Obaveze i odgovornosti poslenika angažovanog po ugovoru o delu

Uvod

Ugovor je akt saglasnosti volja koji uzrokuje određene pravne posledice. Njime se stvaraju prava i obaveze za određena lica. U tome se sastoji njegovo dejstvo u najopštijem smislu. Izvesni pravnici tvrde da je ugovor „zakon“, što je češći slučaj u stranom zakonodavstvu. Radišić u tom smislu navodi, iako ugovor ima snagu zakona, on nije zakon u uobičajenom značenju, u stvari to je ugovor u posebnom smislu. Obzirom da njega nisu doneli državni zakonodavni organi u naročitom postupku, već fizička i pravna lica saglasnošću svojih volja, prema tome, on ne važi za sve pravne subjekte, kao što važe državni zakoni, već samo za neke od njih. Ugovor kao zakon važi samo za njegove tvorce, odnosno za lica koja u njemu učestvuju. Za treća lica, ugovor ne proizvodi ni prava, a ni obaveze. Bitno je napomenuti da se trećim licima smatraju ona lica koja ni na koji način nisu učestvovala u zaključenu ugovora. Kod uzajamnih ugovora obaveza jedne strane čini osnov obaveze druge strane. Pod dejstvom ugovora o delu podrazumeva se realizacija prava i obaveza naručioca i poslenika kao strane ugovarača, od nastanka ovog ugovora, pa do pozitivnog ili negativnog ishoda njihovih ugovornih odnosa. U stvari to su prava i obaveze strana koja proizilaze iz ovog ugovora. Obaveze poslenika su: izvršenje dela u smislu obavljanja određenog fizičkog ili intelektualnog rada, odnosno postizanje određenog rezultata, izvršenje posla u ugovorenom roku, bitno je i da posao obavi on lično, kao i garancija za svojstva i predaja izrađene stvari naručiocu. Pored ovih obaveza, poslenik je dužan i da skrene pažnju naručiocu o nedostacima materijala. Dok je naručilac posla dužan da isplati određenu naknadu za izvršeno delo, i da primi rad koji je izvršen prema odredbama ugovora i pravilima posla.

• 1.    Obaveze poslenika

• 2.    Kvalitet poslenikovog materijala i nedostaci materijala

• 3.    Obaveza izvršenja dela

• 4.    Poveravanje posla trećem licu

• 5.    Predaja izrađene stvari naručiocu i odgovornost za nedostatke

Ugovorom o delu poslenik se obavezuje naručiocu da će obaviti određeni posao. Postavlja se pitanje kakav je to posao koji treba da obavi poslenik? Taj posao može da znači stvaranje nove fizičke stvari, kao što je izrada drvenog stola, izrada odeće, cipela, nove haljine, slike, skulpture itd. Može da znači i promenu već postojeće fizičke stvari, kao što je farbanje ograde, popravka frižidera, popravka automobila itd. Međutim, posao poslenika može da bude i izvršenje neke usluge. U ovim slučajevima zakon govori o obavezi izvršenja nekog fizičkog ili intelektualnog rada. Okvir ovih poslova je veoma širok jer on obuhvata ne samo poslove zasnovane na nekoj telesnoj stvari, kao što je proizvodnja nove stvari, opravka već postojeće stvari, već i poslove umetničke, naučne ili literarne vokacije. Drugim rečima, fizička i intelektualna snaga poslenika, bez obzira na upotrebu pomoćnih sredstava angažovana u smislu izvršenja određenog rada, predstavlja imanentno svojstvo ugovora o delu.1 Posao koji poslenik obavi mora biti izvršen blagovremeno i uredno. Što se tiče blagovremenosti poslenik treba posao da obavi u ugovoreno vreme. Ugovor je primarni izvor poslenikove obaveze, osim imperativnih zakonskih odredbi, kojih za ugovor o delu, po pravilu, nema. U slučaju kada strane nisu ugovorile predviđeno vreme izvršenja posla, onda se ono određuje prema vrsti i prirodi konkretnog posla, vodeći računa o odgovarajućem standardu, odnosno uzima se ono vreme koje je razumno potrebno za odgovarajući posao.

