Krivičnopravna zaštita prava intelektualne svojine

Uvodne napomene

Intelektualna svojina je danas najskuplja roba na svetskom tr`i{tu.1 Zato se za{titi prava intelektualne svojine danas posve}uje naro~ita pa`nja na svim nivoima: nacionalnom, regionalnom (naro~ito u okviru Evropske unije), i me|unarod-nom, i to kroz sve oblike za{tite: gra|anskopravnu, krivi~nu i upravno-carinsku. Potreba da se za{tita prava intelektualne svojine obezbedi na svim nivoima i kroz sve oblike sudske za{tite stoji u ~injenici da su krivotvorenje i piraterija2 danas dobili razmere epidemije, sa {tetnim posledicama po zdravlje i bezbednost svih ljudi na svetu, kao i po nacionalnu i svetsku ekonomiju. Sve do kraja 70-tih godina XX veka, trgovina krivotvorenom i piratskom robom bila je na relativno niskom nivou. Porastom tehnolo{kog razvoja, a posebno pojavom i unapre|enjem novih medija i informacione tehnologije, stvorene su neverovatne mogu}nosti za iskori-{}avanje predmeta za{tite u kojima su sadr`ane intelektualne tvorevine, naro~ito pronalasci, autorska prava i prava srodna autorskom pravu. Tako|e, zbog sve iz-ra`enijeg mi{ljenja da robu danas prodaje oznaka (marka) kojom je obele`ena, od-

* Pravni fakultet Ni{.

** Ovaj rad predstavlja rezultat istra`ivanja na projektu “Pristup pravosu|u-instrumenti za implementaciju evropskih standarda u pravni sistem Republike Srbije”, br. 149043D, koji finansira Ministarstvo nauke i za{tite `ivotne sredine Republike Srbije.

nosno dizajn kojim je proizvod oblikovan, a ne kvalitet, krivotvorenje je danas na-ro~ito izra`eno i u `igovnom pravu, odnosno dizajnu.

Dok su u pro{losti uglavnom krivotvoreni luksuzni i skupi proizvodi, danas listu krivotvorene i piratske robe ~ine svi mogu}i proizvodi: sredstva za li~nu higijenu, rezervni delovi za automobile, hemikalije za poljoprivredu, delovi za avione, farmaceutska i medicinska sredstva, video i audio kasete, filmovi, kompjuterska oprema, ra~unarski programi, ~ak i crkveni kalendari.3

Posebno zabrinjava ~injenica da je krivotvorenje prisutno u dve oblasti: avio industriji i proizvodnji faramceutskih i medicinskih sredstava.4

Po posledicama je najopasnija situacija sa krivotvorenjem farmaceutskih i medicinskih proizvoda, odnosno lekova. Prema podacima Svetske zdravstvene organizacije iz 2002. godine, 7% lekova proizvedenih {irom sveta su krivotvoreni. Samo tokom 1999. i 2000. godine, Svetskoj zdravstvenoj organizaciji prijavljeno je 46 slu~ajeva krivotvorenja lekova. U ovoj oblasti krivotvori se skoro sve: sami lekovi i medicinska sredstva, oznake proizvo|a~a lekova i materijala, uputstva za upotrebu, rokovi trajanja, podaci o kontroli kvaliteta.5

Kada se ovaj problem posmatra na nivou Evropske unije situacija je tako|e zabrinjavaju}a. Ostvarenjem cilja - stvaranja jedinstvenog evropskog tr`i{ta, na kome lica, robe i usluge treba slobodno da cirkuli{u, stvorena je idealna prilika za krivotvorenje i pirateriju. Jedinstveno tr`i{te, danas sa 25 zemalja ~lanica i oko 345 miliona potro{a~a, pogodan je prostor za subjekte koji se bave krivotvorenjem i pi-raterijom. Ovo zbog toga {to princip slobodnog kretanja ljudi, robe i usluga na prostoru Evropske unije, podrazumeva slobodno kretanje i odsustvo bilo kakve kontrole od momenta kada odre|eni proizvod prispe na teritoriju neke od dr`ava ~la-nica EU. Ovi preduslovi i u praksi su se pokazali kao realna opasnost za tr`i{te Evropske unije, tako da su se krivotvoreni i piratski proizvodi iz nekih azijskih zemalja vrlo brzo na{li na tr`i{tu Evropske unije. Podaci govore da je u 2005 godini, od zemalja ~lanica Evropske unije Italija zauzimala prvo mesto po rasprostranjenosti krivotvorenja i piraterije. Podaci tako|e govore da krivotvorenje i piraterija svake godine Francusku kao zemalju ~lanicu Evropske unije ko{taju preko 40.000 radnih mesta, dok se za celu Uniju ta brojka procenjuje na oko 100.000 radnih mesta.6

Ako se imaju u vidu ove ~injenice, onda je jasna zabrinutost zemalja ~lanica Evropske unije za ovaj problem, pa su shodno njegovoj ozbiljnosti prili~no rano pristupile njegovom re{avanju, isti~u}i da je neophodno da se “ svim mogu}im me- rama mora s pre~iti uno{enje falsifikovanih roba na zajedni~ko tr`i{te.”⁷

Ako podaci govore da su krivotvortenje i piraterija dostigle razmere epidemije i u zemljama koje za{titi prava intelektualne svojine posve}uju naro~itu pa`nju, i to kroz sve mogu}e oblike: adekvatnu zakonsku regulativu, efikasno sprovo|enje zakonskih propisa, postojanje kvalifikovanog kadra i posebno svesti gra|ana o zna-~aju intelektualne svojine, onda se za ovu pojavu u na{oj zemlji mogu samo pretpostavljati obim i razmere prisutnosti. Ovakava zaklju~ak proizilazi iz ~injenice da se u na{oj zemlji ove pojave ne prate i ne prou~avaju sistematski, o tome nema preciznih i obimnijih podataka a jedini subjekti od kojih se mogu dobiti kakvi takvi podaci su sredstva javnog informisanja, koja s vremena na vreme izve{tavaju o ovim pojavama. To je posledica ~injenice da se u na{oj zemlji, osim solidnih zakonskih re{enja koja ure|uju sticanje, sadr`inu i gra|anskopravnu za{titu prava intelektualne svojine, do nedavno ovom problemu nije pridavao poseban zna~aj.

