Pranje novca, aktuelni oblik organizovanog kriminala - manifestacije, metodi i posledice

Izvršioci krivičnih dela nastoje da legalizuju prihode koji su stečeni kriminalnim aktivnostima ili žele da ga prikažu kao da potiču iz nekih legalnih pravnih poslova, jer borba protiv kriminaliteta usmerena je na zaplenu sredstava stečenih kriminalnom delatnošću i onemogućavanje uključivanja takvih sredstava u legalne finansijske tokove. Veliki je broj različitih tehnika pranja novca, a zajedničko obeležje im je da novac prolazi kroz tri faze: fazu ulaganja, fazu prikrivanja i fazu integracije. U fazi ulaganja ilegalni profiti uvode se u legalni finansijski sistem. Gotovina pribavljena kriminalnim poslovima uplaćuje se na bankovne račune, obično pod izgovorom neke regularne delatnosti. Naredni korak u procesu pranja novca je faza prikrivanja, a ostvaruje se prebacivanjem sredstava sa jednog računa, na račune raznih banaka u svetu. U fazi integracije novac se ulaže u zakonite poslove, nakon čega se javlja kao novac koji potiče od zakonom dozvoljene delatnosti. Za pranje novca najčešće se koriste liberalni bankarski sistemi, koji nisu pod neposrednom kontrolom državnih organa. Pranje novca ima mnogo povratnih efekata na ekonomske, političke i socijalne strukture svake zemlje. Najznačajnije posledice pranja novca su: opadanje poslovanja legalnog privatnog sektora, uticaj na devizne kurseve i kamatne stope, ekonomski poremećaji i nestabilnost, smanjenje državnih prihoda i slabljenje kontrole ekonomske politike, ugrožavanje programa reformi ili privatizacije, opadanje reputacije zemlje.