Образовни менаџмент кроз социјалну дистанцу с обзиром на социодемографске карактеристике

Автор: И. Гајић, Д. Ахмић, В. Радоњић

Журнал: Sport Mediji i Biznis @journal-smb

Статья в выпуске: 1 vol.6, 2020 года.

Бесплатный доступ

Овај рад имао је за циљ да испита социјалну дистанцу и укаже на могуће одреднице које погодују толерантнијим односима између група. Истраживање је урађено на узорку од 45 директора у средњим и основним школама. Претпоставка је ишла у смеру да постоји разлика у социјалној дистанци с обзиром на одређене социодемографске варијабле, међутим иако је разлика видљива у неким варијаблама, она није статистички значајна и то нас упућује на испитивања на већем узорку али да спорт, удружења, образовање и активности, свакако би могли бити фактори који доприносе смањењу социјалне дистанце и побољшању међугрупних односа. Покушаји стварања хармоничког окружења за живот људи и функционисање у друштву су од значаја за толеранцију. Време у којем се живи намеће важно питање: Како смањити социјалну дистанцу према другима? Укљученост у многобројне културне и спортске активности, разна удружења, размена мишљења, упознавање других култура, стицање знања о могућностима ослобађања од стереотипа и предрасуда имају важно место за квалитеније и хуманије односе. На основу резултата који су добијени, није пронађена значајна веза између социјалне дистанце у односу на функцију која се обавља. То показује да све наведене карактеристике нису велики фактор утицаја на добро вођење образовних институција и немају велики утицај.

Еще

Директор, социодемографске карактеристике, особина, меаџмент

Короткий адрес: https://sciup.org/170203644

IDR: 170203644

Список литературы Образовни менаџмент кроз социјалну дистанцу с обзиром на социодемографске карактеристике

  • Кузмановић, Б.Р. (1994). Социјална дистанца према појединим нацијама. у: Лазић Младен [ур.] Разарање друштва - југословенско друштво у кризи 90-их. Београд: Филип Вишњић.
  • Хавелка, Н. (1992). Социјална перцепција. Београд: Завод за уџбенике и наставна средства.
  • Leyens, J.P. i Dardenne, B.(2001). Temeljni koncepti i pristupi u području socijalne kognicije. U M. Hewstone i W. Stroebe (Ur.) Uvod u socijalnu psihologiju - Europske perspektive. Zagreb, Naklada Slap, str. 99-122.
  • Sherif, M. (1966). Group Conflict and Cooperation. Their Social Psychology. London: Routledge & Kegan Paul.
  • Tajfel, H. & Turner, J.C. (1986). Theory of intergroup behavior, In S. Worchel, and W.G. Austin. (Eds.) Psychology of intergroup relations, Chicago, Nelson-Hall Publishers, pp. 7-24.
  • Resman, M. (2001). Ravnatelj, vizija škole i motivacija učitelja za sudjelovanje. U: Silov, M. (ur.) Suvremeno upravljanje i rukovođenje u školskom sustavu. Velika Gorica: Persona, 51 - 80.
  • Anderson, M.E. (1991). Principals: Hoe to Train, Recruit, Select, Induct and Evaluate Leaders for America's Schools. University of Oregon, College of Education. Eric Clearing House
  • Bossert, S.T., Dwyer, D.C., Rowan, B., Lee, G.V. (1982). The instructional management role of the principal. Educational Administrative Quarterly. Vol. 18, No.3.
  • Domović, V. (2003). Školsko ozračje i učinkovitost škole. Jastrebarsko: Naklada Slap.
  • Adair, John. (2006). Not Bosses But Leaders. London: Kogan Page.
  • Bush, T., Coleman, M. (2000). Leadership and Strategic Management in Education. EMDU, Univesity of Leicester Caldwell.
  • Биберовић, А., Џибрић, Џ., Ахмић, Д., Мијатовић, В. (2015). Управљање људским ресурсима у спорту. Тузла: Сорели.
  • Bush, T. (1999). Educational Management: Redefining Theory, Policy and Practice. SAGE Publications Limited.
  • Caldwell, B. (2006). Re-imagining Educational Leadership.
  • Fidler, B. (1996). Strategic Planning for School Improvement. London: Pitman.
  • Хавелка, Н. (1984). Социјално-психолошки аспекти развоја националних осјећања, Млади и национализам, Београд, НИРО Младост. стр. 290-303.
  • Hinde, E.R. (2004). School culture and change. An examination of the effects of school culture on the process of change, essays in education, vol.12.
  • Leithwood, K. (1994). Leadership for school restructuring. Educational Administration Quarterli
Еще
Статья научная