Ipak, neki doga|aji u na{oj zemlji u poslednjih nekoliko godina, i posledice koje su krivotvotrenje i piraterija imali uticali su da se krivi~nopravnoj za{titi intelektualne svojine ozbiljnije pristupi. [iroj javnosti je poznato da je po~etkom 1998. godine, u na{oj zemlji od rakije ozna~ene kao “Lozova~a” proizvedene u preduze-}u “Zoza” iz Ni{a, od metil-alkohola, namenjenog hemijskoj industriji umrlo 43 lica, a kod vi{e desetina lica do{lo je do o{te}enja zdravlja. Tako|e, samo 6. jula 2002. godine, u Beogradu je u jednom pogonu na Zvezdari izvr{ena zaplena 750.000 piratskih diskova, ~iji je proizvo|a~ bilo preduze}e “General disk tehnolo-gies” {to je predstavljalo jednu od najve}ih zaplena piratskih diskova ikada izvr{e-nih u Evropi. ⁸ [teta koju su pretrpeli razni nosioci prava (autori teksta, kompozitori, interpretatori, proizvo|a~i fonograma) procenjena je na oko 14 miliona dolara, a na{a zemlja je na ime poreza o{te}ena za oko 1,5 milona dolara .⁹

Imaju}i u vidu da krivotvorenje i piraterija ostavljaju posledice na ~itavom svetskom tr`i{tu, pitanje potrebe ne samo gra|anskopravne ve} i krivi~nopravne, carinske i svih mogu}ih oblika za{tite prava intelektualne svojine, postalo je predmet interesovanja na me|unarodnom nivou. U tom smislu usvojen je i odgovara-ju}i me|unarodni akt, Sporazum o trgovinskom aspektima prava intelektualne svojine (TRIPS) (Agreement on Trade Related Aspects of Intellectual Property Rights - TRIPS), koji predstavlja obavezu za dr`ave ~lanice da krivi~nopravnu za-{titu prava intelektualne svojine uredi nacionalnim zakonodavstvom. Iz navedenih razloga se u na{oj zemlji za{titi i ostvarivanju prava intelektualne svojine pristupilo na sasvim druga~iji na~in.

Odredbe o krivi~nopravnoj za{titi prava intelektualne svojine u Sporazumu o trgovinskim aspektima prava intelektualne svojine

Krajem 70-tih godina XX veka, najrazvijenije zemlje, pre svega SAD, Japan i zemlje ~lanice Evropske unije, zapo~ele su intenzivnu aktivnost (mo`e se re}i i pritisak)10 kako bi se, u svim zemljama nacionalnim zakonodavstvom obezbedila adekvatna za{tita prava intelektualne svojine. Ove zemlje su isticale da su, usled neadekvatne za{tite prava intelektualne svojine u pojedinim zemljama, razvijene zemlje trpele velike gubitke koje godi{nje iznose i po nekoliko milijardi dolara. Upravo pod uticajem ovih zemalja pristupilo se dono{enju jednog me|unarodnog akta koji bi sadr`ao odredbe o obavezi dr`ava ~lanica ne samo na dono{enje od-govaraju}ih zakonskih re{enja ve} i na njihovo prakti~no sprovo|enje i podizanje svesti gra|ana o zna~aju prava intelektualne svojine na vi{i nivo.

Opredeljenje da se na me|unarodnom nivou usvoji dokument koji bi na sveobuhvatan na~in uredio sistem za{tite intelektualne svojine, stoji u ~injenici da do-tada{nji sistem za{tite intelektualne svojine putem me|unarodnih konvencija, kao {to su Pariska konvencija za za{titu industrijske svojine (PK), Bernska konvencija o za{titi knji`evnih i umetni~kih dela (BK) i Rimska konvencija o za{titi umet-nika izvo|a~a, proizvo|a~a fonograma i ustanova za radio difuziju (RK), nije bio dovoljan i to iz nekoliko razloga:

Prvo, sve napred navedene me|unarodne konvencije kao osnovni cilj imaju obavezu dr`ava ~lanica da na svojoj teritoriji dr`avljanima dr`ava ~lanica navedenih konvencija obezbede nacionalni tretman i priznaju odre|ena minimalna prava.

Drugo, nijedna od napred navedenih konvencija ne sadr`i mehanizam za sankcionisanje dr`ava potpisnica navedenih konvencija koje ne obezbe|uju adekvatnu za{titu intelektualne svojine na svojoj teritoriji.

Tre}e, skoro sve do tada usvojene konvencije sadr`e odredbe prema kojima se dr`avama ~lanicama pru`a mogu}nost da prilikom pristupanja konvenciji stave rezervu na odre|ene njene odredbe.

^etvrto, odre|eni broj dr`ava nisu potpisnice navedenih konvencija pa ih one i ne obavezuju.

Bilo je, dakle, potrebno usvojiti jedan univerzalni me|unarodni dokument o za-{titi prava intelektualne svojine, koji }e imati najve}i mogu}i stepen obaveznosti za najve}i broj zemalja (skoro sve). Da bi se to postiglo, moralo se pristupiti usvajanju takvog dokumenta u okviru neke me|unarodne organizacije ~ije delovanje ima uti-caja na najve}i broj dr`ava. Kao najpogodnija me|unarodna organizacija u okviru koje bi to bilo mogu}e odabran je tada{nji Op{ti sporazum o carinama i trgovini – GATT, iz koga je nastala dana{nja Svetska trgovinska organizacija. Kao rezultat toga, 1994. godine je usvojen Sporazum o trgovinskim aspektima prava intelektualne svojine (TRIPS) (Agreement on Trade Related Aspects of Intellectual Property Rights - TRIPS). TRIPS ~ini Aneks 1. C Sporazuma iz Marake{a, kojim je osnovana Svetska trgovinska organizacija (STO). TRIPS je stupio na snagu 1. I 1995. godine.

Sporazum o trgovinskim aspektima prava intelektualne svojine predstavlja danas najzna~ajniji me|unarodni izvor prava koji se odnosi na celokupnu oblast intelektualne svojine (industrijsku svojinu, autorsko pravo i prava srodna autorskom pravu).

Su{tina TRIPS-a je u slede}em:

Prvo, TRIPS nema za cilj stavljanje na prvo mesto obavezu dr`ava ~lanica na obezbe|enje nacionalnog tretmana i priznavanje minimalnih prava dr`avljanima dr`ava ~lanica TRIPS-a, kao {to je to slu~aj sa ranijim konvencijama, ve} obavezuje dr`ave ~lanice da nacionalnim zakonodavstvom na svojoj teritoriji obezbede adekvatnu za{titu i ostvarivanje prava intelektualne svojine i to u skladu sa principima koje propisuje TRIPS.

Drugo, TRIPS je dokument koji obavezuje dr`ave ~lanice da nacionalnim zakonodavstvom predvide mere za ostvarivanje subjektivnih prava intelektualne svojine . Drugim re~ima, dr`ave ~lanice su obavezne da nacionalnim zakonodavstvom propi{u odgovaraju}e uslove i postupak sticanja i ostvarivanja prava intelektualne svojine, kao i da propi{u odgovaraju}e sankcije (gra|anskopravne, kri-vi~ne, carinske), kako bi se spre~ilo neovla{}eno kori{}enje prava intelektualne svojine, odnosno da propi{u odgovaraju}e krivi~ne sankcije (nov~ane kazne i kazne zatvora) kada se iskori{}avanje tu|eg prava intelektualne svojine vr{i svesno i na komercijalnoj osnovi, a da carinskim propisima predvide mere kojima }e spre-~iti ulazak krivotvorene i piratske robe na svoje tr`i{te.

Tre}e, kao garancija da }e ovoga puta sve dr`ave svojim nacionalnim zakonodavstvom obezbediti za{titu i ostvarivanje prava intelektualne svojine stoji ~i-njenica da je Savet za sprovo|enje TRIPS-a ovla{}en da nadzire njegovo sprovo-|enje i da prema dr`avi koja na svojoj teritoriji ne obezbedi za{titu intelektualne svojine u skladu sa principima TRIPS-a, uvede trgovinske sankcije.11

^etvrto, ono {to je garancija da }e sve ili najve}i broj dr`ava doneti i u praksi primenjivati propise o za{titi i ostvarivanju prava intelektualne svojine koji }e se zasnivati na principima TRIPS-a, jeste ~injenica da nijedna zemlja ne mo`e postati ~lanica Svetske trgovinske organizacije ukoliko ne prihvati odredbe TRIPS-a.

