Odnos prava konkurencije i prava intelektualne svojine

Uvod

Osnovni smisao prava intelektualne svojine je da pronalaza~ima ili autorima omogu}i monopolski polo`aj koji je ste~en na zakonit na~in sa ciljem da sredstva koja su ulo`ena u proces istra`ivanja titular povrati.

Veoma bitno je u samom startu razjasniti da monopol titulara prava intelektualne svojine u pogledu iskori{}avanja predmeta za{tite nije onaj isti monopol koga vezujemo za monopolsku tr`i{nu poziciju. Kao osnovna funkcija prava intelektualne svojine isti~e se za{tita prava od konkurencije, te je u skladu sa tom ~injenicom od primene Zakona o za{titi konkurencije navedeno koja }e vrsta sporazuma vezanih za prenos prava intelektualne svojine biti izuzeta od primene antimonopolskog zakona. Pravo intelektualne svojine u pogre{nim rukama, pre svega misle}i na monopoliste, mo`e imati i te kako {tetno dejstvo. Tako|e bitno pitanje je pitanje dopu{tenosti pojedinih ograni~enja koja se javljaju prilikom prenosa prava intelektualne svojine putem ugovora, te shodno tome posebnu pa`nju posve}ujemo TRIPS sporazumu. Utvr-|ivanje pro-kompetitivnog i anti-kompetitivnog dejstva prava intelektualne svojine je te`ak zadatak prepu{ten na re{avanje zakonodavcu, a mi }emo poku{ati da prika-`emo trenutno stanje u na{em zakonodavstvu i stanje koje vlada na me|unarodnom nivou, pre svega misle}i na EU, multilaterarne sporazume, konvencije...

Pojam i sistematizacija prava konkurencije

Pravo konkurencije je grana prava koju ~ini skup pravnih normi kojima se re-guli{u prava i obaveze tr`i{nih u~esnika u tr`i{noj utakmici.

Pravo konkurencije se sistematizuje na slede}i na~in:

– antikartelno, i

– antitrustovsko pravo ({titi konkurenciju od monopola koji konkurenciju negiraju).

Pojam antimonopolskog prava u u`em smislu

Antimonopolsko pravo je grana prava konkurencije koja sadr`i pravne norme kojima se reguli{e za{tita konkurencije od pojedina~nih akata zloupotrebe dominantnog polo`aja na tr`i{tu i propisuje zabrana takvog pona{anja.

Pravni autori smatraju da pravo za{tite konkurencije, odnosno antimonopol-sko pravo, dakle i kartelno i antimonopolsko pravo u u`em smislu, pripada oblasti javnog prava.

Ovo iz razloga {to se antimonopolskim pravom {titi op{tedru{tveno dobro – slobodna tr`i{na utakmica i u tu svrhu dr`ava propisuje kao obavezno pona{anje privrednih subjekata uzdr`avanje od radnji kojima se naru{ava slobodna tr`i{na utakmica, kao i sankcije za nepo{tovanje tih normi.1

Kako sam naslov na{eg rada glasi, Odnos prava konkurencije i prava intelektualne svojine, jasno se vidi da je osnovni motiv kojim smo se rukovodili u formiranju teme bio odnos pravnih normi kojima se reguli{e konkurencija i pravnih normi koje se odnose na za{titu intelektualne svojine, naro~ito industrijske svojine.

Nakon odre|ivanja pojma konkurencije poku{a}emo da na najbolji mogu}i na~in isto u~inimo sa granom prava koja se naziva pravo intelektualne svojine da bismo nakon toga mogli zapo~eti detaljnu komparaciju i donositi pojedine za-klju~ke.

Pojam i cilj prava intelektualne svojine

Pravo intelektualne svojine predstavlja granu prava koja za svoj cilj ima re-gulisanje odnosa u vezi sa prisvajanjem intelektualnih nematerijalnih dobara, a sam taj odnos se u su{tini svodi na prisvajanje ekonomske koristi od kori{}enja samih tih dobara.

Pravo intelektualne svojine nema za cilj da spre~ava dr`avinu na nematerijalnom dobru, ve} ima za cilj da sankcioni{e privredno iskori{}avanje tog dobra od strane onih lica koja nisu nosioci prava.

