Preteče kriminalnih motiva

1.    Sinonimi kriminalnih motiva do pojave prvih pisanih zakona

Krivi~no delo, krivi~na odgovornost i krivi~na sankcija predstavljaju tri osnovna instituta modernog krivi~nog prava. Kao dru{tveno-pravne pojave, ovi instituti su uslovljeni promenama u dru{tveno-ekonomskom ure|enju. Njihove prete~e nalazimo daleko pre nastanka dr`ave. Prvobitna ljudska zajednica predstavlja dugotrajan period razvitka ljudskog dru{tva koji postaje dostupan nauci tek pojavom pisane re~i.1

^ovek razvija sopstevnu li~nost i zadovoljava li~ne potrebe, ali predstavlja i socijalno bi}e upu}eno na `ivot u socijalnoj zajednici. Budu}i da je ~ovek sto`er dru{tvenog `ivota u njegovoj li~nosti se sukobljavaju dve te`nje (`ivot u dru{tve-noj zajednici i personalni ego koji je protivan dru{tvenim interesima). Socijalizacija individue, stvaranje i po{tovanje odre|enih pravila pona{anja, bio je vi{eve-kovan i naporan posao, ali nagrada za taj posao je bila ljudska civilizacija. Moral, religija i obi~aji su omogu}ili nastanak dru{tvenih pravila kojima je zagarantovan opstanak i razvitak ljudske zajednice.

Me|usobna ekonomska uslovljenost, dovodila je do me{anja obi~aja i kultura uz konstantno plemensko sukobljavanje. Kr{enjem patrijarhalno-plemenskih normi ugro`avan je kako pojedinac, tako i plemenska zajednica. Kolektivna i objektivna odgovornost, kao i kolektivna reakcija na u~injeni ekces, predstavljaju osnovne karakteristike rodovsko-plemenskog ure|enja. Razli~iti oblici reakcije imali su privatnopravni karakter (progonstvo, krvna osveta, talion, kompozicija i drugo).2

Redukcija primitivnog i razvoj pisanog prava rezultat su prilika koje su se beskrajno menjale prema vremenu i prostoru, socijalnim i ekonomskim uslovima, stepenu kulture pojedinih naroda i njihovih sposobnosti za civilizaciju.3

Za nastanak motiva posebno je zna~ajan odnos izme|u religije, morala i prava. Svest ~oveka prvobitne zajednice nije imala spoznaju o zakonitosti pojedinih prirodnih pojava. Zato je primitivan ~ovek sve prirodne pojave tuma~io kao dobre i zle sile. Osnov morala je vera u bogove - tvorce sveta, moralne zakonodavce i vrhovne sudije koji daju definitivnu ocenu o ljudskom pona{anju.

Odnos izme|u religije i morala mogao bi se svesti na nekoliko teza. Prva je ontolo{ko-logi~ka teza - bez vere u Boga ne mo`e se shvatiti realni svet, niti spro-voditi moralni zakon. Razvijanjem strahopo{tovanja prvobitnog ~oveka prema Bogu, omogu}ena je vladavina prava i pravi~nosti. Druga je psiholo{ka teza , jer bez verovanja u besmrtnost du{e i nagradu ili kaznu Bo`iju, ~ovek ne bi mogao biti moralno bi}e. Prema tre}oj, genetsko-istorijskoj tezi moral izvire iz religije, a

* Privredna akademija Novi Sad, Fakultet za privredu i pravosu|e – prodekan.

Bo`ijim autoritetom se obezbe|uje po{tovanje moralnih normi. Religija je utrla put subjektivnoj krivi~nopravnoj odgovornosti, jer pred Bogom svaki ~ovek odgovara samo za svoje postupke. Greh je moralni pad i ima individualni karakter .⁴

Drevni narodi su smatrali da je zakon Bo`ijeg porekla. Njihova religija je imala zakonski karakter, a moralom je obezbe|ivano po{tovanje principa legaliteta. Sta-rozavetni zakoni (Dekalog; Knjiga saveza; Drugi dekalog; Dvanaest sihemskih za-povesti; Zakon svetosti; Defteronomijska zbirka), sadr`ali su propise iz oblasti kri-vi~nog prava (na primer, odredbe o zabrani ubistva, la`nog svedo~enja, kra|e i drugo). Odnos na relaciji moralna - krivi~nopravna individualna odgovornost najbolje ilustruje biblijska pri~a o Kainu i Avelju. Naime, Kain je iz motiva mr`nje i koristoljublja ubio ro|enog brata Avelja. Sudija (Bog) je zbog namerno po~injenog zlo-~ina, iz nemoralnog, antisocijalnog (kriminalnog) motiva, ubici urezao pe~at na ~e-lo. Tim aktom je zlo~inac stigmatiziran, kako bi se razlikovao od drugih ljudi i u `i-votu ostavljen kako bi bio prezren, odba~en i prognan iz socijalne zajednice. Staro-zavetni zakonodavac je poznavao subjektivnu krivi~nopravnu odgovornost, utvr|i-vao je, a utvr|ivanje kriminalnih motiva predstavljalo je segment sadr`ine namerne ili umi{ljajne krivice i uticalo je na odmeravanje vrste i visine kazne.⁵

