Krivično-pravna zaštita životne sredine prema novom Krivičnom zakoniku Srbije

^injenica je da je novi Krivi~ni zakonik Srbije1 po prvi put sistematizovao brojna krivi~na dela kojima se primarno {titi `ivotna sredina u jednu glavu (XXIV) koja i nosi naslov “Krivi~na dela protiv `ivotne sredine”. Ovakvo postupanje zakonodavca predstavlja veliki napredak, kako u Krivi~nom zakonodavstvu Srbije, tako i u Krivi~nom pravu, teoriji i u nauci, s obzirom da je na postupljeni na~in raz-re{ena ve} odavno postavljena dilema u teoriji i nauci krivi~nog prava da li `ivot-na sredina teba da predstavlja samostalni i primarni za{titni objekat krivi~nih dela protiv `ivotne sredine ili se istima {tite neka klasi~na pravna dobra - `ivot i zdravlje ljudi, na koje pitanje je tako|e ve} davno dat pravilan odgovor koji se ogleda u konstataciji da je s obzirom na zna~aj `ivotne sredine i njenu za{titu, opravdano je postaviti kao samostalan i primarni za{titni objekt bar kod nekih inkriminacija.2

U Krivi~nom zakoniku je upravo tako i postupljeno sa konstatacijom u kri-vi~nopravnoj teoriji da u vezi sa odre|ivanjem za{titnog objekta krivi~nih dela protiv `ivotne sredine vi{e nije sporno da se njima vi{e ne {tite klasi~na pravna dobra - `ivot i zdravlje ljudi (od novih oblika napada na njih kroz ugro`avanje `ivot-ne sredine), ve} samostalno dobro a to je `ivotna sredina, ta~nije re~eno pravo ~o-veka na o~uvanu `ivotnu sredinu. S obzirom na zna~aj `ivotne sredine i njenu za-{titu, opravdano je postaviti je kao samostalan i primarni grupni za{titni objekt.3

Zdrava `ivotna sredina je preduslov prava ~oveka na zdrav i produktivan `ivot u skladu sa prirodom

Postupanje zakonodavca u pogledu za{titnog objekta krivi~nih dela protiv `i-votne sredine na osnovu iznetih teorijskih stavova zasniva se, ujedno, na {irim filozofskim shvatanjima poimanja `ivotne sredine. Naime, posmatrano u naj{irem smislu, `ivotna sredina ozna~ava skup prirodnih uslova koji su neophodni za svakodnevni `ivot ~oveka i njegovu dru{tveno-korisnu delatnost.4

Izneti stav je potvr|en u ta~ki 16. 1., koja se odnosi na ekologiju u Deklaraciji Kopaoni~ke {kole prirodnog prava5 da svaki ~ovek ima pravo na zdrav i pro-

* Prorektor i redovni profesor Privredne akademije u Novom Sadu.

Prof. dr Miroslav Vrhov{ek: Krivi~no-pravna za{tita `ivotne sredine prema novom Krivi~nom... duktivan `ivot u skladu sa prirodom. Zdrava `ivotna sredina preduslov je ovog prava.

Po svemu sude}i, izneti stavovi mire dva dijametralno suprotna stava, kako na nacionalnom, tako i na me|unarodnom globalnom planu u pogledu odnosa prema univerzalnim vrednostima. Prema prvo izra`enom stavu pri sada{njem stanju svesti ~o-veka, sve me|unarodne konvencije i me|unarodni ugovori, u centar svojih razmatranja stavljaju za{titu ~ovekove okoline, te su samim tim antropocentri~no orijentisani.6

Prema drugom stavu prilikom razmatranja odnosa prema univerzalnim vred-nostima u koje spada i `ivotna sredina treba voditi ra~una o tome da se ~ist antro-pocentri~ni pristup ve} odavno smatra neprihvatljivim i da ostaje da se sna`nije naglasi potreba uva`avanja i elemenata razli~itih varijanti ekocentrizma.7

Op{tom sve{}u o ugro`enosti `ivotne sredine treba razvijati ekolo{ku etiku koju je pozitivno pravo nemo}no da ostvari. Samo visok stepen razuma kao atribut racionalne koncepcije prirodnog prava, mo`e ulivati nadu za ekolo{ku etiku budu}nosti koja }e biti u stanju da sa~uva vrednosti prirode i preda ih generacijama koje dolaze.8

No, ne radi se samo o eti~kom i moralnom pristupu, odnosno priznavanju za-{titi `ivotne sredine i samoj `ivotnoj sredini (okolini) eti~kog i moralnog subjek-tiviteta, ve} i o priznanju pravnog subjektiviteta. Pored pravnog subjektiviteta ~o-veka, treba uspostaviti i pravni subjektivitet prirode, {to ina~e predstavlja temelj u~enja ekocentri~ne {kole ekolo{kog prava.

