Pojam, pravna priroda i dejstva ugovora o osiguranju

1.    Uvodne napomene

Osiguranje predstavlja institut bez koga nije mogu}e zamisliti savremeno dru{tvo. Razli~iti prirodni rizici, elementarne nepogode, savremeni `ivot, razvitak tehnike, saobra}aj, razvijeni privredni `ivot, samo su neki od rizika koji predstavljaju potencijalnu opasnost od {tete na privrednim dobrima, odnosno opasnost od povrede telesnog integriteta li~nosti. Upravo institut osiguranja pru`a za{titu u ovakvim slu~ajevima, odnosno, kako i sam naziv ka`e, sigurnost.

U pravnoj teoriji iskristalisale su se dve osnovne teorije koje poku{avaju da odrede pravnu prirodu osiguranja. To su teorija od{tete i teorija prestacije .

Prema teoriji od{tete , kao {to i sam naziv govori, osnovni cilj svakog ugovora o osiguranju jeste naknada {tete. Pomenuta teorija nalazi svoje opravdanje kada su u pitanju imovinska osiguranja, ali se nikako ne mo`e prihvatiti kod osiguranja lica.

Prema teoriji prestacije , osnov ugovora o osiguranju su prestacije ugovornih strana, odnosno obaveza osiguranika da pla}a premiju osiguranja, s jedne strane, i obaveza osigurava~a da plati naknadu iz osiguranja po ostvaranju osiguranog slu~aja, s druge strane. Predstavnici ove teorije, tako|e, idu u krajnost negiraju}i princip obe{te}enja kao bitan element ugovora o osiguranju, ~ak i kada su u pitanju imovinska osiguranja. Njihov je stav da ugovor o osiguranju mo`e da ima obe-{te}enje samo kao svoj motiv, a nikako kao osnov ugovornih obaveza.

Isklju~ivost navedenih teorija ne dozvoljava njihovu op{tu prihva}enost na sve vrste osiguranja. Naime, prema vladaju}em shvatanju potrebno je da se prilikom de-finisanja postavi razlika izme|u imovinskog i li~nog osiguranja i to prema principu obe{te}enja, koji je karakteristi~an za imovinska osiguranja. Prema tome, pravnu prirodu imovinskih osiguranja mogu}e je objasniti teorijom od{tete, dok teorija pre-stacije nalazi svoju primenu u obja{njenju pravne prirode li~nih osiguranja.

2.    Pojam ugovora o osiguranju i izvori prava

Ugovor o osiguranju je ugovor kod kojeg se jedna ugovorna strana – ugova-ra~ osiguranja – obavezuje da plati odre|enu premiju osiguranja, prema uslovima utvr|enim ugovorom, dok se druga ugovorna strana – osigura~ – obavezuje da ukoliko nastupi doga|aj koji predstavlja osigurani slu~aj isplati ugovara~u osiguranja (osiguraniku ili nekom tre}em licu) naknadu, odnosno ugovorenu svotu ili da u~ini ne{to drugo.

Navedena definicija ugovora o osiguranju upu}uje na zaklju~ak da, u zavisnosti od vrste osiguranja, obaveza osigura~a mo`e biti trojaka. U slu~aju imovinskih osiguranja koja za svrhu imaju naknadu {tete, obaveza osigura~a je isplata na

Tamara Salaj: Pojam, pravna priroda i dejstva ugovora o osiguranju knade iz osiguranja. Kod li~nih osiguranja za koja je karakteristi~no da nemaju obe{te}uju}i karakter osigura~ ispla}uje ugovorenu svotu. Osim toga, osigura~ }e biti du`an “da u~ini ne{to drugo”, ukoliko je ugovorom predvi|eno da }e {tetu nadoknaditi u naturi ili da }e osiguranika braniti od od{tetnih zahteva tre}ih lica koja nemaju osnova, kada je re~ o osiguranju od odgovornosti.

• a)    Lica kod ugovora o osiguranju

Ugovorne strane kod ugovora o osiguranju su osigura~ i ugovara~ osiguranja, ali se pored njih kod ugovora o osiguranju ~esto pojavljuju i druga lica, i to: osiguranik, korisnik osiguranja, osigurano lice, o{te}eno lice itd.

Ukoliko ugovara~ osiguranja zaklju~uje ugovor o osiguranju u svoje ime i za svoj ra~un, on se u tom slu~aju pojavljuje ujedno i kao osiguranik.

U slu~aju kada ugovara~ osiguranja zaklju~i ugovor u svoje ime, a za tu| ra-~un, dolazi do razdvajanja, na jednoj strani, ugovara~a osiguranja kao ugovorne strane koja preuzima obaveze iz ugovora, dok se sa druge strane nalazi osiguranik kao lice kome pripadaju prava iz ugovora, obzirom da je ugovor zaklju~en za njegov ra~un.

U oblasti osiguranja `ivota, pored osigura~a, ugovara~a osiguranja i osigura-nika, pojavljuje se i korisnik osiguranja (npr. kod osiguranja za slu~aj smrti).

U oblasti osiguranja `ivota, osiguranja od posledice nesre}nog slu~aja i kada je re~ o osiguranju od odgovornosti, pojavljuje se i tzv. osigurano lice. Osigurano lice je lice u vezi sa ~ijim `ivotom, telesnim integritetom ili odre|enom radnjom se zaklju~uje ugovor o osiguranju. Ono mo`e, ali ne mora biti, ugovara~ osiguranja.

Kada je re~ o osiguranju od odgovornosti, mo`e se pojaviti i tzv. o{te}eno tre}e lice koje u vezi sa nastupelim osiguranim slu~ajem ima pravo da od osigura-~a zahteva isplatu naknade pretrpljene {tete za koju je odgovoran osiguranik.

• b)    Izvori prava

  Ugovor o osiguranju je kod nas detaljno regulisan Zakonom o obligacionim odnosima iz 1978. godine, s tim {to se odredbe ovog zakona ne primenjuju kod plovidbenih osiguranja, osiguranja potra`ivanja i poslova reosiguranja. Plovidbena osiguranja regulisana su Zakonom o pomorskoj i unutra{njoj plovidbi, kada je re~ o pomorskoj plovidbi, a u slu~aju vazdu{ne plovidbe delimi~no Zakonom o obligacionim i osnovnim materijalno-pravnim odnosima u vazdu{noj plovidbi, a u ostalom delu primenjuje se Zakon o pomorskoj i unutra{njoj plovidbi. Zakon o osiguranju imovine i lica reguli{e izvesna pitanja o obaveznim osiguranjima. Pored zakonskih izvora, kao zna~ajan izvor prava egzistiraju i op{ti i posebni uslovi osiguranja, a u pomorskom osiguranju i obi~aji i uzanse.

3.    Pravna priroda ugovora o osiguranju

[to se ti~e me|unarodnih izvora prava osiguranja svakako su najva`niji autonomni izvori, i to: Jork-Antverpenska pravila, Incoterms pravila, Loydova polisa, nova engleska polisa Instituta pomorskih osigurava~a.

Najve}i broj odnosa osiguranja nastaje na osnovu ugovora o osiguranju koji se zaklju~uje izme|u osigura~a i osiguranika, i to bilo da je re~ o dobrovoljnom ili obaveznom osiguranju. S druge strane, izvesni broj odnosa osiguranja nastaje automatski na osnovu zakona kada se steknu zakonom predvi|ene okolnosti.

• a.    Odnos ugovora o osiguranju i drugih ugovora

Ugovor o osiguranju sadr`i odre|ene dodirne ta~ke sa nekim drugim obliga-cionopravnim ugovorima, ali istovremeno sadr`i i bitne razlike koje ga defini{u kao zaseban, samostalan ugovor. Stoga je, pre nego {to se pristupi utvr|ivanju njegove pravne fizionomije, potrebno razgrani~iti ugovor o osiguranju od ostalih obligacionopravnih i privrednih ugovora, utvrditi dodirne ta~ke, ali i elemente po kojima se oni bitno razlikuju.

Osiguranje i igre na sre}u

Pojedini pravni pisci, kao i pojedini zakonici poput Francuskog gra|anskog zakona i SGZ, svrstavali su ugovor o osiguranju u igre na sre}u. Element koji je zajedni~ki za ugovor o osiguranju i igre na sre}u, i koji na prvi pogled mo`e da nas navede da poistovetimo ove ugovore, jeste neizvesnost nastupanja nekog do-ga|aja. Me|utim, ono po ~emu se ugovor o osiguranju razlikuje od igara na sre}u jeste pre svega cilj ovog ugovora. Naime, dok je cilj igara na sre}u da se nastupanjem neizvesnog doga|aja ostvari dobit, cilj osiguranja je za{tita od rizika, odnosno otklanjanje posledica neo~ekivanog doga|aja.