Peto, radi eliminisanja mogu}nosti da se na odredbe TRIPS-a stave rezerve u zavr{nim odredbama (~l. 65. i 66) predvi|eno je da zemlje u razvoju i zemlje koje su u procesu prelaska sa centralno-planske na tr`i{nu privredu imaju rok od 4 godine, od dana stupanja na snagu TRIPS-a, za usagla{avanje svojih propisa o za-{titi intelektualne svojine sa odredbama TRIPS-a. Za najmanje razvijene zemlje taj rok je deset godina.

Imaju}i u vidu da TRIPS sporazum propisuje samo principe, odnosno standarde za{tite prava intelektualne svojine, a ne sam postupak za{tite i ostvarivanja prava, u tom smislu je proklamovan i princip krivi~nopravne za{tite prava intelektualne svojine koji su dr`ave ~lanice du`ne da obezbede. Prema ~lanu 61 (Odeljak 5, Krivi~ni postupci) , dr`ave ~lanice su obavezne da propi{u pokretanje krivi~nog postupka i ka`njavanje, barem u slu~ajevima svesnog krivotvorenja `iga ili pirat-stva autorskih prava koje se vr{i na komercijalnoj osnovi. Dr`ave ~lanice mogu propisati pokretanje krivi~nog postupka i ka`njavanje i u slu~aju povrede ostalih prava intelektualne svojine, naro~ito ako se povreda vr{i svesno i na komercijalnoj osnovi. Pri tome se sugeri{e da pravna sredstva koja treba staviti na raspolaganje subjektima gonjenja i ka`njavanja, uklju~uju}i kaznu zatvora i/ili nov~anu kaznu, treba da budu dovoljno o{tra i da se primenjuju za krivi~na dela sli~ne te`ine, tako da slu`e kao mera odvra}anja od povreda prava intelektualne svojine . Dr`ave

~lanice su tako|e ovla{}ene da u odgovaraju}im slu~ajevima propi{u i mere oduzimanja, zaplenu i uni{tenje robe koja vre|a pravo i svih materijala i pribora koji su se preovla|uju}e koristili pri povredi prava, odnosno izvr{enja krivi~nog dela.

Krivi~nopravna za{tita intelektualne svojine u na{em pravu

U skladu sa opredeljenjem na{e zemlje da postane punopravni ~lan STO, po-ve}anim stepenom kriminaliteta u oblasti intelektualne svojine u poslednjih nekoliko godina, od kojih su neke, kao {to je na po~etku istaknuto, imale tragi~ne po-sledice, ali i usled velikog pritiska stranih faktora da se obezbedi adekvatna za{ti-ta prava intelektualne svojine, u na{oj zemlji je u poslednjih nekoliko godina u~i-njen zna~ajan napredak u za{titi prava intelektualne svojine, uklju~uju}i i mere krivi~nopravne za{tite. Taj proces je zapo~et krajem 2002. godine, kada je Vlada Republike Srbije donela Odluku o obrazovanju komisije za borbu protiv pirateri-je,¹² nastavljen je usvajanjem Zakona o izmenama i dopunama Krivi~nog zakona Republike Srbije¹³ aprila 2003. godine, odnosno Krivi~nog zakonika¹⁴ Republike Srbije 2005, usvajanjem Zakona o organizaciji i nadle`nosti dr`avnih organa za borbu protiv visokotehnolo{kog kriminala ,¹⁵ da bi bio zaokru`en usvajanjem Zakona o posebnim ovla{}enjima radi efikasne za{tite intelektualne svojine.¹⁶

Usvajanjem Zakona o izmenama i dopunama krivi~nog zakona aprila 2003. godine, u krivi~nom pravu na{e zemlje intelektualna svojina prvi put je tretirana sa krivi~nopravnog aspekta. Pre ovih izmena krivi~nopravna za{tita intelektualne svojine tretirana je uzgredno i to kroz odredbe o krivi~nim delima protiv slobode i prava gra|ana,17 ili kroz odredbe zakona koji su ure|ivali autorsko pravo, odnosno autorsko i srodna prava,18 kada su se srodna prava pojavila, i to kroz neznatan tretman u smislu da se povreda nekih ovla{}enja iz sadr`ine subjektivnog autorskog i srodnih prava smatrala kao krivi~no delo za koje su uglavnom bile propisane nov~ane kazne ili kazne zatvora. Nepovoljna situacija bila je i u tome {to se gonjenje za ta dela vr{ilo po privatnoj tu`bi. Ozbiljniji pristup krivi~nopravnoj za{ti-ti autorskog i srodnih prava u~injen je u Zakonu o autorskom i srodnim pravima iz 1998. godine, koji je predvi|ao ~etiri krivi~na dela i ne{to stro`ije kazne.19 Iako je izmenama Krivi~nog zakona iz 2003. godine, intelektualna svojina samo deli-mi~no dotaknuta, to je ipak pokazalo da se kroz krivi~nopravnu za{titu mogu ostvariti najzna~ajniji rezultati u borbi protiv krivotvorenja i piraterije. Ono {to se mo`e prigovoriti tada{njem, a delimi~no i sada{njem pristupu krivi~nopravnoj za-

Prof. dr Zoran Miladinovi}: Krivi~nopravna za{tita prava intelektualne svojine {titi prava intelektualne svojine u na{oj zemlji jesu dve ~injenice: prvo, izmene Krivi~nog zakona Srbije iz 2003. godine, koje su se odnosile na krivi~nopravnu za{titu autorskog i srodnih prava izvr{ene su kao posledica pritiska inostranih faktora, pre svega nosilaca prava na ra~unarskim programima, kao klasi~noj vrsti autorskih knji`evnih dela (~l. 52. stav 2. ta~ka c Konvencije o evropskom patentu i ~l. 10. stav 1. TRIPS), a ne kao rezultat ~injenice da su krivotvorenje i piraterija na na{im prostorima dobili zabrinjavaju}e razmere. U to vreme prema podacima Me|unarodnog udru`enja proizvo|a~a softvera (Business Software Alliance ), u na{oj zemlji je 98% ra~unarskih programa bilo piratskog porekla.²⁰ Drugo, tim iz-menama kao krivi~na dela sankcionisane su samo radnje koje predstavljaju povredu autorskog i srodnih prava, i radnje koje se odnose na povredu ra~unarskih podataka i programa, {to je u su{tini povreda autorskih prava, dok ostala prava intelektualne svojine nisu pominjana.

U nastojanju da se krivi~nopravna za{tita intelektualne svojine u na{oj zemlji uredi u skladu sa standardima koje propisuje TRIPS sporazum (~lan 61) i da se krivotvorenje i piraterija tretiraju u skladu sa opasnostima koje realno predstavljaju po zdravlje i bezbednost ljudi, ali i po ekonomiju na{e zemlje, 2005. godina bi}e zabele`ena kao poseban datum u pogledu krivi~nopravne za{tite prava intelektualne svojine u Srbiji.

