Metodologija pisanja naučnog članka

Opšte je poznato da danas vlada recesija u ekonomiji, kako u Srbiji, tako i u celom svetu. Svakako da ovakvo stanje ni u kom slučaju ne pogoduje izdavačima koji se svakodnevno bore za golo preživljavanje i u tom smislu i bukvalno za svakog pojedinačnog kupca nekog njihovog časopisa. Ovakvo stanje je prisutno u svim oblastima nauke, a naročito u pravnim naukama. Da bi nekako opstali na tržištu izdavači se dovijaju na različite načine, a jedan od proverenih načina za obezbeđivanje većeg broja kupaca nekog od njihovih časopisa koji se bavi pravnom tematikom, što je, inače, slučaj i u drugim oblastima nauke, jeste prihvaćanje značajnih i poznatih pisaca iz široke oblasti prava, koji im daju svoje najbolje članke, u kojima se obrađuju značajna i aktuelna pitanja iz oblasti prava, koji onda treba da zainteresuju veći broj čitalaca, kao potencijalnih kupaca tih časopisa u kojima sarađuju navedeni autori. U poslednje vreme izdavači su se našli, upravo na ovom planu, u još težem položaju, s obzirom da su uprave fakulteta koji čekaju akreditaciju Ministarstva nauke, zahtevale od njih da u časopisima, koje, inače, sami fakulteti u određenoj meri dotiraju, objavljuju članke (radove) do tada nepoznatih autora široj pravničkoj javnosti, kako bi isti, na taj način sticali neophodne reference, vezane za njihov status u nauci, koji je opet u neposrednoj vezi za dobijanje akreditacije. Upravo ovakvo stanje u izdavaštvu je iniciralo pisanje ovog članka sa zahtevnom temom, upravo u cilju pomoći mlađim poslenicima nauke u sačinjavanju što boljih i kvalitetnijih članaka, koji onda treba, sami po sebi, da dovedu i do povećanog broja čitalaca, odnosno kupaca pojedinih pravnih časopisa.