Osiguranje i {tednja

Ono {to povezuje osiguranje i {tednju jeste nastojanje da se obezbedi jedna ekonomska potreba u budu}nosti. Karakteristike {tednje naro~ito su izra`ene kod li~nog osiguranja kod kojeg postoji obaveza osigurava~a da jedan deo sredstava uvek dr`i u posebnom pravnom re`imu na raspolaganju za potrebe osiguranika, dok osiguranik mo`e tra`iti otkupnu vrednost polise. Za {tednju je karakteristi~no da se sredstva koja su data na {tednju uvek mogu podi}i i upotrebiti u bilo koju svrhu. To, me|utim, nije slu~aj kod imovinskih osiguranja gde se pravo na naknadu iz osiguranja sti~e tek nastupanjem osiguranog slu~aja i kod kojeg se sredstva moraju upo-trebiti za otklanjanje {tetnih posledica koje su prouzrokovane tim doga|ajem.

Osiguranje i jemstvo

Postoje shvatanja da osiguranje u sebi sadr`i elemente jemstva. Razlika je, me|utim, u tome {to je jemstvo akcesorne prirode, vezano za obavezu glavnog du-`nika, dok je obaveza osigura~a samostalna, obzirom da osigura~ ispunjava sop-stvenu obavezu.

Osiguranje i do`ivotna renta

Ugovorom o do`ivotnoj renti konstitui{e se obaveza jednog ugovara~a da u odre|enim vremenskim razmacima ispla}uje odre|ene iznose u vidu rente. Kod osiguranja lica postoji mogu}nost da se ugovori da se naknada iz osiguranja ispla-}uje u vidu rente. Razlika je u tome {to osiguranik osigura~u uvek upla}uje odre-|eni nov~ani iznos, dok primalac izdr`avanja mo`e da davaocu prenese u svojinu i odre|ene stvari, a ne samo sumu novca, a isto tako davalac mo`e da daje rentu, bilo u novcu bilo u stvarima.

• b.    Pravne osobine ugovora o osiguranju

Odre|ivanje pravnih osobina ugovora o osiguranju je od izuzetnog zna~aja, budu}i da od ovih kvalifikacija zavisi i to koje }e se grupe zakonskih odredbi pri-menjivati na ovaj ugovor.

• 1)    Ugovor o osiguranju kao dvostrano obavezni ugovor

Ugovor o osiguranju se svrstava u dvostrano obavezne ugovore jer se njime konstitui{u obaveze za obe ugovorne strane. Osnovna obaveza osiguranika je pla}anje premije osiguranja, dok je glavna obaveza osigura~a da snosi posle-dice ostvarivanja odre|enog rizika. Obaveze ugovornih strana su uzajamno povezane. Pojedini autori u delu u kome obja{njavaju sinalgmati~nu prirodu ugovora o osiguranju polaze od toga da je osigura~eva obaveza u momentu sklapanja ugovora nesporna. U pitanju je preuzimanje garancije od rizika, dok prestacija, odnosno naknada iz osiguranja zavisi od budu}eg neizvesnog doga|aja. Nasuprot ovom, postoje i mi{ljenja koja dovode u sumnju tvrdnje o sinalgmati~nosti ugovora o osiguranju polaze}i od toga da je prestacija osigura~a pod odlo`nim uslovom, te ukoliko se odlo`ni uslov ne ispuni, nema obaveze prestacije za osi-gura~a . Navedeno shvatanje je neprihvatljivo budu}i da postojanje ugovora ne zavisi od nastupanja neizvesnog doga|aja.

Obzirom da je ugovor o osiguranju dvostrano obavezni ugovor na isti }e se u praksi primenjivati zakonske odredbe koje va`e za sinalgmat~ne ugovore, {to zna~i da neispunjenje obaveze jedne strane daje pravo drugoj strani da istakne prigovor neispunjenja, ali jedna ugovorna strana ne mo`e da tra`i ispunjenje obaveze druge strane ako sama nije ispunila svoju ugovornu obavezu, a tako|e postoji i mogu}nost da se tra`i raskid ugovora zbog neizvr{enja. Navedena pravila konkre-tizovana su odredbama zakona koje reguli{u ugovor o osiguranju. Tako je ~lanom 913. ZOO predvi|eno da u slu~aju da premija ne bude pla}ena o dospelosti, ugovor }e prestati po samom zakonu istekom roka od trideset dana od kada je osigu-ra~ obavestio osiguranika da je premija dospela.

• 2)    Formalizam ugovora o osiguranju

U na{oj pravnoj teoriji postoji spor oko pitanja da li je ugovor o osiguranju formalan ili neformalan ugovor. Pojedini pravni pisci isti~u da ZOO uvodi princip formalnosti ugovora o osiguranju .¹ Naime, ~lanom 901. pomenutog zakona je predvi|eno da je ugovor o osiguranju zaklju~en kada ugovara~i potpi{u polisu osiguranja ili listu pokri}a . Analizom citirane zakonske odredbe izvla~imo zaklju-~ak da je za punova`nost ugovora o osiguranju neophodna pismena forma , u suprotnom, isti ne}e proizvoditi pravna dejstva. Pravilo o formalnosti ugovora o osiguranju nije, me|utim, apsolutnog karaktera, jer od njega postoje tri bitna izuzetka :

• 1.    Odstupanja koja predvi|a sam zakon kada }e se ugovor smatrati punova-`nim iako ugovara~i nisu potpisali polisu ili listu pokri}a. ^lan 901. st. 2. i 3. ZOO predvi|a da u slu~aju ako je osigura~u u~injena pismena ponuda za zaklju~enje ugovora sa svim bitnim elementima, a on je u roku od osam dana (odnosno trideset dana ukoliko je potreban lekarski pregled) ne odbije, smatra}e se da je prihvatio ponudu i da je ugovor zaklju~en. ^lanom 903. ZOO predvi|ena je mogu}nost da se uslovima osiguranja predvide slu~ajevi u kojima ugovorni odnos nastaje samim pla}anjem premije.

• 2.    Mogu}nost odstupanja od pravila da ugovor o osiguranju mora da bude za-klju~en u pismenoj formi postoji i u slu~ajevima kada je to u nesumnjivom interesu osiguranika (~l. 900. st. 2. ZOO).

• 3.    Tre}e odstupanje predvi|a op{te pravilo predvi|eno ~l. 73. ZOO. Primenje-no na ugovor o osiguranju dovodi do zaklju~ka da }e se ugovor o osiguranju koji je izvr{en od strane ugovornika smatrati punova`nim iako nije sa~injen u zahtevanoj formi, osim ukoliko iz cilja zbog koga je forma propisana ne proizilazi {to drugo.

Navedeni izuzeci naveli su pojedine autore na zaklju~ak da je ugovor o osiguranju neformalan ugovor jer se mo`e zaklju~iti konkludentnom radnjom, kao i jednostranim pla}anjem premije osiguranja. ²

Pojedini teoreti~ari isti~u da je princip formalnosti koji je uveden ZOO, prema domenu materije u kome se primenjuje, i prema mogu}nosti raznih odstupanja u njegovoj primeni, ipak princip sa dosta ograni~enom primenom . Ovo imaju}i u vidu da se ZOO ne primenjuje na plovidbena osiguranja, na osiguranje potra`ivanja, kao i na reosiguranje {to zna~i da u ovim oblastima va`i princip kon-sensualnosti ugovora o osiguranju.

U slu~aju kada je ugovor o osiguranju formalan na njega se primenjuju op-{ta zakonska pravila koja va`e za formalne ugovore. To bi zna~ilo da odre|ena forma mora biti ispo{tovanja i za sve kasnije izmene i dopune ugovora, kasnije usmene dopune o sporednim ta~kama punova`ne su ukoliko to nije protivno cilju zbog koga je forma ustanovljena, dopu{tene su i kasnije usmene pogodbe kojima se smanjuju obaveze ugovornika, u na~elu, postoji mogu}nost raskida ugovora i neformalnim sporazumom.

• c.    Aleatornost ugovora o osiguranju

Mi{ljenja pravnih teoreti~ara u pogedu ove osobine ugovora o osiguranju su podeljena. Jedan broj autora ugovor o osiguranju smatra za aleatoran ugovor, dok drugi u njemu vide komutativan ugovor.

