Novi aspekti procesnog položaja branioca u postupcima za krivična dela organizovanog kriminala i ratnih zločina

Zakon o izmenama i dopunama Zakonika o krivi~nom postupku od 19. XII 2002. godine, koji je stupio na snagu dana 27. XII 2002. godine, uveo je u zakonski tekst posebne odredbe o postupku za krivi~na dela organizovanog kriminala (glava XXIX-a) sadr`ane u 26 ~lanova, od ~l. 504-a do ~l. 504-h. U tim odredbama pojavljuju se neki novi instituti koji menjaju osnovne postulate do tada va`e-}eg Zakonika o krivi~nom postupku (u daljem tekstu: ZKP), a samim tim oprede-ljuju i druga~iji procesni polo`aj svih subjekata u postupku. Tu, pre svega, mislim na institut svedoka-saradnika.

Zakon o organizaciji i nadle`nosti dr`avnih organa u postupku protiv u~ini-laca ratnih zlo~ina od 1. VII 2003. godine koji je stupio na snagu dana 9. VII 2002. godine, u ~lanu 13. st. 1. propisuje da se u postupku prema u~iniocima krivi~nih dela ratnih zlo~ina primenjuju posebne odredbe o postupku za krivi~na dela orga-nizovanog kriminala (glava XXIX-a) ZKP. Time se svedok-saradnik pojavljuje i u materiji ratnih zlo~ina.

Pomenutim zakonima je regulisano da se shodno primenjuju ostale odredbe ZKP, ako ovim zakonima nije ne{to posebno propisano.

Uvo|enjem instituta svedoka-saradnika u pravnu materiju organizovanog kriminala i ratnih zlo~ina otvaraju se mnoga sporna pitanja na koja }e odgovor mo}i da dâ samo sudska praksa.

Jedno od pitanja koje se postavlja u svetlu novih zakonskih re{enja ti~e se i procesnog polo`aja branioca u postupcima za krivi~na dela organizovanog kriminala i ratnih zlo~ina gde se pojavljuju svedoci-saradnici. Oni su najpre bili u svojstvu okrivljenih, da bi potom pre{li u svedoke-saradnike, {to ih do kraja trajanja postupka u potpunosti ne izvodi iz prethodnog statusa (okrivljenog), obzirom na zakonsku mogu}nost da izgube status svedoka-saradnika i ponovo postanu okrivljeni, odnosno vrate se na optu`eni~ku klupu.

Primer koji sledi ilustruje problem

U jednom od predmeta Tu`ila{tva za ratne zlo~ine Republike Srbije, u fazi istrage, jedan od okrivljenih je imao izabranog branioca, kome je kasnije otkazao punomo} i anga`ovao drugog branioca. Nakon podizanja optu`nice, po predlogu tu`ioca, Sud je ovom okrivljenom dao status svedoka-saradnika. Brane}i ovog okrivljenog prvoanga`ovani branilac je od njega saznao mnoge va`ne podatke vezane za njegov li~ni `ivot i porodi~ne prilike, zaposlenje i kretanje u slu`bi, zdravstveno stanje, a posebno u~e{}e na rati{tu. Ovo je sasvim razumljivo i u funkciji je odbrane okrivljenog. U kasnijem toku postupka, ovaj branilac se ponovo uklju-~uje u isti predmet, sada kao izabrani branilac dvojice novookrivljenih, najpre u fazi prethodnog postupka, a zatim i na glavnom pretresu gde se u postupku po spojenim predmetima pojavljuje i njegov biv{i klijent, sada kao svedok-saradnik tere-te}i njegove branjenike. Njegov iskaz potpuno se razlikuje od odbrane koju je iznosio u prethodnom postupku kada ga je branio prvobitni branilac. Sa druge strane, odbrana te dvojice novookrivljenih je identi~na sa prvobitnom odbranom sve-doka-saradnika, tada saslu{avanog u svojstvu okrivljenog. Podatke koje je ovaj branilac dobio od svog tada{njeg branjenika, a sada svedoka-saradnika on koristi, bolje re}i zloupotrebljava, napadaju}i njegov iskaz. Ovi podaci svakako predstavljaju tajnu i izraz su poverenja klijenta u svoga branioca. Stoga se opravdano postavlja pitanje poverenja i da li je spojivo dalje u~e{}e ovog branioca u tom postupku ili Ve}e treba i mo`e da mu uskrati (ili oduzme) pravo na odbranu i dalje postupanje u predmetu, jer njegova odbrana prevazilazi granice formalne odbrane.

