Особени примери федералног бикамерализма и босанскохерцеговачка уставна решења
Автор: Голић Дарко
Журнал: Pravo - teorija i praksa @pravni-fakultet
Рубрика: Original scientific work
Статья в выпуске: 2 vol.43, 2026 года.
Бесплатный доступ
Сваки бикамерализам садржи неку посебност, јер представља одраз посебности неке политичке заједнице и интереса унутар ње, које је потребно институционално изразити. У раду су као особени изабрани примери са кооперативним федералним и консоцијативним моделима (Немачка и Белгија), који ефикасно изражавају већи ниво сложености. Ипак, тежиште је на решењима у БиХ, као атипичним. БиХ још увек представља државу са политички конфликтним потенцијалом, а уставни баланс условљен њеном сложеном етничком структуром и данас је пред озбиљним правним и политичким изазовима. Циљ рада јесте да се укаже на специфичност и смисао решења, одступања од узора или разлике у односу на стандардна решења. Балансирање међу различитим интересима, тј. страх од мајоризације, у држави која је доживела и дисолуцију и агрегацију, а садржи конфликтни потенцијал већи него у другим државама, изискује тако сложен механизам. Ипак, нужну сложеност механизма мора пратити и одговарајућа политичка култура – трајно опредељење за постизање договора међу конституентима.
Бикамерализам, федерација, консоцијација, БиХ, ентитети
Короткий адрес: https://sciup.org/170213243
IDR: 170213243 | УДК: 342.56:342.4(497.6) | DOI: 10.5937/ptp2602055G
Particular examples of federal bicameralism and constitutional solutions in Bosnia and Herzegovina
Every form of bicameralism contains certain specific features, as it reflects the particular characteristics of a political community and the interests within it that need to be institutionally expressed. This paper examines distinctive examples of cooperative federal and consociational models (Germany and Belgium), which effectively reflect a higher level of constitutional complexity. However, the primary focus is placed on the constitutional solutions in Bosnia and Herzegovina, as an atypical case. Bosnia and Herzegovina continues to represent a state with significant potential for political conflict, while the constitutional balance conditioned by its complex ethnic structure is still faced with serious legal and political challenges. The aim of the paper is to point to the specificity and rationale of these solutions, as well as to deviations from, or differences in relation to, standard models. Balancing various interests, i.e. preventing majorization, in a state that has undergone both dissolution and aggregation and that possesses a greater conflict potential than other states, requires such a complex mechanism. Nevertheless, the necessary complexity of the mechanism must be accompanied by an appropriate political culture – a lasting commitment to achieving agreement among the constituent peoples.