Ono {to je karakteristi~no za aleatorne ugovore je to da u momentu zaklju-~enja ugovora nisu poznate visina i uzajamni odnos prestacija ugovornih strana , naime, od nastupanja neizvesnog slu~aja zavisi da li }e i u kojoj visini neka ugovorna strana ne{to dobiti ili izgubiti . Tako se zaklju~ak o aleatornoj prirodi ugovora o osiguranju izvodi na osnovu ~injenice da u momentu sklapanja ugovora ugovara~ osiguranja ne zna da li }e izgubiti premiju koju je platio, ili }e dobiti naknadu iz osiguranja koja po svojoj visini znatno prema{uje visinu premije. Isto tako, ishod posla nije poznat ni osigura~u za koga je neizvesno da li }e naplatiti premiju bez obaveze da za nju pla}a bilo kakvu protivvrednost , ili }e morati da osiguraniku plati naknadu koja je znatno ve}a od premije koju je ostvario.

Protivnici shvatanja o aleatornoj prirodi ugovora o osiguranju isti~u kao argument da na strani osiguranika ne postoje bilo kakvi elementi neizvesnosti u pogledu ostvarivanja dobitka. Ukoliko se osigurani slu~aj ne ostvari osiguranik gubi premiju, ali njemu je ta ~injenica unapred bila poznata i na istu je pristao. Kada je re~ o osigura~u, isti~e se da zahvaljuju}i zakonu velikih brojeva elimini-{e aleu , te da je, posmatraju}i celokupno poslovanje, osigura~ uvek na dobitku. Iako je ova ~injenica ta~na, ukoliko posmatramo pojedina~an posao osiguranja, a {to je i jedino ispravno sa stanovi{ta pravne analize, osigura~ je u nesigurnoj poziciji jer nikada ne zna da li }e u konkretnom poslu ostvariti dobitak ili }e izgubiti. Samo u ovom slu~aju pojedini autori vide elemente aleatornosti u ugovoru o osiguranju.

• d.    Ugovor o osiguranju kao ugovor po pristupu (athezioni ugovor)

U savremenom dru{tvu ugovor o osiguranju se zaklju~uje masovno , a ~esto je potrebno posti}i i odre|enu brzinu prilikom njegovog zaklju~enja. Upravo zbog toga osigura~ nije u prilici da sa svakim osiguranikom ponaosob pregovara o svakoj pojedinoj ta~ki ugovora . Umesto toga, osigura~ kao ugovorna strana koja se profesionalno bavi osiguranjem, propisuje op{te uslove osiguranja za svaku oblast osiguranja, koje uslove osiguranik prilikom zaklju~enja ugovora prihvata, odnosno kojima pristupa. Pomenuti op{ti uslovi osiguranja predstavljaju standardizovanje odredbe kojima se reguli{u gotovo sva bitna pitanja ugovora o osiguranju , poput zaklju~enja ugovora, obaveza ugovornih strana, obimu pokrivenih rizika, na~inu pla}anja premije i sl. Po{to su op{tim uslo-vima osiguranja regulisane skoro sve bitne stavke, ugovornim stranama preostaje da prilikom zaklju~enja ugovora pregovaraju jedino o predmetu osiguranja i visini osigurane sume, visini premije i periodu na koji se ugovor zaklju~uje.

Obzirom na ovo njegovo svojstvo, na ugovor o osiguranju se primenjuju zakonska pravila koja va`e za athezione ugovore, a koja imaju za cilj da za{tite ekonomski slabiju stranu , u ovom slu~aju osiguranika. Tako }e se prilikom tuma~e-nja ovih ugovora primenjivati pravilo po kome se ugovor tuma~i u korist strane koja pristupa ugovoru, odnosno na {tetu one koja je sa~inila ugovorne odredbe. Isto tako va`i i pretpostavka da op{ti uslovi imaju dejstvo samo ako su prilikom zaklju~enja ugovora bili poznati strani koja pristupa. U slu~aju da osigura~, kori-ste}i se svojom ekonomski ja~om pozicijom, utvrdi za sebe odre|ena prava na {tetu osiguranika, takve ugovorne odredbe }e ostati bez dejstva.

• e.    Ugovor o osiguranju je ugovor sa trajnim izvr{enjemobaveza (sukcesivan ugovor)

Karakteristi~no za ovaj ugovor je da se ispunjenje obaveze ugovornih strana prote`e na jedan du`i period vremena. Ta~no je da se obaveza osiguranika mo`e sastojati u pla}anju jednokratne premije osiguranja, a obaveza osigura~a u davanju jednokratne naknade iz osiguranja. Me|utim, ono {to je bitno za kvalifikaciju ugovora o osiguranju kao sukcesivnog ugovora jeste da se ugovorne strane obavezuju za odre|eni period vremena. Premija koju pla}a osiguranik odgovara vremenu trajanja pokri}a, dok je osigura~ sa svoje strane obavezan da za sve vreme trajanja osiguranja iz rezervi koje obrazuje isplati naknadu ukoliko nastupi osigurani slu~aj . Mo`e se zaklju~iti da se obaveze ugovornih strana raspore|uju na celo vreme trajanja ugovora.³

Iz ove osobine ugovora proisti~e primena zakonskih odredbi o promenjenim okolnostima, zatim mogu}nost da se ugovori koji su zaklju~eni na odre|eno vre-me po isteku toga vremena obnavljaju putem tacita reconductio , u slu~aju raskida ugovora pravan dejstva raskida va`e samo za budu}nost.

• f.    Ugovor o osiguranju kao ugovor robnog prometa

ili ugovor gra|anskog prava

U zavisnosti od toga ko se pojavljuje u svojstvu osiguranika, priroda ugovora o osiguranju mo`e biti dvojaka. U slu~aju kada se ugovor zaklju~uje sa privred- nopravnim subjektom, ugovor o osiguranju spada u ugovore robnog prometa, u suprotnom, kada osiguranik nije privredni subjekt, u pitanju je ugovor gra|anskog prava.

Odre|ivanje ugovora o osiguranju kao posla robnog prometa ili ugovora gra-|anskog prava od zna~aja je u praksi za primenu op{tih pravila privrednog ili gra-|anskog prava, kao i za odre|ivanje sudske nadle`nosti.

• g.    Ugovor o osiguranju kao ugovor me|usobnog

4.    Osnovni elementi ugovora o osiguranju

poverenja ( Uberrimae fidei )

Na~elo savesnosti i poverenja je karakteristi~no za ugovore uop{te, a ne samo za ugovor o osiguranju. Me|utim, ovim se `eli ista}i da je ovo svojstvo, koje se pretpostavlja kod svih ugovora, kod ugovora o osiguranju posebno nagla{eno. S obzirom na naro~iti zna~aj savesnosti i po{tenja kod ugovora o osiguranju, povrede ovog na~ela je potrebno i stro`ije ceniti.4

Na~elo savesnosti i po{tenja konkretizuje se u nizu obaveza ugovornih strana. Kada je re~ o osiguraniku to je slu~aj sa njegovom obavezom da u momentu zaklju~enja ugovora prijavi ta~no i potpuno okolnosti od zna~aja za procenu rizika , da prijavi promenu rizika , da se stara da se osigurani slu~aj ne dogodi , da preduzme mere spasavanja , obezbedi dokaze itd. S druge strane, ovo svojstvo ugovora zahteva i odre|eni kvalitet u pona{anju osigura~a, naro~ito kada je re~ o proceni {tete i brzini isplate naknade iz osiguranja.⁵

• 1.    Rizik

Jedan od bitnih elemenata pravnog odnosa osiguranja jeste rizik. Rizik predstavlja mogu}nost nastupanja neizvesnog doga|aja koji ne zavisi od isklju~i-ve volje zainteresovanih lica i ~ije je osiguranje dopu{teno zakonom, javnim poretkom i moralom .⁶ U pojedinim slu~ajevima poistove}uje se rizik i osigurani slu~aj. Me|utim, izme|u ova dva pojma postoji velika razlika. Dok kod rizika govorimo samo o mogu}nosti nastupanja doga|aja, kod osiguranog slu~aja je taj doga|aj upravo nastupio.

U zakonu rizik je odre|en kao doga|aj s obzirom na koji se zaklju~uje osiguranje (osigurani slu~aj) i koji mora biti budu}i, neizvestan i nezavisan od is-klju~ive volje ugovara~a. Zakon, dakle, odre|uje rizik kao budu}i doga|aj. Treba, me|utim, napomenuti da je pod odre|enim uslovima mogu}e osiguranje do-ga|aja koji su se ve} ostvarili (putativan) rizik. U tom slu~aju zakon predvi|a da }e ako je ugovoreno da }e osiguranjem biti obuhva}en odre|eni period koji prethodi zaklju~enju ugovora, ugovor biti ni{tav ako je u ~asu njegovog za-klju~enja zainteresovanoj strani bilo poznato da se osigurani slu~aj ve} dogodio, odnosno da je ve} tada prestala mogu}nost da se on dogodi. .