Razvojem dr`ave subjektivna krivi~nopravna odgovornost postaje vladaju}a forma odgovornosti. Ve} u zakonodavstvima prvih dr`ava je izvr{ena klasifikacija na krivi~ne delikte sa kriminalnim motivima (namerni i umi{ljajni delikti) i kri-vi~ne delikte bez kriminalnih motiva (nehatni delikti).

2.    Kriminalni motivi u zakonodavstvima robovlasni~kih dr`ava

Prve robovlasni~ke dr`ave nastale su na Bliskom istoku.

Pisac Hamurabijevog zakonika ne ~ini izri~itu razliku izme|u umi{ljaja i nehata. Iako Zakonodavac retko koristi termin krivica, u bi}e ve}ine inkriminacija propisan je umi{ljaj kao te`i oblik krivice. Re~ krivica , upotrebljava se u 168. paragrafu kada se propisuje da sud mora ispitati razloge krivice. Jedini izri~iti izuzetak od na~ela objektivne krivi~nopravne odgovornosti u~injen je u 206. paragrafu: Ako neki ~ovek u sva|i udari nekog drugog i nanese mu povredu, taj ~ovek da se zakune to nisam u~inio namerno, i da plati lekara .<sup>6</sup> U ovom slu~aju Zakondavac tra`i od krivca-u~inioca da doka`e da krivi~ni delikt nije izvr{io sa umi{ljajem i kriminalnim motivima.⁷

Pisac Mojsijevog zakonika predvi|a smrtnu kaznu za gospodara vola boda-~a koji je znao da je njegov vo boda~, ali ga nije dobro ~uvao i zbog ~ega je ovaj ubio ~oveka.⁸

Atinska demokratija se zasniva na po{tovanju i vladavini prava . Odnos izme-|u gra|ana i dr`ave po~ivao je na zakonu. Budu}i da je zakon kod Grka imao svetu prirodu, gr~ki gra|ani su smatrali da postoji tesna veza izme|u nezakonitosti i bezbo`nosti.⁹

Ovakav odnos dr`ave i pojedinca odrazio se i na kategoriju odgovornosti. Vladala je individualna krivi~nopravna odgovornost.

Sokrat je smatrao da ljudi mogu spoznati razliku izme|u dobra i zla, samo ukoliko razvijaju sopstveni um. Govorio je da su mudrost, razboritost i pravednost vrline moralnog ~oveka. Samo ljudi koji poseduju ovakve kvalitete mogu biti odgovorni za sopstvene postupke, drugim ljudima i celom dru{tvu.

Budu}i da ~ovek ne mo`e opstati van socijalne zajednice, Platon je mislio da dr`ava mora imati zakone i da osnovu dr`ave ~ini etika. U devetoj knjizi Zakona pod naslovom Krivi~no zakonodavstvo , pisao je o krivici i kriminalnim motivima. U paragrafima 857a i 857b isti~e da se neko lice mo`e smatrati krivim samo kada se u sudskom postupku doka`e njegova krivica , dok u paragrafima 861e i 862b po-minje individualnu krivi~nopravnu odgovornost i stepenuje je na umi{ljaj i nehat . Tako|e, u paragrafima 863a-863d i 864c-864e govori i o ura~unljivosti kao osnovu krivice. Naposletku, u paragrafima 865a-868e raspravlja o nehatnim ubistvima i ubistvima izvr{enim u afektu , dok u paragrafima 869e-872c nagla{ava razliku iz-me|u ubistva sa umi{ljajem i ubistva sa predumi{ljajem iz antisocijalnih motiva .¹⁰