Ova konstatacija proizilazi iz dve ~injenice. Prvo, u Krivi~nom zakoniku Srbije iz 2005. godine, koji se primenjujnj od 1. januara 2006. godine, krivi~noprav-noj za{titi intelektualne svojine pristupilo se na ozbiljniji na~in u smislu {to joj je posve}ena posebna glava ( Glava XX Krivi~na dela protiv intelektualne svojine). Me|utim, u ovoj glavi nisu obuhva}ena sva krivi~na dela iz oblasti intelektualne svojine, ve} su neka (povreda `iga i geografske oznake porekla) svrstana u krivi~-na dela protiv privrede (Glava XXII – ~lan 233), dok su neke radnje, koje tako|e predstavljaju povredu prava intelektualne svojine (povreda ra~unarskih podataka), svrstana u posebnu glavu (Glava XXVII Krivi~na dela protiv bezbednosti ra~unar-skih podataka – ~l. 298-304 ). Najve}a zamerka se mo`e uputiti zakonodavcu {to u zakoniku nije predvideo kao krivi~no delo povredu prava na topografiju integrisa-nih kola, iako je to danas jedno od najzna~ajnijih i najprofitabilnijih prava intelektualne svojine, pa time i posebno interesantno za krivotvorenje i pirateriju, ~ime je ovo pravo intelektualne svojine ostalo izvan domena krivi~nopravne za{tite.

Identi~no ure|enje krivi~nopravne za{tite prava intelektualne svojine izvr{e-no je i u Krivi~nom zakoniku Crne Gore.21

Drugo, kao {to je napred istaknuto, a {to je posebno zna~ajno, jeste usvajanje posebnog Zakona o organizaciji i nadle`nosti dr`avnih organa za borbu protiv visokotehnolo{kog kriminala, kojim je ure|eno obrazovanje, organizacija, nadle-`nost i ovla{}enja posebnih organizacionih jedinica dr`avnih organa (posebnog odeljenja pri Ministarstvu unutra{njih poslova, Posebnog tu`ioca i posebnog Ve}a pri Okru`nom sudu u Beogradu) radi otkrivanja, krivi~nog gonjenja i su|enja za krivi~na dela protiv visokotehnolo{kog kriminala u koja su, prema ~lanu 3 navedenog zakona, svrstana: krivi~na dela protiv bezbednosti ra~unarskih podataka, krivi~na dela protiv intelektualne svojine, imovine i pravnog saobra}aja kod kojih se kao objekat ili sredstvo izvr{enja krivi~nih dela javljaju ra~unari, ra~unarske mre`e, ra~unarski podaci kao i njihovi proizvodi u materijalnom ili elektronskom obliku, ako broj primereka autorskih dela prelazi 500 ili nastala materijalna {teta prelazi iznos od 850. 000 dinara.

Krivi~na dela protiv intelektualne svojine u Krivi~nom zakoniku Srbije

Kao {to je napred istaknuto, u Krivi~nom zakoniku Srbije krivi~na dela protiv intelektualne svojine locirana su u Glavi XX KZ. Me|utim, po{to se pravom intelektualne svojine od uvek smatraju i pravo na `ig i geografsku oznaku porekla, na ovom mestu }emo ukazati i na krivi~nopravni tretman povrede i ovih prava intelektualne svojine. Kao {to je ve} istaknuto, u glavu XX KZ trebalo je tako|e svrstati i krivi~na dela protiv bezbednosti ra~unarskih podataka, odnosno programa. Me|utim, po{to je ovo pitanje u na{oj pravnoj teoriji ve} obra|ivano i to veoma autoritativno,22 na ovom mestu ne}emo se op{irnije baviti krivi~nopravnom za{ti-tom ra~unarskih podataka.

Prema slovu zakonika krivi~nim delima protiv intelektualne svojine smatraju se pet krivi~ih dela koja se ispoljavaju u raznim pojavnim oblicima. To su:

• 1.    povreda moralnih prava autora i interpretatora (~l. 198 KZ);

• 2.    neovla{}eno iskori{}avanje autorskog dela ili predmeta srodnog prava (~l. 199);

• 3.    neovla{}eno uklanjanje ili menjanje elektronske informacije o autorskom i srodnim pravima (~l. 200);

• 4.    povreda pronalaza~kog prava (~l. 201);

• 5.    neovla{}eno kori{}enje tu|eg dizajna (~l. 202).

Ovim krivi~nim delima treba dodati i krivi~na dela iz ~lana 233 neovla{}ene upotrebe tu|e firme (tu|eg `iga ili geografske oznake porekla) i krivi~na dela iz ~lana ~l. 298-304 (povrede ra~unarskih podataka).

U prvom krivi~nom delu, u autorskopravnom smislu, re~ je o povredi moralnih prava autora i interpretatora. Ovo krivi~no delo ima tri pojavna oblika.

Prvi, te`i, pojavni oblik ovog krivi~nog dela u autorskom pravu poznat je kao povreda prava paterniteta , a radnja se sastoji u pripisivanju sebi svojstva autora za delo ~iji je autor drugo lice. To je radnja kojom neko pod svojim imenom ili imenom drugog lica u celini ili delimi~no objavi i pusti u promet primerke tu|eg autorskog dela ili interpretacije, ili na drugi na~in javno saop{ti tu|e autorsko delo ili interpretaciju. Drugim re~ima, sebi pripisuje svojstvo autora dela ~iji autor nije, ili pak osporava svojstvo autora licu koje je stvorilo delo. Da bi se mogla iz-vr{iti radnja povrede ovog autorskog prava, nu`no je da su ispunjene dve pretpostavke: da postoji autorsko delo ili interpretacija i da je drugo lice preduzelo neku od napred navedenih radnji.²³ Za ovo krivi~no delo zapre}ena je nov~ana kazna ili kazna zatvora do tri godine (~l. 198, stav 1 KZS).

Drugi, bla`i, pojavni oblik krivi~nog dela povrede moralnih prava autora ili interpretatora u autorskom pravu poznat je kao naru{avanje integriteta autorskog dela ili interpretacije. Radnja se sastoji u izmeni ili preradi tu|eg autorskog dela, ili izme- ni tu|e snimljene interpretacije, bez saglasnosti autora odnosno interpretatora. Povreda autorskog prava se ~ini naru{avanjem integriteta dela makar se na taj na~in vr-{ilo i pobolj{anje autorskog dela ili interpretacije. Ovo zbog toga {to je, prema Zakonu o autorskom i srodnim pravima, isklju~ivo autor ovla{}en da menja svoje delo, odnosno da dâ saglasnost da se na delu izvr{e bilo kakve promene.24 Karakteristika ovog krivi~nog dela je u tome {to povredu mo`e izvr{iti i zakoniti imalac primerka autorskog dela, odnosno interpretacije. Zakoniti imalac primerka autorskog dela, odnosno primerka interpretacije ima pravo svojine na konkretnom primerku dela, ali autorskopravna ovla{}enja i u tom slu~aju ima samo autor. Za ovo krivi~no delo za-pre}ena je nov~ana kazna ili kazna zatvora do jedne godine (^l. 198, stav 2 KZS).

Tre}i, lak{i, pojavni oblik krivi~nog dela u autorskom pravu poznat je kao nedostojno iskori{}avanje tu|eg autorskog dela . Radnja se sastoji u iskori{}avanju tu|eg autorskog dela ili interpretacije na na~in kojim se vre|a ~ast i ugled utora ili interpretatora. I ovo krivi~no delo mo`e izvr{iti i zakoniti imalac primerka autorskog dela, idnosno interpretacije. Delo se dakle iskori{}ava u autenti~nom obliku ali na nedostojan na~in. Primera radi to mo`e biti kori{}enje muzi~kog dela kao podloga za pornografski film i sl.²⁵ Za ovo krivi~no delo zapre}ena je nov~ana kazna ili kazna zatvora do {est meseci (~l. 198, stav 3 KZS).

