Postupak osnivanja akcionarskog društva u našem i uporednom pravu

1.    Sistemi osnivanja akcionarskog dru{tva

U pravnoj teoriji se sre}emo sa nekoliko podela sistema osnivanja akcionarskog dru{tva. Polaze}i od toga da li se akcije dru{tva prilikom osnivanja nude tre-}im licima kroz poziv na javni upis, ili se akcije isklju~ivo otkupljuju izme|u osni-va~a, pravi se razlika izme|u sukcesivnog i simultanog osnivanja akcionarskog dru{tva.1

U na{em pravu su dozvoljena oba sistema osnivanja i to simultani kod osnivanja zatvorenog akcionarskog dru{tva, i sukcesivni kod osnivanja otvorenog akcionarskog dru{tva.2 Oba sistema osnivanja su prihva}ena u francuskom3 i engleskom pravu,4 dok je u nema~kom pravu mogu}nost sukcesivnog osnivanja rezer-visana samo za bankarske sindikate.

Kod sukcesivnog osnivanja, poziv na javni upis akcija se upu}uje neodre|e-nom broju anonimnih lica. Stav je Pariske berze da se pod sukcesivnim osnivanjem ne smatra otkup akcija od strane lica sa kojim se osniva~ ve} nalazi u nekom poslovnom odnosu.5

Uz podelu na sukcesivno i simultano osnivanje vezuje se i tzv. kvalifikova-no osnivanje akcionarskog dru{tva, mada se ono ne smatra posebnim na~inom osnivanja, budu}i da mo`e da bude i simultano i sukcesivno. Do kvalifikovanog osnivanja (nem. die Qualifizierte AG) dolazi: a) kada se pojedinim akcionarima daju posebne pogodnosti u akcionarskom dru{tvu u odnosu na druge akcionare (nem. die Sondervorteile); b) kada prilikom osnivanja akcionarskog dru{tva nastaju posebni tro{kovi (nem. die Grundungsaufwand); c) kada se ulozi upla}uju u stvarima (nem. die Sachgrundung).6

Kada se radi o posebnoj pogodnosti kod kvalifikovanog osnivanja, potrebno je ista}i da se prete`no radi o imovinskoj koristi, ~ije ostvarivanje nije vezano za prava koja se u`ivaju po osnovu akcija. Bli`e preciziranje imovinske koristi kod kvalifikovanog osnivanja vr{i se u statutu, ~ime se omogu}ava uvid u stvarno imovinsko stanje akcionarskog dru{tva.7

* Pokrajinski sekretarijat za zdravstvo i socijalnu politiku.

** Rad je rezultat istra`ivanja sprovedenog u okviru nau~no-istra`iva~kog projekta Privredne akademije u Novom Sadu “Veliki privredni sistemi i transfer tehnologije”.

Neimovinska korist tako|e mo`e biti predmet kvalifikovanog osnivanja. Takav je slu~aj sa pravom postavljanja odre|enog broja ~lanova organa dru{tva.8

U prvom periodu razvoja akcionarstva, kada su akcionarska dru{tva bila u funkciji prikupljanja malih u{teda radi koncentracije kapitala, preovla|ivao je sukcesivni na~in ostvarivanja. Od po~etka XX veka, akcionarska dru{tva se prevas-hodno osnivaju iz ve} koncentrisanog kapitala, naro~ito kada se radi o tzv. zavisnim dru{tvima, te preovla|uje simultani na~in osnivanja.

Slede}a podela sistema osnivanja jeste podela na koncesioni i normativni sistem. Kriterijum za ovu podelu jeste odnos dr`ave prema osnivanju akcionarskog dru{tva. Koncesioni sistem pretpostavlja saglasnost dr`avnog organa koji ceni ce-lishodnost osnivanja, dok se kod normativnog osnivanja u zakonu utvr|uju uslovi za osnivanje akcionarskog dru{tva – svako lice koje ispunjava utvr|ene uslove mo`e osnovati dru{tvo. Registarski organ proverava ispunjenje utvr|enih uslova, bez diskrecionih ovla{}enja da ceni celishodnost osnivanja.

U prvom periodu razvitka akcionarstva, osnovni razlog uvo|enja koncesio-nog sistema bio je doktrinarne prirode. Smatralo se da pravno lice, pa prema tome i akcionarsko dru{tvo, ne mo`e nastati bez koncesije dr`avne vlasti. No, ve} je u francuskom Code de commerce iz 1807. godine koncesija predvi|ana ne iz pravnog doktrinarnih, ve} iz prakti~nih razloga. Nekontrolisano osnivanje akcionarskih dru{tava, bez odgovaraju}e dr`avne kontrole, nije moglo da obezbedi efikasnu za{titu interesa poverilaca.⁹