Aristotel je smatrao da uzroke kriminaliteta treba tra`iti u socijalnim uslovi-ma `ivota. Ljudsku psihi~ku delatnost, podelio je na razumski ili logi~ni i nera-zumski ili nelogi~ni deo. Na isti na~in, klasifikovao je ljudske vrline i ume{nosti . Vrline koje pripadaju razumskom delu ~ovekove du{e (na primer, znanje, mo} shvatanja, pamet i drugo) nazvao je intelektualnim , dok je vrline koje ulaze u ne-razumski deo du{e (na primer, po`ude, nagoni, `eljenje, htenje i drugo) ozna~io eti~kim . Individualni moral se sastoji iz skale moralnih kriterijuma kojima se vr{i vrednosno ocenjivanje pojedinih ~ovekovih postupaka, kao pozitivno i negativno. Pod moralnim kriterijumima, Aristotel podrazumeva sve vrednosti antropolo{ke, psiholo{ke, socijalne i duhovne prirode koje su osnov dobrog `ivota i vladanja pojedinca. Postupci koji se odobravaju i zapovedaju su pozitivni, dok postupci koji se zabranjuju i osu|uju su negativni. Moral se manifestuje u dva vida (objektivni i subjektivni). Osnov objektivnog morala ~ini kolektivna svest gra|ana o ispravnom i neispravnom, dok osnov subjektivnog morala ~ini individualna svest svakog gra|anina koja predstavlja ose}aj du`nosti. Elementi subjektivnog morala su svest, emocije i volja. Svest je sopsobnost spoznaje pojava, planiranje i ostvarivanje postavljenih ciljeva, odnosno mogu}nost uo~avanja odnosa izme|u radnje i posledice. Zahvaljuju}i svesti ~ovek je u mogu}nosti da stvara i pona{a se po va-`e}im dru{tvenim normama (tzv. ose}aj du`nosti po{tovanja zakona). Ukoliko ~o-vek postupa nemoralno, onda on ose}a gri`u savest . Gri`a savest je moralni sud o sopstvenoj li~nosti i sastoji se u podvajanju li~nosti na objekat i subjekat, tj. na onoga kome se sudi i onoga koji sudi. Volja je psiholo{ka snaga koja pokre}e ~o-veka na akciju. Moralne ljude karakteri{e jaka i slobodna volja, a jaka volja se ma-nifestuje u istrajnosti, dugotrpeljivosti, upornosti, odlu~nosti i samostalnosti.¹¹

Aristotel nagla{ava razliku izme|u umi{ljajne i nehatne krivice - Kad god protiv zakona i hotimice nanosi {tetu ~ini ono {to je nepravedno. Hotimice po~i-nja delo onaj koji zna i koga i ~ime.12 U nastavku govori o Ubistvu iz afekta na-gla{avaju}i razliku izme|u ura~unljivosti, smanjene ura~unljivosti i potpune neu-ra~unljivosti.13 Analizom Platonovog dela Sokratova odbrana, zaklju~ujemo da je u Atinskom krivi~nom zakonodavstvu ~injena razlika izme|u umi{ljaj-ne i nehatne krivice. Osnov te razlike bilo je utvr|ivanje sudom sadr`ine kriminalnih motiva u svakom konkretnom krivi~nom doga|aju. Osnov subjektivne krivi~nopravne odgovornosti je individualna moralna odgovornost, dok se u temelju subjektivne moralne odgovornosti nalazi svest i slobodna volja sadr`inski odre|ena motivima ~ovekovog pona{anja.

Rimljani su koristili pojedine ustanove krivi~nog prava, pridavaju}i ve-}i zna~aj izu~avanju strukture krivi~nog postupka (Ciceron, Ulpijan, Seneka i Paulus).

Za vreme Republike pove}ava se broj javnih krivi~nih delikata kod kojih je sud morao utvr|ivati krivicu i kriminalne motive. Sredinu izme|u crimina publica i de-licta privata predstavlja vrsta delikata koje je moglo utu`iti svako lice ( actio popu-laris ). Karakteristike Zakona XII tablica su: mali broj krivi~nopravnih ustanova; represivne sankcije prema du`nicima (ropstvo ili smrt); strogo formalni sudski postupak; objektivna odgovornost i vezanost za religiju. Izuzeci od principa objektivne krivi~nopravne odgovornosti su bili striktno propisani. Primera radi, Zakonodavac ~ini razliku izme|u umi{ljajnog i nehatnog po`ara i prema formi i stepenu krivice od-re|uje te`inu kazne. Isto tako, kod kra|e i utaje predvi|a trostruku kaznu u odnosu na ostale delikte, jer su ovi mogli biti izvr{eni samo sa umi{ljajem, iz antisocijalnih motiva (tablica VIII stav IX i XIV). Prilikom utvr|ivanja krivice, razmatran je uzrast izvr{ioca delikta: (1) lica do 7 godina (deca) ne podle`u krivi~nopravnoj odgovornosti; (2) lica od 7 do 14 godina su delimi~no odgovorna u zavisnosti od toga da li su tempore criminis imali zlu nameru - doli incapax ; (3) lica koja su navr{ila 14 godina su potpuno odgovorna ukoliko su tempore criminis bila ura~unljiva. Utvr|ivanje zle namere kod druge kategorije lica sud je vr{io uzimaju}i na znanje stepen njihove mentalne i fizi~ke zrelosti. Potom je, primenom na~ela slobodne ocene dokaza, donosio kona~nu odluku o njihovoj krivi~nopravnoj odgovornosti.¹⁴

