Krivično-pravna zaštita životne sredine prema novom Krivičnom zakoniku Srbije

Činjenica je da je novi Krivični zakonik Srbije po prvi put sistematizovao brojna krivična dela kojima se primarno štiti životna sredina u jednu glavu (XXIV) koja i nosi naslov "Krivična dela protiv životne sredine". Ovakvo postupanje zakonodavca predstavlja veliki napredak, kako u Krivičnom zakonodavstvu Srbije, tako i u Krivičnom pravu, teoriji i u nauci s obzirom da je na postupljeni način razrešena već odavno postavljena dilema u teoriji i nauci krivičnog prava da li životna sredina treba da predstavlja samostalni i primarni zaštitni objekat krivičnih dela protiv životne sredine ili se istima štite neka klasična pravna dobra - život i zdravlje ljudi, na koje pitanje je takođe već davno dat pravilan odgovor koji se ogleda u konstataciji da je s obzirom na značaj životne sredine i njenu zaštitu opravdano je postaviti kao samostalan i primarni zaštitni objekt bar kod nekih inkriminacija. U Krivičnom zakoniku je upravo tako i postupljeno sa konstatacijom u krivično-pravnoj teoriji da u vezi sa određivanjem zaštitnog objekta krivičnih dela protiv životne sredine više nije sporno da se njima više ne štite klasična pravna dobra - život i zdravlje ljudi (od novih oblika napada na njih kroz ugrožavanje životne sredine), već samostalno dobro a to je životna sredina, tačnije rečeno pravo čoveka na očuvanu životnu sredinu. S obzirom na značaj životne sredine i njenu zaštitu, opravdano je postaviti je kao samostalan i primarni grupni zaštitni objekt.