni nadzor i pomoć, a nije potrebno maloletnikovo potpuno odvajanje iz dotadašnje sredine.

• 3.    Zavodske mere: upućivanje u vaspitnu ustanovu, upućivanje u vaspit-no-popravni dom, upućivanje u posebnu ustanovu za lečenje i osposobljavanje. Zavodske mere izriču se prema maloletniku prema kome treba preduzeti trajnije mere vaspitavanja, lečenja i osposobljavanja uz njegovo potpuno odvajanje iz dotadašnje sredine, radi vršenja pojačanog uticaja na maloletnika. Zavodske mere izriču se kao poslednje sredstvo i mogu trajati, u granicama određenim ovim zakonom, samo koliko je potrebno da bi se ostvarila svrha vaspitnih mera.

• 2.2.    Kazna maloletničkog zatvora

Primena bilo koje od navedenih vaspitnih mera zahteva donošenje adekvatnih dodatnih propisa kojima će zakonske odredbe biti prilagođene društvenoj stvarnosti i potrebama prakse. Preciznije, da bi se izbeglo da navedene odredbe ostanu samo prividno nove, potrebno je stvoriti podoban ambijent za njihovu doslednu primenu. To podrazumeva donošenje odgovarajućih podza-konskih akata kojima bi sprovođenje zakonskih odredbi bilo detaljno razrađeno, intenzivnije angažovanje nadležnog centra za socijalni rad propraćeno povećanjem njegovih kapaciteta i ingerencija u navedenoj oblasti i otvaranje savetovališta za roditelje koja bi oni bili obavezni da posećuju.16

Pri izboru vaspitne mere sud će posebno uzeti u obzir uzrast i zrelost maloletnika, druga svojstva njegove ličnosti i stepen poremećaja u društvenom ponašanju, težinu dela, pobude iz kojih je delo učinio, sredinu i prilike u kojima je živeo, ponašanje posle učinjenog krivičnog dela, a posebno, da li je sprečio ili pokušao da spreči nastupanje štetne posledice, naknadio ili pokušao da naknadi pričinjenu štetu, da li je prema maloletniku ranije bila izrečena krivična ili prekršajna sankcija, kao i sve druge okolnosti koje mogu biti od uticaja za izricanje one mere kojom će se najbolje postići svrha vaspitnih mera (član 12. ZOMUKD).

Obustava izvršenja i zamena izrečene vaspitne mere drugom vaspitnom merom su predmet posebnog zakonskog regulisanja. Ako se posle donošenja odluke o izricanju posebne obaveze, mere pojačanog nadzora ili zavodske mere pojave okolnosti kojih nije bilo u vreme donošenja odluke ili se za njih nije znalo, a koje bi značajno uticale na izbor vaspitne mere, ili ako se odluka ne može izvršiti usled odbijanja maloletnika ili njegovih roditelja, usvojioca, odnosno staraoca da postupe po izrečenoj meri ili po nalogu onoga ko meru izvršava ili ako nastupe druge okolnosti predviđene zakonom, a one bi bile od uticaja na donošenje odluke, sud može obustaviti izvršenje ili izrečenu meru zameniti drugom takvom merom.17

Vaspitne mere mogu biti izrečene i za krivična dela izvršena u sticaju. Shodno tome, ako je maloletnik učinio više krivičnih dela u sticaju, a sud odluči da izrekne vaspitnu meru, ceniće jedinstveno sva dela i izreći će samo jednu vaspitnu meru. Sud će na isti način postupiti i ako se posle izrečene vas-pitne mere utvrdi da je maloletnik pre ili posle njenog izricanja učinio drugo krivično delo.

Maloletnički zatvor je predviđen u odredbi člana 9. stav 3. ZOMUKD, u kome se propisuje da se starijim maloletnicima mogu izreći vaspitne mere, a „izuzetno“ kazna maloletničkog zatvora. Pritom, izuzetnost u kažnjavanju maloletnika je prisutna u posebno propisanim uslovima koji se moraju ispuniti da bi se ova kazna primenila. Prema članu 28. Zakona o maloletnicima starijem maloletniku koji je učinio krivično delo za koje je zakonom propisana kazna zatvora teža od pet godina, može se izreći kazna maloletničkog zatvora ako zbog visokog stepena krivice, prirode i težine krivičnog dela ne bi bilo opravdano izreći vaspitnu meru.