Za vreme vladavine vizantijskog cara Justinijana (527-565 g. p. n. e) je izvr-{ena kodifikacija celokupnog rimsko-vizantijskog prava. Justinijanov Corpus Iuris Civilis ~ine ~etiri dela (Istitucije, Digeste, Kodeks, Novele). Prema ovom Zakonu da bi u~inilac krivi~nog delikta stekao status krivca, bilo je potrebno da sud utvrdi njegovu krivicu tempore criminis i proglasi ga ura~unljivim i krivim. Utvr-|ivanje i stepenovanje krivice je vr{eno prema sadr`ini kriminalnih motiva, tj. utvr|ivanje kriminalnih motiva je bila osnovna krivi~noprocesna radnja na osnovu koje se izvodio zaklju~ak o sadr`aju i stepenu krivice.¹⁵

Za razliku od Hamurabijevog, pisac Hetinskog zakonika predvi|a, kao izuzetak, subjektivnu krivi~nopravnu odgovornost. Zakonodavac ~ini razliku izme|u namernog i nehatnog ubistva, a formu krivice sud mora ceniti prilikom odmerava-nja kazne.16

Gortinski zakonik je napisan sredinom V veka nove ere i predstavlja kodifikaciju obi~ajnog prava. Zakonski tekst je sistematizovan u dvanaest stubaca. Drugi stubac odnosi se na krivi~nopravnu materiju ( za{tita polnog morala i porodice ) i zasniva se na objektivnoj i kolektivnoj krivi~nopravnoj odgovornosti.¹⁷

Na osnovu izlo`enog mogu se konstatovati zajedni~ke karakteristike o kriminalnim motivima. Prvo, u robovlasni~kim zakonicima, osim anti~kih, za ve}inu krivi~nih delikata preovla|uje princip objektivne krivi~nopravne odgovornosti, tj. utvr|ivanje kriminalnih motiva nije vr{eno ex officio u krivi~-nom postupku. Postojanje kriminalnih motiva u konkretnom krivi~nom do-ga|aju se ili pretpostavlja ili pada na teret dokazivanja o{te}ene procesne strane. Drugo, proceduralna primena principa subjektivne krivi~nopravne odgovornosti i na~ela utvr|ivanja krivice, tj. kriminalnih motiva, predstavlja izuzetak, u slu~ajevima kada Zakonodavac unosi ili nameru ili umi{ljaj u bi-}e inkriminacije.

3.    Kriminalni motivi u zakonodavstvima feudalnih dr`avado 1789. godine

Propa{}u Zapadnog rimskog carstva na njegovoj teritoriji nastaju varvarske dr`ave romanskih i germanskih plemena. Papskim dekretalijama je stvoreno kanonsko materijalno i procesno krivi~no pravo koje je u XIV veku kodifikovano kao Corpus Iuris Canonici . Zakonik se zasnivao na principu objektivne krivi~no-pravne odgovornosti , a novinu predstavlja inkvizicioni sudski postupak u kome je va`io princip presumpcije krivice .¹⁸

Salijski zakonik predstavlja kodifikaciju obi~ajnog prava. Dokazivanje krivice i kriminalnih motiva pada na teret o{te}ene strane.19

Od kraja XV veka nauka krivi~nog prava se izu~ava kao samostalna nau~na disciplina na univerzitetima u Italiji, [paniji, Holandiji, Francuskoj i Nema~koj. Poseban zna~aj za razvoj Nema~kog krivi~nog prava ima Constitucio Criminalis Carolina iz 1532. godine. Zakonik sadr`i precizno definisane krivi~nopravne institute ( smanjena ura~unljivost, neura~unljivost, umi{ljaj, nehat, poku{aj, sau~e-sni{tvo ), kao i potpune krivi~nopravne odredbe o inkriminacijama. Lica do 14 godina su delimi~no krivi~no odgovorna, dok lica starijeg uzrasta podle`u u potpunosti odgovornosti. U krivi~nom postupku va`i princip utvr|ivanja krivice, a sa-dr`inu umi{ljajne krivice ~ini utvr|ivanje sadr`ine kriminalnih motiva konkretnog krivi~nog doga|aja.²⁰