Pojedini autori ukazuju na razliku izme|u dozvole za osnivanje akcionarskog dru{tva, izdate od strane nadle`nog dr`avnog organa, koja je po svojoj pravnoj prirodi upravni akt, od dozvole za osnivanje koje su dobijale kontinentalna i anglosaksonska dru{tva od XVI i XIX veka, ako akta sa zakonskom snagom ( privilegi-um, octroi ).¹⁰

Sistem koncesija kritikovan je u periodu liberalnog kapitalizma. Smatralo se da koncesija predstavlja nepotreban oblik me{anja dr`ave u sferu privrede, da stvara uslove za njenu nedozvoljenu politi~ku arbitra`u i pove}ava opasnost od bi-rokratizovanja ovog sistema. Kao dodatni segment, ukazivalo se da samim davanjem koncesije dr`ava na sebe nepotrebno preuzima odgovornost za rentabilitet i poslovni ugled akcionarskog dru{tva, budu}i da tre}e lice u koncesiji gleda pozitivnu preporuku dr`ave za poslovanje sa odre|enim akcionarskim dru{tvom.

Sistem koncesija predvi|en je odredbama srpskog Zakona o akcionarskim dru-{tvima iz 1897. godine.11 U odredbama Trgova~kog zakona Kraljevine Jugoslavije iz 1937. godine na~elno je prihva}en princip normativnog osnivanja, dok je koncesija predvi|ena kao izuzetak, pri ~emu su ovi izuzeci vrlo {iroko postavljeni.12

Danas je u na{em i uporednom pravu kao osnovni sistem osnivanja akcionarskog dru{tva prihva}en normativni sistem, dok se sistem koncesija predvi|a kao

Mr Aleksandar Timotijevi}: Postupak osnivanja akcionarskog dru{tva u na{em i uporednom pravu izuzetak. U na{em pravu se koncesioni sistem predvi|a za akcionarska dru{tva koja se osnivaju isklju~ivo od strane stranih lica.¹³ U francuskom pravu se koncesi-oni sistem predvi|a za akcionarska dru{tva koja se bave prometom nekretnina i za dru{tva ~ija je osnovna glavnica ve}a od 10.000,000 F.¹⁴

2.    Postupak osnivanja akcionarskog dru{tva

U na{em pozitivnom zakonodavstvu, za razliku od uporednog, postupak osnivanja akcionarskog dru{tva nije celovito ure|en. U op{tim odredbama Zakona o privrednim dru{tvima iz 2004. godine sadr`ani su samo neki elementi postupka osnivanja i registracije koji se primenjuju na sva privredna dru{tva, pa prema tome i na akcionarska dru{tva.15 Elementi postupka osnivanja koji se odnose samo na akcionarsko dru{tvo sadr`ani su u poglavlju Zakona kojim se ure|uju akcionarska dru{tva.16

• 2.1.    Osniva~ki akt

Iz odredbi Zakona o privrednim dru{tvima proizilazi da je prva stepenica u osnivanju akcionarskog dru{tva, nezavisno od toga da li se radi o zatvorenom ili otvorenom dru{tvu, potpisivanje osniva~kog akta. On mo`e biti u formi ugovora o osnivanju, ako ga osnivaju vi{e osniva~a, ili odluke o osnivanju, ako ga osniva jedan osniva~. Potpisi osniva~a na osniva~kom aktu ne overavaju se.

Po{to je osniva~ki akt jedini pravni instrument kojim se ure|uju odnosi iz-me|u akcionara pre dono{enja statuta, minimalna sadr`ina osniva~kog akta propisana je u Zakonu. Osniva~ki akt akcionarskog dru{tva sadr`i naro~ito: puno ime i prebivali{e fizi~kog lica, odnosno poslovno ime i sedi{te pravnog lica svakog osniva~a dru{tva; poslovno ime i sedi{te dru{tva; delatnost; ozna~enje da li je dru-{tvo otvoreno ili zatvoreno; iznos osnovnog kapitala, upisanog i upla}enog, i na-~in njegovog uno{enja, odnosno oblik u kome se unosi ulog; broj akcija i njihovu nominalnu vrednost, odnosno kod akcija koje nemaju nominalnu vrednost njihovu ra~unovodstvenu vrednost, vrste i klase akcija koje je dru{tvo ovla{}eno da izda, kao i pravo akcija svake klase; broj akcija svake vrste i klase koje su upisane i izdate; identifikaciju osniva~a koji daje nenov~ane uloge, opis tih uloga i broj i vrsta akcija za te uloge; trajanje dru{tva, osim ako je osnovano na neodre|eno vre-me; ukupni ili procenjeni iznos tro{kova u vezi sa osnivanjem dru{tva koji padaju na teret dru{tva, pre nego {to je utvr|eno da dru{tvo ispunjava uslove za po~etak rada; posebne pogodnosti do dana osnivanja dru{tva ili do momenta kad je dru{tvo ovla{}eno da po~ne poslovanje, koje su date osniva~ima ili drugom licu koje je u~estvovalo u osnivanju dru{tva ili poslovima koji su bili potrebni za dobijanje takvog ovla{}enja. Osniva~ki akt akcionarskog dru{tva mo`e da sadr`i: imena i adrese prvog direktora, odnosno ~lanova prvog upravnog odbora; ovla{}enje upravnom odboru da izda odobrene (ovla{}ene, neizdate) akcije u skladu s ovim zakonom i statutom; druga pitanja, koja u skladu sa ovim zakonom mogu biti sastavni deo osniva~kog akta ili statuta dru{tva.

