Novčana kazna u Krivičnom zakoniku Republike Srbije

1.    Pojam kazne

Kazna je jedna od krivi~nih sankcija i u svojoj osnovi je mera dru{tvenog re-agovanja protiv u~inilaca krivi~nih dela. Ona ima za krajnji cilj za{titu dr`ave od kriminaliteta, a od posebnih specifi~nih ciljeva ima za cilj popravljanje, resocijalizaciju u~inioca krivi~nog dela i vaspitni uticaj na ostale gra|ane da ne ~ine kri-vi~na dela.

Propisivanjem krivi~nih dela, propisivanjem sankcija koje se za ista mogu izre-}i i izricanjem istih gra|anima se predo~ava koja se pravna dobra u na{oj dr`avi smatraju posebno zna~ajnim. To bez sumnje ima uticaja na stvaranje posebne discipline.

2.    Pojam nov~ane kazne

Nov~ana kazna se sastoji u obavezi pla}anja odre|ene sume novca u korist dr`avne blagajne od strane u~inioca krivi~nih dela i izra`ava se smanjenjem njegove imovine. Nov~anom kaznom se zasniva u stvari tra`beno pravo, po kome dr-`avna blagajna kao poverilac ima tra`beno pravo na imovinu osu|enog u visini odre|ene kazne. Iako se nov~anoj kazni, kao i svakoj drugoj, mogu staviti prigovori, njeno mesto u sistemu sankcija bez sumnje je zna~ajno. Ova kazna treba da na|e {to {iru primenu kod lak{ih krivi~nih dela.

3.    Nov~ana kazna u Krivi~nom zakoniku Republike Srbije

^lanom 48. KZ RS (“Sl. glasnik RS”, br. 85/05) propisano je da se nov~ana kazna mo`e odmeriti i izre}i ili u dnevnim iznosima (~lan 49. KZ RS), ili u od-re|enom iznosu (~lan 50). Za krivi~na dela u~injena iz koristoljublja nov~ana kazna kao sporedna kazna mo`e se izre}i kad nije propisana zakonom i kad je zakonom propisano da }e se u~inilac kazniti kaznom zatvora ili nov~anom kaznom, a sud kao glavnu kaznu izrekne kaznu zatvora.

• 3.1.    Nov~ana kazna u dnevnim iznosima

• 3.2.    Nov~ana kazna u odre|enom iznosu

• 3.3.    Izvr{enje nov~ane kazne

Nov~ana kazna u dnevnim iznosima odmerava se tako {to se prvo utvr|uje broj dnevnih iznosa, a zatim i visina jednog dnevnog iznosa. Do iznosa dnevnog iznosa nov~ane kazne sud }e do}i mno`enjem utvr|enog broja dnevnih iznosa sa utvr|enom vredno{}u jednog dnevnog iznosa.

Broj dnevnih iznosa ne mo`e biti manji od 10, niti ve}i od 360. Visina jednog dnevnog iznosa nov~ane kazne utvr|uje se tako {to se razlika izme|u prihoda i nu`nih rashoda u~inioca krivi~nih dela u protekloj kalendarskoj godini podeli sa brojem dana u godini. Jedan dnevni iznos ne mo`e biti manji od 500,00 niti ve}i od 50.000,00 dinara. Ukoliko se ne mogu pribaviti verodostojni podaci o prihodima i rashodima u~inioca krivi~nog dela ili ukoliko on ne ostvaruje nikakav prihod, ali je vlasnik imovine ili nosilac imovinskih prava, sud }e na osnovu raspolo`ivih podataka po slobodnoj proceni utvrditi visinu jednog dnevnog iznosa nov~ane kazne. Broj dnevnih iznosa nov~ane kazne utvr|uje se na na~in propisan KZ RS.

Ako nije mogu}e utvrditi visinu dnevnog iznosa nov~ane kazne ni na osnovu slobodne procene suda (~lan 49. stav 5. KZ RS), ili bi pribavljanje takvih podataka znatno produ`ilo trajanje krivi~nog postupka, sud }e izre}i nov~anu kaznu u odre|enom iznosu u okviru propisane najmanje i najve}e mere nov~ane kazne. Bitno je ista}i da nov~ana kazna ne mo`e biti manja od 10.000,00 dinara. Nov~a-na kazna ne mo`e biti ve}a od milion dinara, a za krivi~na dela u~injena iz koristoljublja ve}a od 10 miliona dinara. Regulisanje izricanja nov~ane kazne kao glavne kazne propisano je ~l. 50. stav 3. KZ.