Dakle, jedan na~in priznavanja pravnog subjektiviteta prirodi, trebalo bi da sledi tradicionalni pragmati~ni put: priznati subjektivna prava, pa }e priznavanje pravnog subjektiviteta do}i samo po sebi.9

Istovremeno je prihvatljiv i odgovor da temeljna teza ekocentri~ne koncepcije - o priznanju pravnog subjektiviteta prirodi i pojedina~nim prirodnim stvorenjima - ~ini se preteranom.10

Istovetno pitanje postavlja se i u krivi~nom pravu i svodi se na to da li je za-{titni objekt kod krivi~nih dela protiv `ivotne sredine `ivotna sredina sama po sebi, tj. da li i `ivotnoj sredini treba priznati krivi~no-pravni subjektivitet? Pored ve} iznetog ekocentri~nog shvatanja da `ivotna sredina, pa i pojedini ekomedijumi predstavljaju samostalna pravna dobra koja treba {tititi i sama po sebi postoji shva-tanje da za{titni objekt u krivi~nom pravu ne mo`e biti neka fizi~ka, materijalna stvar, pa ni biljni ili `ivotinjski svet, ve} odre|ena apstraktna vrednost, odnosno dobro koje, iako realno postoji, nije neposredno dostupno ljudskim ~ulima. Presudan je u tom pogledu odnos ~oveka prema eko-medijumima i `ivotnoj sredini u celini, kao i zna~aj koji `ivotna sredina ima za ~oveka. U vezi sa tim, bitna je funkcija `ivotne sredine koju ona obavlja za ljude, tj. da ljudima omogu}i `ivotne uslo-ve dostojne ~oveka.11

Drugo sporno pitanje je da li za{titni objekat kod krivi~nih dela protiv `ivot-ne sredine treba videti i u pravu budu}ih generacija. Iako je koncepcija odr`ivog razvoja u na~elu prihvatljiva a prihva}ena je i u najve}em broju me|unarodno-pravnih dokumenata u ovoj oblasti (RIO deklaracija iz 1982. godine i Agenda XXI), kada je krivi~no pravo u pitanju, ne bi trebalo da bude odlu~uju}a u smislu za{tite prava budu}ih generacija.12

U vezi sa ovim pitanjem izra`eno je i stanovi{te u gra|anskom pravu koje se u ovom delu grani~i sa krivi~nim pravom koje pomirenje filozofskog pristupa shvatanju pravnog subjektiviteta `ivotne sredine vidi u ograni~enju subjektivnih prava i pro{irenju instituta zabrane zloupotrebe prava. Isto onako kao {to pravo jednog postoje}eg pravnog subjekta (~oveka) mo`e ograni~iti prava drugih subjekata, za{to se ista ograni~enja ne bi mogla uspostaviti u korist neizvesnih i sad neposto-je}ih pravnih subjekata (budu}ih generacija), kao i u korist samog prirodnog okru-`enja? Za{to se ne bi moglo formulisati pravilo da je zabranjeno vr{enje prava ne samo onda kada se pravo vr{i sa namerom {ikane drugog ili protivno cilju zbog kojeg je priznato, nego i onda kada se vr{enjem prava ugro`avaju interesi prirode?13

U istom smislu, de lege ferenda posmatrano, re{enje postavljenog spornog pitanja valja razmotriti i kroz stanovi{te da }e sa razvojem prava na zdravu `ivot-nu sredinu i njegovim uklju~ivanjem u va`ne me|unarodne instrumente, za{tita `i-votne sredine biti stavljena na isti nivo za{tite sa ostalim pravima iz korpusa ljudskih prava, ~ime }e ovaj problem verovatno biti prevazi|en. Ovo je od izuzetnog zna~aja jer se pravo na zdravu `ivotnu sredinu, za razliku od ostalih ljudskih prava, odnosi i na budu}e generacije, prema kojima nosimo odgovornost za stanje `i-votne sredine koje }e od nas naslediti.¹⁴

Iz prezentiranih ideja u radu proizilazi osnovan zaklju~ak da za{titni objekat kod krivi~nih dela protiv `ivotne sredine, kako u nacionalnom krivi~nom pravu, tako i u me|unarodnom krivi~nom pravu, treba videti u osnovnom pravu ~oveka na zdravu i relativno o~uvanu prirodnu sredinu15, i u samoj `ivotnoj sredini kao posebnom pravu, samom po sebi, koja, kao takva, sa druge strane posmatrano, slu-`i za{titi elementarnih prava ~oveka priznatih kao univerzalne vrednosti.

Samo na taj na~in, pru`aju}i, zna~i, krivi~no pravnu za{titu `ivotnoj sredini, kao posebnom entitetu, mogu}e je istovremeno pru`iti i krivi~no pravnu za{titu osnovnim ljudskim pravima, pravu na `ivot, zdravlje, pravu na po{tovanje privatnog i porodi~nog `ivota, pravu na mirno i slobodno u`ivanje imovine i pravu na blagovremeno informisanje o riziku koji preti navedenim vrednostima.

Po svemu sude}i, zakonodavac je u novom Krivi~nom zakoniku pravilno po-{ao upravo u iznetom pravcu pomiriv{i na taj na~in osnovne postavke, kako eko-centri~no, tako i antropocentri~no orijentisanih shvatanja. Izneti zaklju~ak proizi-lazi iz ~injenice da su sada u KZ u jednoj glavi (XXIV) sistematizovana sva kri-vi~na dela koja imaju primarni cilj da za{tite kao ultima ratio , ali i supsidijarno,¹⁶

`ivotnu sredinu kao posebnu univerzalnu vrednost. Istovetan zaklju~ak proizilazi ve} iz samog naslova ove glave: Krivi~na dela protiv `ivotne sredine.

