Образовни менаџмент кроз социјалну дистанцу с обзиром на социодемографске карактеристике

1.    УВОД

Организација је промишљено распоређивање људи како би се остварио одређени циљ. Ако смо чланови неке организације, онда се наше понашање не може објаснити неким обичајем, законом, традицијом или неким аранжманом тржишта, него само нашим чланством у тој организацији.

Мотивација се може дефинисати као процес покретања, усмеравања и одржавања људског понашања ка одређеном циљу. Основни процес мотивације заснован је на три елемента: потреба, покрет, награда. Потреба представља стање недостатка или психолошког, односно физиолошког дебаланса. Тај недостатак ствара одређену тензију која је непријатна и коју појединац настоји да отклони. Покрет представља акцију коју човек предузима да би отклонио недостатак. Најзад, награда стиже када се постигне оно чиме се могу отклонити недостатак и тензија. Продуктивност рада зависи директно од степена мотивисаности запослених. Да би остварили максималан степен мотивације запослених, менаџери морају да познају потребе и мотиве људи којима руководе и да знају како да обезбеде њихово задовољење. Задовољство запослених је једини начин да се у дугом року и стабилно обезбеде висок ниво продуктивности и креативности запослених.

Успешност (руко)водства понекад се одређује с обзиром на допринос вође квалитету групних процеса како је перципирају подређени или спољни посматрачи. Подстиче ли вођа групну кохезивност, сарадњу међу члановима, мотивацију чланова, решавање проблема, доношење одлука и разрешавање конфликата међу члановима? Доприноси ли вођа учинку специјализације улога, организацији активности, акумулацији ресурса и спремности групе да се носи с изазовима и кризама? Побољшава ли квалитет радног живота, самопоуздање подређених, повећање њихових способности, као и доприноси ли њиховом психолошком расту и развоју?

Организацијска култура је карактеристични дух и веровање одређене организације, показано, нпр. у нормама и вредностима којих се људи држе у свакодневном раду; природа радних односа требала би се развијати, а односи мењати. Норме су дубоке, сматране као готове претпоставке које се увек и не изричу, али се увек знају и без да се разумеју.

• 2.    СОЦИЈАЛНА ДИСТАНЦА

3.    МЕЂУГРУПНИ ОДНОСИ 4.    ОСВРТ НА ОСПОСОБЉАВАЊЕ И УСАВРШАВАЊЕ ШКОЛСКОГ МЕНАЏЕМНТА 5.    УТИЦАЈ МЕНАЏМЕНТ МОДЕЛА НА УСПЕШНО ВОЂЕЊЕ ОБРАЗОВНЕ УСТАНОВЕ 6.    ИСТРАЖИВАЊЕ

Од најранијег периода живота, у процесу социјалног учења које не мора бити манифестно политичко, појединац који одраста у одређеном друштву, политичком систему или култури, под утицајем непосредне социјалне околине, постепено „конструише“ своју социјалну реалност. Овај процес подразумева и усвајање важеће класификације припадника друштва, направљене према субјективним критеријумима разликовања које деле сви његови чланови. Социјалну перцепцију у њеном најужем значењу дефинишемо као опажање социјалних објеката и социјалних збивања или у уобичајенијем ширем значењу као скуп когнитивних процеса ангажованих у сазнавању других особа, међуљудских односа и себе у социјалном окружењу. Данас се утицај стереотипа и предрасуда на социјалну перцепцију проучава из два угла: интерперсонално и групна перцепција. Озиром да је социјална дистанце тема рада битно је назначити да је њу као меру одређене врсте социјалних ставова у психологији увео Богардус [1].

Наша знања о социјалном окружењу показују тенденцију да буду категоријално организована, тј. да буду организована на неколико основних димензија и разврстана у њихове модалитете [2]. Под категоризацијом подразумевамо третирање на исти начин два или више различитих објеката [3]. Социјалне категорије имају и дефинишуће карактеристике и прототип. Дефинишуће карактеристике неке социјалне категорије представљају њену суштину и наводе нас да на основу површинског изгледа закључујемо о дубљим, битним квалитетима, што је једна тенденција да чак и независне категорије третирамо као да су међусобно недељиве, и да чак и арбитрираним категоризацијама дајемо дубље значење [3]. Истовремено, прототипи би представљали стереотипе о другима. У оквиру разматрања социјалне дистанце свакако је значајно објаснити улогу стереотипа и предрасуда. Мерењем социјалне дистанце (спремности да се прихвате или одбију карактеристични социјални односи с припадницима одређених група), можемо утврдити раширеност предрасуда у одређеној заједници.

Под међугрупним понашањем се подразумјевају акције чланова једне групе према члановима друге групе. Чињеница је да скала међугрупних односа може варирати од тениса у паровима до међудржавних ратова, што је огроман простор. У свакодневном животу могу се видети многи облици и изрази међугрупне сарадње и солидарности. Наводи се да је већи број фактора који утичу на етничку толеранциjу у турбулентном времену.