Iz ove definicije jasno uo~avamo da pravo intelektualne svojine podsti~e {i-renje ideja, znanja, informacija itd.

Funkcija prava intelektualne svojine

Pravo intelektualne svojine pru`a titularu mogu}nost da isklju~ivo on prisvaja ekonomsku korist od privrednog kori{}enja za{ti}enog intelektualnog dobra.

Titular je ovla{}en da zabrani svima drugima da se bave proizvodnjom i prometom roba koje predstavljaju pravno za{ti}eno intelektualno dobro. Titular se time {titi od neposredne konkurencije. Mo`emo zaklju~iti da pravo intelektualne svojine ograni~ava slobodu konkurencije, pored proizvodnje i prometa robe podjednako su bitne i usluge, tj. pru`anje usluga u kojima je materijalizovano odre|e-no intelektualno dobro.

Prava intelektualne svojine se ~esto odre|uju kao pravni ili formalni monopol, koji njihovim titularima omogu}uje isklju~ivo kori{}enje predmeta za{tite (npr. patentiranog pronalaska, za{ti}enog uzorka ili modela, autorskog dela, itd.) i njegovo privredno iskori{}avanje. Smisao davanja ovih prava je u omogu}avanju pronalaza~u ili autoru da iskori{}avanjem monopolske pozicije ste~ene na zakonit na~in povrati sredstva ulo`ena u istra`ivanje i razvoj.2

Veoma je va`no uo~iti da se monopol nosioca prava intelektualne svojine u pogledu iskori{}avanja predmeta za{tite po pravilu ne mo`e poistovetiti sa odgo-varaju}om (monopolskom) tr`i{nom pozicijom. Proizvod u pogledu koga odre|e- no lice u`iva isklju~ivo pravo proizvodnje i prodaje je redovno na tr`i{tu izlo`en ve}oj ili manjoj konkurenciji drugih sli~nih proizvoda.3

Odnos prava intelektualne svojine i prava konkurencije

Prava intelektualne svojine svojim titularima obezbe|uju monopol u iskori-{}avanju. Ako bismo na osnovu te konstatacije izvodili zaklju~ke do{li bismo do jasnog stava da su pravo intelektualne svojine i pravo konkurencije u kontradikciji, jer je poznato da pravo konkurencije ima za cilj spre~avanje monopola.

Pravo intelektualne svojine mo`e predstavljati opasnu pretnju ukoliko se na-|e u pogre{nim rukama, pre svega misle}i pri tom na monopoliste.

Mo`da i najte`i zadatak koji se name}e pred zakonodavcima jeste upravo razgrani~enje pro-kompetitivnog i anti-kompetitivnog dejstva prava intelektualne svojine.

Sadr`ina, obim, karakter prava intelektualne svojine su obi~no ure|ena posebnim zakonskim propisima na osnovu kojih su izuzeta od primena antimonopolskih propisa, kao lex generali .⁴ Jasno je da ukoliko nosioci prava iza|u svojim po-na{anjem izvan zakonskih okvira, podlega}e primenama zakona o za{titi konkurencije.

Sporazum o trgovinskim aspektima prava intelektualne svojine (TRIPS sporazum)

TRIPS5 predstavlja veoma bitan multilaterarni sporazum ~iji je cilj da uspostavi odnos uzajamne podr{ke izme|u Svetske organizacije za intelektualnu svojinu (WIPO) i WTO, kao i ostalih me|unarodnih organizacija. ^lanice ovim sporazumom naro~ito `ele smanjiti poreme}aje i smetnje u me|unarodnoj trgovini, ta-ko|e `ele da unapred efikasne i odgovaraju}e za{tite prava intelektualne svojine.