I tre}i razlog koji opravdava izneti zaklju~ak je najpreciznije formulisan re-~ima da se u vezi sa odre|ivanjem za{titnog objekta krivi~nih dela protiv `ivotne sredine ne {tite klasi~na pravna dobra - `ivot i zdravlje ljudi ve} samostalno dobro, a to je `ivotna sredina, ta~nije re~eno pravo ~oveka na o~uvanu `ivotnu sredinu. S obzirom na zna~aj `ivotne sredine i njenu za{titu, opravdano je postaviti je kao samostalan i primarni grupni za{titni objekat.17

Dakle, i ekocentri~no i antropocentri~no! Veliki teorijski, nau~ni i zakonodavni napredak u ovoj tako zna~ajnoj krivi~no-pravnoj oblasti kao {to je za{tita `i-votne sredine putem utvr|ivanja odgovaraju}ih krivi~nih dela, ~ime se kona~no realizuje poruka ekolo{ke sekcije sa X jubilarnog susreta Kopaoni~ke {kole prirodnog prava, odr`anog 13-17. decembra 1996. godine koja glasi: Svrsishodno je ugra|ivanje i inkriminacija ekolo{kih krivi~nih dela u posebnu glavu Krivi~nog zakonika Jugoslavije. Jugoslavije vi{e nema, nema ni Krivi~nog zakonika Jugoslavije, ali ima Srbije i Krivi~nog zakonika Srbije i u tom Zakoniku glava XXIV koja sadr`i na jednom mestu krivi~na dela kojima se primarno {titi, kao za{titni objekt, `ivotna sredina.

S obzirom na zna~aj `ivotne sredine i njenu za{titu opravdano je postaviti kao samostalan i primarni za{titni objekat.18

Davno predlo`eno. Ali sada, ispravno, Krivi~nim zakonikom realizovano. A isto tako, putem njene za{tite i za{tita osnovnih ljudskih prava, tj. prava ~oveka na o~uvanu `ivotnu sredinu.

I ne samo {to je realizovana navedena poruka ekolo{ke sekcije, ve} je istovremeno provedena u `ivot Odredba 16. 1. iz oblasti Ekologije utvr|ena u deklaraciji Kopaoni~ke {kole prirodnog prava koja glasi: Svaki ~ovek ima pravo na zdrav i produktivan `ivot u skladu sa prirodom. Zdrava `ivotna sredina predu-slov je ovog prava.

Opet pomirenje ekocentrizma i antropocentrizma i dosledno provedeno u Krivi~nom zakoniku Srbije - Glava XXIV. Pri tom, treba imati u vidu i odredbu 16.12. Deklaracije: “U kontekstu tih mera (odredba 16.1.) krivi~no-pravna i administrativno pravna za{tita zauzima zna~ajno mesto”.

I opet dosledno u Krivi~nom zakoniku: Krivi~na dela protiv `ivotne sredine kao ultima ratio i kao supsidijernog karaktera, zna~i njihova primena tamo gde pre toga zaka`u svi drugi instrumenti, a pre svega, oni koji nose epitet administrativnih, {ire posmatrano, upravnih mera.

Pojedina krivi~na dela protiv `ivotne sredine

Zaklju~ak koji je proiza{ao iz svega do sada re~enog da je `ivotna sredina preduslov prava ~oveka na zdrav i produktivan `ivot u skladu sa prirodom {to je podignuto i na nivo ustavnog principa (prema ~lanu 31. stav 1. Ustava Republike Srbije: ~ovek ima pravo na zdravu `ivotnu sredinu) i da je zbog toga ona primarni za{titni objekt koji se {titi krivi~nim delima iz Glave XXIV KZ dokazuje se i sagledavanjem pojedinih krivi~nih dela protiv `ivotne sredine.

Osnovno je da su sada u novom KZ sva krivi~na dela koja imaju osnovni cilj da se istima primarno za{titi `ivotna sredina svrstana u jednu glavu (XXIV) koja zato i nosi adekvatan naslov koji upravo odra`ava takav postupak zakonodavca -Krivi~na dela protiv `ivotne sredine.

Nasuprot ovako pravilnom postupanju zakonodavca u novom KZ u ranije va-`e}em Krivi~nom zakonu Republike Srbije postojala je glava XIV koja je nosila naslov Krivi~na dela protiv zdravlja ljudi i ~ovekove sredine, koja je, s obzirom da je sadr`avala samo jedno krivi~no delo protiv `ivotne sredine, bila tipi~no antro-pocentri~no orijentisana. Isti zaklju~ak proizilazi i sagledavanjem krivi~nih dela sistematizovanih u glavi XXII Osnovnog Krivi~nog zakona koja je nosila naslov Krivi~na dela protiv drugih dru{tvenih vrednosti. Zato su sada pravilno, pod uti-cajem prihva}enih ideja ekocentri~nog pristupa za{titi `ivotne sredine odvojeno sistematizovana krivi~na dela protiv `ivotne sredine i krivi~na dela kojima se neposredno ugro`ava zdravlje ljudi tako {to su sva ta krivi~na dela sistematizovana u glavu XXIII koja nosi naslov Krivi~na dela protiv zdravlja ljudi, gde je, zna~i, zdravlje ljudi osnovni i primarni za{titni objekt.