Da bi rizik bio podoban za osiguranje potrebno je da se steknu odre|eni pravno relevantni uslovi:

• a)    Mogu}nost nastupanja doga|aja

Doga|aj koji je obuhva}en osiguranjem mora biti mogu}, a {to je u skladu sa op{tim pravilom obligacionog prava po kome ugovor ~iji je predmet nemogu} ne proizvodi pravno dejstvo.

• b)    Neizvesnost

Bitno obele`je rizika, ali i osiguranja uop{te, jeste neizvesnost. Pokrivanje rizika za koji se pouzdano zna da }e se ostvariti u odre|eno vreme bilo bi suprotno aleatornoj prirodi ugovora o osiguranju, kao i protivno javnom poretku i moralu. Stoga zakon, u skladu sa re{enjima iz uporednog prava, predvi|a da je ugovor o osiguranju ni{tav ako je u ~asu njegovog zaklju~enja ve} nastao osigurani slu~aj, ili je bio u nastupanju, ili je bilo izvesno da }e nastupiti, ili ako je ve} tada prestala mogu}nost da on nastane.

• c)    Nezavisnost od isklju~ive volje zainteresovanih lica

Obaveza iz ugovora o osiguranju za osigura~a nastaje uvek ukoliko je osigurani doga|aj nastao usled slu~aja. Ukoliko je taj doga|aj prouzrokovan isklju~ivom voljom ugovorne strane, za nju }e rizik izgubiti svojstvo neizvesnosti. Me|utim, uticaj ~ovekove volje se ne mo`e u potpunosti isklju~iti. Ono {to je mogu}e, to je da se odredi do koje je mere dozvoljena intervencija volje u ostvarenju osiguranog slu~aja. Bitno je da uticaj volje nije isklju~ivo doprineo prouzrokovanju osiguranog slu~aja.

Postoje razli~iti stepeni volje koji povla~e razli~ite reperkusije na osiguranje. Po pravilu, zla namera je uvek isklju~ena iz osiguranja, lak{i oblici nepa`nje se uglavnom pokrivaju osiguranjem, {to se, pak, grube nepa`nje ti~e, ona se ponekad izjedna~ava sa nepa`njom, dok u drugim slu~ajevima to nije slu~aj.

Naravno, da bi se moglo smatrati da postoji uticaj volje na ostvarivanje rizika, potrebno je da postoji uzro~na veza izme|u pona{anja zainteresovanog lica i nastanka osiguranog slu~aja.

• d)    Dopu{tenost rizika

Rizik mora biti dopu{ten zakonom, javnim poretkom i moralom.

Ograni~enje rizika

U interesu pravne sigurnosti potrebno je ta~no utvrditi koji se rizici pokrivaju osiguranjem. Ova odre|ivanja se vr{e uglavnom ugovorom o osiguranju, ali i zakonom. Zakonom predvi|ena ograni~enja rizika idu u dva pravca. Pre svega, zakonom se odre|uju uslovi koje mora da ispunjava odre|eni rizik da bi uop{te mogao da bude obuhva}en ugovorom o osiguranju. S druge strane, zakonom se i taksativno nabrajaju rizici ~ije je osiguranje isklju~eno. Unutar ovih zakonom pred-vi|enih ograni~enja, ugovorne strane su slobodne da ugovorom odrede koji }e rizici biti njime obuhva}eni.

Kada je re~ o osiguranju imovine, zakonom je isklju~ena odgovornost osigu-ra~a u pogledu {tete koja je prouzrokovana namerom ili prevarom osigurani-ka, odnosno ugovara~a osiguranja, {tete koja je posledica nedostatka osigurane stvari , {tete koje su posledica ratnih i politi~kih rizika.

U slu~aju osiguranja lica, zakonom se uglavnom isklju~uju rizici svesnog sa-moubistva osiguranika, namernog ubistva osiguranika, namernog prouzrokova-nja nesre}nog slu~aja , nastupanje smrti ili nesre}nog slu~aja usled ratnih operacija.

• a) Osigurani slu~aj

Osigurani slu~aj predstavlja ostvarenje rizika koji je pokriven osiguranjem. Drugim re~ima, osigurani slu~aj je ostvareni rizik . Naime, dok se pod rizikom podrazumeva mogu}nost nastupanja odre|enog doga|aja, osigurani slu~aj predstavlja realizovani doga|aj.⁷ Ne{to preciznije re~eno, osigurani slu~aj je doga-|aj koji je unapred odre|en ugovorom o osiguranju ili zakonom i ~ije nastupanje povla~i glavnu obavezu osigura~a, odnosno isplatu naknade iz osigura-nja. ⁸ Stoga se osigurani slu~aj pojavljuje kao neka vrsta predvi|ene dospelosti glavne obaveze osigura~a .⁹ Osigurani slu~aj, me|utim, povla~i i odre|ene obaveze na strani osiguranika, kao {to je prijava njegovog nastupanja, preduzimanje mera spasavanja itd.

Nastupanje osiguranog slu~aja ne mora nu`no da zna~i i promenu posto-je}eg stanja. Tako, kao {to je to na primer slu~aj kod osiguranja lica, produ`enje postoje}eg stanja, bez ikakvih spoljnih promena, tako|e predstavlja nastupanje osiguranog slu~aja (npr. do`ivljenje odre|enih godina starosti).

Kada je re~ o imovinskim osiguranjima uobi~ajeno je da se osigurani slu~aj ~esto naziva “{tetni doga|aj”. Me|utim, nastupanje {tetnog slu~aja, ~ak i kada je re~ o promeni postoje}eg stanja, ne mora uvek da zna~i i nastupanje {tetnih posle-dica (npr. osiguranje za slu~aj ro|enja osobe).

Osigurani slu~aj je potrebno razlikovati i od predmeta osiguranja. Naime, dok je predmet osiguranja predmet na koji se ono odnosi, dotle osigurani slu~aj predstavlja promenu ili produ`enje stanja predmeta osiguranja.

• 1.    Vreme i mesto nastupanja osiguranog slu~aja

Da li }e za osigura~a nastupiti obaveza iz ugovora o osiguranju zavisi od vremena i mesta nastupanja osiguranog slu~aja. Drugim re~ima, osigurani slu-~aj mora da se dogodi za vreme trajanja pokri}a osiguranja. Izraz “nastupanje osiguranog slu~aja” nije precizan i mogu}e je da se pojave odre|ene te{ko}e u njegovom tuma~enju koje za sobom povla~e i va`ne prakti~ne posledice. Potencijalni problem je u tome {to postoji mogu}nost da se momenat nastupanja uzroka jednog doga|aja, samo njegovo nastupanje, kao i momenat ostvarivanja posledica koje on proizvodi vremenski ne poklapaju, te da neki od njih budu obuhva}eni periodom osiguranja, a neki ne. Postoje shvatanja da je relevantan uzrok doga|aja, a ne posledica, te da }e osigura~ biti u obavezi ukoliko je uzrok nastao u vremenu i mestu koji su pokriveni osiguranjem, bez obzira da li je u tom vremenu i mestu nastupila i posledica.¹⁰ Po drugom shvatanju merodavno je vreme kada je nastala {teta, a ne vreme kada je nastao uzrok te {tete, odnosno vreme kada je utvr|ena {teta i njena visina.¹¹

Mesto nastupanja osiguranog slu~aja tako|e je bitno jer }e osigura~ biti u obavezi samo ukoliko je osigurani slu~aj nastupio u mestu odre|enom u ugovoru o osiguranju.

Vezano za problematiku vremena i mesta nastupanja osiguranog slu~aja pojavljuje se princip tzv. nedeljivosti osiguranog slu~aja . U teoriji je zastupljeno shvatanje da princip nedeljivosti obuhvata komponente vremenske i stvarne nede-ljivosti. U vremenskom pogledu to bi zna~ilo da je osigurani slu~aj pokriven osiguranjem i onda kada je nastupio neposredno pred kraj perioda osiguranja, pa je trajao izvesno vreme i prestao po isteku perioda osiguranja. U stvarnom pogledu nedeljivosti osiguranog slu~aja podrazumeva se da su jednim osiguranim slu~a-jem obuhva}ene sve one {tete koje su neposredna posledica inicijalnog uzroka.¹²

• c. Suma osiguranja

Suma osiguranja je suma novca predvi|ena zakonom ili ugovorom o osiguranju koja predstavlja gornju granicu osigura~eve obaveze .¹³ Zna~aj ovog instituta ogleda se u tome {toje suma osiguranja najve}i iznos koji je osigura~ du`an da plati osiguraniku kada nastupi osigurani sl~aj .¹⁴ Pored toga, suma osiguranja je i jedan od ~inilaca na osnovu koga se odre|uje visina premije . Suma osiguranja se pojavljuje u svim vrstama osiguranja, ali je njen zna~aj u pojedinima od njih posve razli~it.

