Моћ ријалитија против менталног здравља друштва
Автор: Радивоје Петровић
Журнал: Sport Mediji i Biznis @journal-smb
Статья в выпуске: 1 vol.3, 2017 года.
Бесплатный доступ
Као нови облик забавног садржаја, ријалити влада савременим светом. Овај модеран ТВ производ је оличење одсуства мишљења, суђења и одговорности, нешто што је површно, затупљује и својом сензационалношћу производи плиткоумност, попут латиноамеричких или турских ТВ новела, којима је заједнички клише – баналност. Излив најдубље интимности и приватности у јавни простор вулгаризује човекову свакодневицу, показујући колико је висок степен идентификације и како се ствара тзв. таблоидни менталитет. Као погодан механизам новог светског поретка, у коме се јавност све мање информише и обавештава, а све више усмерава и надзире, ријалити програми појављују се као део глобалних медијских трендова којима истински господари – корпоративизам. Чињеница да су и баналност и корпоративизам лежали у основи фашизма само нас учвршћује у уверењу куда је свет медијски кренуо. Hаркотичкa дисфункцијa мас-медија, демонстрирана кроз форму ријалитија, представља директни атак на ментално здравље: гледаоце наркотизирати често лаким, приземним и баналним садржајима, како би остали уз програм док се пласирају озбиљни информативно-политички садржаји који одговарају политичким елитама на власти, чиме се демобилише и паралише критичко мишљење и потенцијална акција.
Ријалити, таблоидни менталитет, баналност, корпоративизам, наркотичка дисфункција медија
Короткий адрес: https://sciup.org/170203679
IDR: 170203679
Список литературы Моћ ријалитија против менталног здравља друштва
- Милетић, М., Милетић, Н. (2014). Комуниколошкилексикон. Београд: Мегатренд. Стр. 292; 293: 305.
- Свенсен, Л. (2006). Филозофија зла. Београд:Геопоетика. Стр. 86-86.
- Миливојевић, Т., Миљановић, Н. (2012). Ријалитипрограми: баналност зла и зло баналности.Зборник радова „Културна политика, уметничко стваралаштво и медијска политика у функцији одрживог друштвеног развоја“, Београд Србија, 31.05.2012. Стр. 443-444; 446; 448.
- Вуксановић, Д. (2007). Филозофија медија.Институт за позориште, филм радио и телевизију ФДУ: Чигоја. Стр. 73.
- Јевтовић, З. (2013). Корпоративни капитализами медијско завођење. Годишњак Факултета за културу и медије „Комуникације, медији, култура”, 5. Стр. 397-406; 400-401.
- Рељић, С. (2012). Промена карактера медијау савременом капитализму – узроци, актери, последице. Докторска дисертација. Београдски универзитет. Стр. 105.
- Петровић, Р. (2015). Национално становиштекао јавни интерес у медијском комплексу транзиционих друштава – пример Србије. Култура полиса, 28/2015. Стр. 76.
- Чомски, Н. (2009). Контрола медија –спектакуларна достигнућа пропаганде. Београд: Беокњига. Стр. 53.
- Рељић, С. (2013). Медији – артиљеријаглобализације. Култура, 138/2013. Стр. 333; 320- 340.
- Hedges, C. (2010). Death of the Liberal Class. New York: National Books. Стр. 127-128.
- Маловић, С. (2014). Масовни медији - стварање стварности. Међународни научни часопис за медије, комуникације, новинарство и односе с јавношћу „Медији и комуникације“, 1/2014. Стр. 33-47; 39.
- Милић, И. (2014). Политичка употреба таблоида у Србији. Годишњак Факултета за културу и медије „Комуникације, медији, култура”, 6. Стр. 348-349; 347-362.
- Мамфорд, Л. (1988). Град у хисторији. Загреб: Напријед. Стр. 236.
- Бодријар, Ж. (1991). Симулакруми и симулација.Нови Сад: Светови