Suprotno tome ve}ina krivi~nih dela protiv `ivotne sredine sadr`e ve} u podnaslovima osnovni za{titni objekt - `ivotna sredina . Tako odredba ~lana 260 KZ nosi naslov - zaga|enje `ivotne sredine , ~lan 261., nepreduzimanje mera za{tite `ivotne sredine , ~lan 262. protivpravna izgradnja i stavljanje u pogon objekata i postrojenja koja zaga|uju `ivotnu sredinu , ~lan 263, o{te}enje objekata i ure|a-ja za za{titu `ivotne sredine , ~lan 264, o{te}enje `ivotne sredine , ~lan 265, uni-{tenje, o{te}enje i izno{enje u inostranstvo za{ti}enog prirodnog dobra , ~lan 268, povreda prava na informisanje o stanju `ivotne sredine.

Me|utim, istovetan pristup primenjen je i kod onih krivi~nih dela koja nemaju ve} u podnaslovu prefiks `ivotna sredina, ali kojima se {tite dobra koja tako|e predstavljaju deo `ivotne sredine. Takav je slu~aj sa krivi~nim delima predvi|e-nim u odredbama ~l. 270-277 KZ.

Dakle, svim navedenim krivi~nim delima se primarno {titi `ivotna sredina, ali uvek u funkciji prava ~oveka na dostojne uslove `ivota, {to podrazumeva pravo ~oveka na zdrav i produktivan `ivot u skladu sa zdravom i o~uvanom prirodom. U tom kontekstu je i za{tita `ivotinja i bilja, te drugog rastinja kao nezaobilaznog sastavnog dela prirode.

U iznetom smislu je karakteristi~no krivi~no delo ubijanje i mu~enje `ivotinja (~lan 269). I ovim krivi~nim delom se na posredan na~in {titi `ivotna sredina. Radi se o tome da `ivotinja mo`e da bude objekt radnje, ali ne i za{titni objekt. I ako se u pravnoj teoriji, u novije vreme, govori i o pravu `ivotinja,19 za Krivi~no pravo je neprihvatljivo da {titi prava `ivotinja. Ovde se, u stvari, {titi ~ovek, a ne `i-votinja. [tite se ose}anja koja ~ovek ima prema `ivotinjama i njegova odgovornost koju on prema njima treba da ima. Iako je ~ovek u cilju svog opstanka prinu|en da ubija `ivotinje, on to mo`e i treba da radi samo na na~in koji je dostojan ~oveka. Prema tome, Krivi~no pravo i u ovom slu~aju {titi ~oveka i njegova ose}anja.20

Sli~no obrazlo`enje moglo bi se dati i u pogledu ve} istaknute primedbe u teoriji da KZ kod krivi~nih dela protiv za{tite `ivotne sredine zadr`ava opisne vred-nosti “u ve}oj meri”, “na {irem prostoru”, “velikih razmera”, “da su za otklanjanje {tete potrebni du`e vreme ili veliki tro{kovi” i da je to bila prilika da se opisne vrednosti pretvore u fiksne nov~ane iznose, kako se ne bi ostavljalo sudskoj praksi da u du`im vremenskim intervalima odre|uje njihovu sadr`inu.21

Smatramo da izneta primedba nije prihvatljiva s obzirom da ukoliko se ne bi kod pojedinih krivi~nih dela protiv `ivotne sredine zahtevalo zaga|ivanje `ivotne sredine u ve}oj meri ili na {irem prostoru kako je ovo pitanje re{eno u ~l. 260-263 i sl., onda se ne bi mogla vr{iti odgovaraju}a distinkcija u odnosu na brojne privredne prestupe i prekr{aje koji su predvi|eni i u ovoj oblasti.

No, ovde je va`nije ne{to drugo.

Kad se govori o zaga|ivanju ~ovekove sredine (~l. 260-277), onda prethodno treba imati u vidu da su ve}ina delatnosti koje ~ovek obavlja, a koje zaga|uju njegovu okolinu, dru{tveno korisne delatnosti. To zna~i da se bez njih ne bi mogao ostvariti svakodnevni `ivot i opstanak. Me|utim, te iste dru{tveno korisne de-latnosti predstavljaju i uzrok naru{avanja `ivotne sredine. Pitanje uspostavljanja sklada izme|u ova dva razli~ita cilja koji proizilaze iz iste aktivnosti je, u stvari, problem za{tite ~ovekove sredine. Taj sklad se ne posti`e na na~in koji bi doveo do zabrane vr{enja delatnosti koje zaga|uju `ivotnu sredinu, ve} pronala`enjem mera koje ne}e uticati na dru{tveno korisne funkcije navedenih delatnosti, ali koje, istovremeno, ne}e ostavljati {tetne posledice na `ivotnu sredinu. To pitanje odnosa, pitanje mere, re{ava se na taj na~in {to je zaga|ivanje `ivotne sredine dozvoljeno, ali samo do odre|enih granica koje se smatraju podno{ljivim.

Svako prekora~enje tih granica, zna~i da je sklad naru{en, da je {teta koja pro-izilazi iz ina~e dru{tveno korisnog vr{enja delatnosti prevazi{la tu korisnost, pa se postavlja pitanje opravdanosti daljeg vr{enja takve delatnosti. Preciznije, re~ je o njenom ograni~enju ili zabrani. Prema tome, obezbediti takvo stanje u kome }e iz-me|u nu`nosti zaga|ivanja i nu`nosti obezbe|enja uslova koji ne}e dovoditi u pitanje `ivot ~oveka i njegovo zdravlje - predstavlja centralno pitanje celokupne problematike za{tite ~ovekove sredine. Za ostvarenje tog cilja, postoji niz mera veoma razli~ite prirode, me|u kojima i krivi~no pravo, ima veoma zna~ajnu ulogu.22

Prema tome, izneti razlozi predstavljaju su{tinu krivi~nih dela kojima se {titi `ivotna sredina, a ne visina {tete jer je ona fakti~ki nemerljiva. Zbog toga i smatramo da su kod ovih krivi~nih dela upravo pravilno ugra|eni termini koji ozna~a-vaju zemlji{te u ve}oj meri ili na {irem prostoru i dr.