Napomenimo da se u na{em pravu ne zahteva da ugovor o osnivanju bude u formi javne isprave, kao {to je to slu~aj u zemljama koje se nalaze pod uticajem romanske, odnosno germanske pravne {kole.17 U uporednom pravu se kao osnovni razlog za javnopravnu formu osniva~kog akta navodi potreba za pravnom sigur-no{}u. Kvalifikovana provera podataka unetih u osniva~ki akt obezbe|uje za{titu tre}ih lica koja stupaju u poslovne odnose sa akcionarskim dru{tvom.18

Ugovor o osnivanju akcionarskog dru{tva ima svoje korene u anti~kom ugovoru o dru{tvu ( societas ), u kojem su unete klauzule koje ovla{}uju ugovorne strane na prenos svojih udela i na ograni~enje odgovornosti.¹⁹

Budu}i da je zaklju~ivanje ugovora o osnivanju neophodna faza u postupku osnivanja akcionarskog dru{tva, postavlja se pitanje kakvo pravno dejstvo proizvode mane volje kod jednog ili vi{e osniva~a: pretnja,20 prevara,21 itd., koje su postojale u trenutku zaklju~enja ugovora. Prema op{tim pravilima ugovornog prava, takav ugovor predstavlja ru{ljivi pravni posao.22 U Zakonu o privrednim dru{tvima iz 2004. godine nisu sadr`ane nikakve odredbe kojima se ure|uje mogu}nost pobijanja takvog ugovora. Op{te je stanovi{te u uporednom pravu da se takav ugovor mo`e pobijati samo do upisa akcionarskog dru{tva u registar privrednih subjekata. Nakon upisa, o{te}ena ugovorna strana mo`e zahtevati naknadu pretrpljene {tete.23

Mi{ljenja smo da razlozi pravne sigurnosti i na~elo za{tite tre}ih savesnih lica u pravnom prometu nala`u da se i u na{em pravu i sudskoj praksi prihvati stav po kojem se mane volje koje su postojale kod zaklju~ivanja ugovora o osnivanju akcionarskog dru{tva mogu isticati kao razlog za poni{tenje ugovora samo do upisa akcionarskog dru{tva u registar privrednih subjekata.

Akcionarsko dru{tvo, pored osniva~kog akta, mo`e da ima i statut kojim se bli`e ure|uje poslovanje i upravljaje dru{tvom. Statut akcionarskog dru{tva se sa-~injava u pismenoj formi. U slu~aju neuskla|enosti osniva~kog akta i statuta akcionarskog dru{tva, primenjuje se osniva~ki akt.24

• 2.2.    Sukcesivno osnivanje

Kod sukcesivnog (ili tzv. postepenog) osnivanja, koje je u na{em pravu usvojeno kod otvorenog akcionarskog dru{tva, osniva~i upu}uju javni poziv za upis i uplatu akcija u vreme osnivanja dru{tva, odnosno nakon osnivanja. Javni poziv se mo`e vr{iti javnom ponudom i prospektom. Pravna priroda poziva je sporna kada se poziv upu}uje u fazi osnivanja akcionarskog dru{tva. Prema jednom shvatanju, poziv predstavlja ponudu za zaklju~enje ugovora ( pactum de contrahendo ),²⁵ ali je sporno sa kim se ugovor zaklju~uje, budu}i da u trenutku objavljivanja poziva akcionarsko dru{tvo ne postoji kao pravno lice.

Sadr`inu javnog poziva, nakon njegovog upu}ivanja, sno{enje tro{kova itd. treba regulisati u ugovoru o osnivanju, budu}i da ovo pitanje nije regulisano u Zakonu. Poziv bi trebalo da sadr`i sve podatke bitne za upis akcija: oznaku akcionarskog dru{tva koje objavljuje poziv, iznos osnovne glavnice koji se `eli prikupiti, broj, vrstu i rod akcija, na~in njihovog pla}anja, vreme u kome se akcije moraju upisati i uplatiti, oznaku banke kod koje se akcije upisuju, posledice docnje sa uplatom akcija, na~in sazivanja osniva~ke skup{tine itd.26 Barbi} predla`e da poziv za upis sadr`i i odredbe o odgovornosti osniva~a prema tre}im licima za ne-ta~ne podatke iznete u pozivu, iako u tom slu~aju osniva~i svakako odgovaraju po op{tim na~elima gra|ansko-pravne odgovornosti.