Poslenik nije dužan samo da obavi posao već to mora da učini stručno, prema pravilima svoje struke i naravno, savesno.2 Obzirom, da ugovor o delu pripada grupi ugovora sa naknadom, na njega se primenjuje član 121 Zakona o obligacionim odnosima, koji propisuje da svaki ugovarač odgovara za materijalne nedostatke svog ispunjenja. Kao i da, ugovarač odgovara i za pravne nedostatke ispunjenja i dužan je da štiti drugu stranu od prava i zahteva trećih lica kojima bi njeno pravo bilo isključeno ili suženo.3 Poslenik je dužan, nakon izvršenog posla da stvar preda naručiocu, a ovaj je u obavezi da stvar pregleda i u slučaju nedostataka, odmah obavesti poslenika. Prema tome, tri su osnovne obaveze poslenika, a to su: obaveza izvršenja dela, obaveza saradnje tokom izvršenja dela i obaveza predaje izrađene stvari.

Kod ugovora o delu, izrada dela zavisi kako od kvaliteta poslenikovog rada, tako i od kvaliteta materijala. U slučaju kada je ugovoreno da poslenik izradi stvar od svog materijala, dužan je stvar izraditi od materijala koji je kvaliteta određenog ugovorom. Međutim, ako u ugovoru nije naveden kva-litet materijala, poslenik je dužan dati materijal srednjeg kvaliteta. Šta se smatra srednjim kvalitetom materijala? Pojam srednjeg kvaliteta određuje se prema odgovarajućem standardu, a ceniće se od slučaja do slučaja. Srednji kvalitet materijala, predstavlja prosečno dobar materijal, odnosno, neku sredinu između najboljeg i najlošijeg kvaliteta. Poslenik je u obavezi dati materijal srednjeg kvaliteta, međutim u zavisnosti od posla, dužan je proceniti koji materijal je odgovarajući, pa na osnovu toga je dužan dati materijal odgovarajućeg kvaliteta.4 Zakon propisuje da je poslenik odgovoran naručiocu za kvalitet upotrebljenog materijala, isto kao prodavac.5 U tom smislu poslenik odgovara za nedostatke materijala. Nedostatak materijala postoji: ako stvar nema svojstva za njenu redovnu upotrebu ili za promet; ako stvar nema potrebna svojstva za naročitu upotrebu, za koju je kupac nabavlja, a koja je bila poznata prodavcu ili mu je morala biti poznata; ako stvar nema svojstva i odlike koje su izričito ili prećutno ugovorene, odnosno propisane; kada je prodavac predao stvar koja nije saobrazna uzorku ili modelu, osim ako su uzorak ili model pokazani samo radi obaveštenja.6 Dakle, poslenik je dužan da upozori naručioca posla o svim bitnim nedostacima materijala. Poslenikova obaveza upozo-ravanja naručioca proizilazi iz pretpostavke da je on stručan za obavljanje ugovorenog posla, te je dužan proceniti koji kvalitet materijala je potreban za valjanu izradu ugovorene stvari. Osnovna obaveza poslenika je da ugovoreni posao izvrši sa pažnjom dobrog stručnjaka, što je saglasno sa članom 18, stav 2 ZOO,7 a to znači, načelno, da ni nepravilno postupanje naručioca ne može da ublaži odgovornost poslenika. U slučaju, kada naručilac daje materijal za izvršenje ugovora o delu, čak ni tada se poslenik ne oslobađa odgovornosti za nedostatke dela koji su posledica svojstva toga materijala. Poslenik je dužan materijal ispitati savesno kao da se radi o materijalu koji je sam dao i dužan je da upozori naručioca na nedostatke materijala. Obzirom, da je obavezan da postupa kao dobar stručnjak, za povredu ove svoje obaveze ne odgovara samo onda kada je nedostatke stvarno uočio, već i onda kada ih je prema svojoj pretpostavljenoj profesionalnoj stručnosti morao zapaziti, a naručiocu nije na njih skrenuo pažnju. Međutim, kada ipak, naručilac insistira na upotrebi materijala sa nedostatkom, poslenik se oslobađa odgovornosti za eventualne nedostatke dela, koji bi bili posledica svojstva primljenog materijala. U tom slučaju posao će obaviti prema uputstvima naručioca. Poslenik može odbiti izvršenje dela zbog nedostataka materijala, ako je očigledno da taj materijal nije podoban za naručeno delo, ako bi izrada od zahtevanog materijala mogla narušiti ugled poslenika, kada bi izrada stvari iz nepodobnog materijala mogla prouzrokovati opasnost po zdravlje ili telesni integritet naručioca ili ljudi uopšte, ako bi upotreba tog materijala bila protivna propisima, standardima i sl. Poslenik bi u ovim slučajevima bio oslobođen izvršenja obaveze, ukoliko bi, ipak delo izradio, bio bi odgovorna za njegove nedostatke. Pravo na raskidanje ugovora u ovim slučajevima ima posleni, ako naručilac ne bi umesto nepodobnog materijala obezbedio kvalitetni materijal. Dakle, poslenik se ne bi mogao osloboditi odgovornosti za nedostatke izrađenog dela, čak ni onda kada bi naručeno delo izradio po nepravilnom nalogu naručioca. Budući da je poslenik odgovoran kao stručan privrednik za kvalitet obavljenog posla, dužan je da proveri pravilnost naloga naručioca sa profesionalnom pažnjom i da ga upozori na nedostatke u primljenom nalogu. U suprotnom, smatraće se da je povredio svoju ugovornu obavezu, pa postoji mogućnost da odgovara za naknadu štete.8 U tom smislu, Cigoj zauzima stav, da prirodi posla ne odgovaraju uputstva koja predstavljaju izmenu prvobitnih planova, prvobitnih uputstava, sem u slučaju ugovora o građenju, što je posebno regulisano zakonom. Uputstva koja naručilac daje prema opštem regulisanju ugovora o delu su samo takva uputstva koja dopunjuju prvobitne planove i uputstva, a da se ne traži njihova izmena.9