Odgovornost pravnih lica za krivi~na dela protiv `ivotne sredine

Ve} je davno ukazano na zna~aj koji naro~ito u oblasti za{tite `ivotne sredine ima pitanje kaznene odgovornosti pravnih lica. Retko u kojoj oblasti se kao ov-de u zao{trenoj formi ukazuje potreba da se na deliktna pona{anja pravnih lica re-aguje i kaznenim sankcijama. U na{em pravnom sistemu postoji odgovornost pravnih lica za privredne prestupe, ali se postavlja pitanje da li je to adekvatan od- govor na te{ke povrede `ivotne sredine koju neka pravna lica vr{e i nije li opravdano uvesti i krivi~nu odgovornost pravnih lica?23

Problematika ekolo{kog kriminaliteta, pored preispitivanja na~ela legaliteta i legitimiteta, zahteva i preispitivanje na~ela vezanih za krivi~nu odgovornost pravnih lica. Bez preterivanja se mo`e re}i da je tendencija ka uspostavljanju krivi~ne odgovornosti pravnih lica u porastu.24

Ekolo{ke katastrofe izazvane od strane pravnih lica sa veoma te{kim posledica-ma, zaga|ivanja `ivotne sredine... prosto su nametnuli pitanje da li se i dalje mo`e ig-norisati kriminalitet pravnih lica. Brojna dela kao {to su zaga|ivanje `ivotne sredine... predstavljaju dela koja vi{e nisu samo dela pojedinca ve} pre svega pravnog lica.25

Svim navedenim pitanjima izra`ava se neophodnost uvo|enja u na{ krivi~no pravni sistem krivi~ne odgovornosti pravnih lica ili odgovornosti pravnih lica za krivi~na dela sa izra`enom tendencijom uvo|enja ove odgovornosti u oblast eko-lo{kog kriminaliteta.

Po{to u na{em kaznenopravnom sistemu postoji samo odgovornost pravnih lica za privredne prestupe, to je u cilju odgovaraju}e subjektivizacije odgovornosti pravnih lica za privredne prestupe, u me|uvremenu izvr{en poku{aj subjektivi-zacije te vrste odgovornosti pa }emo s toga na taj poku{aj i ukazati.

Predlog novog re{enja osnova odgovornosti pravnih lica za privredne prestupe

Ekspertska komisija Savezne vlade SRJ je u ~l. 10. stav 3. Predloga novog zakona o privrednim prestupima26 uneo sasvim novu odredbu, kojom reguli{e pitanje objektivno subjektivne odgovornosti pravnih lica, koja glasi: “pravno lice ne}e odgovarati za privredni prestup ako odgovorno lice ili drugo lice koje je bilo ovla{}eno da postupa u ime pravnog lica nije postupilo sa umi{ljajem ili iz nehata ili ako nije bilo ura~unljivo”.

Citirano re{enje zakonodavac je ovako obrazlo`io: “U ~l.10. stav 3 `eli se jasno ista}i da pravno lice, kao subjekat odgovornosti, odgovara na osnovu odgovornosti svog odgovornog lica i da bez te vinosti odgovornog lica nema ni odgovornosti pravnog lica.”

Do sada to nije bilo jasno normativno iskazano pa kod paralelne odgovornosti za privredne prestupe, tj. odgovornosti pravnog lica i odgovornog lica iste radnje, smatralo se da pravno lice odgovara po osnovu objektivne odgovornosti, a odgovorno lice po osnovu krivice. Da bi se ta dilema otklonila utvr|eno je da novo re{enje sadr`ano u odredbi ~lana 10. stav 3. Zakona o privrednim prestupima koje tu dilemu jasno re{ava.

Na ovaj na~in je unet stav prakse koji je orijentisan ka ograni~enoj objektivnoj odgovornosti pravnog lica, u smislu da se za postojanje te odgovornosti tra`i

Prof. dr Miroslav Vrhov{ek: Krivi~no-pravna za{tita `ivotne sredine prema novom Krivi~nom... vinost odgovornog, odnosno ovla{}enog lica. Ovaj stav prakse ima svoje opravdanje, jer u slu~aju ~iste objektivne odgovornosti pravnog lica dolazilo je do nelo-gi~nih slu~ajeva da pravno lice odgovara i kad je privredni prestup u~injen pod uti-cajem prinude ili pretnje, neura~unljivog odgovornog lica.”

Dakle, pod sna`nim uticajem teorije i sudske prakse zakonodavac je sasvim osnovano pristupio druga~ijem re{avanju ovog, preostalog, centralnog, pitanja u privredno prestupnoj materiji, prihvataju}i stanovi{te da i pravna lica odgovaraju za izvr{eni privredni prestup po principima subjektivne odgovornosti izvla~e}i tu odgovornost iz radnje vinog odgovornog lica u pravnom licu.