U Zakonu je utvr|en minimalni iznos nov~anog uloga osnovnog kapitala otvorenog akcionarskog dru{tva. On iznosi 25.000 evra u dinarskoj protivvredno-sti po srednjem kursu na dan uplate. Posebnim zakonom za osnivanje finansijskih, osiguravaju}ih organizacija, kao i privrednih dru{tava koja obavljaju zakonom od-re|ene delatnosti kao akcionarska dru{tva, mo`e se odrediti ve}i nov~ani deo minimalnog osnovnog kapitala.

Upisnici akcija su du`ni da do registracije akcionarskog dru{tva uplate najmanje 50% nominalne vrednosti upisanih akcija, odnosno 50% ra~unovodstvene vred-nosti kod akcija bez nominalne vrednosti. Ostatak treba uplatiti najkasnije u roku od dve godine od dana registracije dru{tva. Ako se akcije ili druge hartije od vrednosti sti~u uno{enjem stvari ili prava, njihovo pla}anje se vr{i uno{enjem tih stvari i prava u imovinu dru{tva najkasnije u roku od dve godine od dana registracije dru{tva.

Mogu}e je da se na osnovu javnog poziva upi{e ve}i broj akcija nego {to je to predvi|eno. O prihvatanju vi{ka se odlu~uje na osniva~koj skup{tini, pri ~emu upisnici akcija koji su ranije upisali akcije imaju pravo prvenstva, a ako je vi{e lica istovremeno upisalo te akcije onda se prihvata upisani vi{ak srazmerno upisanim akcijama tih upisnika koji nisu vi{ak.

Osniva~ka emisija akcija otvorenog dru{tva je uspela ako se ponu|ene akcije iz javne ponude i prospekta upi{u u broju koji je kao uspe{an upis predvi|en javnom ponudom i koji je kao takav ozna~en u prospektu, odnosno koji je propisan u Zakonu. Ako protekne ovaj rok smatra se da osnivanje akcionarskog dru{tva nije uspelo i osniva~i moraju da vrate upla}ene iznose i za ovu obavezu odgovaraju solidarno.

Osniva~i koji osnivaju akcionarsko dru{tvo javnim putem obavezni su, u slu-~aju da je upis akcija uspeo, da sazovu i odr`e osniva~ku skup{tinu u roku od 60 dana od dana isteka roka za upis akcija utvr|enog u javnoj ponudi i prospektu. Kvorum za punova`no odlu~ivanje na osniva~koj skup{tini iznosi vi{e od polovine upisanih i upla}enih akcija.

Osniva~ka skup{tina preduzima slede}e radnje:

• 1)    utvr|uje da li su propisno upisane i upla}ene akcije, odnosno da li su une-ti nenov~ani ulozi, u skladu sa ovim zakonom i osniva~kim aktom;

• 2)    bira prvog direktora dru{tva, odnosno ~lanove prvog upravnog odbora, ako to osniva~i nisu izvr{ili u osniva~kom aktu;

• 3)    odlu~uje o posebnim pravima koja pripadaju osniva~ima i odobrava posebne pogodnosti osniva~ima i drugim licima;

• 4)    donosi odluku o prihvatanju procene vrednosti nenov~anih uloga;

• 5)    odlu~uje o odobravanju ugovora koji su osniva~i zaklju~ili pre registracije dru{tva, a koji su u vezi sa osnivanjem dru{tva;

• 6)    utvr|uje iznos tro{kova osnivanja dru{tva.

• 2.3.    Simultano osnivanje

• 2.4.    Pravne posledice ni{tavosti ugovora o osnivanju

Poslednja faza osnivanja akcionarskog dru{tva jeste upis u registar privrednih subjekata. Upis u registar ima konstitutivno dejstvo, {to zna~i da danom upisa dru{tvo sti~e pravni subjektivitet, odnosno pravnu i poslovnu sposobnost. Smatra se da tre}a lica znaju za registrovane podatke o privrednom dru{tvu posle njihovog objavljivanja ili objavljivanja izvoda iz tih podataka, ili dokumenata na osnovu kojih je izvr{ena registracija sa upla}ivanjem na njih.27

Kod simultanog (tzv. istovremenog) osnivanja, koje je u na{em pravu usvojeno kod zatvorenog akcionarskog dru{tva, nakon zaklju~ivanja ugovora osniva~i ili ograni~eni broj drugih lica su du`ni da otkupe sve akcije. Kod zatvorenog dru-{tva ne sme biti vi{e od 100 akcionara. Zatvoreno dru{tvo ne mo`e vr{iti upis akcija javnom ponudom ili na drugi na~in nuditi svoje akcije javnim putem.

Zatvoreno akcionarsko dru{tvo mo`e postati otvoreno dru{tvo, odnosno otvoreno akcionarsko dru{tvo mo`e postati zatvoreno akcionarsko dru{tvo, u skladu sa ovim Zakonom i zakonom kojim se ure|uje tr`i{te hartija od vrednosti.

