Obezbeđenje zalogom na potraživanjima i drugim pravima

Založno pravo na stvari stvarno pravo, dok u pogledu založnog prava na potraživanjima postoji mišljenje da je reč o obligacionom pravu. Pravo zaloge spada u sporedna prava i služi za obezbeđenje glavnog potraživanja. Pravo zaloge može postojati na pokretnim stvarima, nepokretnostima i na pravima, i nastaje na osnovu pravnog posla, sudske odluke. Zakon o obligacionim odnosima reguliše zalaganje potraživanja i drugih prava, kao poseban oblik zaloge koja nastaje zalaganjem potraživanja ili drugih prava, dok posebnu podvrstu predstavlja zalaganje potraživanja iz hartija od vrednosti. Zakon o obligacionim odnosima predviđa dužnost očuvanja potraživanja tako što propisuje da je zalogoprimac dužan preduzimati mere potrebne za očuvanje založnog potraživanja, npr. protest menice, podnošenje menične tužbe odnosno predloga za izvršenje na osnovu verodostojne isprave, da bi se prekinuo tok zastarelosti i sl. Poverilac stiče založno pravo na potraživanju upisanom na hartiji od vrednosti na donosioca kad mu ona bude predata, a davanje u zalogu potraživanja iz hartije po naredbi vrši se indosamentom u kome je naznačeno da je predata u zalogu. Naplaćivanje založenog potraživanja o dospelosti, takođe predstavlja obavezu zalogoprimca. Kad založeno potraživanje dospe za naplatu, zalogoprimac je dužan naplatiti ga. Za razliku od hipoteke i ručne zaloge, gde preovladava načelo oficijelnosti, koje se realizuju, po pravilu sudskim putem, kod zalaganja potraživanja, naplata je prepuštena založnom poveriocu. Odredbe Zakona o založnom pravu na pokretnim stvarima upisanim u registar primenjuju se na zalogu prava intelektualne svojine, a zaloga na tim pravima upisuje se u registar zavoda nadležnog za intelektualnu svojinu, npr. u registar žigova ili registar patenata. Zakonom o obligacionim odnosima ustanovljeno je zakonsko pravo zaloge u korist komisionara na određenim pravima, odnosno potraživanjima.