Modern sports tendencies and new language challenges

1.    УВОД1

Снажан утицај енглеског језика на српски спортски терминосистем појавио се средином деветнаестог вијека, када је готово истовремено са формирањем званичних правила за велики број спортова у Енглеској и почетка спортске глобализације дошло и до интензивног ширења енглеског као интернационалног језика у свијету. Од тада до данас енглески језички утицај константно је присутан. Из тог разлога спортска терминологија у српском језику у великој је мјери састављена од термина енглеског поријекла.

Оно што је у оквиру српског спортског регистра у посљедње вријеме примјетно јесте прилив и употреба великог броја нових англицизама, који највећим дијелом припадају новијим спортовима, екстремним спортовима, терминологији фитнеса и слично. У погледу ових термина специфично је то што се они махом јављају у неадаптираном облику, тј. у изворном енглеском облику, а њихова употреба је неуједначена и шаролика. За говорнике српског

језика као матерњег који долазе у додир са овим терминима изазов представља правилна језичка употреба и разумијевање значења истих. Бројни примјери овакве језичке употребе указују на потребу да се анализи ових термина мора приступити са посебном пажњом, како из угла лингвистике, тако и из спортског угла, а са циљем да се обезбиједи боља комуникација у овом предметном регистру и очува норма нашег стандардног језика.

2.    НОВЕ СПОРТСКЕ ТЕНДЕНЦИЈЕ И ЊИХОВЕ ЛИНГВИСТИЧКЕ ПОСЛЕДИЦЕ

У посљедње вријеме широм свијета, па и на нашим просторима, љубитељи спорта све више показују интересовање за спортске активности, које првенствено треба да им обезбиједе одмор и забаву. Због тога њихову пажњу све више привлаче различити спортско-рекреативни садржаји и нетакмичарски спортови.

Због пораста интересовања за поменуте спортске садржаје, посљедњих година дошло је до популаризације екстремних спортова, нових спортских програма у савременим фитнес центрима и теретанама, као и до настанка нових необичних спортских дисциплина.

Валентина Будинчић

Уз поменуте нове спортске активности, које углавном долазе из земаља енглеског говорног подручја, долазе и нови спортски термини који их означавају. Због немара оних који заједно са новим појавама у наш језик уводе и нове термине, непознавања норме српског језика и, чини се, надасве жеље да се по сваку цијену иде у корак са англо-глобалистичким трендовима, термини који ове нове појмове именују у нашем се језику све више јављају у оригиналном енглеском облику, тј. ортографски потпуно неприлагођени. Оваква језичка употреба није у складу са нормом српског стандардног језика и може отежати комуникацију у поменутом предметном регистру. Стога, постојећа језичка ситуација није прихватљива и захтијева детаљну анализу и конкретне кораке који би допринијели да се промијени постојеће стање.

3.    АДАПТАЦИЈА СТРАНИХ ЛЕКСЕМА У СРПСКОМ ЈЕЗИКУ

Да би се одређена лексема страног поријекла инкорпорирала у неком језику она обично пролази кроз неколико различитих фаза. Било да је ријеч о лексемама из општег лексичког фонда или о лексемама које припадају стручном регистру процеси њихове адаптације веома су слични.

Филиповић [1], Сурдучки [2] и Прћић [3] неки су од аутора који су до сада разматрали питање адаптације страних, првенствено енглеских, лексема у нашем језику, а анализе које поменути аутори дају могу се укратко сумирати на сљедећи начин. Наиме, адаптација нових термина у језику процес је који има више фаза и који се догађа у извјесном временском периоду. Након што се појави потреба за увођењем нове лексеме, у језику се почињу користити одговарајуће лексеме страног поријекла, које све до своје потпуне интеграције пролазе кроз низ несталних језичких промјена. Једна од првих фаза адаптације одређених лексема јесте њихова употреба у облику сирових англицизама [3], односно у облику са нултом ортографском адаптацијом.

Управо у облику сирових англицизама јављају се термини који су предмет анализе у овоме раду. Оно што ове термине чини посебно интересантним за лингвистичку анализу јесте то што се примјећује да постоји тенденција да се овакви, неадаптирани језички облици трајно задрже у нашем језику, као и то што неки од термина преузетих из енглеског језика, иако су већ прошли процесе адаптације и стандардизацију, и даље се користе у изворном енглеском облику.

4.    СПОРТСКИ ТЕРМИНИ У СРПСКОМ ЈЕЗИКУ

Према дефиницији, термин је језичка ознака за одређени појам који се користи у специфичном предметном регистру [4]. Потреба за увођењем нових

Савремене спортске тенденције и нови језичи изазови термина у језику јавља се усљед појаве нових концепата који немају одговарајућу језичку ознаку у циљном језику.