Osniva~ki akt ili statut zatvorenog akcionarskog dru{tva mogu odrediti ogra-ni~enja na prenos akcija dru{tva, a u slu~aju da to nije odre|eno na napred utvr|e-ni na~in smatra se da se akcije dru{tva mogu slobodno prenositi.28

Minimalni iznos nov~anog uloga osniva~kog kapitala zatvorenog akcionarskog dru{tva iznosi 10.000 evra u dinarskoj protivvrednosti po srednjem kursu na dan uplate, uz mogu}nost da ovaj iznos bude ve} pod istim uslovima kao i kod otvorenog akcionarskog dru{tva.

Ulog u akcionarsko dru{tvo, u zamenu za izdavanje akcija, mo`e se uneti u novcu ili u stvarima i pravima, ali ne i u radu i uslugama dru{tvu. Izuzetno, nenov-~ani ulog u zatvoreno akcionarsko dru{tvo mo`e biti u izvr{enom radu i uslugama za dru{tvo, pod uslovom da je to odre|eno osniva~kim aktom.

U na{em pravu, za razliku od uporednog, nisu regulisani uslovi za ni{tavost ugovora o osnivanju.29 Budu}i da ni{tavost ne zastareva,30 da se na ni{tavost mo-`e pozvati svako zainteresovano lice i da o ni{tavosti sud vodi ra~una po slu`benoj du`nosti,31 pitanje ni{tavosti je od posebnog zna~aja kada ni{tavost ugovora o osnivanju poga|a interese tre}ih savesnih lica – poverilaca akcionarskog dru{tva.32

Prema op{tim na~elima ugovornog prava, ugovor je ni{tav ukoliko je u suprotnosti sa prinudnim propisima, javnim poretkom i dobrim obi~ajima.33 Ova op-{ta na~ela ne predstavljaju, me|utim, zadovoljavaju}u pravnu osnovu za regulisa-nje ni{tavosti ugovora o osnivanju akcionarskog dru{tva.

U uporednom pravu se pitanje ni{tavosti ugovora o osnivanju ure|uje na raz-li~ite na~ine, ali je vidljiva tendencija da se preciziraju uslovi koji odre|uju ugovor o osnivanju ni{tavim i ograni~i rok za isticanje prigovora ni{tavosti.34

U nema~kom pravu, ugovor o osnivanju je ni{tav ukoliko ne sadr`i odredbe o visini osnovne glavnice i predmetu delatnosti akcionarskog dru{tva, ili ukoliko je predmet delatnosti naveden u ugovoru o osnivanju nedopu{ten.35 Imaju}i u vidu pravne posledice koje proizvodi ni{tavost ugovora, odredbe Prve direktive Evropske zajednice iz 1968. sadr`e jedinstvene kriterijume za ogla{avanje ugovora o osnivanju ni{tavim,36 ali ova Direktiva nije jo{ inkorporirana u nacionalna zakonodavstva svih dr`ava ~lanica EU.37 Pojedini autori isti~u da je ozbiljan nedostatak Direktive odsustvo odredbi kojima se utvr|uju rokovi za isticanje prigovora ni{tavosti.38

3.    Nema~ko pravo

U nema~kom pravu, prvi korak u osnivanju akcionarskog dru{tva je zaklju-~ivanje ugovora o osnivanju i to u formi javnobele`ni~kog akta (in Notarieller Form).39 U Zakonu je utvr|ena minimalna sadr`ina ugovora: firma i sedi{te akcionarskog dru{tva, delatnost (den Gegenstand des Unternehmens), visina osnovne glavnice, nominalni iznos na koji glase akcije, oblik u kojem }e se osnivanje akcionarskog dru{tva saop{titi javnosti (die Bekanntmachung).40 U praksi su odredbe ugovora znatno op{irnije, budu}i da se ugovorom, kao osnovnim aktom, ure|u-ju sva pitanja od zna~aja za poslovanje akcionarskog dru{tva i unutra{nje odnose izme|u ~lanova.41 Po svojoj sadr`ini, odredbe ugovora u nema~kom pravu su bliske onome {to se u engleskom pravu naziva Memorandum of Association (ugovor o osnivanju) i Articles of Association (statut).42