Kakva su sada{nja zakonska re{enja po ovom pitanju?

ZKP u glavi VI, u ~lanovima od 68. do 76. reguli{e procesni polo`aj branioca, kao i u drugim odredbama, ali ovakvo (gore navedeno) postupanje branioca ne zabranjuje, niti propisuje da bi to moglo biti razlog za njegovo izuze}e ili isklju-~enje iz predmeta.

S druge strane, u ~l. 97. st. 1. ta~ka 2. ZKP-a propisano je da se ne mo`e sa-slu{ati kao svedok branilac okrivljenog o onome {to mu je okrivljeni kao svom braniocu poverio, izjedna~avaju}i ga u ta~ki 3. istog ~lana sa verskim ispovedni-kom i lekarom.

Upravo bi to bio ovaj slu~aj, ali u jednom sasvim drugom kontekstu, koji po autoru dopu{ta analogiju u postupanju. Radilo bi se, dakle, o ne~emu {to je okrivljeni poverio svome braniocu koji to potom koristi protiv njega u daljem toku postupka kada se on saslu{ava u svojstvu svedoka-saradnika. Zbog toga bi zakonodavac morao da reaguje i spre~i ovakvu pojavu koja odudara i od duha zakona i od op{tih pravnih na~ela (~uvanje profesionalne tajne).

Sve napred navedeno daje osnov za zaklju~ak da bi takvog branioca trebalo isklju~iti iz daljeg postupka, odnosno razre{iti ga, ali se postavlja pitanje kako to u~initi pri sada{njim zakonskim re{enjima.

Ako se primenjuje pravilo da je sve {to nije zabranjeno dozvoljeno, iz ove situacije nema izlaza. Sve upu}uje da bi ovakvo pona{anje branioca spadalo u do-men advokatske etike i ni{ta preko toga. Me|utim, podse}am da su eti~ke norme ~esto preto~ene u pravne norme, a ako nisu, evo prilike da se to u~ini i predloga na koji na~in da se to ostvari.

[ta ka`u esnafski propisi o tome?

Zakon o advokaturi u glavi III pod nazivom – Prava i du`nosti advokata – u ~l. 15. st. 2. navodi da je advokat du`an da stranci savesno pru`a pravnu pomo}, u skladu sa Zakonom, Statutom i Kodeksom profesionalne etike advokata, a u stavu 3. istog ~lana stoji da je advokat du`an da ~uva kao tajnu ono {to mu je stranka poverila.

Glava VII istog Zakona pod nazivom – Disciplinska odgovornost advokata i advokatskog pripravnika – u ~lanu 50. nabraja te`e i lak{e povrede du`nosti advokata i ugleda advokature. U ~l. 53. st. 2. Zakona se navodi da se kao te`a povreda du`nosti advokata i ugleda advokature smatra svako naru{avanje du`nosti, ugleda i Kodeksa profesionalne etike advokata, pri ~emu se naro~ito apostrofira povreda du`nosti ~uvanja tajne i pru`anja pravne pomo}i u slu~ajevima u kojima je advokat du`an da odbije pru`anje pravne pomo}i. U stavu 1. istog ~lana se navodi da je za te`u povredu du`nosti advokata i ugleda advokature predvi|ena i mera brisanja iz imenika advokata.

U Kodeksu profesionalne etike advokata, u delu koji se odnosi na advokata i klijenta, u paragrafu 61. se navodi da je advokat du`an da odbije zastupanje ako je u istoj pravnoj stvari ve} savetovao suprotnu stranku ili je od nje primao informacije i naloge, dok se u smislu paragrafa 8. Kodeksa, izrazom suprotna stranka ozna~ava lice ~iji je interes u odre|enom postupku suprotan interesu klijenta.