Zakon o obligacionim odnosima propisuje, da je poslenik dužan da izvrši delo onako kako je ugovoreno i da to delo izvrši po pravilima struke. Osnovno pravilo kod ugovora odelu je, da naručilac naručuje delo onako kako njemu odgovara i daje tačna uputstva za izradu tog dela posleniku, a poslenik je dužan da to delo izvrši po pravilima svoje struke. Poslenik je takođe dužan da delo izvrši u ugovoreno vreme, a ukoliko vreme nije određeno, onda za vreme koje je razumno potrebno za takve poslove. Obzirom da je poslenik, po pravilu specijalizovan za poslove koje treba da izradi po zamisli naručioca, dužan je da naručioca obavesti, odnosno upozori na posledice ako kvalitet materijala ne odgovara. Poslenik može i da odbije zahtev naručioca, ako smatra da izrada dela od predatog materijala nije podobna za naručeno delo, posebno ako bi takva izrada mogla naneti štetu ugledu poslenika. Poslenik može da odbije zahtev naručioca, čak i kada se naručeno delo radi sa materijalom poslenika, u tom slučaju poslenik je dužan da upozori naručioca o nedostacima u njegovom nalogu, kao i na druge okolnosti koje je znao ili morao znati, a koje mogu biti od značaja za naručeno delo.U praksi se često sreće, da poslenik da svoju ponudu, pre zaključenja ugovora, a u vezi dela koje treba da izradi po nalogu naručioca. U ponudi poslenik specificira radove i ponudi cenu, a može, po potrebi i da predloži i izvođenje naknadnih radova, ukoliko to bude potrebno, a nemoguće ih je predvideti pre zaključenja ugovora. O naknadnim radovima se mogu dogovoriti u toku izrade, kao i o naknadnim troškovima. U teoriji se smatra, ako je zaključen ugovor o delu, da je u samom ugovoru navedeno o kojoj je stvari reč, kako treba da se izradi, od čijeg materijala i kakvog kvaliteta, kao i rok izrade, cena i sve ostalo što karakteriše takav ugovor. Međutim, kao što vidimo, to može biti samo pretpostavka.U svakom slučaju, karakteristika ugovora o delu je da poslenik naručiocu izradi stvar onakvu kakvu je on želeo. To mogu biti prosta, a i složena dela. Ukoliko se radi o složenim delima, po pravilu, sačinjava se pismeni ugovor. Poslenik koji je specijalizovan za izradu ili opravku pojedinih uređaja, dužan je da izvede sve radove da se izrađeno delo može upotrebljavati prema svojoj nameni. Izuzev, ako naručilac nije zahtevao što drugo. Kada kažemo da je poslenik dužan da izvrši delo po pravilima struke, smatra se da je dužan da postupa po pravilima svoje struke. Što znači, da poslenik koji je kvalifikovan za izradu određenog dela, ima obavezu da postupa sa povećanom pažnjom, sa stručnošću, kako mu nalažu pravila struke. Takav poslenik se ne može osloboditi odgovornosti za neke svoje propuste u izradi naručenog dela, ni u slučaju kada je materijal dao naručilac. Obzirom da poslenik najbolje zna koji materijal najbolje odgovara i kako se ima izraditi naručeno delo.10 Prilikom istraživanja i obrade ove teme, a u vezi sa napred navedenim tvrdnjama, nameće se pitanje, zašto naglašavati da je poslenik obavezan da obavi posao sa posebnom pažnjom „ ako je poslenik kvalifikovan“; „ako je posao vezan za poslenikovu struku“? Poslenik je u obavezi u svakom slučaju stručno, savesno, kvalitetno i sa pažnjom dobrog privrednika, izvršiti ugovoreni posao. Budući da, ukoliko neko lice nije stručno za određeni, naručeni posao, u obavezi je o tome obavestiti naručioca. U suprotnom, dovodi se u sumnju, da poslenik naručioca dovodi u zabludu. Što je naravno, mana volje, te takav ugovor, ne proizvodi pravna dejstva. Bitno je naglasiti da je poslenik u obavezi da lično izvrši delo. Posebno, ako je naručilac u momentu zaključenja ugovora imao u vidu njegove lične osobine. Odnosno ako je predviđeni posao bio strogo vezan za lična svojstva poslenika, njegov talent ili stručnost, onda samo on mora izvršiti posao. Poslenik je dužan izvršiti delo za određeno vreme. Ukoliko vreme nije ugovorom određeno, onda je poslenik u obavezi da posao izvrši za vreme koje je razumno potrebno za takve poslove.11 Ukoliko se ispunjenje ne izvrši blagovremeno, uzrok zakašnjenja ne mora biti uvek na strani poslenika. Ugovor o delu i pored obaveze poslenika da izvrši predviđeni posao javlja se kao akt koji u izvesnom smislu sjedinjuje napore oba ugovornika da postignu i ostvare nameravani posao, za to su i predviđene obaveze poslenika s jedne i obaveze naručioca s druge strane i svaka od njih ima svoje posebno „pravno ruho“ koje je u slučaju povrede praćeno različitim pravnim posledicama.12 Dakle, u toku ispunjenja obaveze poslenika mogu nastupiti prepreke koje proizilaze iz oblasti naručioca, s tim što se za naručioca ne traži krivica što je nastala prepreka. Kada takve prepreke nastanu za ugovor o delu važi teorija o interesnim sferama, po kojoj svaka strana treba da snosi rizik za one okolnosti koje proizilaze iz njene pravne sfere, odnosno iz sfere koju svaka strana u ugovoru ima pod svojim nadzorom.13 Naš zakon propisuje, da poslenik ne odgovara za zadocnjenje nastalo zbog toga što mu naručilac nije predao materijal na vreme, kao ni zbog toga što je tražio izmene, a ni u slučaju kada mu naručilac nije isplatio dužan predujam. Uopšte ne odgovara za zadocnjenje nastalo ponašanjem naručioca.14 Ako strane u ugovoru nisu odredile rok ispunjenja, okolnosti koje prate ugovor o delu, mogu da ukažu kada posao treba da bude izvršen. U tom smislu, ako je potrebno postavljanje veštačke trave na fudbal-ski teren zbog bitne utakmice, poslenik mora izvršiti posao do tog dana. Ako dođe do zakašnjenja krivicom poslenika, on pada u docnju i snosi posledice neispunjenja ugovorene obaveze.15