Odredbe ugovora ne mogu biti u suprotnosti sa odredbama Zakona.43 Istovremeno sa zaklju~ivanjem ugovora osniva~i pristupaju upisu akcija, ~ime se akcionar-sko dru{tvo smatra osnovanim.44 Ovo ne zna~i da je akcionarsko dru{tvo steklo svojstvo pravnog lica, iako su nabrojane radnje pretpostavka za sticanje svojstva pravnog lica. U nema~koj pravnoj teoriji se pravi razlika izme|u “Vorgrundge-sellschalft”, pod ~ime se podrazumeva udru`enje koje postoji od trenutka kada se vi{e lica skupi da raspravi o svojoj nameri zajedni~kog osnivanja akcionarskog dru-{tva i koje traje do potpunog upisa osniva~ke glavnice i “Vorgesellschalt”, ili pred-dru{tva pod kojim se podrazumeva akcionarsko dru{tvo koje postoji od momenta potpunog upisa osnovne glavnice do momenta registracije.45 U stadijumu pred-dru-{tva ili akcionarskog dru{tva u osnivanju, osniva~i preuzimaju akcije, ali se one ne mogu prodavati. Prema stavu nema~kog saveznog suda, pred-dru{tvo je dru{tvo sui generis koje jo{ nije steklo pravni subjektivitet, iako se na njega primenjuju odredbe Zakona o akcionarskim dru{tvima iz 1965. godine, kao na posredan ili prelazni fenomen.46 Pri tome se smatra da u trenutku upisa celokupne osnovne glavnice, pred-dru{tvo ima vi{e karakteristike pravnog lica nego obi~nog societeta.47

Nakon upisa osnovne glavnice, osniva~i na osniva~koj skup{tini imenuju privremeni nadzorni odbor koji imenuje ~lanove upravnog odbora.48 Na osniva~koj skup{tini osniva~i imenuju i finansijskog revizora (des Abchlussprufer) za prvu poslovnu godinu i sastavljaju izve{taj o osnivanju akcionarskog dru{tva, ~ija je sadr`i-na tako|e odre|ena u Zakonu. Izve{taj sadr`i podatke o broju upisanih akcija od strane ~lanova upravnog i nadzornog odbora, kao i podatke o eventualnim zahtevima ~lanovima upravnog i nadzornog odbora za posebnim pravima ili privilegijama.49 Iz-ve{taj potvr|uje upravni i nadzorni odbor, a u slu~ajevima propisanim zakonom jedno ili vi{e lica imenovanih od strane suda.50 Prijavu za registraciju nadle`nom sudu, uz potrebnu dokumentaciju, podnosi upravni odbor akcionarskog dru{tva.

Upisom akcionarskog dru{tva u trgova~ki registar, dru{tvo sti~e svojstvo pravnog lica, a upis se javno publikuje u slu`benom glasilu.51 Na upis u sudski registar se primenjuju odredbe trgova~kog zakona, dok se registar vodi kod lokalnog suda.52

U pogledu obima pravne sposobnosti akcionarskog dru{tva, nema~ka pravna teorija stoji na stanovi{tu op{te pravne sposobnosti, tj. prihvata princip asimilacije pravnih lica fizi~kim, {to je naro~ito izra`eno kod privrednih subjekata.53 U na-~elu se smatra da je pravna sposobnost akcionarskog dru{tva ne{to manja nego ona kod fizi~kog lica, “jer se ravna prema svrsi i zadacima pravnog lica”.54 Akcionar-sko dru{tvo ne mo`e biti nosilac prava i obaveza u porodi~nom pravu.55

4.    Francusko pravo

U francuskom pravu se pravne pretpostavke za osnivanje akcionarskog dru-{tva razlikuju, zavisno od toga da li se radi o simultanom ili sukcesivnom osniva-nju.56 Za sukcesivno osnivanje se u francuskom pravu predvi|a stro`iji pravni re-`im, {to se obja{njava potrebom za{tite upisnika akcija, naro~ito tzv. malih akcio-nara.57 Smatra se da se akcionarsko dru{tvo sukcesivno osniva kada su njegove akcije upisane u slu`benom listu neke efektne berze, ili ako se za plasman svojih akcija obratilo bankama, nov~anim zavodima, deviznim agentima, tj. kada je na neki drugi na~in akcionarsko dru{tvo pozvalo javnost na upis akcija. Simultano osnivanje se vr{i kada osniva~i raspola`u potrebnim kapitalom i sami upi{u celi-nu akcija, ili se obra}aju bankama koje im pru`aju pomo} tako {to konstitui{u “sindikat emisije” koji preuzima akcije i zatim ih preprodaje svojim klijentima.58

Nezavisno od toga da li se radi o sukcesivnom ili simultanom osnivanju, postupak osnivanja akcionarskog dru{tva po~inje utvr|ivanjem sadr`ine statuta. Obavezna sadr`ina statuta utvr|ena je u Zakonu i u tom pogledu francusko pravo, u odnosu na uporedno, ne sadr`i ve}e specifi~nosti.59

Za razliku od nema~kog prava, u francuskom pravu se ne zahteva da akt o osnivanju bude u formi javnog akta, iako je takva forma veoma ~esta u poslovnoj praksi.60 Akt o osnivanju mora biti u formi javnog akta samo u slu~aju kada se u akcionarsko dru{tvo ula`u stvari i prava.61

