Materijalno-pravni uslovi za patentno-pravnu zaštitu pronalaska

Patent predstavlja subjektivno pravo kojim se štiti pronalazak. Ovo određenje se u pravnoj nauci još naziva patent u materijalnom smislu, dok u formalnom on predstavlja ispravu koju izdaje nadležni državni organ, koja je dokaz da je određeno lice imalac prava iz patenta. Da bi dobio pravnu zaštitu pronalazak mora da se manifestuje u nekoj materijalnoj formi, mehanizmu, pogonu, mašini, tehničkom postupku itd. Ovo predstavlja preduslov dobijanja pravne zaštite. Zakon propisuje i druge uslove koji moraju biti ispunjeni. Oni bi se mogli odrediti u sledećem: 1. novost pronalaska; 2. inventivni nivo; 3. industrijska primenljivost. Predmet pronalaska koji se štiti patentom po odredbama Zakona o patentima može biti: a) proizvod, a kao primer se navodi uređaj, supstanca, kompozicija i biološki materijal; b) postupak. Takođe, predmet pronalaska se može odnositi i na proizvod koji se sastoji od biološkog materijala ili koji sadrži biološki materijal, postupak kojim je biološki materijal proizveden, obrađen ili korišćen, biološki materijal koji je izolovan iz prirodne sredine ili je proizveden tehničkim postupkom, čak i ako je prethodno postojao u prirodi. Novost, inovativnost i industrijska primenljivost, kao uslovi patentibilnosti, uz zakonska preciziranja, naučnu obradu i tehničku podršku razradi ovih pojmova, onemogućavaju da patentno bude zaštićeno ono tehničko rešenje koje ne predstavlja novost, ili pak koje nema nikakvu primenljivost, značaj, a dovoljno su široki da omogućavaju zaštitu svih tehničkih rešenja koja to zaslužuju, jer su produkt stvaralačkog rada i imaju svoju primenu u praksi.