Ugovor o delu je karakterističan po tome što se najčešće zaključuje s obzirom na svojstva ugovornika, odnosno radi se o ugovoru intuitu personae. Prema tome, poslenik je, najčešće, dužan da sam lično izvrši obavezu iz ugovora o delu. Međutim, postoje slučajevi, kada on tu obavezu može poveriti trećem licu. Ako poslenik potpuno ili delimično poveri izvršenje posla trećem licu, njegova odgovornost prema naručiocu ne prestaje. Poslenik je i u tom slučaju odgovoran naručiocu za blagovremeno, uredno i kvalitetno izvršenje posla.16 U slučaju kada je poslenik poverio izvršenje posla trećem licu, u ugovornom odnosu i dalje ostaju poslenik i naručilac posla koji su zaključili ugovor o delu. Na mesto poslenika prema naručiocu ne stupa treće lice, iako je to lice izradilo delo po želji naručioca. Odnos između poslenika i trećeg lica je, poseban odnos, obzirom da je to lice radilo po nalogu poslenika i što poslenik odgovara naručiocu za izvršeni rad.17 Kada poslenik ne može sam da izvrši ugovoreni posao, za izvršenje tog posla može da angažuje saradnike, odnosno pomoćnike koji nisu u radnom odnosu kod njega. Poslenik u ovom slučaju ne poverava pomoćniku da sam izvrši delo, već samo da mu pomogne pri izvršavanju naručenog dela. Ukoliko, prilikom obavljanja posla pomoćnik prouzrokuje štetu trećem licu, pored njega je odgovorno za štetu i lice koje ga je angažovalo. Profesor Radovanov navodi razliku između ugovorne odgovornosti i vanugovorne, odnosno deliktne odgovornosti. Kod ugovorne odgovornosti, između lica koje je angažovalo pomoćnika i oštećenog, već postoji obligaciono-pravni odnos, odnosno ugovorni odnos. U tom slučaju, lice koje je angažovalo pomoćnika, je poslenik, a oštećeni je naručilac posla iz ugovora o delu, npr. naručilac posla je angažovao poslenika da mu popravi automobil. Poslenik, angažuje pomoćnika da mu pomogne u popravci automobila. Ukoliko prilikom popravke pomoćnik svojom radnjom pričini štetu na automobilu, za štetu je pored pomoćnika odgovoran i poslenik. Poslenik odgovara za štetu, jer je on angažovao pomoćnika, a ovaj je izvršavajući posao po nalogu poslenika pričinio štetu. Poslenik, dakle, snosi rizik nepropisnog ponašanja svog pomoćnika. Da bi se poslenik oslobodio odgovornosti, potrebno je dokazati, da postupanje pomoćnika u obavljanju posla, nije direktno krivica poslenika. U slučaju deliktne odgovornosti, pored poslenika, za štetu odgovara i pomoćnik. Ako poslenik naknadi štetu, on ima pravo regresa prema pomoćniku, ako se dokaže da je pomoćnik isključivo kriv za nastalu štetu. Obaveza naknade štete se deli između poslenika i pomoćnika, ukoliko se dokaže njihova podeljena odgovornost. Kod deliktne odgovornosti, poslenik odgovara za nastalu štetu, ukoliko nije pokazao potrebnu pažnju pri izboru pomoćnika. Pažnja zavisi od vrste posla, obrazovanja i iskustva pomoćnika. U ovom slučaju poslenik se može