Kod simultanog osnivanja, akt o osnivanju akcionarskog dru{tva se deponuje u trgova~ki registar, a dru{tvo sti~e pravni subjektivitet nakon registracije. Za sticanje pravnog subjektiviteta nije potrebno odr`avanje osniva~ke skup{tine, jer se prilikom utvr|ivanja akta o osnivanju imenuju i organi akcionarskog dru{tva.62 U slu~aju da se akcionarsko dru{tvo ne registruje u roku od {est meseci od dana potpune uplate akcija, svaki akcionar mo`e da tra`i povra}aj iznosa koji je uplatio.63 Nakon registracije, u slu`benom listu se objavljuje upis akcionarskog dru{tva u sudski registar.64

Kod sukcesivnog osnivanja, nakon utvr|ivanja statuta osniva~i moraju u slu-`benom listu (“Bulletin des annonces legalis obligatories”) objaviti prospekt za javni upis akcija. Sadr`ina prospekta je utvr|ena u Zakonu i on se odobrava od strane Berzovne komisije.65 Nakon potpunog upisa akcija, osniva~i sazivaju osni-va~ku skup{tinu na kojoj pravo u~e{}a i glasanja imaju sva lica koja su upisala ak-cije.66 Na osniva~koj skup{tini akcionari i njihovi ovla{}eni predstavnici ostvaruju pravo glasa saglasno broju, vrsti i nominalnoj vrednosti akcija koje su upisali, pri ~emu nijedan akcionar ne mo`e imati vi{e od deset glasova.67 Na skup{tini se verifikuje sadr`aj statuta i izve{taj osniva~a o upisu i uplati akcija, a nakon toga se imenuje poslovodstvo akcionarskog dru{tva i finansijski revizor. Upisom akcionarskog dru{tva u trgova~ki registar dru{tvo sti~e pravni subjektivitet.68

U francuskoj pravnoj teoriji, kao i u nema~koj, pravi se razlika izme|u osnivanja akcionarskog dru{tva i sticanja pravnog subjektiviteta. Ako je osniva~ki akt akcionarskog dru{tva potpisan, ali nije registrovan i javno publikovan, nastaje “so-ciete de fait”, koje se smatra pravnim subjektom i uzima se da postoji ne samo ~i-njeni~no, ve} i pravno.69 U slu~aju simultanog osnivanja, akcionarsko dru{tvo se smatra osnovanim u trenutku potpisivanja statuta, dok se kod sukcesivnog osnivanja dru{tvo smatra osnovanim izborom organa upravljanja i usvajanjem drugih odluka od strane osniva~ke skup{tine.70

Francusko pravo stoji na stanovi{tu specijalne pravne sposobnosti akcionarskog dru{tva. Prema odredbama ~l. 24. Zakona o trgova~kim dru{tvima iz 1966. godine, poslovo|a obavezuje akcionarsko dru{tvo samo aktima koji ulaze u predmet delatnosti dru{tva (“object social”). Akcionarsko dru{tvo je, u odnosu na tre-}a savesna lica, obavezano i aktima upravnog odbora koji ne ulaze u predmet de-latnosti. Javno publikovanje statuta ne smatra se dokazom nesavesnosti tre}eg li-ca.71 Time je Francuska uskladila svoje trgova~ko zakonodavstvo sa odredbama Prve direktive Evropske zajednice iz 1968. godine.

5.    Englesko pravo

U engleskom pravu, prvi korak u osnivanju akcionarskog dru{tva jeste za-klju~ivanje ugovora o osnivanju (Memorandum of Association). Za ugovor o osnivanju u engleskom pravu se ne zahteva javnobele`ni~ka forma.72 Ugovor se za-klju~uje u pismenoj formi, njegova obavezna sadr`ina je propisana u Zakonu i njime se prevashodno ure|uju odnosi akcionarskog dru{tva prema tre}im licima.73 Unutra{nji odnosi izme|u ~lanova ure|uju se u statutu (Articles of Association).74 U engleskom pravu, dono{enje statuta je fakultativno. U slu~aju da akcionarsko dru{tvo ne donese statut, primenjuju se model pravila koja su sadr`ana u aneksu Zakona o trgova~kim dru{tvima.75

Kod simultanog osnivanja, nakon uplate minimalnog iznosa akcija propisanog u Zakonu, ugovor o osnivanju i statut se zajedno sa prijavom za upis podnose mesno nadle`nom registarskom sudu.76 Uz prijavu za upis se prila`e i izjava advokata, direktora ili sekretara kompanije, sa~injena pred javnim slu`benikom, da je akcionarsko dru{tvo ispunilo sve zakonske uslove za upis. Upisom u sudski registar, akcionarsko dru{tvo sti~e svojstvo pravnog lica i dobija certifikat o inkor-poraciji (Certificate of Incorporation).77