Hebeas Corpus Act iz 1679. godine, predstavlja najva`niji dokument o za{ti-ti prava ~oveka u anglosaksonskom krivi~nom pravu. Nepisano tradicionalno Englesko pravo se sastoji od op{tih i posebnih obi~aja i od pravila koja stvaraju sudovi. Sudija formira odluku prema precedentu uz sve rezerve konkretnog krivi~-nog doga|aja. Sud mora za svaku odluku dati teorijsko obrazlo`enje uz poja{nje-nje za{to je prihvatio ili odbio argumente krivi~noprocesnih stranaka. Ostaje otvoreno pitanje da li je sud poznavao i razlikovao institute ura~unljivost i krivicu. Ukoliko prihvatimo kao pravilo, koje je nelogi~no, da je sud po utvr|ivanju neu-ra~unljivosti razmatrao psihi~ki odnos u~inioca prema izvr{enom krivi~nom deliktu, koriste}i argumentum a contrario mo`emo samo pretpostaviti da je sud utvr|i-vao krivicu i kod ura~unljivih lica-krivaca.²¹

Vizantijsko krivi~no pravo kroz celi srednji vek ostaje jedinstveno. Ekloga sadr`i princip subjektivne krivi~nopravne odgovornosti i na~elo utvr|ivanja krivice, tj. kriminalnih motiva .²²

Zemljoradni~ki zakonik je zbirka obi~ajnog prava Slovena. U oblasti krivi~-nog prava sadr`i princip kolektivne odgovornosti seoske op{tine , umi{ljaj i na~elo utvr|ivanja krivice .²³

Sintagma Matije Vlastara sadr`i razliku izme|u nehatnog krivi~nog delikta i delikta u~injenog razmi{ljanjem . Na primer, pod voljnim ubistvom podrazumeva se ubistvo koje je izvr{eno slobodno, odva`no i bez kajanja , dok se pod bezvoljnim ubistvom smatralo li{avanje `ivota kod kojeg se planirani cilj i ostvarena zabranjena posledica ne podudaraju . Osnov krivice je ura~unljivost tempore criminis . Lica do sedam godina i bezumna lica ne podle`u krivi~nopravnoj odgovornosti.²⁴

Izvor [erijetskog prava - Koran sadr`i propise religijske, moralne i pravne prirode (krivi~no, bra~no, nasledno, porodi~no, obligaciono i druge grane prava). Pravna materija Korana sistematizovana je u 114 glava. U oblasti krivi~nog prava vlada princip subjektivne krivi~nopravne odgovornosti, a sadr`ina krivice u kri-vi~nom postupku opredeljena je kvalitetom kriminalnih motiva konkretnog krivi~-nog doga|aja.25

Zakon sudnji ljudem, napisan je krajem IX i po~etkom X veka na teritoriji dana{anje Bugarske. Zakonodavac koristi termin krivica kada reguli{e krivi~no-pravni institut Davanje uto~i{ta odbeglom delinkventu u crkveni hram, u kojem je delinkvent ispovedio svoje delo i svoju krivicu (~l. 16. Zakon sudnji ljudem). Terminom krivac ozna~ava izvr{ioca krivi~nog delikta (~l. 8. Zakon sudnji ljudem).²⁶

Sadr`inu kriminalnih motiva Zakonodavac izri~ito predvi|a kod inkrminaci-je Paljenje ku}e koja se vr{i ili iz zlobe ili zlonamerno i kod inkriminacije Razdvajanja supru`nika koja se vr{i iz zlobe i mr`nje . Tako|e, akuzatorsko-raspravni kri-vi~ni postupak (~l. 2. Zakon sudnji ljudem), dokazno sredstvo iskaz svedoka (~l. 7a Zakon sudnji ljudem), princip pravi~nosti i na~elo legaliteta (~l. 1. Zakon sudnji ljudem) u slu`bi su ostvarenja principa utvr|ivanja krivice i kriminalnih motiva.²⁷

Ruska pravda, Kijevske Rusije, predstavlja kodifikaciju obi~ajnog prava i podeljena je u tri dela.28

Pravda Jaroslava sadr`i krivi~nopravne odredbe o krivi~nim deliktima protiv li~nosti (Ubistvo, Telesna povreda, Uvreda, Tu~a) i imovinskim deliktima (Raz-bojni{tvo, Kra|a, Povreda me|e, Nezakonito kori{}enje tu|e imovine). Zakonodavac ~ini razliku izme|u krivaca-u~inilaca konkretnog ubistva po stepenu krivice i kriminalnim motivima. Krivi~nopravna odgovornost je subjektivna (kolektivna ili li~na). Kazna je po sadr`ini i na~inu istovetna (krvna osveta ili nov~ana kompenzacija). Teret dokazivanja krivice bio je na o{te}enoj procesnoj strani (~l. 2, 11-16, 18. RP).29 Sau~esni{tvo podrazumeva umi{ljajno-motivisanu kriminalnu delat- nost, a u pogledu krivi~nopravne odgovornosti i ka`njivosti sau~esnici su izjedna-~eni. Ovaj zakonik ne sadr`i smrtnu kaznu.30