Pored nov~ane kazne ili kazne zatvora za ova krivi~na dela mo`e se izre}i i mera oduzimanja predmeta kojima je krivi~no delo izvr{eno (~l. 198, stav 4 KZ).

Drugo krivi~no delo predvi|eno je za slu~aj neovla{}enog iskori{}avanja autorskog dela ili predmeta za{tite srodnog prava. U autorskopravnom smislu, re~ je o povredi imovinskih prava autora, odnosno subjekta za{tite srodnog prava. Ovo krivi~no delo ima vi{e pojavnih oblika.

Prvi pojavni oblik sastoji se u neovla{}enom objavljivanju, snimanju, umno-`avanju ili na drugi na~in javnom saop{tavanju, u celini ili delimi~no, autorskog dela, interpretacije, fonograma, emisije, ra~unarskog programa ili baze podataka (~l. 199, stav 2 KZS). U autorskopravnom smislu, ovo krivi~no delo predstavlja neovla{}eno iskori{}avanje autorskog dela, odnosno predmeta za{tite srodnog prava umno`avanjem . Sa autorskopravnog stanovi{ta povreda autorskog, odnosno srodnog prava postoji bez obzira na broj primeraka u kojima je umno`avanje izvr-{eno. Tako|e, povreda autorskog, odnosno srodnog prava, postoji i kada je autorsko delo ili predmet za{tite srodnog prava samo delimi~no umno`en ili saop{ten.

Poseban oblik krivi~nog dela predstavlja radnja neovla{}enog pu{tanja u promet, odnosno nabavljanje i dr`anje radi pu{tanja u promet primeraka autorskog dela, interpretacije, fonograma, videograma, emisije, ra~unarskog programa ili baze podataka. U autorskopravnom smislu, pu{tanje u promet primeraka autorskog dela odnosno predmeta za{tite srodnih prava predstavlja posebno isklju~ivo ovla-{}enje autora, odnosno subjekta za{tite srodnih prava. To zna~i da je jedino autor, odnosno subjekt za{tite srodnog prava ovla{}en da pu{ta u promert ili da drugome dozvoli pu{tanje u promet primeraka svog dela odnosno predmeta za{tite srodnog prava. Za ovo krivi~no delo zapre}ena je kazna zatvora do tri godine. Poseban, te-`i oblik krivi~nog dela postoji kada se neovla{}eno objavi, umno`i, ili na drugi na-

~in javno saop{ti, u celini ili delimi~no, autorsko delo ili predmet za{tite srodnog prava, odnosno kada se puste u promet ili kada se u nameri pu{tanja u promet neo-vla{}eno dr`e umno`eni ili neovla{}eno stavljeni u promet primerci autorskog de-la ili predmeti za{tite srodnog prava, i to u cilju pribavljanja imovinske koristi za sebe ili drugoga. U tom slu~aju zapre}ena je kazna zatvora od tri meseca do pet godina (~l. 199, stav 3 KZS).

Drugi pojavni oblik krivi~nog dela neovla{}enog iskori{}avanja autorskog dela ili predmeta za{tite srodnog prava sastoji se u neovla{}enom uvozu, pu{tanju u promet, prodaji, davanju u zakup ili reklamiranju u cilju prodaje ili davanja u zakup, odnosno dr`anju u komercijalne svrhe, ure|aja ili sredstava ~ija je osnovna ili prete`na svrha uklanjanje, zaobila`enje ili osuje}ivanje tehnolo{kih mera name-njenih spre~avanju povrede autorskih i srodnih prava, ili kori{}enje tih sredstava radi povrede autorskog ili srodnog prava. Za ovo krivi~no delo zapre}ena je nov-~ana kazna ili kazna zatvora do tri godine a predmeti kojima je povreda izvr{ena oduze}e se i uni{titi (~l. 199, stav 4 i 5 KZS).

Tre}e krivi~no delo predvi|eno je za slu~aj neovla{}enog uklanjanja ili menja-nja elektronske informacije o autorskom i srodnim pravima. Radnja ovog krivi~nog dela sastoji se u neovla{}enom uklanjanju ili izmeni elektronske informacije o autorskom ili srodnom pravu, odnosno stavljanje u promet, uvoz, izvoz, emitovanje ili na drugi na~in javno saop{tavanje autorskog dela ili predmeta za{tite srodnog prava sa kojeg je elektronska informacija o pravima neovla{}eno uklonjena ili izme-njena. Za ovo krivi~no delo zapre}ena je nov~ana kazna i kazna zatvora do tri godine, a predmeti kojima je povreda izvr{ena oduze}e se i uni{titi (~l. 200 KZS).

^etvrto krivi~no delo odnosi se na povredu pronalaza~kog prava, odnosno patenta kao subjektivnog prava intelektualne svojine. Ovo krivi~no delo ima ~eti-ri pojavna oblika.

Prvi pojavni oblik sastoji se u radnji neovla{}enog iskori{}avanja patentom za{ti}enog proizvoda ili postupka za dobijanje odre|enog proizvoda. Radnja se mo`e izvr{iti na bilo koji na~in: proizvodnjom, uvozom, izvozom, nu|enjem, pu-{tanjem u promet, skladi{tenjem ili kori{}enjem patentom za{ti}enog proizvoda ili postupka. Radi se o neovla{}enom preduzimanju bilo koje radnje koja ~ini sadr`i-nu patenta kao isklju~ivog subjektivnog prava intelektualne svojine priznatog Zakonom o patentima26 (u daljem tekstu ZOPat). Za ovo krivi~no delo propisane su razli~ite kazne u zavisnosti od visine pribavljene imovinske koristi, odnosno pri-~injene {tete. U tom smislu ovo krivi~no delo ima lak{i i te`i pojavni oblik. Ukoliko je pribavljena imovinska korist, odnosno pri~injena {teta manja od milion dinara, re~ je o bla`em obliku krivi~nog dela a zapre}ena je nov~ana kazna ili kazna zatvora do tri godine. Ukoliko {teta, odnosno imovinska korist, prelazi milion dinara radi se o te`em obliku krivi~nog dela a zapre}ena kazna je od jedne do osam godina zatvora (~l. 200. stav 1. i 2. KZS).

Drugi pojavni oblik povrede pronalaza~kog prava sastoji se u neovla{}enom objavljivanju ili na drugi na~in ~injenju dostupnim su{tine tu|eg prijavljenog pronalaska pre nego {to pronalazak bude objavljen na na~in propisan ZOPat. Za ovo krivi~no delo zapre}ena je nov~ana kazna, ili kazna zatvora do dve godine. Ovo krivi~no delo mogu izvr{iti bilo lice koje radi na ispitivanju prijave za za{titu pronalaska, bilo neko drugo fizi~ko lice koje povredi pronalaza~ko pravo.

