Osnovna načela i principi nastanka naučnog dela

Nije preterano reći da za sav svoj napredak i preobražaj, materijalni i duhovni, čovečanstvo ima da zahvali u prvom redu nauci, naučnom stvaralaštvu i istraživanju. Bez razvojne nauke ne može biti ni napretka ni blagostanja jedne zemlje i naroda. Nauka je veliki ukras kako je rekao jedan veliki francuski mislilac Montenj, koji je ujedno i dodao da je ona u isti mah i oruđe koje nam začudo pomaže. Naučni poziv spada u najuzvišenije pozive koje čovek može sebi da zaželi i odabere. Svako ko doda o nekom predmetu makar i zrnce sumi saznanja i riznici znanja koje već postoji, učinio je nešto značajno u životu. Uz to, ne treba gubiti iz vida ni duboku, nepomućenu radost koju pruža svako stvaralaštvo, a posebno naučno istraživanje i pisanje. Naučni poziv je jedan od najtežih poziva. On traži čitavog čoveka, zaokuplja sve njegove misli, a angažuje sve njegove duhovne i telesne snage. Nužne osobine jednom naučniku su: izuzetna marljivost, snažna volja i strpljenje, razvijena sposobnost razmišljanja, intenzivna pažnja, duboka koncentracija, izgrađene navike discipline i tačnosti, široka opšta kultura u određenoj naučnoj oblasti i disciplini, kao i vladanje metodologijom te naučne discipline i oblasti, a iznad svega stvaralačka mašta.