osloboditi odgovornosti, ako se dokaže da bi šteta svakako nastupila, bez obzira na pažnju poslenika. Takođe, kod deliktne odgovornosti postoji solidarna odgovornost poslenika i pomoćnika, ukoliko se dokaže da je i pomoćnik kriv za nastalu štetu.18 Prema Zakonu o obligacionim odnosima, za naplatu svojih potraživanja od poslenika, njegovi saradnici mogu se obratiti neposredno naručiocu i zahtevati od njega da im isplati ta potraživanja na teret svote koju u tom času duguje posleniku, ako su ta potraživanja priznata.19 Ovde je zakonodavac napravio izuzetak, obzirom da pomoćnici nisu u ugovornom odnosu sa naručiocem posla. Prema tome, kod ugovora o delu, saradnici poslenika za naplatu svojih potraživanja mogu direktno da se obrate naručiocu posla, iako nisu u ugovornom odnosu sa njim, već sa poslenikom, koji im je obavezan platiti naknadu za obavljeni rad. Uslov za ovakvo neposredno obraćanje naručiocu je da su potraživanja saradnika priznata. Kada naručilac isplati potraživanje neposredno posleni-kovim saradnicima, on to vrši na teret sredstava koja duguje posleniku i u granicama duga prema njemu. Isplatom potraživanja saradnicima, naručilac posla se u visini isplaćene svote oslobađa obaveze prema posleniku.20 To pravo saradnici poslenika ne bi imali, ako je u ugovoru o delu predviđeno da će naručilac isplatiti naknadu posleniku za izvršeno delo tek po isporuci tog dela, u određenom roku. Ukoliko bi došlo do spora, naručilac bi mogao isticati prigovor nedostatka pasivne legitimacije prema tužbenom zahtevu saradnika, pozivajući se na ugovor o delu, po kome njegova obaveza isplate dospeva tek kada mu bude predato ugovoreno delo. U tom slučaju, saradnik može da ostvari svoje pravo naplate od naručioca tek ako mu poslenik i posle predaje dela naručiocu ne isplati odgovarajući dug.21 Ukoliko bi došlo do spora između ugovornih strana, odnosno između naručioca i poslenika, a zbog neisplaćene naknade od strane naručioca. Saradnik bi imao pravo da učestvuje u sporu na strani poslenika u svojstvu umešača. Umešač je treće lice koje se, da bi ostvarilo neki svoj pravni interes, pridružuje jednoj od stranaka, kako bi pomoglo da stranka kojoj se pridružio uspe u sporu. Da bi se neko treće lice pojavilo kao umešač u parnici, mora za to da ima pravni interes. Takav interes postoji kada presuda u parnici utiče neposredno ili posredno na njegove pravne odnose.22 Saradnik bi imao interes da se pojavi kao umešač u parnici, ako mu poslenik nije isplatio naknadu za izvršeni rad, a tu obavezu poslenik nije izvršio zbog neisplaćenog dugovanja naručioca posla prema njemu. Dakle, ukoliko poslenik pokrene spor pred nadležnim sudom, radi namirenja svojih potraživanja od strane naručioca, saradnik, kako bi pomogao posleniku da ostvari svoja prava, a svakako i zbog svog interesa, uključiće se u parnični postupak u svojstvu umešača, odnosno na to ima pravo.