Sli~na Ruskoj pravdi je Pskovska sudska gramata, pravni akt Pskovske republike koji predstavlja me{avinu ruskog i poljskog obi~ajnog prava.31

Princip pravi~nosti, na~elo legaliteta, akuzatorno-raspravni krivi~ni postupak, dokazna sredstva (pisane isprave, iskaz svedoka, svod, pra}enje tragova, pravdanje usijanim gvo`|em, pravdanje vodom i sudski dvoboj) i vi{estepenost sudskog postupka (samopomo} - prva istanca, op{tinski sud - druga instanca i kne-`ev sud - tre}a instanca) omogu}ili su realizaciju principa utvr|ivanje krivice i kriminalnih motiva u postupku pred Slovenskim sudovima.32

U Srbiji se tume~enje rimsko-vizantijskog prava vr{ilo preko vizantijskih no-mokanona. Tako su Srbima, kao i ostalim slovenskim narodima, ve} u XII veku poznati Ekloga i Prohiron kao Gradski zakon , kao i pojedini delovi Justinijanovog Corpus-a kao Zakon cara Justinijana . Rastko Nemanji} 1219. godine prevodi no-mokanon vizantijskog patrijarha Fotija poznatiji kao Srpska Krm~ija . Pisac terminom vina ozna~ava krivicu kao uzrok krivi~nopravne odgovornosti i ka`njivosti, za svest u formi znanja ili saznanja koristi termin vjedenije , dok za umi{ljaj i kriminalne motive koristi termine zlomudren ili zlomi{ljenik .³³

Od povelja koje su zna~ajne za utvr|ivanje krivice i kriminalnih motiva u krivi~nom postupku izdvajamo: (a) @i~ka povelja iz 1220; (b) Povelja manastiru svetom Nikoli Vranjanskom iz 1242; (v) Hilandarska povelja kralja Dragutina od 1276-1281; (g) Povelja kralja Milutina manastiru svetog \or|a i manastiru svetog Stefana iz 1300. i 1313; (d) Gra~ani~ka povelja iz 1321; (|) De~anska povelja iz 1330; (e) Dve ba{tinske povelje cara Du{ana iz 1350; (`) Hilandarska povelja Ste-fana De~anskog iz 1357; (z) Arhangelovska povelja iz 1384; (i) Ba{tinska povelja cara Uro{a iz 1363. godine. Samo u odnosu na krivi~ni delikt Ubistva va`io je princip subjektivne krivi~nopravne odgovornosti . Nemanji}ka dr`ava poseduje sve elemente moderne evropske dr`ave toga doba, a u oblasti krivi~nog prava poznaje neke moderne materijalne ( ura~unljivost, krivica, zabluda, poku{aj, povrat ) i procesne krivi~nopravne institute ( akuzatorsko-raspravni krivi~nosudski postupak, vi{estepenost su|enja ).³⁴

U zapadnom delu Balkanske regije izvori krivi~nog prava su Vinodolski i Po-lji~ki zakonik. Ovi zakonici po~ivaju na principu objektivne krivi~nopravne odgo-vornosti .³⁵

Du{anov zakonik je progla{en 1349. godine na saboru u Skoplju. Za izvr{io-ca krivi~nog delikta Zakonodavac koristi termin krivac (~l. 89. DZ), dok za krivi~-nopravnu odgovornost alternativno koristi atribute kriv (~l. 30, 86, 91, 104. DZ) ili vina (~l. 4, 78, 174, 180. DZ).³⁶

Krivi~nopravna odgovornost je podeljena na kolektivnu i individualnu. Op-{ta kolektivna odgovornost je predvi|ena za ku}u, selo i grad (~l. 20, 52, 58, 71,

77, 79, 99, 100-111, 126, 144, 158, 169, 191. DZ).³⁷ ^lanom 166. Zakonodavac propisuje institut Actiones liberae in causa .³⁸

Trinaestim i dvadeset~etvrtim ~lanom Zakonodavac, neposredno, propisuje kriminalni motiv koristoljublja : “I mitropolije i jepiskopije i igumani po mitu da se ne postave; i ot sada kto se najde postaviv po mitu ili mitropolita, ili episkopa, ili igumana, da jest proklet i onzi koji ga je postavil”, ili “I ako se najde vladalac crkovni uzam mito, da se raspe”.³⁹