Prihvatanjem navedenog shvatanja i uno{enjem subjektivne odgovornosti pravnih lica za privredne prestupe u pozitivno pravo u potpunosti se realizuje ve} davno prisutno stanovi{te, u na{oj pravnoj teoriji, “da privredni prestupi predstavljaju krivi~na dela pravnih lica i da je odgovornost pravnih lica za te delikte kri-vi~na odgovornost”.27

O neophodnosti uvo|enja odgovornosti pravnih lica za krivi~na dela u krivi~nopravni sistem Republike Srbije

Nesporna je ~injenica da odgovornost pravnih lica za krivi~na dela polako, ali nezaustavljivo utire put u zakonodavstvo evropskih, pa i ve}ine dr`ava u celom svetu. Francuska, jedna od zemalja koja je najdu`e i najdoslednije zagovarala teoriju societas delinquere non protest je novelom krivi~nog zakona od 22. 07. 1992. godine²⁸ uvela odgovornost pravnih lica za krivi~na dela. U Evropi je odgovornost pravnih lica za krivi~na dela uvedena takodje u Holandiji (1991), [vajcarskoj (2003), Finskoj (1995), [vedskoj (1986), Danskoj (1966), Portugaliji (1984), Belgiji (1999) i Estoniji (2002). Nema~ka ovo pitanje na poseban na~in uredjuje sa ka`njavanjem za prekr{aje po zakonu iz 1968. godine. Naime, Slovenija je to u~i-nila tako {to je u svoj Krivi~ni zakonik unela odredbu ~lana 33 kojom je omogu-}ila uvo|enje krivi~ne odgovornosti pravnih lica.²⁹ To je i u~injeno dono{enjem Zakona o odgovornosti pravnih lica za krivi~na dela³⁰ Bosna i Hercegovina 2003., a Makedonija 2004. godine su unele u svoje krivi~ne zakone posebne odredbe o krivi~noj odgovornosti pravnih lica. Hrvatska je 2004. godine donela poseban Zakon o odgovornosti pravnih lica za krivi~na dela, bez da je prethodno, kao napr. Slovenija takvu mogu}nost predvidela u svom krivi~nom zakonu.

Crna Gora je u ~lanu 31. Krivi~nog zakonika, koji nosi podnaslov “Odgovornost pravnih lica za krivi~no delo”, utvrdila mogu}nost uvo|enja odgovornosti pravnih lica za krivi~no delo dono{enjem posebnog zakona o odgovornosti pravnih lica za krivi~na dela.

Dr`ave, koje pripadaju sistemu Common law, ve}inom poznaju odgovornost pravnih lica za krivi~na dela u obliku “corporate liability”, koja se u nekoliko razlikuje od kontinentalne.

Pri svemu iznetom treba imati u vidu ~injenicu da je, u me|uvremenu, done-tim Zakonom o potvr|ivanju krivi~nopravne konvencije o korupciji predvi|ena krivi~na odgovornost preduze}a i svih drugih pravnih lica.31

Ovaj Zakon otvara novo poglavlje u krivi~nom zakonodastvu nase zemlje, pre svega uvo|enjem krivi~ne odgovornosti preduze}a i svih drugih pravnih lica.32

Da bi se Zakon o potvr|ivanju Krivi~nopravne konvencije o korupciji kao i svi ostali zakoni kojima su ratifikovane ostale konvencije koje tako|e predvi|aju krivi~nu odgovornost pravnih lica mogao primeniti, neophodno je utvrditi mogu}-nost krivi~ne odgovornosti pravnih lica u pozitivnom krivi~nom zakoniku i done-ti poseban zakon o krivi~noj odgovornosti pravnih lica s obzirom da to sada nije slu~aj i da kod nas postoji samo odgovornost pravnih lica za privredne prestupe.

A de lege ferenda ideja privrednokaznene odgovornosti pravnih i odgovornih lica u na{oj zemlji trebalo bi, cenimo, da se sprovodi polaze}i ba{ od specifi~ne sadr`ine i prirode privrednih prestupa u pogledu autputa i inputa utvr|enih odnosa u privrednom i finansijskom poslovanju. To sa jedne strane posmatrano. Sa druge strane, istovetna ideja mora strogo biti obuhva}ena ~injenicom daje institut kri-vi~ne odgovornosti pravnih lica, u mnogo ve}oj meri nego {to je to do sada bio slu~aj, zastupljen u krivi~nom pravu, sve ve}eg broja zemalja u svetu.³³

Razvojni trend pokazuje, da }e odgovornost pravnih lica za krivi~na dela morati u svojim zakonodavstvima da utvrde sve dr`ave ~lanice Saveta Evrope i Evropske unije. Temelji odgovornosti pravnih lica ukazuju da vi{e ne}e biti dovoljna samo objektivna odgovornost pravnih lica, ve} da je neophodno utvrditi poseban oblik kri-vi~ne odgovornosti koji }e biti prilago|en karakteru i osobinama pravnih lica.34

Pri tom treba imati u vidu ~injenicu da je, u me|uvremenu, donetim Zakonom o potvr|ivanju Krivi~nopravne konvencije o korupciji predvi|ena krivi~na odovor-nost preduze}a i svih drugih pravnih lica, sa posebnom napomenom da je na istove-tan na~in postupljeno i u 15 drugih ratifikovanih konvencija od 2000. pa do danas.