U presudi se odre|uje rok pla}anja nov~ane kazne koji ne mo`e biti kra}i od 15 dana niti du`i od 3 meseca. U opravdanim slu~ajevima sud mo`e dozvoliti da osu|eni plati nov~anu kaznu u ratama, s tim da rok isplate ne mo`e biti du`i od jedne godine.

Ako osu|eni ne plati nov~anu kaznu u odre|enom roku, Sud }e nov~anu kaznu zameniti kaznom zatvora, tako {to }e za svakih zapo~etih hiljadu dinara nov-~ane kazne odrediti jedan dan kazne zatvora, s tim da kazna zatvora ne mo`e biti du`a od {est meseci, a ako je izre~ena nov~ana kazna u iznosu ve}em od 700 hiljada dianra, kazna zatvora ne mo`e biti du`a od jedne godine.

Ako osu|eni plati samo deo nov~ane kazne, sud }e ostatak kazne zameniti kaznom zatvora, a ako osu|eni isplati ostatak nov~ane kazne, kazna zatvora }e se obustaviti.

Nenapla}ena nov~ana kazna mo`e se umesto kaznom zatvora zameniti kaznom rada u javnom interesu, tako da }e se za svakih zapo~etih hiljadu dinara nov-~ane kazne odrediti osam ~asova rada u javnom interesu, s tim da rad u javnom interesu ne mo`e biti du`i od 360 ~asova.

Rad u javnom interesu mo`e se izre}i za krivi~na dela za koja je propisan zatvor do tri godine ili nov~ana kazna.

Rad u javnom interesu ne mo`e biti kra}i od 60 ~asova niti du`i od 360 ~aso-va. Rad u javnom interesu traje 60 ~asova u toku jednog meseca i odre|uje se da bude obavljen za vreme koje ne mo`e biti kra}e od mesec dana, niti du`e od 6 meseci.

U slu~aju da osu|eni ne obavi deo ili sve ~asove kazne rada u javnom interesu, sud }e ovu kaznu zameniti kaznom zatvora tako {to }e za svakih zapo~etih osam ~asova rada u javnom inteersu odrediti jedan dan zatvora.

Ukoliko u~inilac ispunjava sve svoje obaveze vezane za rad u javnom interesu, sud mu mo`e du`inu izre~enog rada u javnom interesu umanjiti za jednu ~etvrtinu.

4.    Zaklju~na razmatranja

Trebalo bi prihvatiti mi{ljenje onih autora koji s pravom ukazuju na nedostatke ovog instituta krivi~nog prava:

Mr Zoran ^uki}: Nov~ana kazna u Krivi~nom zakoniku Republike Srbije

“Postoji neuskla|enost izme|u minimalne i maksimalne visine nov~ane kazne koja se mo`e izre}i u dnevnim iznosima.” (mr Milorad Panjevi}, “Nov~ana kazna u Krivi~nom zakoniku Republike Srbije”, “Brani~”, br. 3-4/05)

Name}e se pitanje da li }e novi sistem nov~ane kazne dosledno biti primen-ljiv u praksi, s obzirom na visoko propisan op{ti minimum jednog dnevnog iznosa. U skorijoj budu}nosti moraju se izmeniti zakonom propisani minimum i maksimum jednog dnevnog iznosa nov~ane kazne, tako da minimum bude 100,00 dinara, a maksimum milion dinara.

Ova kazna je nepravi~na jer nejednako poga|a u~inioce krivi~nog dela zbog njihovog imovinskog stanja, ma koliko se pri njenom izricanju vodilo ra~una o imovnom stanju u~inioca, osu|eni razli~ito ose}aju materijalne posledice koje proizilaze iz ove kazne, jer razlike u njihovoj materijalnoj situaciji ne mogu nikada da se adekvatno izraze u razli~itim visinama dosu|ene nov~ane kazne.

Mo`e se zaklju~iti da je nov~ana kazna u znatnoj meri li{ena personalnog karaktera. Ako se izri~e u~iniocu koji ima obaveze prema drugim licima, {to je u praksi ~est slu~aj, ona u podjednakoj meri poga|a i druga lica koja nisu nimalo kriva za izvr{eno krivi~no delo.

Neosnovano je tvr|enje da pretnja visokom nov~anom kaznom ne deluje za-stra{uju}e. ^ovek se mo`e navi}i na zatvorsku kaznu, ali se ne mo`e navi}i na nov~anu kaznu.

Nov~ana kazna je posebno pogodna sankcija za u~inioce koji vr{e krivi~na dela iz koristoljublja: primenom ove kazne zahvata se u imovinu u~inoca krivi~-nog dela i na taj na~in antikrimogeno deluje u suzbijanu lukrativnih motiva.