Mera zabrane napuštanja stana i njena (ne)primena u kontekstu opštih uslova za određivanje mera

Автор: Cvetković Petar

Журнал: Pravo - teorija i praksa @pravni-fakultet

Рубрика: Original scientific work

Статья в выпуске: 1-3 vol.33, 2016 года.

Бесплатный доступ

Stupanjem na snagu Zakonika o krivičnom postupku1 (u daljem tekstu: ZKP i Zakonik) mera zabrane napuštanja stana i mesta boravišta, koja je egzistirala u prethodnom Zakoniku, razdvojena je na dve posebne mere obezbeđenja prisustva okrivljenog. Zabrana napuštanja stana, uslovi za njeno određivanje i odlučivanje o meri predviđeni su članovima 208-209 ZKP-a. Krivičnim zakonikom2, u čl. 63, st. 1, određeno je da se vreme provedeno na izdržavanju mere zabrane napuštanja stana uračunava u izrečenu kaznu zatvora, novčanu kaznu i kaznu rada u javnom interesu. Zabrana napuštanja stana se smatra lišenjem slobode, što praktično znači, da u slučaju donošenja presude kojom se okrivljeni prema kome je bila određena mera, oslobađa optužbe ili se optužba u odnosu na njega odbija, kao i u slučaju odustanka javnog tužioca od daljeg progona, okrivljeni može podneti zahtev za naknadu štete zbog neosnovanog lišenja slobode. Pored činjenice da se radi o daleko humanijem vidu lišenja slobode u odnosu na pritvor, izuzetnu korist od primene ove mere ima i sama država, i to, pre svega, zbog direktnog smanjivanja smeštajnih kapaciteta u penalnim ustanovama, odnosno u pritvorskim jedinicama u sastavu tih ustanova. Iako, kućni pritvor sam po sebi deluje konfornije u odnosu na sam boravak u pritvorskoj jedinici, on je veoma restriktivna mera koja ograničava okrivljenog u mnogo čemu, pa mu se tako zabranjuje korišćenje mobilnog telefona, računara, zatim poseta od strane prijatelja i drugih lica kao i rodbine. Sam ambijent je mnogo prihvatljiviji kada je reč o samoj psihi pojedinca. Sprovođenje mere kontroliše Poverenička služba putem Poverenika za izvršenje alternativnih sankcija. Ovaj organ je zadužen za kontrolu sprovođenja mere i u stalnom je kontaktu sa licem u odnosu na koga se sprovodi mera. O svakom kršenju mere izveštava se postupajući sudija, policija i Poverenička služba, a kada je reč o elektronskom nadzoru, tada sam kontakt nije potreban jer je sistem kontrole još efikasniji samim tim. Sve navedeno nema smisla ukoliko ostaje slovo na papiru, odnosno norma koja je na snazi, a slabo se primenjuje. Upravo smo zbog toga u ovom radu prikazali neke od odluka sudova povodom procesnih pitanja vezanih za meru zabrane napuštanja stana.

Еще

Mera, kućni pritvor, elektronska narukvica, žalba na rešenje, poverenik

Короткий адрес: https://sciup.org/170202466

IDR: 170202466   |   DOI: 10.5937/ptp1603035C

Список литературы Mera zabrane napuštanja stana i njena (ne)primena u kontekstu opštih uslova za određivanje mera

  • Američko udruženje pravnika, (2013). Analiza primene mere pritvora u Srbiji, Sjedinjene Američke Države: American Bar Associoation Rule of Law Iniative (ABA ROLI)
  • Brkić, S. (2014). Krivičnoprocesno pravo, Novi Sad, Pravni fakultet u Novom Sadu
  • Vasiljević, T. (1981). Sistem krivičnog procesnog prava SFRJ, Beograd, Savremena administracija
  • Grubač, M. et al. (2014). Komentar zakonika o krivičnom postupku, Beograd, Projuris
  • Grubač, M. (2009). Krivično procesno pravo, Beograd, Projuris
  • Ilić, G., et al. (2013). Komentar zakonika o krivičnom postupku, Beograd, Službeni glasnik
  • Majić, M. (2015). Veština pisanja prvostepene krivične presude, Beograd, Službeni glasnik
  • Marković, B. (1937). Udžbenik sudsko krivičnog postupka Kraljevine Jugoslavije. Beograd, Štamparija Drag. Gregorića
  • Stojanović, Z. (2015). Krivično pravo - opšti deo, Beograd, Pravni fakultet Unverziteta u Beogradu
  • Škulić, M. (2014). Krivično procesno pravo. Beograd, Pravni fakultet Univerziteta u Beogradu
Статья научная