• a)    Osiguranje lica

Najve}i zna~aj suma osiguranja ima u oblasti osiguranja lica gde je ona jednaka naknadi koju osigura~ ispla}uje kada nastupi osigurani slu~aj. Ona u ovoj grani osiguranja predstavlja isklju~ivo merilo obima osigura~eve obaveze. Upravo zbog ove zna~ajne uloge suma osiguranja lica predstavlja bitan elemenat ugovora . Njena visina se utvr|uje sporazumno izme|u osiguranika i osigura~a ili zakonom.

• b)    Imovinska osiguranja

Kod imovinskih osiguranja suma osiguranja tako|e predstavlja gornju granicu osigura~eve obaveze, s tim {to ona ne mora da bude jednaka naknadi iz osiguranja kao {to je to slu~aj kod osiguranja lica. Ona je ovde jedan od ~i-nilaca za izra~unavanje naknade iz osiguranja. Pored nje , na visinu naknade uti~u i vrednost stvari, kao i visina {tete. Suma osiguranja kao gornja granica osigura~eve obaveze ne mora uvek da bude dostignuta. S obzirom na ulogu koju ima u ovoj vrsti osiguranja, suma osiguranja ovde ne predstavlja bitan elemenat ugovora nego samo naturalia negotti , {to zna~i da je i bez nje ugovor pravno valjan. Ukoliko se suma osiguranja ne odredi ugovorom, vrednost osigurane stvari }e se smatrati sumom osiguranja.

Postoji tesna veza izme|u sume osiguranja i vrednosti osigurane stvari, odnosno vrednosti osiguranog interesa.15 Naime, suma osiguranja ne sme biti ve}a od vrednosti osiguranog interesa, odnosno vrednosti osigurane stvari u momentu zaklju~enja ugovora. U vezi sa ovim pojavljuju se pojmovi punog osiguranja, po-dosiguranja i nadosiguranja (ili osiguranja iznad vrednosti).

O punom osiguranju govorimo u slu~aju kada se suma osiguranja i vrednost osiguranog interesa podudaraju. Nadosiguranje ili osiguranje iznad vrednosti je slu~aj kada je suma osiguranja ve}a od vrednosti osigurane stvari. S obzirom na princip obe{te}enja, kao osnovni princip u imovinskom osiguranju, u slu~aju na-dosiguranja osiguranik }e mo}i da ostvari naknadu samo u visini nastale {tete. O podosiguranju je re~ kada je suma osiguranja manja od vrednosti osigurane stvari, odnosno kada neka stvar nije osigurana na svoju punu vrednost. U ovom slu~a-ju naknada }e se izra~unati po principu proporcionalnosti, imaju}i u vidu sumu osiguranja, vrednost stvari i visinu {tete.

Kao {to je napred ve} pomenuto, i kod imovinskih osiguranja suma osiguranja predstavlja gornju granicu osigura~eve obaveze . Ovo pravilo, me|utim, trpi izuzetke kada je re~ o tro{kovima koji su u~injeni u cilju spasavanja , spre~a-vanja nastupanja osiguranog slu~aja. Osigura~ je du`an da naknadi ove tro{ko-ve i onda kada oni zajedno sa naknadom {tete prema{uju sumu osiguranja.

• c)    Osiguranje od odgovornosti

Kod osiguranja od odgovornosti suma osiguranja ima specifi~nu ulogu. Ona, za razliku od imovinskog osiguranja, nije u vezi sa vredno{}u osigurane stvari. Naime, vrednost osigurane stvari ovde nije mogu}e ni utvrditi, jer nije mogu}e unapred znati kolika }e {teta nastati usled prouzrokovanja {tete tre}em licu. Suma osiguranja se ovde odre|uje na bazi pretpostavke o visini {tete koja drugome mo`e da bude naneta. Isklju~ena je primena pravila koja va`e za podosiguranje i nadosiguranje.

• d)    Premija osiguranja

5.    Predmet ugovora o osiguranju

Premija predstavlja jedan od bitnih elemenata ugovora o osiguranju. Naime, besplatno preuzimanje rizika od strane osigura~a bilo bi suprotno prirodi posla osiguranja. Pored toga, premija je i predmet osnovne obaveze jedne ugovorne strane, odnosno osiguranika . Pla}anje premije predstavlja protiv~inidbu osigura-nika nasuprot obavezi osigura~a. U skladu sa tim pojedini pravni pisci premiju od-re|uju kao svotu novca koju je osiguranik du`an da plati kao naknadu za iz-vr{enje obaveze osigura~a. <sup>16</sup> Postoje i sveobuhvatnije definicije premije koje su-blimi{u i osnov pla}anja premije, vreme i mesto pla}anja. Tako se premija odre-|uje i kao svota novca koju osiguranik, odnosno ugovara~ osiguranja, na osnovu ugovora ili zakona, upla}uje osigura~u sukcesivno, u odre|enim vremenskim razmacima dok traje odnos osiguranja, odnosno koji se ispla}uje odjednom, prilikom ili odmah po zasnivanju odnosa osiguranja.<sup>17</sup> Po jednoj drugoj definiciji premija je naknada koju osigura~ prima od osiguranika u zamenu za obe}anu prestaciju, od{tetu ili osiguranu svotu, ona je cena uz koju osigura~ preuzima teret rizika.<sup>18</sup> Stoga je ~est slu~aj da se premija naziva cenom rizika. Ovo odre|enje polazi od tesne povezanosti premije i rizika. Naime, premija mora uvek da bude srazmer-na te`ini rizika i vremenskom periodu u kome se rizik pokriva. Osim toga, premija se ponekad naziva i cenom osiguranja , imaju}i u vidu da na njenu visinu pored rizika uti~u i neki drugi elementi kao npr. suma osiguranja.

Postoje i definicije koje bi se obzirom na promenjene dru{tveno-ekonomske odnose mogle smatrati prevazi|enim. Tako se premija smatra za ulog, odnosno do- prinos osiguranika za organizovanje za{tite od rizika.19 Kriti~ari ovog shvatanja nagla{avaju da je potrebno da se razlikuju dve funkcije premije, a to su pravna i ekonomska. Sa ekonomskog gledi{ta premija bi se mogla objasniti kao ulog u stvaranju fonda za isplatu, ali je sa pravnog stanovi{ta neophodno premiju posma-trati kroz prava i obaveze ugovornih strana.

Prema na~inu pla}anja premije razlikuje se teku}a premija i miza. Teku}a premija se pla}a sukcesivno i po pravilu se obra~unava za period od godinu dana, dok se miza pla}a odjednom, za ceo period osiguranja.

Na~elo deljivosti premije

Na~elo deljivosti premije je pitanje koje je u uskoj vezi sa principom proporcionalnosti premije i rizika. Naime, postoji mogu}nost da rizik prestane da postoji pre isteka perioda osiguranja. U tom slu~aju se postavlja pitanje da li osi-gura~ ima pravo na celokupnu premiju ili je obavezan da vrati deo srazmer-no periodu u kome nije snosio rizik. Pitanje koje se u ovom slu~aju name}e je da li je premija deljiva ili nedeljiva. U na{em pravu je prihva}eno na~elo de-ljivosti premije, koje je konkretizovano kroz odredbe ZOO.

U pravnoj teoriji postoji neslaganje oko pitanja {ta je predmet ugovora o osiguranju. Imaju}i u vidu da je predmet bitan elemenat ugovora, odre|ivanje istog je od izuzetnog, kako teorijskog, tako i naro~ito prakti~nog zna~aja. Naime, od postojanja ili nepostojanja predmeta zavisi sudbina ugovora, zatim, od dopu{tenosti premeta zavisi i dopu{tenost ugovora.

