Najstroža kazna u Krivičnom zakonu Republike Srbije u periodu od 17.11.2001. godine do 9.3.2002. godine

Najvažnije načelo na kojem se zasniva krivično pravo je svakako načelo zakonitosti. Potrebno je istaći da načelo zakonitosti obuhvata i obavezu da se zakonom propišu i opšti uslovi za primenu krivičnih sankcija. Takođe, ovo načelo se primenjuje i u odnosu na one institute opšteg dela od kojih zavisi postojanje krivičnog dela, ali i na one odredbe opšteg dela koje omogućavaju ili isključuju primenu određene krivične sankcije. Do 17. 11. 2001. godine, u Srbiji je na snazi bio Krivični zakon SRJ koji je propisivao da odredbe opšteg dela tog zakona važe za sva krivična dela određena u saveznim zakonima i zakonima republika. Takođe, određivao je da se za krivična dela, krivično odgovornim učiniocima mogu izreći smrtne kazne, kada je propisana zakonom republike, zatvor i novčane kazne. Kazna zatvora nije mogla biti kraća od 15 dana, niti duža od 15 godina, s tim što je za najteža krivična dela mogla biti dvadeset godina. Istovremeno, na snazi je bio i Krivični zakon RS koji je određivao uslove za propisivanje, izricanje i izvršenje smrtne kazne, propisujući je samo za ubistvo iz člana 47. stav 2. (teško ubistvo) i teški slučajevi razbojničke krađe i razbojništva iz člana 169. stav 2. Zakon o izmenama i dopunama KZ SRJ od 17. 11. 2001. godine, iz registra krivičnih sankcija izbacuje smrtnu kaznu, a krivično odgovornim učiniocima, od tog dana, može se izreći zatvor ili novčana kazna. KZ RS do 9. 3. 2002. godine ni za jedno krivično delo nije predviđao kaznu zatvora u trajanju od 40 godina, a za krivična dela teško ubistvo i teški slučajevi razbojničke krađe i razbojništva propisana je kazna zatvora najmanje 10 godina, što znači od 10 do 15 godina, ili smrtna kazna. U takvoj situaciji, potpuno je jasno, pošto odredbe opšteg dela iz saveznog zakona ne dozvoljavaju izricanje smrtne kazne, da je u tom periodu, najstroža kazna koja je mogla da se izrekne učiniocu ova dva krivična dela bila kazna zatvora u trajanju od 15 godina. Imajući u vidu da su u pitanju dva krivična dela koja spadaju u grupu najtežih krivičnih dela, za koja se uvek propisivala najstroža kazna, a da je u ovom periodu za ta dela mogla biti izrečena samo kazna zatvora u trajanju od 15 godina, mogla bi se prilično argumentovano braniti teza da je u pitanju ozbiljan propust zakonodavca. Međutim, načelo zakonitosti, kao najvažnije krivično pravno načelo, ali i druga načela krivičnog prava ne dozvoljavaju sudovima da, pod bilo kakvim izgovorom, ili zbog bilo kojih 'viših' interesa, ispravljaju greške zakonodavca, ako je uopšte u pitanju greška. Čak i da jeste, u krivičnom pravu postoji neoboriva pretpostavka da je zakonodavac u tom trenutku hteo upravo tako kako je i propisao.