Za nameru Zakonodavac koristi termine nehvalica, pizma (~l. 57, 87. DZ), dok kriminalne motive posredno odre|uje terminima zlo u~ini (~l. 51, 58, 71, 106, 139, 157, 175. DZ), sagre{enije (~l. 52. DZ), ~ini ili uzima po sili (~l 43, 53, 66, 110. DZ), blud u~ini (~l. 54. DZ), opsuje ili obrete iskub bradu (~l. 55, 97. DZ), ubi-stvo (~l. 86, 94-96. DZ), sudiju osramotiv (~l. 111. DZ), uhvate u gusi ili u kra|i (~l. 149, 158. DZ), la`no kovanje moneta (~l. 168-169. DZ). Kod ovih delikata sud je, po slu`benoj du`nosti, utvr|ivao sadr`inu i formu krivice, a namerna ili umi-{ljajna krivica i sadr`ina kriminalnih motiva su predstavljali ote`avaju}e okolnosti prilikom sudskog odmeravanja kazne (primera radi, umi{ljajno ubistvo se ka`nja-valo odsecanjem ruke, dok se nehatno ubistvo nov~ano ka`njavalo). Kvalifikovani krvni delikti (~l. 95-96. DZ) su Ubistvo sve{tenog lica i Ubistvo krvnog srodnika .⁴⁰

Iz Vizantijskog krivi~nog zakonodavstva u Du{anovom zakoniku su preuzete odredbe o s au~esni{tvu (podstrekavanje i pomaganje), principi zakonitost i pra-vi~nost , akuzatorski sudski postupak , porotno su|enje i vi{estepenost sudskog postupka (~l. 73. DZ). Pored Du{anovog zakonika, sudovi su prilikom presu|ivanja morali da koriste obi~ajno pravo i sudsku praksu .⁴¹

Zna~ajan istorijski izvor koji potvr|uje na{u hipotezu da su krivi~na zakonodavstva Slovenskih dr`ava poznavala ili namernu ili umi{ljajnu krivicu odre|enu kvalitetom kriminalnih motiva je kazivanje Nikodima Mila{a: “Zla namjera, dolus , i poja~ano dolus malus , jeste namjerna, hotimi~na povreda postoje}ega zakona, kojom neko lice ho}e da postigne ne{to, {to je zakonom zabranjeno. Glavno je ovdje protivzakonita volja, koja ostvaruje prijestupno djelo. Ova protivzakonita volja podle`e kazni ne samo tada kad se djelo izvr{i nego i u takvom slu~aju ako se ono ne ostvari, te dakle, ako i neko nije bio o{te}en. Prijestupi, koji se izvr{avaju sa na-merama smatraju se u crkvenom pravu najte`ima i uvjek su ozna~eni sa crimina.”⁴²

U nomokanonima za umi{ljaj se koristi termin animus, odnosno malus animus (malus - zao, zlo~est, nevaljao, lo{, opak, zloban, jadan, nesretan, {tetan, poguban; animus - du{a, mo} mi{ljenja, volja, `elje, namera), podrazumevaju}i ~o-veka koji ostvaruje ka`njivo delo po zloj }udi svojoj, dok se za predumi{ljaj koristi vi{e termina - praemeditatio, voluntas, consultio, propositio. Osnovni elementi umi{ljajne krivice su svest (cieus – potpuna predstava o u~injenom zlu) i volja (fraus – lukavstvo koga ~ovek upotrebljava za izvr{enje i prikrivanje krivi~nog delikta). Prema mi{ljenju profesora Nikodima crkveno kazneno pravo ne poznaje princip legaliteta. Sudija je odluku o krivici donosio na osnovu slobodnog uvere-nja koriste}i se obi~ajnim i pisanim pravom, sudskom praksom, kao i znanjima nekih vanpravnih disciplina (logika, etika, psihologija, medicina, teologija, filosofi-ja i druge nauke). Teolo{ki termin greh je, u pojedinim slu~ajevima, bio sinonim za umi{ljaj budu}i da se greh mo`e izvr{iti svesno i voljno, a motivi greha su mi-kroelementi svesti i volje.43