Zbog svega iznetog, nakon izvr{ene analize u ovom radu proizilazi nedvosmisleni zaklju~ak da je do{lo vreme da se i u krivi~no zakonodavstvo Srbije uvede odgovornost pravnih lica za krivi~na dela radi harmonizacije i ovog dela prava sa tendencijom prisutnom u Evropskoj uniji, duboko svesni, pri tom, opravdano prisutne dileme kako tu odgovornost pravilno ozna~iti, pa u vezi sa tim i normativno urediti zbog prisutnih, u velikoj meri opravdanih prigovora, u posebno Krivi~no pravo. S toga nam se i ~ini kao najprihvatljiviji predlog uvo|enje odgovornosti pravnih lica za krivi~na dela u kazneni sistem Srbije kao oblik specijalnog krivi~nog prava.

Krivi~na ekolo{ka odgovornost (pa i pravnih lica) bi trebalo da bude kao {to je i ina~e u materiji krivi~ne odgovornosti, samo subjektivna. No, ima u literaturi krivi~nog ekolo{kog prava i suprotnih mi{ljenja, tj. da se za ekolo{ke posledice krivi~no odgovara po pravilima o objektivnoj odgovornosti.35

Smatramo da objektivna odgovornost pravnih lica za krivi~na dela ni u kom slu~aju nije prihvatljiva pa tako ni u krivi~nom ekolo{kom pravu - ekolo{kom kriminalitetu. Osnovna prepreka u ostvarivanju svrhe sankcija prema pravnom licu se do sada i ogledala u tome {to se ista ostvarivala u okviru objektivne odgovornosti pravnih lica za privredne prestupe zbog ~ega je i predlo`ena minimalna su-bjektivizacija, odnosno limitirana objektivna odgovornost pravnih lica za ovu vrstu delikata. U sada{njem trenutku ~ini se jedino prihvatljivom ideja subjektiviza-cije odgovornosti pravnog lica s obzirom da je ista mogu}a, kako u pogledu krivice odgovornog lica kao obaveznog uslova za odgovornost pravnog lica, tako i u pogledu konstituisanja krivice pravnog lica u normativnom smislu.36

U cilju realizacije predlo`enog, neophodno je da se donese poseban Zakon o odgovornosti pravnih lica za krivi~na dela na sli~an na~in kako je to u~injeno i u drugim dr`avama ~lanicama Evropske unije i u na{em okru`enju.

Zaklju~na razmatranja

Iz prezentiranih ideja u radu proizilazi osnovan zaklju~ak da za{titni objekat kod krivi~nih dela protiv `ivotne sredine, kako u nacionalnom krivi~nom pravu, tako i u me|unarodnom krivi~nom pravu, treba videti u osnovnom pravu ~oveka na zdravu i relativno o~uvanu prirodnu sredinu, i u samoj `ivotnoj sredini kao posebnom pravu, samom po sebi, koja, kao takva, sa druge strane posmatrano, slu`i za{titi elementarnih prava ~oveka priznatih kao univerzalne vrednosti.

Samo na taj na~in, pru`aju}i, zna~i, krivi~no pravnu za{titu `ivotnoj sredini, kao posebnom entitetu, mogu}e je istovremeno pru`iti i krivi~no pravnu za{titu osnovnim ljudskim pravima, pravu na `ivot, zdravlje, pravu na po{tovanje privatnog i porodi~nog `ivota, pravu na mirno i slobodno u`ivanje imovine i pravu na blagovremeno informisanje o riziku koji preti navedenim vrednostima.

Po svemu sude}i, zakonodavac je u novom Krivi~nom zakoniku pravilno po-{ao upravo u iznetom pravcu pomiriv{i na taj na~in osnovne postavke, kako eko-centri~no, tako i antropocentri~no orijentisanih shvatanja. Izneti zaklju~ak proizi-lazi iz ~injenice da su sada u KZ u jednoj glavi (XXIV) sistematizovana sva kri-vi~na dela koja imaju primarni cilj da za{tite kao ultima ratio, ali i supsidijarno, `i-votnu sredinu kao posebnu univerzalnu vrednost. Istovetan zaklju~ak proizilazi ve} iz samog naslova ove glave: Krivi~na dela protiv `ivotne sredine.

I tre}i razlog koji opravdava izneti zaklju~ak je najpreciznije formulisan re-~ima da se u vezi sa odre|ivanjem za{titnog objekta krivi~nih dela protiv `ivotne sredine ne {tite klasi~na pravna dobra - `ivot i zdravlje ljudi ve} samostalno dobro, a to je `ivotna sredina, ta~nije re~eno pravo ~oveka na o~uvanu `ivotnu sredinu. S obzirom na zna~aj `ivotne sredine i njenu za{titu, opravdano je postaviti je kao samostalan i primarni grupni za{titni objekat.

Dakle, i ekocentri~no i antropocentri~no! Veliki teorijski, nau~ni i zakonodavni napredak u ovoj tako zna~ajnoj krivi~no-pravnoj oblasti kao {to je za{tita `ivotne sredine putem utvr|ivanja odgovaraju}ih krivi~nih dela, ~ime se kona~no realizuje poruka ekolo{ke sekcije sa X jubilarnog susreta Kopaoni~ke {kole prirodnog prava, odr`anog 13-17. decembra 1996. godine koja glasi: Svrsishodno je ugra|ivanje i inkriminacija ekolo{kih krivi~nih dela u posebnu glavu Krivi~nog zakonika Jugoslavi- je. Jugoslavije vi{e nema, nema ni Krivi~nog zakonika Jugoslavije, ali ima Srbije i Krivi~nog zakonika Srbije i u tom Zakoniku glava XXIV koja sadr`i na jednom me-stu krivi~na dela kojima se primarno {titi, kao za{titni objekt, `ivotna sredina.

