Osnovne karakteristike međunarodnih pravnih instrumenata u oblasti ljudskih prava

Fenomen ljudskih prava ima svoju genezu u pravnim dokumentima kojima se pružaju šira prava određenoj kategoriji ljudi u društvu. Kako usmene garancije i dogovori nisu bili dovoljno pouzdan i potpun način zaštite ljudskih prava vlasti su nevoljno, odnosno najčešće pod pritiskom javnosti, sačinjavale i potpisivale pravne dokumente u kojima je ova oblast bila normativno regulisana. U načelu, ovim dokumentima se može dati širi smisao u pravcu promocije vrednosti koje počivaju na slobodi čoveka da odlučuje o sopstvenim interesima i da u tome bude neometan od strane drugih. Tome treba dodati materijalno-pravne i procesno-pravne garancije da će u celosti biti poštovana individualna i kolektivna ljudska prava svakog pojedinca i kolektiviteta, ukoliko protiv njih budu vođeni administrativno-upravni i sudski postupci. Bez obzira na važnost pravnih dokumenata u kojima je ideja o neophodnosti poštovanja ljudskih prava uznapredovala, ne možemo sa sigurnošću odrediti u kojoj meri su oni doprineli njihovoj afirmaciji. Pored toga, važne datume u opštem napretku ljudskih prava predstavljaju politički i revolucionarni događaji od kojih bismo mogli izdvojiti Francusku buržoasku revoluciju. Međutim, ozbiljnije interesovanje za fenomen ljudskih prava, u smislu određivanja pravnih okvira za njihovo normativno uobličenje, predstavljaju međunarodni pravni instrumenti doneti posle Drugog svetskog rata.Otuda se u pravnoj teoriji ovim instrumentima dodeljuje epitet krovnih ili ključnih pravnih instrumenata u sferi normativne zaštite ljudskih prava. Novi svetski poredak i globalizacija, kao planetarni proces, posebnu pažnju posvećuje ljudskim pravima. Njima se daje primat u odnosu na suverenitet države što predstavlja pravni osnov za preduzimanje humanitarnih intervencija od strane dela međunarodne zajednice. U kojoj meri je zaštitom ljudskih prava opravdano, legitimno i legalno derogirati suverenitet međunarodno priznatih država pitanje je čiji odgovor treba potražiti u domenu novije pravne i političke teorije. Polazeći od navedenog, autori će u radu ukazati na pojam, konstitutivne elemente i moguće klasifikacije ljudskih prava. Na osnovu toga će biti određena njihova uloga u međunarodnom i evropskom pravnom poretku i značaj koji ostvaruju u odnosu na subjektivna prava priznata u unutrašnjem zakonodavstvu evropskih država.