Modus operandi kao analitički instrument u kriminalističkom profilisanju

U savremenoj kriminalistici, modus operandi predstavlja jedan od ključnih alata za razumevanje, rekonstrukciju i predikciju kriminalnog ponašanja. Ovaj rad istražuje modus operandi ne samo kao tehnički obrazac izvršenja krivičnog dela, već i kao analitički instrument unutar kriminalističkog profilisanja. Poseban akcenat stavljen je na principe i elemente modus operandi, njegovu evolutivnu prirodu, analizu modusa operandi u radu kriminalističkih istražitelja i izazove njegove upotrebe kao i na odnos između modus operandi i motiva počinioca. Kroz kvalitativnu analizu sadržaja, studije slučaja i komparativnu metodologiju, identifikovani su načini na koje se modus operandi koristi za prepoznavanje obrazaca ponašanja, povezivanje više krivičnih dela, i sužavanje kruga osumnjičenih. Rad takođe osvetljava praktične izazove u primeni modus operandi uključujući promenljivost ponašanja, namerno zavaravanje istrage i naglašava razliku između funkcionalnog modus operandi i potpisa počinioca koji predstavlja njegov lični pečat – element koji zadovoljava emocionalne i psihološke potrebe. Rezultati ukazuju na to da modus operandi, kada se pravilno interpretira, može imati visoku analitičku i operativnu vrednost u procesu kriminalističkog profilisanja. Zaključuje se da je integracija modus operandiu forenzičku i kriminalističku analizu neophodna za dublje razumevanje dinamike krivičnih dela, posebno u kontekstu serijskih zločina. Istovremeno prekomerno oslanjanje na modus operandi prilikom analize zločina i kreiranja profila počinioca, treba uzimati sa rezervom zbog varljivog karaktera počinilaca krivičnih dela.