Ve} je davno ukazano na zna~aj koji naro~ito u oblasti za{tite `ivotne sredine ima pitanje kaznene odgovornosti pravnih lica. Retko u kojoj oblasti se kao ov-de u zao{trenoj formi ukazuje potreba da se na deliktna pona{anja pravnih lica re-aguje i kaznenim sankcijama.

Problematika ekolo{kog kriminaliteta, pored preispitivanja na~ela legaliteta i legitimiteta, zahteva i preispitivanje na~ela vezanih za krivi~nu odgovornost pravnih lica. Bez preterivanja se mo`e re}i da je tendencija ka uspostavljanju krivi~ne odgovornosti pravnih lica u porastu.

Ekolo{ke katastrofe izazvane od strane pravnih lica sa veoma te{kim posle-dicama, zaga|ivanja `ivotne sredine... prosto su nametnuli pitanje da li se i dalje mo`e ignorisati kriminalitet pravnih lica. Brojna dela kao {to su zaga|ivanje `ivot-ne sredine ... predstavljaju dela koja vi{e nisu samo dela pojedinca ve} pre svega pravnog lica.

Svim navedenim pitanjima izra`ava se neophodnost uvo|enja u na{ krivi~no pravni sistem krivi~ne odgovornosti pravnih lica ili odgovornosti pravnih lica za krivi~na dela sa izra`enom tendencijom uvo|enja ove odgovornosti u oblast eko-lo{kog kriminaliteta.

Krivi~na ekolo{ka odgovornost (pa i pravnih lica) bi trebalo da bude kao {to je i ina~e u materiji krivi~ne odgovornosti, samo subjektivna.

Osnovna prepreka u ostvarivanju svrhe sankcija prema pravnom licu se do sada i ogledala u tome {to se ista ostvarivala u okviru objektivne odgovornosti pravnih lica za privredne prestupe zbog ~ega je i predlo`ena minimalna subjekti-vizacija, odnosno limitirana objektivna odgovornost pravnih lica za ovu vrstu delikata. U sada{njem trenutku ~ini se jedino prihvatljivom ideja subjektivizacije odgovornosti pravnog lica s obzirom da je ista mogu}a, kako u pogledu krivice odgovornog lica kao obaveznog uslova za odgovornost pravnog lica, tako i u pogledu konstituisanja krivice pravnog lica u normativnom smislu.

U cilju realizacije predlo`enog, neophodno je da se donese poseban Zakon o odgovornosti pravnih lica za krivi~na dela na sli~an na~in kako je to u~injeno i u drugim dr`avama ~lanicama Evropske unije i u na{em okru`enju.

Miroslav Vrhov{ek, PhD

Criminal and legal protection of health environment according to the new Criminal code of the Republic of Serbia

Prof. dr Miroslav Vrhov{ek: Krivi~no-pravna za{tita `ivotne sredine prema novom Krivi~nom... vironment, and in health environment itself as specific right that serves to the protection of elementary human rights accepted as universal values.

Only by having criminal protection of health environment, as being specific entity, it is possible to have criminal protection of fundamental human rights, i.e. right to life, right to health, right to privacy and family life, right to property and information on the risks.

The new Criminal Code is based on these values and is merging ecocentric and anthropocentric views. All crimes that primarily have to protect environment as specific universal value, are systematized in part XXIV of the Criminal Code, and the heading of that part is: Crimes against health environment.

The third reason in favor of such conclusion is formulated in a way that by determining the protected object of crimes against health environment, it is not protected life and health of people, but health environment as a specific value, that is, right to health environment. Having in mind the importance of health environment and its protection, it is justifiable to have it as specific and primary grouped protected object.

Long time ago, it has been the topic of discussion how important is to deal with the criminal liability of legal entities in relation to protection of health environment. It is very rarely that a need to prescribe criminal sanctions for delicate behavior of legal entities is underlined like in this area.

Ecological crime problematic is requiring review of criminal liability of legal entities. Without over exaggerating, we can say that it is a trend towards introducing criminal liability of legal entities.

Ecological catastrophes caused by legal entities with very hard consequences, environment pollution…. have put the question before us whether we can still ignore the criminal behavior of legal entities. Many crimes like environment pol-lution…are not only crimes of an individual, but more and more of a legal entity.

All the above questions are forcing our system to introduce criminal liability of legal entities into our criminal legislation and liability of legal entities with the noted tendency of introducing this liability into the area of ecological crime.

Criminal and ecological liability (including legal entities liability) should be only subjective.

The main obstacle in reaching the purpose of imposing sanctions against legal entities was until to date that there has been only objective liability of legal entities for commercial crime. Due to that fact, the minimal subjectivisation has been proposed, that is limited objective liability of legal entities for this kind of crime. In present time, it seems acceptable to continue with the subjectivisation of liability of legal entities, since it is possible, if we have in mind the culpability of liable person as the key precondition for the existence of liability of legal entity, and constituting the culpability of legal entity in the normative sense.

It is of most importance to pass the Law on Liability of Legal Entities for Crimes, as it has been done in many European countries and in the region.