Због политичке и економске моћи већина новина данас у различитим областима долази из Сједињених Америчких Држава и Велике Британије, па стога није необично што најчешће и новине у спорту заједно са енглеским називима који их означавају долазе управо из ових земаља.

Како увођење нових термина у нашем језику није системски уређено, говорници српског језика као матерњег који се сусрећу са новим неадаптираним спортским терминима, којих је у посљедње вријеме све више, врло често приликом употребе и разумијевања истих могу наићи на одређене потешкоће. Наиме, то се догађа пошто услед неконтролисаног прилива поменути термини не пролазе процедуре стандардизације. Таква пракса доводи до веома произвољне, неуједначене и углавном нестандардне употребе ових термина.

4.1.    Адаптација енглеских спортских термина у српском језику

Да би се установила најбоља језичка ознака за одређени појам потребно је размотрити неколико важних питања. Прије свега неопходно је утврдити да ли у нашем језику већ постоји лексема која означава дати појам, па тек потом, уколико таква лексема не постоји, размотрити могуће начине адаптације.

Преобликовање и превођење два су основна начина на које нове лексеме можемо увести у српски језик, при чему треба да имамо у виду да термини имају низ особина које их разликују од осталог дијела лексикона једног језика и да је изузетно важно тежити стварању лексичких јединица које посједују ове особине, а како би оне могле успјешно вршити своју функцију унутар терминолошког система предметног регистра. Наиме, идеалан термин требало би да одликују: транспарентност, интернационалност, устаљеност, краткоћа, системност, недвосмисленост, прецизност, несинонимност [5], односно сваки термин требало би да задовољи одређене формалне, семантичке, прагматичке и социолингвистичке критеријуме [6].

Свака од ових особина требало би појединачно да се анализира приликом утврђивања најприкладнијег језичког еквивалента. У неким случајевима велики је изазов задовољити све критеријуме истовремено, па се неријетко дешава да се нека од особина мора занемарити у корист неке друге, којој се у датом случају уступа предност.

Ипак, без обзира на то да ли је у питању стандардизован или нестандардизован језички облик,

Валентина Будинчић тек у тренутку када се његова употреба устали у датом предметном регистру, термин добија своју праву вриједност. Да ли ће одређени језички облик заживјети и опстати зависи од његове конкретне употребе у предметном регистру, па је због тога неопходно    стално    пратити    промјене    у терминолошком систему, у складу са њима радити на стандардизацији и надограђивати терминолошке рјечнике.

4.2.    Стандардизација спортских термина у српском језику

Одбор за стандардизацију српског језика једно је од тијела задужено за стандардизацију српског језика. У посебној публикацији поменутог Одбора ’Српски језик у нормативном огледалу’ [6], управо је област терминологије означена као „најболнија тачка српског језичког стандарда“ и посебно је истакнута важност терминолошке стандардизације. Као један од важних корака у овоме процесу, аутори поменутог издања, односно чланови Одбора, виде формирање стручних комисија, чији би задатак био да у оквиру различитих области раде на терминолошкој стандардизацији.

На стандардизацији спортске терминологије у српском језику у оквиру пет спортова радила је др Мира Милић, што је резултирало настанком енглеско-српског спортског рјечника. Поменута ауторка, на основу принципа стандардизације утврђених од стране три аутора: Бугарског [7], Дибика [8] и Шипке [9], установила је принципе стандардизације спортске терминологије, а то су: §    једнозначност,

• §   прозирност,

• §    систематичност, §   продуктивност,

• §   краткоћа,

• §   учесталост.

5 . АНАЛИЗА КОРПУСНОГ МАТЕРИЈАЛА

На основу наведених принципа поменута ауторка сачинила je Енглеско-српски речник спортских термина [10]. У овом рјечнику, који броји 1300 одредница, обухваћени су термини фудбала, кошарке, одбојке, рукомета и ватерполо-а.

Иако принципи стандардизације који су утврђени за поменуте спортове, могу бити исти и када је ријеч о стандардизацији термина свих осталих спортова, што сама ауторка, с правом и предлаже, видимо да се то у пракси за сада не примјењује. Бројни спортски термини, без икакве адаптације, улазе у српски језик, и у таквом, у потпуности неоправданом, облику задржавају се у нашем језику. На снази је очигледно произвољна употреба термина.