Европски привредници истичу да су индустријске корпорације заинтересоване за васпитање, образовање и оспособљавање као стратешко улагање, што је битно за њихов будући просперитет. Они изражаваjу жале^е што владе jош увек нису виделе образовав као важно унутраш^е пита^е, због чега индустриjа има мали утица] на васпитно-образовни процес. Они захтева]у ]ачу везу измену васпитно образовних институција и индустрије, посебно кроз развој образовања на даљину и обуке, као и образовање употребом информационих технологија. Модерне васпитно образовне установе, према ььиховом мишле^у, требаjу континуирано пратити промене коjе се одвиjаjу на пост-индустриjском тржишту рада. У тим условима установе требају будућим радницима осигурати широко образовање, укључујући и знања у пословању, управљање кризом, и сл., као и оспособити их за усвајање нових знања. Босна и Херцеговина има системе васпитања и образовања у доброј мери неефикасне и неусклађене. Постоји мноштво закона и других прописа подложних дневно политичким утицајима. Менаџменту у образовању није дата потребна опрезност и скоро је то питање непрепознатљиво. Прописима треба регулисати компетенције менаџмента и усагласити законодавне оквире на свим нивоима васпита^а и образовала. У изналаже^у решена могуЬ jе и модел поверена менацмента као у jедноj од наjразвиjениjих земала у свету у Немачкоj где менацери - директори имаjу задатак коjи се огледа у реализацији постављених циљева, ефикасно економично, у складу са законима и другим прописима. Директори требају прво обављати послове својих заменика или помоћника. У погледу стања менаџмента и законодавног оквира интерпретација и компаративна анализа комплексног система васпитања и образовања посматраног у процесу глобализације, задатака, циљева и ефикасне трансформације императивно захтева оспособљеног менаџера као дела менаџмента, који ће се стално усавршавати и целог живота учити. Наравно, то обавезно треба регулисати квалитетним прописима.

Све су већи захтеви за професионализацијом педагошког вођења школа као и усавршавања директора. Досадашње инструктивно вођење (надзор директора критички фокусиран на рад наставника и њихов утицај на развој ученика) се замењује трансформацијским, сарадничким, тимским (промена односа моћи “одоздо према горе”) вођењем. Оснаживањем улоге директора као мотиватора, креатора, иноватора и носилаца нових развојних програма школе, директор постаје кључни чинилац од кога зависе резултати и углед школе. Од директора савремене школе очекује се да поседује кључне менаџерске компетенције. Стицање и развој менаџерских компетенција захтева континуирано усавршавање директора. „То оспособљавање и стручно усавршавање не сме бити везано само за организацијска питања вођења школе већ је посебно важно стручно оспособљавање за задатке педагошког вођења“ [6]. Оспособљавања омогућавају директору да креира избор одговарајућих метода којима ће моћи афирмирати школу и постићи задане циљеве. Школа данас делује у сложенијим друштвеним условима који све више отежавају остваривање васпитних и образовних задатака. Одговорност директор за остварене резултате у школи посебно се истиче након међународног испитивања и успоређивања знања и способности ученика. У таквој констелацији директор треба пронаћи начине вођења који ће школу афирмисати, не само као место учења и подучавања него и као организацију која трајно учи. Важност вођења у остваривању такве школе је безусловна. Истраживања о успешним школама истичу кључну улогу директора у школској успешности [7]. Резултати истраживања [8,9] указују како вођење школе не утиче директно на схватање успешности. Истичу да је присутан споредни утицај управљања кроз деловање на околину у целини. Можемо закључити да је директор кључни чинилац квалитета и успеха школе. Школски директори морају разумети срж људске природе и шта мотивише људе, снажно баратати сарадничким међусобним односима, као и требају разумети разлику између различитих партиципативних, директивних и аутократских стилова вођења.

• 1.    Методе рада

• 2.    Узорак испитаника

Основна метода која се користила у истраживању је библиографско – дескриптивна метода.

У овој теоријској анализи коришћена је техника анализе медијских садржаја и анализа докумената, на основу којих су изабране и методе рада, те анализа електронских медија, стручних и научних часописа, те уџбеника из ових области.

• •    Директори у средњим и основним школама

• •    Истраживање је обухватило 45 испитаника.

• •    Батерија тестова која се користила у овом истраживању су упитници који дају одговор задату проблематику.

6.1. РЕЗУЛТАТИ

Обрада података је урађена у СПСС програму и за добијене податке користила се дескриптивна и компаративна статистика. Урађени су дескриптивни параметри за анализу чињеничног стања. Кад је у питању средња вредност, коришћен је Медијан тест и средња вриједност Mean .

Када је у питању социјална дистанца рукводећег кадра, испитивана је разлика с обзиром на социодемографске варијабле: пол, старост, укљученост у спорт и учешће на семинарима кроз дружења.

У истраживању су приказани добијени резултати у односу на социјалну дистанцу где је испитивана разлика везана за социодемографске варијабле: пол, старост, спорт, учешће на симпозијумима и укљученост у удружења. Резултати су приказани у наредним табелама.