Prema ~lanu 41. ZOPat, prijava patenta ne mo`e se objaviti pre isteka roka od 18 meseci od datuma podno{enja prijave, odnosno od datuma zatra`enog prava prvenstva. Izuzetno, prijava se u odre|enim slu~ajevima i uz podno{enje posebnog zahteva i dokaza mo`e objaviti i pre isteka roka od 18 meseci ali ne pre isteka roka od tri meseca od datuma njenog podno{enja. Prema tome, svako objavljivanje su{ti-ne pronalaska pre zakonom propisanog roka predstavlja radnju krivi~nog dela.

Tre}i pojavni oblik krivi~nog dela povrede pronalaza~kog prava sastoji se u neo-vla{}enom podno{enju prijave za priznavanje patenta ili nenavo|enju, odnosno la-`nom navo|enju, imena pronalaza~a. Za ovo krivi~no delo mo`e se izre}i kazna zatvora od {est meseci do pet godina (~l. 201. st. 4. KZS). Ovo krivi~no delo mo`e se iz-vr{iti alternativno preduzimanjem neke od radnji koje spadaju u isklju~ivo ovla{}enje pronalaza~a. Radnju mo`e izvr{iti lice koje je bez saglasnosti pronalaza~a podnelo prijavu za za{titu pronalaska. Prema ZOPat (~l. 12), pravo na podno{enje prijave za za{titu pronalaska ima pronalaza~. To pravo je prenosivo, tako da prijavu mo`e pod-neti i lice na koje je pronalaza~ to pravo preneo ili lice koje je pronalaza~ ovlastio da u njegovo ime podnese prijavu za za{titu pronalaska. Tako|e, prema ZOPat (~l. 24. st. 1) zahtev za priznavanje patenta pored ostalih elemenata mora da sadr`i ime pronala-za~a, odnosno napomenu o izjavi da pronalaza~ ne `eli da bude naveden u prijavi za priznavanje patenta. Prema tome, krivi~no delo neovla{}eno podno{enje prijave ili nenavo|enje ili la`no navo|enje imena pronalaza~a predstavlja povredu moralnih ovla{}enja pronalaza~a. Radnja krivi~nog dela se, dakle, mo`e sastojati u pripisivanju sebi svojstva pronalaza~a ili nepriznavanju tog svojstva pronalaza~u.

Ovde treba napomenuti da, kada je re~ o krivi~nom delu “povrede pronala-za~kog prava” zakonodavac ovo krivi~no delo neopravdano defini{e kao krivi~no delo povrede pronalaza~kog prava, jer se ustvari i radi o povredi dva prava: pro-nalaza~kog prava i patenta kao subjektivnog prava intelektualne svojine. Patent je subjektivno pravo kojim se {titi pronalazak. Patent se sti~e nakon {to nadle`ni organ za intelektualnu svojinu utvrdi da su ispunjeni zakonom propisani uslovi za priznanje patenta. Zbog toga se ~ini da je u pitanju povreda pronalaza~kog prava samo kada je re~ o krivi~nim delima iz stava 3. i 4. ~lana 201, dok kada je u pitanju krivi~no delo iz stava 1. i 2. istog ~lana, re~ je o povredi patenta.

Peto krivi~no delo odnosi se na neovla{}eno kori{}enje tu|eg dizajna, odnosno neovla{}eno objavljivanje prijave za priznavanje prava na dizajn. Ovo krivi~-no delo ispoljava se u dva pojavna oblika.

Prvi te`i oblik krivi~nog dela je neovla{}eno iskori{}avanje za{ti}enog, odnosno prijavljenog dizajna i to upotrebom u celini ili delimi~no. Radnja krivi~nog dela mo`e se izvr{iti bilo kojim oblikom iskori{}avanja, proizvodnjom po prijavljenom odnosno za{ti}enom dizajnu, uvozom, skladi{tenjem, stavljanjem u promet, odnosno svakom radnjom koja ~ini sadr`inu subjektivnog prava na prijavljeni, odnosno za{ti-}eni dizajn. Za ovo krivi~no delo mo`e se izre}i nov~ana kazna ili kazna zatvora do tri godine, a proizvodi kojima je povreda izvr{ena oduze}e se (~l. 202 KZS).

Drugi pojavni oblik ovog krivi~nog dela sastoji se u neovla{}enom objavljivanju ili na drugi na~in ~injenju dostupnim javnosti predmeta prijave tu|eg dizajna pre nego {to prijava bude objavljena na na~in predvi|en Zakonom o pravnoj za-{titi dizajna.27 Za ovo krivi~no delo mo`e se izre}i nov~ana kazna ili kazna zatvora do jedne godine.

Kada je re~ o krivi~nopravnoj za{titi `iga i geografske oznake porekla, zakonodavac, kao {to je napred istaknuto, ova dela nije svrstao u krivi~na dela protiv intelektualne svojine, ve} u krivi~na dela protiv privrede. Takav stav zakonodavca mo`e se shvatiti kao ~injenica da predmeti za{tite ovih prava intelektualne svojine nisu u punoj meri intelektualne tvorevine, {to se mo`e prihvatiti kada je re~ o geografskoj oznaci porekla, dok kada je re~ o oznaci koja se {titi `igom ~esto to nije slu~aj. Naprotiv, veliki broj oznaka koje se {tite `igom su intelektualna tvorevina autora oznake. No, bez obzira na to {to ih zakonodavac nije svrstao u krivi~-na dela protiv intelektualne svojine, smatramo da na njih na ovom mestu treba ukazati, ako ni zbog ~ega drugog onda zbog toga {to se ova prava intelektualne svojine svuda i oduvek smatraju jednom od kategorija prava intelektualne svojine tj. industrijskom svojinom.

Neovla{}enu upotrebu geografske oznake porekla, odnosno `iga, zakonodavac defini{e kao krivi~no delo neovla{}ene upotrebe tu|e firme, {to je tako|e ne-logi~no. Ovo zbog toga, {to za{ti}ena oznaka, odnosno geografska oznaka porekla, mo`e istovremeno biti i naziv firme nekog subjekta ali to ne mora biti slu~aj, i, po pravilu, nije.

No, bez obzira na napred navedene konstatacije, zakonodavac je predvideo da neovla{}eno kori{}enje geografske oznake porekla, odnosno `iga, predstavlja radnju krivi~nog dela koja se mo`e ispoljiti u tri pojavna oblika.

Prvi pojavni oblik ovog krivi~nog dela ispoljava se u kori{}enju tu|e geografske oznake porekla, tu|eg `iga ili za{titnog znaka ili tu|e posebne oznake robe, ili u uno{enju pojedinih obele`ja u svoju firmu, `ig ili za{titni znak sa name-rom da se obmanu kupci ili korisnici usluga. Za ovo krivi~no delo propisana je nov~ana kazna ili kazna zatvora do tri godine (~l. 233. KZS).

Drugi pojavni oblik ovog krivi~nog dela predvi|en je za slu~aj kada su na-pred navedene radnje preduzete u svrhu prodaje, proizvodnje, davanja u zakup, skladi{tenja i sl. ve}e koli~ine robe, ili u svrhe pru`anje usluga. O~igledno je da je u ovom slu~aju re~ o te`em obliku krivi~nog dela jer je zapre}ena kazna zatvora od {est meseci do pet godina (~l. 233, stav 2 KZS). Nije, me|utim, jasno odre|e-no kolike vrednosti treba da bude roba, odnosno usluge, tako da }e to pitanje u svakom konkretnom slu~aju morati da ceni sud. Bilo je bolje, radi ujedna~ene sudske prakse, da je zakonodavac predvideo od ili do kog nov~anog iznosa treba da bude vrednost robe ili usluga koje su stavljene u promet uz povredu prava na `ig, odnosno geografsku oznaku porekla da bi se primenila ova zakonska odredba.