Поред поменутог рјечника спортских термина, на нашем говорном подручју постоји још један спортски

Савремене спортске тенденци]'е и нови]езичи изазови pje4HUk, а то je Енглеско-српско-енглески речник фудбала А-З аутора Миролуба Cmojkoeuha [11]. Oeaj рјечник броји преко 11 000 одредница.

Поменути терминолошки рјечници изузетно су значајни како из угла спортске терминологије, тако и из угла српског језика у цјелини, али нису довољни, јер су потребе које у овој области код нас постоје много веће. На жалост, још увијек немамо енглеско-српске и српско-енглеске терминолошке рјечнике за остале спортове, а потреба за њима из дана у дан све више расте.

У оквиру спортског терминосистема фитнеса и мање заступљених, екстремних спортова код нас до сада готово да није ни било лингвистичких истраживања. Терминологија ових спортова остала је на маргини лингвистичког интересовања. Међутим, јасно је да је број ових спортова из дана у дан све већи, што се у нашем језику све чешће огледа у употреби енглеских термина са нултом ортографском адаптацијом. О овим терминима говорићемо у наставку.

Примјере употребе енглеских термина са нултом ортографском адаптацијом у српском језику подијелили смо у сљедеће групе:

• §    Називи програма у фитнес центрима и теретанама;

• §    Називи екстремних и мање познатих спортова;

• §    Називи фитнес центара и теретана.

5.1.    Називи програма у фитнес центрима и теретанама

Сви примјери узети су из корпуса који су чиниле базе података на интернету [12-17], спортска енциклопедија Спортови – визуелна енциклопедија [18] и четири посљедња броја часописа Fitness Management Interna^^nal [19].

Корпус за овај дио анализе чинила је база од укупно 67 различитих назива програма у фитнес центрима и теретанама, а који се налазе у оквиру понуде укупно једанаест фитнес центара и теретана у Београду.

Све називе из корпуса можемо подијелити у двије групе:

• §    Термини написани у складу са нормом српског језика;

• §    Термини написани у оригиналном енглеском облику.

5 . 2. Називи екстремних и мање познатих спортова

Од укупно 67 различитих назива, само њих 10 написано је у складу са правописним нормама српског jeзика ( карате, зумба, салса, танго ). Преостали термини, њих 57, написано је у

Валентина Будинчић оригиналном енглеском облику (body a^ack, body balance, cardio box, fit ball).

Међу терминима који означавају програме у фитнес центрима и теретанама примијетили смо и то да постоје одређени термини који, иако се у адаптираном облику већ дуже вријеме користе у нашем језику, у оквиру назива поменутих спортских програма, ипак се јављају у оригиналном енглеском облику. То су, на примјер, термини fitness (умјесто фитнес ), kick box (умјесто кик бокс ), step aerobic (умјесто степ аеробик ).

Ако изузмемо управо поменуте термине који су нешто раније ушли у српски језик и који су прошли процес адаптације, примијетићемо да се у оквиру назива програма у фитнес центрима и теретанама махом ради о терминима који означавају нове појмове. Јасно је да уз нове појаве у наш језик улазе и нови термини, а имајући у виду досадашњу језичку праксу код нас када је ријеч о увођењу нових термина, није необично то што се они јављају у оригиналном енглеском облику. С обзиром на то да превођење оваквих термина са енглеског језика на српски или њихова ортографска адаптација захтијевају одређено лингвистичко знање, приликом увођења нових термина најчешће се прибјегава преузимању оригиналних енглеских лексема. Оваква језичка пракса није прихватљива.

Како јединствена база назива ових спортова не постоји, као корпусни материјал за анализу ове групе термина послужиле су нам различите базе података на интернету.

Неки од неадаптираних термина који означавају називе екстремних и мање познатих спортова, а које смо издвојили из нашег корпуса, јесу сљедећи: wakeboarding, waterskiing, kitesurfing, scuba diving, apnea diving, snowboarding, skiing, snowmobiles, bmx, sport cars, motocross, fmx, streetbikes, base jump, skydiving, climbing, mountaineering, speleology, canyoning, trekking, kayaking, skateboarding, rollerblading.

Употреба ових термина у српском језику недослиједна је и шаролика, што указује на то да је препуштена случају.

Наиме, на примјер, термини paragliding, climbing, skydiving и scuba diving, осим у ортографски неадаптираном облику, јављају се и у адаптираним облицима параглајдинг, клајмбинг, скајдајвинг и скубадајвинг. Затим, термин skiing термин је који је у нашем језику још одавно присутан у облику адаптираног термина скијање . Термини китесурфинг

Савремене спортске тенденције и нови језичи изазови и apnea diving осим у наведеним неадаптираним облицима, јављају се и у преведеним облицима змај сурфовање, односно роњење на дах.