Kod sukcesivnog osnivanja, postupak se ne okon~ava izdavanjem certifikata o inkorporaciji. Akcionarsko dru{tvo sti~e svojstvo pravnog lica, ali ne i pravo na obavljanje delatnosti za koje je registrovano. Nakon upisa u sudski registar, a pre obra}anja tre}im licima za javni upis akcija, akcionarsko dru{tvo je du`no da poziv za javni upis akcija (“prospectus”) prijavi nadle`nom sudu. Nakon uplate minimalnog iznosa akcija predvi|enog u Zakonu, odr`ava se osniva~ka skup{tina koja bira organe dru{tva. Time je akcionarsko dru{tvo ispunilo uslove za sticanje certifikata za obavljanje delatnosti za koje je registrovano (“trading certificate“ ili “certificate of entitlement”).78 Zbog ovako komplikovanog na~ina sukcesivnog osnivanja, naj~e{}e se akcionarsko dru{tvo osniva simultano, tj. kao “private”, pri ~emu javnim izdavanjem akcija u drugom krugu postaje “public”.

U pogledu obima pravne sposobnosti akcionarskog dru{tva, u engleskom pravu se dugo primenjivala doktrina ultra vires , bez ograni~enja.⁷⁹ Nastanak doktrine vezuje se za praksu Krune ili Parlamenta da posebnim zakonom osniva od-re|ena pravna lica sa unapred odre|enom svrhom. Svi poslovi koje bi pravno lice preduzelo van cilja zbog kojeg je osnovano smatrani su ni{tavim. Ovo stoga {to je zakonsko regulisanje bilo izuzetak u na~inu regulisanja odnosa u pravnom sistemu Common Law.⁸⁰

Razvojem trgovine i stvaranjem velikih kompanija, doktrina ultra vires do-bija novu ulogu – za{titu interesa akcionara od neovla{}enog postupanja poslovodstva kompanija i njenih zastupnika. Time je doktrina ultra vires od ustavnog postala gra|ansko-pravni institut.⁸¹ Da bi se izbegla negativna dejstva ultra vires , u engleskoj praksi se predmet delatnosti akcionarskog dru{tva odre|uje veoma {i-roko. Budu}i da se generalno ovla{}enje u klauzuli o predmetu poslovanja, kao {to su ovla{}enje na zajam novca ili zakup zemlji{ta, mo`e vr{iti samo u vezi sa glavnim predmetom poslovanja (“main object rule”),⁸² u statutu se ~esto odre|uje da se svaki predmet delatnosti smatra glavnim. U engleskom pravu se razlikuje glavna (“authorised” ili “main object”) i sporedna (“implied object”) delatnost dru{tva.

Prema stavu koji je postavio sudija Buckley u slu~aju “Re Horsley and Wight” (1982), smatra se da je intra vires (unutrar ovla{}enja) “ona sporedna de-latnost koja je povezana sa glavnom delatno{}u”.⁸³ Ovaj stav je u suprotnosti sa stavom zauzetim u slu~aju “Cotman v. Brougman” (1918), prema kojem sve de-latnosti nabrojane u statutu imaju isti pravni status.⁸⁴

Po~etkom sedamdesetih godina, teorija ultra vires po~inje da se napu{ta i u engleskom pravu. Prihvataju}i Prvu direktivu Evropske zajednice iz 1968. godine, Ujedinjeno Kraljevstvo je 1985. godine donelo Zakon o trgova~kim dru{tvima ko- jim se u ~l. 35. ure|uje da je akcionarsko dru{tvo, u odnosu prema tre}im licima, obavezno svakim pravnim poslom koje je poslovodstvo zaklju~ilo sa tre}im save-snim licem, odnosno da akti o ograni~enju ovla{}enja poslovodstva ne proizvode dejstvo prema tre}im licima.

6.    Zaklju~ak

Analiziraju}i na{e i uporedno pravo, mo`emo konstatovati da, uprkos izve-snim razlikama, oba sistema prihvataju simultano i sukcesivno osnivanje akcionarskih dru{tava, s tim {to je u na{em pravu simultani na~in prihva}en kod osnivanja zatvorenog akcionarskog dru{tva, a sukcesivni kod osnivanja otvorenog akcionarskog dru{tva, shodno podeli na otvorena i zatvorena akcionarska dru{tva prema Zakonu o privrednim dru{tvima iz 2004. godine.

LLM Alekandar Timotijevi}

Foundation procedure of Joint Stock Company in Serbian and Comparative law

Speaking of successive foundation, which is accepted in Serbian Law in connection with open joint stock company, founders referring public notice for enrolment and payment of shares at time of company foundation, more exactly after foundation.

In terms of simultaneous foundation, which accepted in Serbian Law in connection with closed joint stock company, after contract is concluded, founders or limited number of other persons are obligated to buy all shares.

Besides two basic ways of division, sucessive and simultaneous foundation, there is qualified foundation of joint stock company, athough it is not concerned as a special way of foundation, because it can be either simultaneous or successive.

Eventually, there is a division into concession and normative system. A criterion for this division is state relation in terms of Joint Stock Company.