Pravo na suđenje u razumnom roku - značajan princip građansko procesnog prava

Srbija je kao sledbenik Državne zajednice preuzela prava i obaveze iz potpisanih međunarodnih ugovora, među kojima je i obezbeđivanje prava na pravično suđenje, koje pretpostavlja i suđenje u razumnom roku, čije je poštovanje propisano članom 6 Evropske konvencije o ljudskim pravima. I pored postojanja ustavnih, procesnih i organizacionih propisa koji proklamuju pravo suđenja u razumnom roku, ne može se reći da je u našem pravnom sistemu obezbeđena potpuna zaštita navedenog prava. O tome govori i veliki broj predstavki građana Srbije kojima je nakon ratifikacije Evropske konvencije o ljudskim pravima omogućeno obraćanje Evropskom sudu za ljudska prava u Strazburu. U presudi povodom slučaja V.A.M. protiv Srbije Evropski sud za ljudska prava konstatovao je da u pravnom sistemu Srbije građani nemaju na raspolaganju delotvorni pravni lek radi zaštite prava na suđenje u razumnom roku koje je garantovano članom 13 u vezi sa članom 6 stav 1 Evropske konvencije o ljudskim pravima. Stav Evropskog suda za ljudska prava u slučaju V.A.M. protiv Srbije bio je neposredan povod za uvođenje posebnog modaliteta ustavne žalbe u slučaju povrede prava na suđenje u razumnom roku. Kako se tekst Konvencije za zaštitu ljudskih prava i osnovnih sloboda tumači u okviru precedentnog prava Evropskog suda države potpisnice treba da uzmu u obzir i posledice koje bi presuda u slučaju druge države ugovornice mogla imati u njihovom nacionalnom pravnom poretku.