Poslenik je dužan predati naručiocu izrađenu ili opravljenu stvar. Poslenik se oslobađa ove obaveze ako stvar koju je izradio ili opravio propadne iz uzroka za koji on ne odgovara.23 Iz zakonske odredbe, proizilazi obaveza poslenika da preda naručiocu izrađenu ili opravljenu stvar. Dužan je postupati kao dobar privrednik, odnosno sa potrebnom pažnjom prilikom izrade stvari koja mu je poverena po ugovoru o delu. Obaveza poslenika je da stvar preda naručiocu u ugovorenom roku, (ako rok nije ugovoren, određuje se prema vrsti posla), sa svim svojstvima kvaliteta i kvanititeta, kako je to ugovorom određeno. Upravo iz tog razloga poslenik je dužan da vrši nadzor nad radom svojih saradnika ili trećih lica. Obzirom da je on odgovoran za njihov rad, ako bi došlo do neke štete, poslenik bi odgovarao za ispravnost i kvalitet izrađene stvari. Vreme predaje stvari kod ugovora o delu je izuzetno značajno. Ako poslenik ne preda stvar u roku koji je ugovorom predviđen ili u roku koji se po prirodi posla pretpostavlja, pada u docnju i snosi sve posledice dužničke doc-nje. Akt predaje stvari je važan zbog slučajne propasti stvari. Ukoliko je delo izrađeno od materijala poslenika, on snosi rizik slučajne propasti stvari, a ako je materijal dao naručilac, onda on snosi rizik. Da bi poslenik mogao biti oslobođen od odgovornosti, potrebno je da postoje sledeće okolnosti: da poslenik nije mogao da spreči, otkloni ili izbegne okolnosti koje su dovele do toga da nije bio u mogućnosti da izvrši svoju obavezu; da je poslenik u obavezi da dokaže da nije mogao izvršiti svoju obavezu, odnosno da je zakasnio sa ispunjenjem svoje obaveze. U ovom slučaju se radi o neizvršenju obaveze nastale iz okolnosti koje su dovele do toga da poslenik nije bio u mogućnosti da izvrši svoju obavezu posle zaključenja ugovora. Jedan od slučajeva koji bi doveli do nemogućnosti ispunjenja obaveze od strane poslenika je viša sila. Viša sila predstavlja osnov za oslobođenje od odgovornosti za neizvršenje obaveze.24 Ugovor o delu smatra se realizovanim momentom stavljanja stvari naručiocu na raspolaganje i njegovim blagovremenim obaveštavanjem. Saglasno sa Zakonom o obligacionim odnosima, naručilac je dužan pregledati izvršeno delo čim je to po redovnom toku stvari moguće i o nađenim nedostacima bez odlaganja obavestiti poslenika. Ako naručilac na poziv poslenika da pregleda i primi izvršeni rad to ne uradi bez opravdanog razloga, smatra se da je rad primljen. Posle pregleda i primanja izvršenog rada poslenik više ne odgovara za nedostatke koji su se mogli opaziti običnim pregledom, izuzev ako je znao za njih, a nije ih pokazao naručiocu.25 Ugovor o delu je dvostran ugovor, što znači da obe strane imaju svoja prava i obaveze. Naručilac je dužan prilikom preuzimanja dela, pregledati to delo, odnosno ako vreme nije određeno ugovorom, onda kada je to prema redovnom toku moguće. Dužan je utvrditi kvalitet i eventualne nedostatke izvršenog dela, odnosno to je njegovo pravo.