Јасно је да оваква језичка недосљедност у употреби спортских термина указује на неопходност њихове стандардизације.

5.3.    Називи фитнес центара и теретана

Наш корпус за анализу назива фитнес центара и теретана чинила је база од укупно 202 назива фитнес центара и теретана у Београду.

Специфичности које смо уочили у вези са овим појмовима наводимо у наставку:

• §    Од укупно 202 назива, њих 27 написано је у складу са правописним нормама српског језика, односно без употребе неадаптираних енглеских језичких облика (Теретана Ас, Теретана Аполон, Фитнес центар Арена).

• §    Један назив написан је у облику синтагме коју чине енглески термин написан ћириличним писмом и оригинална енглеска лексема (Фитнес World).

• §    Енглески термин gym појављује се укупно 40 пута, наспрам српског термина, са истим значењем, теретана, који се појављује 16 пута (Garden gym, Teretana Pump it Up).

• §    Енглески термин fitness појављује се укупно 85 пута, наспрам адаптираног облика фитнес који се појављује 37 пута (Fitness Centar Nau^lus, Фитнес клуб Пелота).

• §    Термин club појављује се укупно 24 пута, док се адаптирани облик клуб појављује 20 пута (Fitness club Unicorn, Фитнес клуб Зона).

• §    Остали термини који се појављују у оригиналном енглеском облику два и више пута су: wellness, body, form, power (Jungle Power Fitness, Body Ac^ve).

• §    Неки од преосталих оригиналних енглеских језичких облика које смо пронашли у нашем корпусу су: force, effect, evolu^on, speed (Force Center, Teretana Evolu^on).

5.4.    Закључна разматрања

На основу претходно изнесених података можемо закључити да у оквиру назива фитнес центара и теретана преовладава употреба неадаптираних енглеских термина, који заједно са адаптираним англицизмима и понеком нашом ријечју формирају ове називе.

Када је ријеч о званичним називима фитнес центара и теретана, постојећа ситуација показује да оснивачи приликом регистрације ових спортских објеката не наилазе ни на каква правна ограничења када желе да званични назив њиховог пословног објекта буде у потпуности или дјелимично на енглеском језику. То

Валентина Будинчић значи да су са правне стране наведени називи прихватл спортских обjеката прихватливи. То jе разлог зашто jе доста мали броj фитнес центара код нас коjи носе називе на српском jезику.

Сам назив на неки jе начин и реклама спортског центра, па се тако власници, без много премишлаьа, одлучуjу за енглеске називе, коjи, вjеруjе се, сами по себи указу|у на нешто ново, страно и самим тиме вриjедно пажье и повjереlьа. Ме^утим, сасвим jе jасно да назив сам по себи, ипак, ниjе доволан да докаже било какву вриjедност.

Интересантно jе поменути да, слично као и када jе риjеч о називима спортских обjеката, називи спортских манифестац^а код нас све чешЬе носе називе сковане од оригиналних енглеских лексема. Неки од назива из нашег корпуса су: We run Belgrade, Open fitness day, Košutnjak Challenge race, Aerobik happening, Les Mills Day, Lady fair . Разлози због коjих долази до употребе оваквих jезичких облика умjесто српских термина слични су као и код употребе оригиналних енглеских термина у оквиру назива фитнес центара и теретана. По нашем мишлеьу у питаьу jе неоправдана тежьа говорника српског jезика као матерьег да се оригинални енглески термини користе гд]е год се за то укаже прилика. Цил овакве jезичке употребе у овом конкретном случаjу jесте да назив сам по себи послужи као реклама одре^еног дога^аjа, коjи би, како се неоправдано вjеруjе, изгубио на своjоj вриjедности уколико би био именован на српском jезику.

Велика заступленост неадаптираних енглеских термина у оквиру спортског стручног регистра, никако не значи да у нашем jезику не постоjе р^ечи коjе би могле означити дате поjаве на одговараjуhи начин, нити да српски jезик не може одговорити свим jезичким изазовима и захт|евима модерног времена. Наиме, разлози за коришЬеье енглеских назива нису лингвистичке веЬ исклучиво социолингвистичке природе. Они осликаваjу глобалне тенденциjе у времену у коме живимо и показуjу колико jе присутно некритичко прихватаье готово свега што долази са Запада. Заправо, англицизми су своjим корисницима субjективно веома потребни, пошто служе као снажан симбол новог, модерног времена [3].

