Legal challenges of digital assets – Normative frameworks and development perspectives
Автор: Milan Jevtić
Журнал: Pravo - teorija i praksa @pravni-fakultet
Рубрика: Articles
Статья в выпуске: 1 vol.43, 2026 года.
Бесплатный доступ
Digital assets have become a significant and indispensable part of the modern financial system and have brought innovations in the areas of payments, investments, and financial intermediation. However, their expansion brings numerous regulatory challenges, particularly with regard to preventing money laundering, user identification, the legal treatment of decentralized finance, and privacy protection. Approaches to the regulation of digital assets vary significantly among jurisdictions – while some countries introduce comprehensive legislation, others apply restrictive or fragmented policies. Serbia has positioned itself as one of the first countries in the region to adopt a specific Law on Digital Assets (2020), thereby establishing a regulatory framework for this market. This paper analyses the legal challenges of digital assets, exploring national and international regulatory approaches, including the European Union’s MiCA Regulation. It also examines the need to strike a balance between fostering innovation and ensuring the stability of the financial system. The key finding is that continuous international cooperation and a flexible regulatory framework are necessary to enable the sustainable development of digital assets and the technologies that support them.
Digital assets, crypto-assets, regulation, financial stability, AML, KYC, DeFi, regulatory sandbox, Serbia, MiCA
Короткий адрес: https://sciup.org/170211841
IDR: 170211841 | УДК: 004.78:34 | DOI: 10.5937/ptp2601151J
Правни изазови дигиталне имовине – нормативни оквири и перспективе развоја
Дигитална имовина постала је значајан и неизоставан дио савременог финансијског система и донијела иновације у области плаћања, инвестирања и финансијског посредовања. Међутим, њена експанзија носи са собом бројне регулаторне изазове, нарочито у погледу спречавања прања новца, идентификације корисника, правног третмана децентрализованих финансија и заштите приватности. Приступи регулацији дигиталне имовине значајно варирају између јурисдикција – док поједине земље уводе свеобухватне законе, друге примјењују рестриктивне или фрагментиране политике. Србија се позиционирала као једна од првих земаља у региону која је донијела посебан Закон о дигиталној имовини (2020), чиме је успостављен регулаторни оквир за ово тржиште. Овај рад анализира правне изазове дигиталне имовине, истражујући националне и међународне регулаторне приступе, укључујући MiCA регулативу Европске уније. Такође, разматра се потреба за балансирањем између подстицања иновација и осигурања стабилности финансијског система. Кључни налаз је да је неопходна континуирана међународна сарадња и флексибилан регулаторни оквир како би се омогућио одржив развој дигиталне имовине и технологија које је подржавају.