Poslenik je dužan omogućiti naručiocu pregledanje dela. Po nalogu naručioca pregled može da izvrši i neko drugo lice ili, u određenim slučajevima i komisija. U slučaju kada naručilac na poziv poslenika da pregleda i primi delo, to ne uradi bez opravdanog razloga, smatra se da je rad primio. Propuštanjem radnje pregledanja i preuzimanja dela, naručilac sebe dovodi u nepovoljan položaj, jer gubi pravo da traži od poslenika naknadu štete. U tom slučaju svu nastalu štetu snosi naručilac, jer je propustio da izvrši određene radnje, koje bi, da su izvršene, sprečile nastupanje štete. Kada je naručilac primio delo, bez prigovora, smatra se da je posao bio bez nedostataka. Prigovori zbog nedostataka koji su se mogli uočiti običnim pregledom, ne mogu se naknadno podnositi. Neblagovremeni prigovori ne proizvode pravno dejstvo. Ipak, poslenik odgovara za nedostatke koji su se mogli uočiti običnim pregledom, čak i ako, naručilac nije uložio blagovremene prigovore, kada je poslenik za te nedostatke znao, a nije o njima prilikom predaje obavestio naručioca.26 Pored vidljivih nedostataka na izvršenom delu mogu postojati i skriveni nedostaci. Kada su u pitanju skriveni nedostaci, naručilac je dužan, nakon uočavanja tih nedostataka o tome obavestiti poslenika. Naručilac je dužan obavestiti poslenika o nedostacima u roku koji ne može biti duži od mesec dana, računajući od dana otkrivanja nedostataka. Kako bi se poslenik smatrao odgovornim za nedostatke na delu, a koji su se uočili nakon predaje dela naručiocu, potrebno je da su ti nedostaci postojali pre predaje dela naručiocu, a da ih ni naručilac ni poslenik nisu primetili u momentu predaje dela naručiocu. U tom smislu smatraju se neki unutrašnji nedostaci na delu, a nastali su usled nepažnje poslenika prilikom izrade dela. Za nedostatke na delu koji su se kasnije pojavili, a za koje je naručilac znao ili morao znati, poslenik ne odgovara. Međutim, ukoliko je naručilac znao za nedostatke prilikom prijema dela, ali je smatrao da oni neće otežavati upotrebu dela, ali su ti nedostaci u toku korišćenja povećani, tako da delo nije za dalju upotrebu, naručilac, pak, ima pravo da traži od poslenika da ukloni nedostatke i da mu naknadi štetu, utoliko pre što postoji mogućnost da naručilac posla uopšte nije stručan i ne razume se u izradu ugovorenog dela. Rokovi u kojima naručilac može preduzimati određene radnje protiv poslenika su mesec dana, subjektivni rok, odnosno prekluzivni rok i apsolutni rok od dve godine. Ako je naručilac u roku od mesec dana uočio nedostatke, a o tome nije obavestio poslenika, gubi pravo da od poslenika traži otklanjanje nedostataka ili bilo kakvu naknadu štete, odnosno pro-tekom vremena od dve godine, naručilac ne može da ostvari bilo kakva prava prema posleniku.27 Iz prethodnog izlaganja uočava se da je naručilac dužan u slučaju vidljivih nedostataka o tome obavestiti poslenika bez odlaganja, dok kod skrivenih nedostataka, naručiocu je ostavljen subjektivni rok od mesec dana i objektivni rok od dve godine, u kojem je dužan obavestiti poslenika o nedostacima. Od dana učinjenog obaveštenja počinje teći rok od godinu dana u kome naručilac može svoje pravo ostvariti sudskim putem. Istekom navedenog roka, to pravo se gasi. Međutim, naručilac može protiv poslenika istaći svoje pravo na sniženje naknade i na naknadu štete i posle isteka roka od godinu dana, kao prigovor na poslenikov zahtev da mu se isplati naknada za izvršeno delo. Kako bi naručilac ostvario ovo svoje pravo, potrebno je da je blagovremeno obavestio poslenika o nedostacima. Obaveštavanje poslenika o postojanju određenih nedostataka uvek se javlja kao prethodni uslov za ostvarenje prava naručioca. To pravo naručilac ne bi mogao koristiti, ukoliko nije blagovremeno, odnosno u roku od mesec dana obavestio poslenika o uočenim nedostacima.28 Poslenik je dužan da naručioca, prilikom predaje dela, obavestiti o svim nedostacima koji su njemu poznati. Propuštanjem te radnje, odnosno obaveze, dovodi se u sumnju da je poslenik imao nameru prevariti naručioca. U tom slučaju poslenik gubi pravo isticanja prigovora na neodgovorno i neblagovremeno ponašanja naručioca, tj. na sve radnje u vezi sa prijemom dela, kao i na propuste naručioca u pogledu rokova kada je bio dužan da obavesti poslenika, te da ostvari prava kod suda. Sve navedeno poslenik nema pravo da osporava kasnijim ponašanjem naručioca, koji je ta prava izgubio protekom određenog vremena. Pošto poslenik nije obave-stio naručioca o nedostacima, a znao je za njih ili je morao znati, smatra se da se ponašao suprotno načelu poštenja i savesnosti. U tom slučaju poslenik snosi posledice takvog ponašanja, te naručilac ima pravo tražiti da se ugovor poništi.