U vezi sa ovom problematikom iskristalisale su se razli~ite teorije od kojih su najpoznatije slede}e:

• 1)    Teorija stvari, odnosno lica kao predmeta ugovora o osiguranju

Prema shvatanju pristalica ove teorije predmet ugovora o osiguranju ~ini osigurana stvar , odnosno osigurano lice . Drugim re~ima, to su stvari izlo`ene riziku kod imovinskog osiguranja, ili lica na ~iji se `ivot, smrt, invaliditet ugovara kod osiguranja lica . U prilog ove teorije isti~u se slede}i argumenti:

• –    Bez obzira da li osigura~ naknadu ispla}uje u novcu ili naturi, krajnji cilj osiguranja je naturalna restitucija;

• –    Stvar kao predmet ugovora je prihvatljiva i onda kada se vi{e ugovora odnosi na istu stvar, kao i kada je u pitanju tu|a stvar;

• –    Kod osiguranja lica predmet ugovora su li~na dobra kao {to su `ivot, zdravlje, radna sposobnost.

Protiv ovog shvatanja isti~e da stvari za sebe ne mogu biti predmet pravnog posla, ve} da one u pravnu sferu dolaze tek kroz obaveze lica. Tako|e se isti~e da ~ovek i ljudski `ivot ne mogu biti predmet ugovora.

• 2)    Teorija o interesu kao predmetu ugovora o osiguranju

Prema ovoj teoriji predmet ugovora o osiguranju je sam interes da se ne dogodi osigurani slu~aj i time spre~i imovinski gubitak. Pristalice ove teorije u obrazlo`enju svojih shvatanja polaze sa razli~itih gledi{ta. Prema jednima, interes kao predmet se zasniva na ideji potrebe kao bitnom pitanju osiguranja. Drugi, pak, shvataju interes kao jednu vezu moralnog karaktera izme|u ugovara~a osiguranja i osiguranika, odnosno lica od ~ijeg `ivota, zdravlja, telesnog integriteta zavisi ispunjenje osigura~evih obaveza.

Pomenuta teorija brani se slede}im argumentima:

• –    Interes predstavlja bitan elemenat kod imovinskog osiguranja jer se bez njega ne mo`e ni govoriti o {teti;

• –    [oma`no osiguranje mo`e da se objasni jedino sa gledi{ta ove teorije;

• –    Osiguranje tu|ih stvari u svoju korist mogu}e je objasniti jedino putem interesa.

Protivnici ove teorije isti~u da je inteers karakteristi~an samo za imovinska osiguranja, ali da isti ne predstavlja bitan element kod osiguranja lica. Ta-ko|e se navodi da pristalice ove teorije posredno prihvataju stvar kao predmet ugovora o osiguranju, jer i interes ima za predmet stvar.

• 3)    Teorija o riziku kao predmetu ugovora o osiguranju

Vivante, jedan od pobornika ove teorije, isti~e da je predmet ugovora o osiguranju rizik, odnosno verovatno}a nastupanja opasnosti koja ugro`ava imovinu. Prema Hemardu kod svakog osiguranja u prvi plan dolazi rizik i on treba da bude nezavisan elemenat, koji predstavlja jedinstven predmet osiguranja. Radi rizika se i zaklju~uje osiguranje.

Protiv ove teorije se navode slede}i argumenti:

• –    Rizik predstavlja bitan elemenat osiguranja, ali je apsurdno smatrati ga za predmet za{tite. Rizik je uslov, a ne predmet ugovora ;

• –    Rizik se u toku trajanja osiguranja mo`e menjati i voljom tre}ih lica, dok se predmet ugovora ne mo`e menjati na taj na~in.

• 4)    Teorija prestacije kao predmet ugovora o osiguranju

6.    Dejstva ugovora o osiguranju

Prema ovom shvatanju predmet ovog ugovora ~ine prestacije ugovornih strana koje su predmet njihovih ugovornih obaveza. Preciznije govore}i, to su u prvom redu premija i naknada iz osiguranja kao i ~itav niz sporednih obaveza . Glavne zamerke koje se stavljaju ovoj teoriji je da ne pravi dovoljnu razliku izme|u predmeta i osnova.

Dr Nikola Nikoli} povodom ove problematike navodi da su predmet svakog ugovora ugovorne obaveze, a da te obaveze imaju svoje predmete. “Osnovna je gre{ka ove teorije u tome {to one zapostavljaju ovaj momenat. One sve preska~u ovu osnovnu kariku u lancu ugovora i prelaze na predmet samih ugovornih obaveza, koji se javlja kao posebno pitanje i u okviru ~ijeg se re{avanja treba odlu~i-ti za jedno od izlo`enih shvatanja.”

Obaveze ugovornih strana

• a) Obaveze osigura~a

Ugovor o osiguranju stvara uzajamna prava i obaveze ugovornim stranama, odnosno osigura~u i osiguraniku. Radi detaljnije i sistemati~nije analize obaveze ugovornih strana je mogu}e hronolo{ki sistematizovati u tri grupe:

• 1.    Obaveze u momentu zaklju~enja ugovora o osiguranju;

• 2.    Obaveze u toku trajanja osiguranja;

• 3.    Obaveze kada nastupi osigurani slu~aj.

• 1.    Obaveze u momentu zaklju~enja ugovora

• a)    Obaveza prihvatanja ponude osiguranika

U pogledu zaklju~enja ugovora o osiguranju u na{em pozitivnom pravu u na-~elu je zastupljen princip autonomije volje, odnosno princip dobrovoljnosti, koji podjednako va`i za obe ugovorne strane.

Dono{enjem ZOO prestala je obaveza osigura~a da prihvati ponudu za za-klju~enje ugovora o osiguranju, a koja obaveza je bila predvi|ena tada va`e}im zakonom. Naime, ZOO predvi|a mogu}nost da osigura~ odbije ponudu iako ona ne odstupa od uslova pod kojima on vr{i predlo`eno osiguranje.

Pitanje je kako postupiti u slu~aju obaveznih osiguranja gde je osiguraniku zakonom nalo`eno da zaklju~i ugovor o osiguranju. Prema nekim mi{ljenjima re-{enje koje predvi|a pravo osigura~a da odbije ponudu za zaklju~enje ugovora bi u ovom slu~aju bilo neprihvatljivo.

• b)    Obave{tenje osiguranika o uslovima osiguranja i njihova predaja

• 2.    Obaveze osigura~a u toku trajanja osiguranja

Op{ti uslovi osiguranja imaju ogroman zna~aj kod posla osiguranja kao izvor prava. Me|utim, isti su ugovornog karaktera i obavezuju drugu ugovornu stranu samo ako su joj u momentu zaklju~enja ugovora bili poznati ili morali biti poznati. U cilju za{tite ugovorne strane koja im pristupa, zakonom je propisana obaveza da op{ti uslovi moraju biti objavljeni na uobi~ajeni na~in. Kada je re~ o ugovoru o osiguranju, zakon poja~ava ovu obavezu osigura~a, a sve u cilju za{tite osi-guranika i izbegavanja kasnijih eventualnih sporova. Naime, ZOO predvi|a da je osigura~ du`an upozoriti ugovara~a osiguranja da su op{ti i posebni uslovi osiguranja sastavni deo ugovora i predati mu njihov tekst, ako ti uslovi nisu od{tampani na samoj polisi . Izvr{enje ove obaveze osigura~a mora biti konsta-tovano na polisi.

• a)    Stvaranje i odr`avanje rezervi osiguranja

Osiguravaju}e organizacije se kao preduslov svog urednog poslovanja staraju o finansiranju i odr`avanju rezervi osiguranja. Pri rukovanju ovim sredstvima neophodno je voditi ra~una o likvidnosti i sigurnosti ovih sredstava. Sredstva osiguranja moraju se namenski tro{iti.

• b)    Preduzimanje mera prevencije i represije

Preduzimanje preventivnih mera, u principu, predstavlja obavezu osigurani-ka kojeg u slu~aju nepreduzimanja istih poga|aju odre|ene sankcije. I pored toga postoji mogu}nost da se ugovori obaveza osigura~a da preduzme neke preventivne mere, kao npr. da nabavi protivpo`arnu opremu.

• c)    Radnje u vezi sa polisom

Pravo je osiguranika da zahteva da mu se izda polisa ili neka druga isprava o osiguranju, odnosno da u slu~aju gubitka polise tra`i izdavanje njenog duplikata.

Ovim pravima osiguranika odgovaraju odre|ene obaveze osigura~a. Kada je re~ o osiguranju `ivota zakonom je predvi|ena obaveza osigura~a da zameni nestalu polisu ako mu se odnese punova`na sudska odluka kojom se nestala polisa ogla{ava neva`e}om, ali osigura~ mo`e da zameni nestalu polisu duplikatom i bez sudske odluke o amortizaciji, ako nije re~ o osiguranju u korist donosioca.