U delu vezanom za op{te odredbe i principe, u ~lanu 7. susre}emo se sa glavnim ciljem sporazuma, a on se ogleda u tome da za{tita i primena prava intelektualne svojine treba da doprinese unapre|enju tehnolo{kih inovacija i {irenju tehnologije, na uzajamnu korist stvaralaca i korisnika tehnolo{kog znanja. U narednom ~lanu se spominju odgovaraju}e mere koje u skladu sa odredbama TRIPS sporazuma treba da se primene kako bi se onemogu}ila zloupotreba prava intelektualne svojine od strane titulara prava ili pribeglo praksi koja ograni~ava trgovinu i {tet-no uti~e na me|unarodni transfer tehnologije. ^lanice su slobodne da svojim zakonodavstvom preciziraju na~ine ustupanja prava intelektualne svojine u momentima kada je to neophodno radi pospe{ivanja tehnologije u op{tem dru{tvenom interesu.

Jedan od na~ina da se onemogu}i zloupotreba monopola titulara jeste prinudna licenca.

Prinudna licenca

Ako nosilac patenta odbije da drugim licima ustupi pravo na ekonomsko is-kori{}avanje za{ti}enog pronalaska, ili im postavlja neopravdane uslove za takvo ustupanje, organ nadle`an za poslove iz oblasti u kojoj pronalazak treba da se pri-meni mo`e posle razmatranja svakog pojedina~nog slu~aja dati prinudnu licencu na zahtev zainteresovanog lica.6

Prinudna licenca kao sredstvo za suzbijanje zloupotrebe monopola na pravima intelektualne svojine poti~e iz Engleske. Svoj nastanak duguje sukobu individualnih i op{tih interesa, i javlja se kao institucija koja treba da izmiri ove suprotstavljene interese kada do|u u sukob.7 Nosilac za{ti}enog pronalaska du`an je da za{ti}eni pronalazak koristi u dovoljnoj meri, i ukoliko je njegov pronalazak potreban za dalje usavr{avanje nekog novog proizvoda na zahtev zainteresovanog lica du`an je ustupiti pravo uz odre|enu naknadu. Iz ovoga jasno mo`emo zaklju-~iti da je prinudna licenca sredstvo kojim se spre~ava monopol koji pripada titularima. Teret dokazivanja naru{enosti konkurencije je na zainteresovanom licu koje je du`no da pored navednih radnji obavi i slede}e: zainteresovano lice du`no je da doka`e da raspola`e tehni~ko-tehnolo{kim sredstvima za dalje ekonomsko iskori-{}avanje za{ti}enog pronalaska, da kasniji tehni~ki pronalazak bude progresivniji u odnosu na za{ti}eni pronalazak koji bi slu`io kao komponenta. Nosilac prinudne licence je du`an da nosiocu patenta pla}a naknadu koju odrede obe strane sporazumno, a ukoliko do dogovora ne do|e o visini iznosa odlu~uje nadle`ni sud. Prinudna licenca mo`e se odobriti tek nakon tri godine od dana priznanja patenta.

Odnos Zakona o za{titi konkurencije i ~lana 81. Ugovora o osnivanju Evropske Zajednice

Zakonom o za{titi konkurencije ure|uje se za{tita konkurencije na tr`i{tu u cilju obezbe|ivanja ravnopravnosti u~esnika na tr`i{tu i podsticanja ekonomske efikasnosti. Zakonom se ure|uje i rad Komisije za za{titu konkurencije.8 Za na{ rad posebno su interesantni ~lanovi zakona kojima je regulisano izuzimanje pojedinih sporazuma od primene ovog zakona. Poku{a}emo da uporedimo na{ zakon sa izvorima prava EU. U ~lanu 81. ugovora o osnivanju Evropske zajednice sadr-`ana je zabrana kartela. Pod pojmom kartela u pravu EU, podrazumevaju se razli-~ite forme sporazuma poput usagla{avanja prakse, pre}utni sporazumi, d`entlmen-ski sporazumi9... i sve do najvi{eg stepena poput pisanih dokumenata. Pored jasno navedenih zabranjenih radnji, u ~lanu 81. istovremeno se otvara solucija da se pojedini karteli ili kategorije izuzmu iz op{te zabrane. Merilo za izuzimanje pojedinih kartela jesu njihovi “pozitivni atributi” koji su direktno vezani za podsticaj teh-nolo{kog razvoja.

Izuze}e od kartelne zabrane se smatra opravdanim ukoliko se nu`ni negativni efekti sporazumevanja mogu kompenzovati prednostima koje konkretni sporazum poseduje.

