Novo rešenje pravne zablude u Krivičnom zakoniku Srbije

Jedna od najvećih i najvažnijih novina u pozitivnom Krivičnom zakoniku Srbije ogleda se u sasvim novom rešenju instituta pravne zablude. Naime, utvrđeno je u članu 29. KZ, kao i u skoro svim novijim evropskim krivičnim zakonodavstvima, da neotklonjiva pravna zabluda (tj. zabluda koju učinilac nije na bilo koji način mogao da izbegne), isključuje krivicu (krivično delo), a otklonjiva pravna zabluda može predstavljati fakultativni osnov za ublažavanje kazne. Ovakvo, sasvim novo rešenje instituta pravne zablude oslanja se na mešovitoj normativnopsihološ koj teoriji krivice koja je danas opšteprihvaćena i, ujedno, napuštanju zastarelog psihološkog shvatanja krivice. Normativno-psihološko shvatanje krivice se odlikuje time što se krivica shvata ne kao psihološka, već kao socijalno-etička kategorija usled čega, proizilazi zaključak da se ne može kazniti bilo koji učinilac kome se i ne može uputiti društveni prekor za ono što je učinio. Ovde se, dakle, radi, pre svega o etičkoj osnovi krivice u krivičnom pravu. Delo koje je učinjeno u neotklonjivoj pravnoj zabludi nije krivično delo (član 29. stav 1. KZ). Pravna zabluda je neotklonjiva ako učinilac nije mogao i nije bio dužan da zna da je njegovo delo zabranjeno (član 29. stav 2. KZ). Tu nedostaje krivica kao obavezan elemenat krivičnog dela. Nje nema zato što kod učinioca nije mogla postojati svest o protivpravnosti koja je konstitutivni deo krivice. To znači, da je za postojanje neotklonjive pravne zablude potrebno utvrditi da učinilac nije bio dužan i nije mogao da zna da je njegovo delo zabranjeno. Pošto je stvarna ili moguća svest o protivpravnosti samostalna komponenta krivice njeno postojanje ili odsustvo nema bilo kakvog značaja za utvrđivanje umišljaja (ili nehata). Prema KZ i stvarna i pravna zabluda isključuju postojanje krivičnog dela. Dakle, kad nema dela nema potrebe za ispitivanjem krivice u smislu člana 2. KZ. Krivica, kao vrednosan sud se ispituje kad ima krivičnog dela. I da zaključimo: novo rešenje instituta pravne zablude u pozitivnom Krivičnom zakoniku Srbije predstavlja veliki doprinos kako nauci krivičnog prava i krivič no-pravnoj teoriji tako i krivičnom zakonodavstvu a ujedno predstavlja veliki napredak ka željenom cilju - usaglašavanju Krivičnog zakonodavstva Srbije sa krivičnim zakonodavstvima zemalja članica Evropske unije i sa krivičnim zakonodavstvom prihvaćenim u svetskim razmerama.