Da bi se maloletnički zatvor mogao izreći potrebno je ostvariti dva uslova:

• 1.    da je u pitanju stariji maloletnik (16-18. godine),

• 2.    da je učinjeno krivično delo za koje je zakonom propisana kazna zatvora preko pet godina.¹⁸

Težina propisane kazne zatvora utvrđuje se prema maksimumu zaprećene kazne. Pritom, zaprećeni minimum kazne zatvora ne obavezuje sud prilikom procene sveukupnih uslova za izricanje kazne maloletničkog zatvora.19

Odmeravanje kazne maloletničkog zatvora predviđeno je u članu 30. ZOMUKD, po kome će sud starijem maloletniku odmeriti kaznu maloletnič-kog zatvora u granicama koje su ovim zakonom propisane, imajući u vidu svrhu maloletničkog zatvora i uzimajući u obzir sve okolnosti koje utiču na visinu kazne (član 54. Krivičnog zakonika), a posebno stepen zrelosti maloletnika i vreme koje je potrebno za njegovo vaspitavanje i stručno osposobljavanje.

Svrha maloletničkog zatvora je da se nadzorom, pružanjem zaštite i pomoći, kao i obezbeđivanjem opšteg i stručnog osposobljavanja utiče na razvoj i jačanje lične odgovornosti maloletnika, na vaspitavanje i pravilan razvoj njegove ličnosti, kako bi se obezbedilo ponovno uključivanje maloletnika u društvenu zajednicu. Nadalje, svrha maloletničkog zatvora je vršenje pojačanog uticaja na maloletnog učinioca da ubuduće ne vrši krivična dela, kao i na druge maloletnike da ne vrše krivična dela.

Lice osuđeno na kaznu maloletničkog zatvora može biti ranije otpušteno, pre izdržane/izrečene kazne, ukoliko su ispunjeni zakonski uslovi za uslovni otpust (član 32. ZOMUKD). Uslovi za primenu uslovnog otpusta prema osuđeniku se dele na sledeći način:

• 1.    da je lice izdržalo trećinu izrečene kazne,

• 2.    da je provelo najmanje šest meseci na izdržavanju kazne,

• 3.    da se na osnovu postignutog uspeha izvršenja može opravdano očekivati da će se na slobodi dobro ponašati i da neće vršiti krivična dela.

Odluku o uslovnom otpustu donosi sud, odnosno veće za maloletnike suda koji je sudio u prvom stepenu (član 144. stav 1. ZOMUKD). Uslovni otpust može biti opozvan usled novoučinjenog ili ranije učinjenog krivičnog dela.

Vaspitne mere i maloletnički zatvor ne povlače pravne posledice koje se sastoje u zabrani sticanja određenih prava. Lice prema kome se izvršava zavodska vaspitna mera, kao i lice koje izdržava kaznu maloletničkog zatvora ne može za to vreme vršiti izborne funkcije u državnim organima, organima teritorijalne autonomije, organima lokalne samouprave, organima upravljanja, poslovodnim organima ili drugim organima u preduzećima ili drugim

PRAVO – teorija i praksa Broj 7–9 / 2016 organizacijama koje posluju državnom imovinom, odnosno organizacijama kojima je zakonom povereno vršenje određenih javnih ovlašćenja (član 36. ZOMUKD).

Zaključak

Maloletnička delinkvencija predstavlja osobenu vrstu kriminaliteta čiji akteri su lica od 14 do 18. godine života. Uvažavajući njihov starosni uzrast zakonodavac je predvideo drugačija pravila na području materijalnog, procesnog i izvršnog krivičnog prava. Jedno od važnijih pitanja, u sferi suzbijanja maloletničkog kriminaliteta, jesu krivične sankcije prema maloletnicima. Pod tim se podrazumevaju vaspitne mere i kazna maloletničkog zatvora.

Vaspitnim merama se nastoje ostvariti efekti uz minimalna ograničenja koja se najčešće svode na primenu vaspitnog tretmana izvan ili unutar vaspit-no-popravnih institucija. Shodno navedenom kriterijumu, sve vaspitne mere možemo podeliti na: mere upozorenja i usmeravanja; mere pojačanog nadzora i zavodske mere. Pored određivanja opšte svrhe, zakonodavac je za svaku od navedenih mera odredio posebnu svrhu uvažavajući njihove specifičnosti u primeni.

Kažnjavanje maloletnika se vrši kroz izricanje i primenu maloletnič-kog zatvora. To je jedina kazna koja se može izreći samo kategoriji starijih maloletnika uz puno poštovanje principa izuzetnosti. Ratio legis ove kazne se ogleda u potrebi da se za najteže oblike teških krivičnih dela obezbedi adekvatna krivična sankcija kojom se mogu postići i specijalno-preventivni i generalno-preventivni efekti. Ipak, u praksi možemo uočiti relativno blagu kaznenu politiku sudova, koja se može uočiti u malom procentu izrečenih kazni maloletničkog zatvora u ukupnoj strukturi krivičnih sankcija prema maloletnicima.

Nikola Ilić

A student of doctoral studies at the Faculty of Law for Commerce and Judiciary of the University of Business Academy in Novi Sad

CRIMINAL SANCTIONS AGAINST JUVENILES

A b s t r a c t