Zaključak

Ugovorom o delu poslenik se obavezuje naručiocu da će obaviti određeni posao. Taj posao može da znači stvaranje nove fizičke stvari, kao što je izrada drvenog stola, izrada odeće, cipela, nove haljine, slike, skulpture itd. Može da znači i promenu već postojeće fizičke stvari, kao što je farbanje ograde, popravka frižidera, popravka automobila itd. Međutim, posao poslenika može da bude i izvršenje neke usluge. U ovim slučajevima zakon govori o obavezi izvršenja nekog fizičkog ili intelektualnog rada. Posao koji poslenik obavi mora biti izvršen blagovremeno i uredno. Što se tiče blagovremenosti poslenik treba posao da obavi u ugovoreno vreme. Kod ugovora o delu, izrada dela zavisi kako od kvaliteta poslenikovog rada, tako i od kvaliteta materijala. Osnovno pravilo kod ugovora odelu je, da naručilac naručuje delo onako kako njemu odgovara i daje tačna uputstva za izradu tog dela posleniku, a poslenik je dužan da to delo izvrši po pravilima svoje struke. U slučaju kada je poslenik poverio izvršenje posla trećem licu, u ugovornom odnosu i dalje ostaju poslenik i naručilac posla koji su zaključili ugovor o delu. Poslenik je dužan predati naručiocu izrađenu ili opravljenu stvar. Poslenik se oslobađa ove obaveze ako stvar koju je izradio ili opravio propadne iz uzroka za koji on ne odgovara. Dakle, obaveze poslenika su: izvršenje dela, bitno je i da posao obavi on lično, garancija za svojstva i predaja izrađene stvari naručiocu.

Maksimovic Sanja

Assistant professor, The Faculty of Law for Commerce and Judiciary in Novi Sad, The University of Business Academy in Novi Sad

OBLIGATIONS AND RESPONSIBILITIES OF CONTRACTORS UNDER A SERVICE CONTRACT