Posebno te`i pojavni oblik ovog krivi~nog dela postoji ukoliko odre|eno lice koje neovla{}eno koristi tu|i `ig, odnosno geografsku oznaku porekla, organi-zuje mre`u preprodavaca ili posrednika ili pribavi imovinsku korist koja prelazi iznos od milion i petstotina hiljada dinara . U tom slu~aju zapre}ena kazna je od jedne do osam godina zatvora (~l. 233, stav 3 KZS). U svim navednim slu~ajevi-ma predmeti kojima je izvr{ena radnja krivi~nog dela oduzimaju se.

Otkrivanje, gonjenje i ka`njavanje za krivi~na dela protiv intelektualne svojine

Pored toga {to u ranijem krivi~nom zakonodavstvu na{e zemlje krivi~no-pravnoj za{titi intelektualne svojine nije pridavan adekvatan zna~aj, kao posebno ote`avaju}a okolnost, ~ak i u onim slu~ajevima kada su pojedine radnje bile kva-

Prof. dr Zoran Miladinovi}: Krivi~nopravna za{tita prava intelektualne svojine lifikovane kao krivi~na dela, bila je ~injenica da se gonjenje u~inioca krivi~nih de-la uglavnom vr{ilo po privatnoj tu`bi o{te}enog, a samo u nekim slu~ajevima po predlogu javnog tu`ila{tva. Ta ~injenica imala je za o{te}enog posebno ote`avaju-}u okolnost, a na subjekte koji vr{e povredu tu|ih prava intelektualne svojine de-lovala je stimulativno, {to je tako|e doprinosilo krivotvorenju i pirateriji.

Novim zakonskim re{enjima i u tom smislu u~injen je zna~ajan napredak i to na dva na~ina.

Prvo, s obzirom na visinu zapre}enih kazni sada se gonjenje za krivi~na de-la protiv prava intelektualne svojine uglavnom vr{i po predlogu tu`ila{tva, a samo za neka krivi~na dela po tu`bi o{te}enog.

Drugo, mo`e se re}i i najzna~ajnije, re{enje u ovoj oblasti jeste usvajanje posebnog zakona o organizaciji i nadle`nosti dr`avnih organa za borbu protiv visoko-tehnolo{kog kriminala. Usvajanje ovog zakona, moglo bi se re}i ima revolucionaran zna~aj i ukoliko bi se njegove odredbe doslovno primenile, sigurno je da bi se krivotvorenje i piraterija u na{oj zemlji sveli na razumnu meru, budu}i da ovu negativnu dru{tvenu pojavu nigde u svetu nije mogu}e u potpunosti iskoreniti.

Zna~aj ovog zakona je u slede}em:

Prvo, zakonom je predvi|eno obrazovanje, organizacija, nadle`nost i ovla-{}enja posebnih organizacionih jedinica dr`avnih organa radi otkrivanja, krivi~-nog gonjenja i su|enja za krivi~na dela iz oblasti visokotehnolo{kog kriminala (~l. 2. Zakona).

Drugo, po ~lanu 2 ovog zakona, kao visokotehnolo{ki kriminal smatra se vr-{enje krivi~nih dela kod kojih se kao objekt ili sredstvo izvr{enja krivi~nih dela javljaju ra~unari, ra~unarske mre`e, ra~unarski podaci, kao i njihovi proizvodi u materijalnom ili elektronskom obliku kao i autorska dela koja se mogu upotrebiti u elektronskom obliku.

Tre}e, u odnosu na intelektualnu svojinu, zna~aj ovog zakona je vi{estruk.

Pre svega, po ~lanu 3, stav 1 on se primenjuje i radi otkrivanja, krivi~nog gonjenja i su|enja i za krivi~na dela protiv intelektualne svojine i to u slu~aju kada broj primeraka autorskih dela prelazi 500 ili nastala materijalna {teta prelazi iznos od 850.000 dinara. Pored toga, ~lanom 4 za postupanje u predmetima koji predstavljaju visokotehnolo{ki kriminal propisana je nadle`nost Okru`nog javnog tu`ila-{tva u Beogradu za teritoriju Republike Srbije, u okviru koga se obrazuje posebno odeljenje za borbu protiv visokotehnolo{kog kriminala (Posebno tu`ila{tvo). Tim Posebnim tu`ila{tvom rukovodi posebni tu`ilac za visokotehnolo{ki kriminal, {to je nova institucija u na{em pravosu|u. Posebnog tu`ioca postavlja Republi~ki javni tu`ilac iz reda javnih tu`ilaca i zamenika javnih tu`ilaca koji ispunjavaju uslo-ve za izbor zamenika okru`nog javnog tu`ioca, uz pismenu saglasnost lica koje se postavlja. Pri tome, prilikom postavljenja posebnog tu`ioca prednost se daje licima koja poseduju posebna znanja iz oblasti informati~kih tehnologija (~l. 5. Zakona). Posebni tu`ilac ima prava i du`nosti koje ima javni tu`ilac. Pored toga, kada do|e do saznanja da se u nekom krivi~nom predmetu radi o krivi~nom delu vezanom za visokotehnolo{ki kriminal, posebni tu`ilac se u pismenoj formi obra}a re-publi~kom javnom tu`iocu, zahtevaju}i od njega da mu poveri ili prenese nadle-`nost u tom predmetu (~l. 6 Zakona).

U cilju otkrivanja u~inilaca krivi~nih dela iz oblasti visokotehnolo{kog kriminala, u okviru Ministarstva unutra{njih poslova obrazuje se posebna slu`ba za borbu protiv visokotehnolo{kog kriminala, koja postupa po zahtevima Posebnog tu`ioca (~l. 9 Zakona).

Za su|enje za krivi~na dela iz oblasti visokotehnolo{kog kriminala nadle`an je Okru`ni sudu Beogradu, za teritoriju Republike Srbije. U Okru`nom sudu obrazuje se posebno Ve}e za borbu protiv visokotehnolo{kog kriminala. Sudije u Ve}e raspore|uje predsednik Okru`nog suda iz reda sudija tog suda, uz njihovu sagla-snost, pri ~emu se pri rasporedu prednost daje sudijama koji poseduju posebna znanja iz oblasti informati~kih tehnologija (~l. 10 i 11 Zakona).

Nejednak tretman krivi~nopravne za{tite prava intelektualne svojine u KZS

Nesporno je da je uno{enjem u KZS i usvajanjem posebnog zakona o organizaciji i nadle`nosti dr`avnih organa za borbu protiv visokotehnolo{kog kriminala u~injen krupan korak u za{titi prava intelektualne svojine u na{oj zemlji. Me|u-tim, ono {to zaslu`uje pa`nju i za {to se mo`e uputiti zamerka zakonodavcu jeste nejednak tretman krivi~nopravne za{tite prava intelektualne svojine u Krivi~nom zakoniku. To se, pre svega, ogleda u razli~itom lociranju pojedinih prava intelektualne svojine u Krivi~nom zakoniku, izostavljanje nekih prava intelektualne svojine iz krivi~nopravne za{tite, i u visini zapre}enih kazni za identi~na, odnosno sli~na krivi~na dela protiv intelektualne svojine.