Табела 1: Дескриптивни параметри с обзиром на пол

	Пол	Н	Средња вредност ранга
Социјална дистанца	Мушки	19	23.24
	Женски	26	22.83
	Тотал	45

Табела 2: Значајност резултата

	SOC. DIS.
Mann-Whitney U	242.500
Wilcoxon W	593.500
Z	-.108
Asymp. Sig. (2-tailed)	.914
a. Grouping Variable: pol

У резултатима добиjеним на основу пола уочена је разлика у социјалној дистанци где веће скорове постижу мушкарци у односу на женски пол, међутим та разлика није статистички значајна ( p> .05 ).

Табела 3: Дескриптивни параметри с обзиром на старост

	Старост испитаника	Н	Средина ранга
Социјална дистанца	17-22	31	25.24
	23-	14	18.95
	Тотал	45

Табела 4: Значајност резултата

	USOCDIS
Mann-Whitney U	124.000
Wilcoxon W	190.000
Z	-1.385
Asymp. Sig. (2-tailed)	.166

Приликом истраживања старости испитаника, већу дистанцу показују млађи испитаници али ни ова разлика није статитички значајна ( p> .05 ).

Табела 5: Дескриптивни параметри с обзиром на спорт

	Спорт	Н	Средина ранга
СОЦИЈАЛНА ДИСТАНЦА	Да	14	21.93
	Не	9	22.50
	Понекад	22	23.89
	Тотал	45

Табела 6: Значајност резултата

	SOC.DIS.
Chi-Square	.226
df	2
Asymp. Sig.	.893
a. Kruskal Wallis Test
b. Grouping Variable: sport

Иако мању дистанцу показују они који се баве спортом, имајући у виду узорак ове разлике нису статитички значајне ( p> .05 ).

Табела 7: Дескриптивни параметри с обзиром на камп

	Активности кампа	Н	Средина ранга
СОЦ. ДИС.	никад	22	27.45
	једанпут	9	15.56
	два пута	7	18.57
	више пута	7	23.00
	Тотал	45

Табела 8: Значајност резултата

	SOC.DIS.
Chi-Square	6.811
df	3
Asymp. Sig.	.078
a. Kruskal Wallis Test
b. Grouping Variable: kamp

Резултати истраживања показују да мању дистанцу показују они који су били учесници кампа у односу на оне који нису, али разлике нису препознате као значајне.

Табела 9: Дескриптивни параметри с обзиром на удружење

	Члан неког удружена	Н	Средина ранга	Сума рангова
СОЦ. ДИС.	да	20	27.25	545.00
	не	25	19.60	490.00
	Тотал	45

Табела 10: Значајност резултата

	USOCDIS
Mann-Whitney U	165.000
Wilcoxon W	490.000
Z	-2.032
Asymp. Sig. (2-tailed)	.042
a. Grouping Variable: članstvo u udruženju

Пронађене разлике нису статистички значајне као и у претходним случајевима. Иако се у овом задатку очекивало да ће постојати значајне разлике претпоставка за овај задатак није потврђена.

7. ЗАКЉУЧАК

Користећи социјалну дистанцу као меру спремности појединца или групе за међуљудску комуникацију и међуделовање с другим појединцима или групама само истраживање је ишло у смеру да постоји разлика у социјалној дистанци с обзиром на одређене социодемографске варијабле. Истраживањем односа социјалне дистанце подразумевамо степен у којем се одређене социјалне групације дистанцирају од других у социјалном окружењу и социјалном функционисању уопште, а обзиром на неке социодемографске варијабле на узорку од 45 испитаника (директора) дошло се до следећих закључака. Према резултатима истраживања иако је разлика видљива у неким варијаблама она није статистички значајна и то нас упућује на испитивања на већем узорку како би се добили меродавнији резултати. Међутим оно што је приметно јесте да резултати упућују да би у односу на већи број испитаника, а у оквиру различитих области попут спорта, рада удружења, образовања и различитих активности, свакако могли бити фактори који доприносе смањењу социјалне дистанце и побољшању међугрупних односа. Кроз ове сегменте одгојно-образовни систем може превентивно, антидискриминаторно деловати и унапредити комуникацију међу људима те створити стабилне и јаке личности без развијених негативних друштвених ставова, стереотипа и предрасуда. Приликом, истраживања нису пронађене значајне разлике у сумњи младих у односу на пол, старост, чланство у удружењу и учешће на кампу. Овај податак је значајан јер директори школа и других институција везаних за рад с децом и младима својим вођењима могу дати допринос на подручју рада с њима, афирмишући наведене сегменте и пружајући оптималне услове за раст и развој деце и младих. Кроз различите едукативне програме развијања емоционалних и социјалних вештина, као и просоцијалног понашања важно је развијати вредоносне системе који ће изградити здрав социјални идентитет појединца, који ће му помоћи при сналажењима на индивидуалном и групном плану, у све сложенијим социјалним односима и ситуацијама, као и разумевању позиције човека на светском нивоу.