• 3)    Obaveze osigura~a kada nastupi osigurani slu~aj

• a)    Isplata naknade osiguranja ili osigurane sume

Ovom osnovnom obavezom osigura~a ostvaruje se smisao ugovora o osiguranju, odnosno dolazi do ispunjenja ekonomskog interesa osiguranika. U cilju za{tite interesa osiguranika zakonom su predvi|eni rokovi u kojima je osi-gura~ obavezan da izvr{i svoju ugovornu obavezu. ZOO predvi|a da je osigura~ du`an da isplati naknadu ili osiguranu sumu u ugovorenom roku koji ne mo`e biti du`i od 14 dana, ra~unaju}i od dana kada je osigura~ dobio obavetenje da se osigurani slu~aj dogodio. U ZPUP ovaj rok iznosi mesec dana od dana dostavljanja od{tetnog zahteva.

Navedene zakonske odredbe su imperativne prirode , {to zna~i da se zakonom predvi|eni rokovi ne mogu produ`avati, ali da je mogu}e njihovo skra-}ivanje u interesu osiguranika.

U pojedinim slu~ajevima po prirodi stvari potrebno je izvesno vreme da bi se utvrdilo postojanje osigura~eve obaveze i njena visina. U ovom slu~aju ZOO predvi|a da rok za ispunjenje osigura~eve obaveze po~inje te}i od momenta utvr|enja postojanja obaveze i njenog iznosa.

Ukoliko nije mogu}e da se sve ~injenice zna~ajne za utvr|ivanje postojanja i visine osigura~eve obaveze utvrde u roku dospelosti obaveze osigura~a, zakonom je predvi|eno pravo ovla{}enih lica da od osigura~a zahtevaju isplatu do tada utvr|enog iznosa njegove obaveze.

Prigovori osigura~a

Osigura~ kao du`nik naknade iz osiguranja mo`e ista}i prigovore protiv zah-teva poverioca ove naknade. Prigovori osigura~a mogu se odnositi na ~injenice koje isklju~uju ili umanjuju njegovu obavezu, ni{tavost ugovora, zastarelost, gubitak prava itd. Zakon otklanja dilemu prema kojim licima se navedeni prigovori mogu ista}i. ZOO je predvideo da je protiv zahteva donosioca polise, kao i zahte-va drugog lica koje se na nju poziva, osigura~ mo`e ista}i sve prigovore koje ima u vezi sa ugovorom prema licu sa kojim je zaklju~io ugovor o osiguranju.

Od navedenog pravila postoji izuzetak kada je re~ o zahtevima tre}ih lica kod osiguranja od odgovornosti, kao i nosilaca stvarnih prava na osiguranoj stvari. U ovim slu~ajevima osigura~ mo`e ista}i samo prigovore koji su nastali pre nego {to se osigurani slu~aj dogodio.

• b)    Tro{kovi spasavanja

Obaveza je osiguranika da preduzme neophodne mere u cilju spre~avanja nastupanja {tete kao i njenog smanjenja. Tro{kove koje bi osiguranik imao usled preduzimanja ovih mera snosi osigura~ pod uslovom da su ti tro{kovi bili nu`ni, opravdani i u srazmeri sa visinom {tete. Pomenute tro{kove osigura~ je du`an da naknadi i u slu~aju da oni prema{uju sumu osiguranja.

• b. Obaveze osiguranika

Obaveze osiguranika je tako|e mogu}e sistematizovati u tri grupe, i to prema kriterijumu vremena njihovog ispunjenja:

U zavisnosti od konkretnog slu~aja, kao i od vrste osiguranja , odre|uje se koje su to okolnosti od zna~aja za ocenu rizika. Ispunjenje ove obaveze osigu-ranika je u velikom broju slu~ajeva olak{ano postojanjem upitnika sastavljenih od strane osigura~a. Ovim upitnicima, a koje osiguranik popunjava prilikom zaklju-~enja ugovora, obuhva}ene su uglavnom sve bitne okolnosti. Naravno, to ne is-klju~uje obavezu osiguranika da osigura~a obavesti i o drugim okolnostima za koje mu je poznato da su od zna~aja, a koje nisu obuhva}ene upitnikom.

U pogledu op{tepoznatih ~injenica na{e zakonodavstvo prihvata re{enje koje je poznato i u uporednom pravu. Naime, osiguranik nema obavezu da prijavi notorne ~injenice koje su poznate osigura~u. ZOO predvi|a da se osigura~ kome su u ~asu zaklju~enja ugovora bile poznate ili mu nisu mogle ostati nepoznate okolnosti koje su od zna~aja za ocenu rizika, a koje je ugovara~ osiguranja neta~-no prijavio ili pre}utao, ne mo`e se pozivati na neta~nost prijave ili pre}utkivanje.

Kr{enje ove obaveze osiguranika

Posle zaklju~enja ugovora mo`e se utvrditi da osiguranik nije dao ta~ne podatke, odnosno da je pre}utao odre|ene okolnosti od zna~aja za ocenu rizika. U pogledu kr{enja ove obaveze osiguranika, ZOO pravi razliku izme|u namernog neta~nog prijavljivanja i nenamernog osiguranikovog propusta , a kao i ve}ina stranih zakona predvi|a posebna re{enja kada je re~ o osiguranju `ivota.

– U slu~aju kada je osiguranik namerno dao neta~nu prijavu zakon daje pravo osigura~u da zahteva poni{taj ugovora. Pravo je osigura~a da od nesavesnog osiguranika kojem je naknadio {tetu tra`i njen povra}aj. Tako|e, osigura~ ima pravo da zadr`i napla}enu premiju za ceo period u kome je zatra`io poni{tenje ugovora. Osigura~ je obavezan da u roku od tri meseca obavesti osiguranika da }e koristiti svoje pravo da tra`i poni{taj ugovora, u suprotnom ovo njegovo pravo prestaje. Naravno, u ovom slu~aju postoji i mogu}nost da osigura~ ostane pri ugovoru i tra`i naknadno pove}anje premije.

– U slu~aju kada je osiguranik namerno u~inio propust povodom prijave, zakon daje osigura~u mogu}nost da u roku od mesec dana od saznanja izjavi da raskida ugovor, ili pak da predlo`i da se premija pove}a srazmerno pove}anom riziku. Ugovor }e prestati istekom roka od 14 dana od kada je osigura~ saop{tio osi-guraniku izjavu o raskidu, odnosno od dana kada je osiguranik primio predlog za pove}anje premije, a isti nije prihvatio. U slu~aju raskida osigura~ je du`an da vrati deo premije koja otpada na vreme do kraja perioda osiguranja.

Ukoliko se osigurani slu~aj ve} dogodio osigura~ je du`an da plati naknadu, ali umanjenu srazmerno pla}enoj premiji i onoj koja je trebalo da bude pla}ena srazmerno pove}anom riziku.

– Zakon predvi|a posebna re{enja kada je u pitanju osiguranje `ivota. Ona se ogledaju u tome {to se ne pravi razlika izme|u savesnog i nesavesnog postupanja osi-guranika, kao i u tome {to je posledica ni{tavosti restitucija za obe ugovorne strane.

• b)    Obaveza pla}anja prve premije osiguranja

Osiguranik je obavezan da plati premiju na po~etku perioda na koji se odnosi. ZOO predvi|a da se premija pla}a u ugovorenim rokovima, a ako treba da se isplati odjednom pla}a se prilikom zaklju~enja ugovora. Od momenta uplate prve premije vezuje se, po pravilu, po~etak dejstva obaveze osigura~a.

• 2)    Obaveze osiguranika u toku trajanja osiguranja

• a)    Obaveza pla}anja premije osiguranja

Osnovna osiguranikova obaveza iz ugovora o osiguranju je svakako pla-}anje premije osiguranja. Obaveza pla}anja premije le`i na licu koje je osigura~u suprotna strana u ugovoru, odnosno na osiguraniku. Me|utim, postoji mogu}nost da se i druga lica jave kao zainteresovana za pla}anje premije, iako na njima ne le-`i obaveza u tom smislu. Stoga je zakonom predvi|eno da je osigura~ du`an da primi uplatu premije osiguranja od svih zainteresovanih lica.

Po pravilu, ugovorne strane sporazumno odre|uju vreme pla}anja premije, ali je u praksi naj~e{}i slu~aj da se premija pla}a unapred za odre|eni period.

U pogledu mesta pla}anja premije u teoriji su poznata dva re{enja. Princip donosivosti premije koji predvi|a da je osiguranik du`an da vodi ra~una o dospe-losti premije i da je donese osigura~u, a sa druge strane princip tra`ljivosti premije prema kome je osigura~ du`an da do|e osiguraniku i zatra`i isplatu dospele premije. Odredbe ZOO prihvataju princip tra`ljivosti premije, te predvi|aju da je me-sto pla}anja premije mesto gde osiguranik ima sedi{te, odnosno prebivali{te, ako ugovorom nije odre|eno drugo mesto.