Kada je re~ o razili~itom lociranju pojedinih prava intelektualne svojine, smatramo da je bilo opravdano da se sva krivi~na dela oko povreda prava intelektualne svojine na|u na jednom mestu, tj. u jednoj glavi. To konkretno zna~i da bi na jednom mestu trebalo da se na|u krivi~na dela povrede autorskih i srodnih prava, patenta, `iga, dizajna, geografske oznake porekla i “know how” (poslovna tajna). Tako|e na istom mestu (u isto poglavlje) trebalo je svrstati i krivi~na dela protiv bezbednosti ra~unarskih programa, odnosno podataka, falsifikovanje znakova za obele`avanje robe, mera i tegova, kao i krivi~no delo obmanjivanja kupaca.

[to se ti~e izostavljanja nekih prava intelektualne svojine iz krivi~nopravne za{tite, tu se pre svega misli na topografije integrisanih kola, koje nisu ni pome-nute u Krivi~nom zakoniku, iako je to danas jedno od najprofitabilnijih prava intelektualne svojine, pa zato i najprivla~nije za krivotvorenje i pirateriju. To isto va-`i i za “know how”.

Naro~itu pa`nju privla~i nejednak tretman prava intelektualne svojine kada je re~ o visini zapre}enih kazni.

Tako, na primer, u slu~aju povrede moralnih ovla{}enja autora i interpretatora, zapre}ena je nov~ana kazna ili kazna zatvora do tri godine (~l. 198, stav 1 KZS). Prema ~lanu 201, stav 4. KZS, ko neovla{}eno podnese prijavu patenta ili u prijavi ne navede ili la`no navede pronalaza~a, {to je u su{tini isto {to i objavljivanje dela ili izvo|enje interpretacije pod svojim ili tu|im imenom, zapre}ena je kazna zatvora od {est meseci do pet godina. Posebno je interesantno da u slu~aju povrede moralnih ovla{}enja autora dizajna nije predvi|ena bilo kakva krivi~nopravan za{tita, dok se prava stvaraoca topografije (ni imovinska ni moralna) i ne pominju.

Sli~na je situacija i kod povrede imovinskih prava autora, subjekata za{tite srodnih prava i nosilaca patenta.

Prema ~l. 199, stav 3. KZS, najve}a zapre}ena kazna zatvora u slu~aju neovla-{}enog kori{}enja autorskog dela ili predmeta za{tite srodnog prava je od tri mese-

Prof. dr Zoran Miladinovi}: Krivi~nopravna za{tita prava intelektualne svojine ca do pet godina, i to u slu~aju kada je re~ o te`em obliku povrede prava, tj. kada je iskori{}avanje izvr{eno u nameri pribavljanja imovinske koristi za sebe ili drugoga.

Prema ~lanu 201. stav 2. KZS, u slu~aju kada je povredom patenta prouzrokovana {teta u iznosu koji prelazi milion dinara, zapre}ena kazna je od jedne do osam godina.

O tome kolika {teta mo`e nastati neovla{}enim kori{}enjem autorskih prava i predmeta za{tite srodnih prava, podsetimo se sa po~etka ovog ~lanka kada je samo u jednom danu u Beogradu 2002. godine u jednom pogonu za piratsku proizvodnju muzi~kih kompakt diskova zaplenjeno 750.000 ilegalno proizvedenih diskova, ~ijom proizvodnjom je raznim subjektima pri~injena {teta od oko 14 mili-ona dolara.

Interesantno je da je u Zakonu o izmenama i dopunama krivi~nog zakona Srbije iz 2003. godine, u ~lanu 183a, stav 3. za organizovano vr{enje povrede imovinskih prava autora i predmeta za{tite srodnih prava, bila zapre}ena kazna zatvora od tri do osam godina. Nije jasno za{to je zakonodavac sada propisao znatno bla`u kaznu.

Pa`nju zaslu`uje i visina zapre}ene kazne u slu~aju neovla{}enog objavljivanja ili na drugi na~in ~injenja dostupnom su{tine tu|eg prijavljenog pronalaska, odnosno dizajna, pre nego {to je prijava objavljena u roku predvi|enom ZOPat, odnosno Zakonom o pravnoj za{titi dizajna. Ukoliko je u pitanju neovla{}eno objavljivanje prijave za priznavanje pronalaska, zapre}ena je nov~ana kazna ili kazna zatvora do dve godine , dok je u slu~aju neovla{}ene objave prijave za priznavanje dizajna zapre}ena nov~ana kazna ili kazna zatvora do jedne godine.

Zaklju~ak

Ako je za rasprostranjeno krivotvorenje i pirateriju u na{oj zemlji u proteklom periodu, kao uzrok ozna~en nedostatak propisa,28 danas se to ne bi moglo re-}i. Usvajanjem seta zakona iz oblasti intelektualne svojine, Krivi~nog zakonika, Zakona o organizaciji i nadle`nosti dr`avnih organa za borbu protiv visokotehno-lo{kog kriminala, Carinskog zakona,29 koji u glavi VI ure|uje mere za za{titu prava intelektualne svojine na granici, i Zakona o posebnim ovla{}enjima radi efikasnije za{tite prava intelektualne svojine30 za{tita prava intelektualne svojine u Srbiji, podignuta je na znatno vi{i nivo. Kvalitet usvojenih zakona je u tome {to su u tekstove zakona ugra|eni va`e}i standardi me|unarodnog i regionalnog karaktera, u pogledu vrednovanja i tretmana prava intelektualne svojine. Posebno je zna~ajno {to je pored krivi~nopravnog aspekta, intelektualnoj svojini posve}en i carinski tretman u smislu da su propisana jasna pravila u pogledu carinskog tretmana krivotvorene i piratske robe. Ono {to se mo`e prigovoriti usvojenim re{enji-ma jeste ~injenica da i ovoga puta zakonodavac nije na jednak na~in vrednovao prava intelektualne svojine, bar kada je re~ o krivi~nopravnoj za{titi. Ova primed-ba naro~ito se odnosi na krivi~nopravnu za{titu topografija integrisanih kola, koja nije na{la mesto u odredbama Krivi~nog zakonika, i na razli~itu visinu zapre}enih kazni u slu~aju povrede pojedinih prava intelektualne svojine. Tako|e, primedba se mo`e uputiti i na ~injenicu da do momenta pisanja ovog rada nije imenovan posebni tu`ilac za borbu protiv visokotehnolo{kog kriminala kako je predvi|eno ~la-novima 4 i 5 usvojenog zakona.

U svakom slu~aju, usvojena re{enja }e imati pozitivan uticaj na odvra}anje od povrede prava intelektualne svojine, a na zakonodavcu je da, u budu}im izme-nama zakonskih re{enja, u krivi~nopravnu za{titu uklju~i i topografije integrisanih kola, i da za ista ili sli~na dela povrede prava intelektualne svojine propi{e iste ili pribli`ne kazne.

No, bez obzira na odre|ene nedostatke, usvojene mere }e opravdati svoje postojanje ukoliko se dosledno budu sprovodile, a preduslov za to je postojanje stru~nog kadra za primenu propisa iz oblasti intelektualne svojine.

Ph.D. Zoran Miladinovi}

Criminal and juridical protection the right of intellectual property