У периоду транзициjе, кроз коjи као друштво пролазимо, сигурно jе да ниjе jедноставно помирити традиционално са изазовима савременог доба. Jезичка ситуациjа коjу смо представили у овоме раду то врло jасно осликава. Ипак, сматрамо да колико год да jесте важно пратити савремена друштвена кретаьа, jеднако jе важно при томе очувати наше вриjедности, па самим тим и наш jезик.

Савремене спортске тенденције и нови језичи изазови

У оквиру читавог овог процеса, лингвистички пуризам, односно апсолутно одб^аье свих страних лингвистичких утицаjа, не видимо као рjешеь>е. Сматрамо да бисмо таквим ставом само доприниjели сиромашеьу нашег jезика и на одре^ени начин српски    jезик    исклучили     из    процеса интернационализациjе терминологиjе спорта, што се тако^е не би позитивно одразило на наш спортски стручни терминолошки регистар.

Штавише, jасно jе да jе уво^еье нових термина у овоj области у српском jезику, посебно када jе риjеч о програмима у фитнес центрима и теретанама, као и код назива нових и необичних спортова, неопходно, jер се уво^еьем нових термина коjи означаваjу поменуте нове поjмове попуlьаваjу одре^ене лексичке празнине у нашем jезику. Ме^утим, проблем jе у томе што се нови термини уводе неплански, наjчешhе у облику неадаптираних англицизама.

6 . УПОТРЕБА НЕАДАПТИРАНИХ АНГЛИЦИЗАМА У СРПСКОМ СПОРТСКОМ РЕГИСТРУ

По нашем мишлеьу, неки од главних разлога због коjих се овако велики броj неадаптираних термина поjавлуjе у српском jезику jесу:

• §    Недоволна свиjест о потреби да се jезик користи у складу са нормом;

• §    Одабир дословног преписиваьа енглеског термина као наjлакшег начина преузимаьа енглеских термина, при чему се занемару|у сви остали прихватливиjи начини адаптациjе;

• §    Тежьа да се термини учине што неразумливиjим како би одавали утисак да означаваjу нешто што jе модерно и вриjедно;

• §    Незаинтересованост спортских стручьака и преводилаца да озбилниjе приступе овоме питаьу.

7.    ЗАКЉУЧАК

Тако^е, jедан од разлога зашто управо у овим спортовима имамо тако велики броj нових термина, jесте чиьеница да су за ове спортске активности наjвише заинтересовани представници младих генерациjа, коjи у веhоj мjери него остали знаjу енглески jезик и лакше прихватаjу и прате стране утицаjе. Код ьих, услед недоволне jезичке свиjести и непознаваьа свеукупне социокултурне ситуациjе не постоjи настоjаье да се овоме питаьу посвети посебна пажьа, па се термини преузимаjу по инерции. Ако се томе дода све веЬе настоjаье код младих да се прати jезичка мода, тако што Ье се користити енглески jезик и гд]е му ниjе мjесто, као и потреба да се мистифику|у термини, тешко jе очекивати да до^е до неких значаjниjих промjена. Све док се не уклуче надлежна тиjела и не повела jезичка свиjест код младих луди тешко jе повjеровати да може доЬи до позитивних помака.

Валентина Будинчић

Иако је језичка употреба о којој смо говорили у овоме раду у вези са одређеном струком, у нашем случају у вези са спортом, она је тијесно повезана и са општим језиком, односно српским језиком у цјелини, пошто спортска терминологија чини веома значајан дио свеукупног лексичког фонда српског језика. Питање стандардизације спортске терминологије излази из оквира спортског стручног регистра и мора бити разматрано у ширем лингвистичком контексту.

У посљедње вријеме због нових глобалних спортских тенденција које се рефлектују и на наш спорт и српски спортски терминосистем тема спорта у лингвистичком огледалу посебно је актуелна.

Неоспорно је да пошто именују нове појаве велики број енглеских појмова о којима смо говорили у овоме раду немају свој језички еквивалент у српском језику, те да нови термини у нашем језику јесу потребни. Недопустиво је, међутим, да се енглески спортски термини који означавају ове појаве преузимају, без икаквог прилагођавања нашем језику.

Утисак је да не постоји довољна заинтересованост људи из струке и науке да се позабаве овим проблемом, а јасно је да је неопходно да се то промијени.

Рјешење проблема видимо у изради нових спортских терминолошких рјечника, чиме бисмо допринијели стандардизацији нових термина, а спортистима и спортским радницима олакшали комуникацију и стицање нових стручних знања.

Такође, сматрамо да би било веома корисно радити на подизању језичке свијести код наших људи, јер, као што смо више пута истакли, произвољна употреба и аутоматизовано преузимање англицизама из угла лингвистике и језичке стандардизације у потпуности је неприхватљиво.