• b)    Obaveza obave{tavanja osigura~a o promenama rizika

Okolnosti koje su od zna~aja za procenu rizika su od izuzetnog zna~aja za osigura~a jer se on upravo u zavisnosti od te`ine rizika opredeljuje da li ima interesa da zaklju~i ugovor o osiguranju, odnosno da odredi ve}u premiju. Otuda obaveza osiguranika da u momentu zaklju~enja ugovora navede ta~ne i potpune podatke o tim okolnostima. Me|utim, tu se navedena obaveza osigurani-ka ne zavr{ava. Ukoliko u toku trajanja ugovora do|e do promene okolnosti koje su od zna~aja za procenu rizika, osigura~ je du`an da o tome obavesti osigura~a. Ova obaveza osiguranika postoji ukoliko su novonastale okolnosti takve da u slu~aju da su iste postojale u momentu zaklju~enja ugovora, osi-gura~ ugovor ne bi ni zaklju~io, ili bi ga sklopio ali uz ve}u ugovorenu premiju. Osim toga, ove okolnosti moraju da budu trajnijeg karaktera .

Na{e zakonodavstvo reguli{e i situaciju pove}anja i smanjenja rizika, pri ~e-mu predvi|a razli~ita re{enja u zavisnosti od toga da li se osigurani slu~aj dogodio ili ne.

Pove}anje rizika

ZOO reguli{u}i uticaj pove}anja rizika na odnose osiguranika ne pravi razliku da li je do toga do{lo radnjom osiguranika ili bez njegove volje. S druge stra- ne, ZPUP stavlja naglasak ba{ na ovu razliku. U slu~aju da je do promene rizika do{lo nezavisno od volje osiguranika, ova okolnost ne}e imati uticaja na odnose ugovornih strana i njihove obaveze. I suprotno, ukoliko je do promene rizika do-{lo radnjom osiguranika, osigura~ se osloba|a obaveze naknade {tete.

I u pogledu pitanja koja je to promena okolnosti koja je relevantna, ova dva zakona nude razli~ita re{enja. ZPUP izdvaja sve promene koje su dovele do “znatnog pogor{anja rizika”. ZOO povodom ovog pravi razliku izme|u osiguranja imovine gde je od zna~aja svaka promena okolnosti koja mo`e biti od zna~aja za oce-nu rizika, i osiguranja lica gde je relevantna jedino okolnost da je rizik pove}an zato {to je osigurano lice promenilo zanimanje.

U pogledu roka, osiguranik je du`an da bez odlaganja obavesti osigura~a o promeni okolnosti koje su izazvane njegovim postupkom, odnosno ukoliko je do promene do{lo bez njegovog uticaja u roku od 14 dana od dana saznanja.

U slu~aju kada do|e do pove}anja rizika, osigura~ ima alternativu da raskine ugovor ili da ga odr`i na snazi uz pove}anje premije, s tim {to ova svoja prava mora da iskoristi u roku od mesec dana od kada je saznao za pove-}anje rizika.

Ukoliko je osigurani slu~aj nastupio u me|uvremenu, odnosno dok osi-gura~ jo{ nije saznao za pove}anje rizika ili dok jo{ nije iskoristio svoja prava u vezi sa tim, ZOO predvi|a da je u tom slu~aju osigura~ du`an da plati naknadu srazmerno umanjenu.

Smanjenje rizika

U slu~aju da se u toku trajanja ugovora okolnosti tako promene da do|e do smanjenja rizika, ZOO predvi|a da osiguranik ima pravo da tra`i smanjenje premije. ZPUP, kao i kod pove}anja, tako i kod smanjenja rizika izdvaja slu~aj kada do smanjenja rizika do|e radnjom osiguranika, a kada osigura~ nije du`an da vrati, odnosno smanji ugovorenu premiju.

• c)    Obaveza spre~avanja da nastupi osigurani slu~aj

Bez obzira na zaklju~eni ugovor o osiguranju, osiguranik je du`an da pre-duzme sve ugovorene, propisane, uobi~ajene mere kako do {tete ne bi do{lo . Pri tome, treba ista}i da }e osiguranikovo propu{tanje biti sankcionisano samo ukoliko je usled toga propusta nastupila ve}a {teta nego {to bi bila da su te mere preduzete. Propust osiguranika sankcionisan je time {to je obavezan da naknadi {tetu osigura~u, odnosno dolazi do smanjenja naknade iz osiguranja za iznos nastale ve}e {tete. Gubitak prava, usled propusta osiguranika, je izri~i-to zakonom zabranjen.

• 3)    Obaveze osiguranika kada nastupi osigurani slu~aj

• a)    Obaveza obave{tavanja osigura~a o nastupelom osiguranom slu~aju

Obaveza je osiguranika da osigura~u prijavi nastupanje osiguranog slu~aja, kao i niz drugih okolnosti u vezi sa slu~ajem. Koje su to okolnosti, kao i niz drugih pitanja u vezi sa prijavom, reguli{u op{ti uslovi osiguranja.

Po pravilu, interes je obe ugovorne starne da prijava usledi u {to kra}em roku. Za osigura~a kako bi {to pre preduzeo tehni~ke i pravne mere za ispunjenje svoje obaveze, dok je interes osiguranika da se {teta {to pre utvrdi kako bi ostva- rio naknadu iz osiguranja. Zakonom je predvi|eno da je osiguranik du`an da u od-re|enom roku prijavi nastupanje osiguranog slu~aja, pri ~emu se i ovde pravi izuzetak u pogledu osiguranja `ivota. Kada je re~ o osiguranju imovine, osiguranik je du`an da prijavi nastupeli osigurani slu~aj odmah, bez odlaganja, a najkasnije u roku od 3 dana od dana saznanja. U slu~aju da osiguranik ne izvr{i ovu obavezu u predvi|enom roku, du`an je da osigura~u naknadi {tetu koju bi ovaj zbog toga imao.

Naravno, zakon predvi|a mogu}nost odstupanja od svojih odredbi ukoliko je to u interesu osiguranika. Tako u slu~aju osiguranja od nesre}nog slu~aja usled prirode rizika i posledice, rok za prijavu nesre}nog slu~aja bi morao da bude du`i.

• b)    Obaveza otklanjanja ili smanjenja {tete, odnosno obaveza spasavanja

6. Prestanak ugovora o osiguranju

Zakonom je predvi|ena obaveza osiguranika da kada nastupi osigurani slu-~aj preduzme sve {to je u njegovoj mo}i da se smanje {tetne posledice. Svi tro-{kovi koje bi osiguranik usled toga imao, ukoliko su oni rezultat razumnih po-ku{aja da se {teta ograni~i, du`an je da nadoknadi osigura~, pa i onda ako su oni ostali bez rezultata.

Propust osiguranika u pogledu ove obaveze je sankcionisan zakonom ukoliko osiguranik bez opravdanih razloga nije preduzeo mere spasavanja. U tom slu-~aju, obaveza osigura~a se smanjuje za onoliko koliko je nastala {teta ve} zbog propusta osiguranika .

Momenat prestanka ugovora o osiguranju je razli~it, u zavisnosti od toga da li je ugovorom predvi|eno vreme na koji se isti zaklju~uje ili to nije slu~aj. Prvo, ukoliko je samim ugovorom predvi|eno vreme trajanja osiguranja, ugovor prestaje istekom poslednjeg dana roka za koji je osiguranje zaklju~eno. Druga situacija je kod tzv. dugoro~nih osiguranja, kod kojih rok trajanja osiguranja nije odre|en ugovorom. U ovom slu~aju svaka ugovorna strana mo`e raskinuti ugovor sa danom dospelosti premije, uz pismeno obave{tenje drugoj strani najkasnije tri mese-ca pre dospelosti premije. Izuzetak postoji kada su u pitanju osiguranja koja se za-klju~uju na rok du`i od pet godina u kom slu~aju se ugovor o osiguranju mo`e raskinuti uz otkazni rok od {est meseci.

Va`no je napomenuti da za prestanak ugovora o osiguranju nije od zna~aja da li je nastupila obaveza osigura~a na isplatu naknade iz osiguranja. Me|utim, ukoliko je osigurana stvar propala, dolazi do prestanka ugovora o osiguranju.

Tako|e, ugovor o osiguranju prestaje usled ste~aja osigurava~a.