Ovo re{enje je preuzeto iz prava konkurencije EU, na osnovu pravila br. 17 (Council Regulation No 17 First Regulation Implementing Articles 85 and 86 of the Treaty OJ P 102,21/02/1962, p. 0204-0211), s tom razlikom {to suprotno pred-lo`enom zakonskom re{enju privredna dru{tva nisu bila obavezna da notifikuju Evropskoj komisiji svoj sporazum, tj. notifikacija je bila dobrovoljna.10 Pravilo 17 je prestalo u me|uvremenu da va`i, a pogotovo je pro{irenje EU uticalo da se pristupi modelu po kome }e se automatski izuzimati sporazumi od restriktivne prakse na osnovu ~lana 81. stav 3. bez prethodne administrativne provere, pod uslo-vom da su obuhva}eni ~lanom 81.

Ugovor o transferu tehnologije kao izuze}e od antimonopolskih propisa u na{em pravu i pravu EU

Evropska komisija je pravilnikom iz 1996. uredila sadr`inu ugovora o licencama na patente i znanje i iskustvo (know-how) tzv. blok izuze}em ugovora o transferu tehnologije. Merilo za izuze}e je bio tr`i{ni udeo sticaoca licence na relevantnom tr`i{tu za licencirani proizvod.11 U na{em zakonu o za{titi konkurenci- je, u ~lanu 14. stavu 1. ta~ki 8. tako|e se navodi transfer tehnologije kao izuze}e od primene zakona. Na polju EU na~injen je pomak u odnosu na 1996. godinu i uvedene su bele i crne liste klauzula u ugovorima o transferu tehnologije, iz ~isto prakti~nih razloga, da se komisije ne bi bavile utvr|ivanjem relevantnog tr`i{ta. U na{em zakonu nigde se ne spominju dopu{tene klauzule i zabranjene klauzule u ugovorima o transferu tehnologije, {to u praksi zna~i da je komisiji za za{titu konkurencije prepu{teno da se upu{ta u svaki slu~aj pojedina~no, {to jasno izaziva pravnu nesigurnost. Pri tom, zakonom je ure|eno da se ve}ina slu~ajeva re{ava primenom podzakonskih akata, {to tako|e nije pouzdan metod s obzirom da javnost nema uvid u te akte.

Safe harbour provisions (odredbe sigurne luke)

Safe harbour provisions prakti~no predstavljaju produkt te`nje da se obezbe-di i osigura {to efikasnija za{tita konkurencije i da se isto tako omogu}i pravna sigurnost privrednim dru{tvima. Odredbe sigurne luke predstavljaju odredbe kojima se kao poseban uslov za izuzimanje vrste sporazuma od kartelne zabrane propisuje limit tr`i{nog u~e{}a uz obavezno uzdr`avanje od crne liste klauzula (klauzule koje restriktivni sporazum ne sme da sadr`i).¹²

Pomenute odredbe su karakteristi~ne za zakonodavstvo EU.

Zaklju~ak

U ovom radu poku{ali smo otvoriti pojedina pitanja u vezi sa specifi~nim odnosom koji se javlja izme|u dve grane prava, prava intelektualne svojine i prava konkurencije. Pore|enjem prava EU i na{ih izvora prava do{li smo do zaklju~ka da se na{ Zakon o za{titi konkurencije u mnogome oslanja na izvore prava konkurencije EU, ali mu jo{ nedostaju pojedini segmenti da bi postojala pravna sigurnost za privredne subjekte koji `ele plasirati ekskluzivna prava intelektualne svojine na na{e tr`i{te. To se najvi{e mo`e primetiti kod ovla{}enja koja poseduje Komisija za za{titu konkurencije na osnovu va`e}eg Zakona o za{titi konkurencije iz 2005. godine. Zaklju~ili smo da je namera svih zakonodavstava da pru`e eksklu-zivitet u kori{}enju i ustupanju prava intelektualne svojine njihovim titularima u cilju ostvarenja dinami~kih funkcija konkurencije, a sa druge starne da sankcioni-{u pona{anje onih subjekata koji napu{taju zakonske okvire i time naru{avaju konkurenciju.