Nalazim da je ovo upravo slu~aj koji govori u prilog tome da je nespojivo dalje u~e{}e branioca u napred navedenom predmetu zastupanja dvojice novookrivlje-nih lica, obzirom na evidentnu koliziju interesa u~esnika u postupku, njegovih novih branjenika i svedoka-saradnika, kao i du`nosti ~uvanja tajne od strane branioca.

Jedino {to tu`ilac u ovoj situaciji mo`e da uradi je da inicira kod suda da sud obavesti Advokatsku komoru da branilac kr{i du`nost ~uvanja profesionalne tajne vezane za podatke koje je u poverenju dobio od svog klijenta, s tim da komora pre-ferentno reaguje, pokrene disciplinski postupak protiv svoga ~lana (branioca u ovom predmetu) {to bi za posledicu trebalo da ima izlazak branioca iz predmeta. Me|utim, smatram da je ovakvo re{enje neadekvatno, sporo i naj~e{}e bez efekta.

[ta predvi|aju nova zakonska re{enja po ovom pitanju?

U radnoj verziji Nacrta ZKP-a u ~lanu 69. koji glasi – Lica koja ne mogu da budu branioci – u stavu 3. se navodi da branilac ne mo`e biti ni lice koje je u istom predmetu postupalo kao sudija ili javni tu`ilac ili je preduzimalo radnje u prethodnoj istrazi, pri ~emu se bli`e ne navodi sadr`aj tih radnji.

^lan 70. Nacrta pod nazivom – Isklju~enje branioca iz krivi~nog postupka – odnosi se na kontakt branioca sa okrivljenim u pritvoru i potom sa svedocima, sau-~esnicima i prikriva~ima u cilju opstrukcije postupka i dr., ali ne tretira ovaj problem.

^lan 73. Nacrta pod nazivom – Razre{enje branioca – u stavu 5. navodi da je javni tu`ilac tokom istrage du`an da obavesti istra`nog sudiju ako branilac neuredno vr{i svoju du`nost. Postavlja se pitanje za{to se ovo pravo tu`ioca ograni-~ava samo na fazu istrage, zbog ~ega on nema pravo da to u~ini i u toku glavnog pretresa, kao i za{to se ovo vezuje samo za neuredno vr{enje du`nosti od strane branioca.

Kako prevazi}i ovaj problem?

Jedan od na~ina da se spre~e ovakve zloupotrebe branioca je u izvesnim iz-menama zakonske regulative.

Tako bi pomenuti ~l. 69. Nacrta u st. 3. trebalo izmeniti s tim da isti glasi: “Branilac ne mo`e biti ni lice koje je u istom predmetu postupalo kao sudija ili javni tu`ilac, ili je preduzimalo radnje u prethodnoj istrazi, a interesi stranke koju je ranije zastupao i koju sada zastupa su u koliziji”.

Analogno tome trebalo bi izmeniti i ~l. 70. Nacrta gde }e se u stavu 1. navesti da }e takvog branioca sud re{enjem isklju~iti iz krivi~nog postupka, a u stavu 2. dodati da }e u tom slu~aju okrivljeni biti pozvan da uzme drugog branioca, a u slu~aju obavezne odbrane njega }e postaviti sud.

Umesto zaklju~ka

Analiziraju}i re~eno, nalazim da ima mesta predlogu da se zakonom re{i ova nova procesna situacija koju je pojava instituta svedoka-saradnika donela u ovoj pravnoj materiji, iako je jasno da se sve pravne situacije ne mogu zakonom regu-lisati. To bi se u~inilo tako {to bi istra`ni sudija ili predsednik ve}a u ovakvom slu-~aju razre{io du`nosti branioca, advokata koji je u istom predmetu ili u drugom predmetu po istom doga|aju, ranije zastupao drugog okrivljenog, koji je kasnije postao svedok-saradnik, a ~iji se iskazi me|usobno razlikuju. Ovo stoga da bi se spre~ila kolizija interesa i ispo{tovala du`nost ~uvanja profesionalne tajne.