4.    Kriminalni motivi u krivi~nim zakonodavstvimaSrbije i Crne Gore od 1804. godine do 1918. godine

Period Prvog srpskog ustanka (1804-1813. godine) predstavlja te`nju Srba za stvaranjem nacionalnog dr`avno-pravnog poretka. Srbija od Turske dobija lokalnu samoupravu. Od po~etka Ustanka su doneseni mnogobrojni zakoni, uredbe i naredbe. Tako, 1804. godine je donet Zakon Prote Mateje Nenadovi}a koji sadr`i odredbe o ura~unljivosti i krivici. Godine 1807. je donesen Kara|or|ev kriminalni zakonik koji je, kao i prethodni, sadr`ao inrkiminacije protiv vojske. Umi{ljaj Zakonodavac ozna~ava terminom svojevoljno (~l. 18-19. KKZ), a sadr`ina umi{ljajne krivice je opredeljena kvalitetom kriminalnih motiva. Stepenovanje krivice kod krvnih delikata i njen uticaj na odmeravanje kazne, ozna~ava da je sud, u ovim slu~ajevi-ma, primenjivao princip utvr|ivanja krivice i na~elo subjektivne krivi~nopravne odgovornosti . Podobnost za ura~unljivost cenila se prema uzrastu: (1) lica do 14 godina ili nedorasla lica ne podle`u krivi~nopravnoj odgovornosti; (2) lica od 14 do 16 godina ili deca, kao i lica od 16 godina do punoletstva ili maloletnici, podle`u limitiranoj odgovornosti - sud ceni njihovu odgovornost prema njihovoj psihofizi~koj zrelosti i strukturi li~nosti; (3) punoletna lica podle`u odgovornosti ukoliko su ura-~unljiva tempore criminis . Zakonodavac prihvata krivi~nopravni pojam povrata, is-ti~u}i zna~aj kriminalnih motiva kod odmeravanja kazne krivcu-povratniku.⁴⁴

U periodu od 1813-1860. godine ne postoje zna~ajnije promene u srpskom krivi~nom zakonodavstvu. Izvori krivi~nog prava su mnogobrojni zakoni, naredbe, uredbe i ukazi kojima su propisivane nove inkriminacije i krivi~ne sankcije, vi-{estepenost su|enja, kao i nadle`nost sudskih i izvr{nih organa vlasti (Vojni zakon iz 1839; Zakon o ustrojstvu okru`nih sudova iz 1840; Zakon o buntovni{tvu iz 1843; Uredba o ka`njavanju kradljivaca i lopova iz 1845; Kaznitelni zakon za po-are i kra|e iz 1847; Policijska uredba i policijski zakon iz 1850; Propis o sudija-ma iz 1852; Zakon o zameni telesnih kazni iz 1853. godine).45

Godine 1860. stupio je na snagu Krivi~ni zakonik Kne`evine Srbije.46 Strukturu Zakonika ~ine 45 glava, sa 397 paragrafa, koje su klasifikovane u tri dela. Prvi deo sadr`i odredbe o op{tim pojmovima i institutima krivi~nog prava, o osno-vima i uslovima krivi~nopravne odgovornosti, o sistemu kazni i pravilima o od-meravanju kazni, merila za sudsko odmeravanje kazne, o osnovama ga{enja kazne. Drugi deo sadr`i odredbe o inkriminacijama (zlo~inima i prestupima) i kaznama, dok tre}i sadr`i norme o istupima.47

Zakonodavac terminom krivac ozna~ava izvr{ioce, saizvr{ioce, podstreka~e i pomaga~e. Uslovi za postojanje ura~unljivosti su uzrast i du{evno zdravlje. Lica do 12 godina ili deca ne podle`u krivi~nopravnoj odgovornosti, dok lica od 12 do 18 godina ili maloletnici odgovaraju smo kada su krivi~ni delikt izvr{ili sa razborom . Uzroci neura~unljivosti su du{evna nedozrelost i du{evna poreme}enost . U krivi~nom postupku va`i princip presumpcije ura~unljivosti , a sud ceni ura~unlji-vost tempore criminis. Zakonik sadr`i propise o formama krivice (umi{ljaj i nehat). Srpski zakonodavac je smatrao da krivica spada u domen pravne nauke i sudske prakse. Takvom stavu doprinosi i ~injenica da tvorci Zakonika nisu mogli da prona|u odgovaraju}e termine za dolus i culpa . U op{tem delu pojam umi{ljaja nije odre|en, ali se pri propisivanju kriterijuma za razgrani~enje umi{ljaja i nehata, kao i kod pojedinih inkriminacija koriste razli~iti termini za njega ( hotimi~no, na-vali~no, namerno, hteju}i, znaju}i, sa znanjem, kad zna ).⁴⁸

Identi~no umi{ljaju, kriminalni motivi su, naj~e{}e, propisani posredno u zakonskom tekstu. Tako, u glavi Petoj, je predvi|eno da olak{avaju}e okolnosti postoje kad krivac nije razumeo koliko zlo mo`e iza}i iz njegovog delikta, kada je delikt izvr{io u te{koj nevolji, nagovorom, prevarom, zapove{}u ili pretnjom ; kada se krivac pre izvr{enog delikta dobro vladao ili se iz njegovog postupanja pri izvr{e-nju delikta ili posle izvr{enja delikta vidi da nije nevaljao ~ovek ; kada je pri izvr-{enju delikta mogao u~initi mnogo ve}u {tetu i nije je u~inio ili je spre~io nastupanje te`eg zla ; kada se sam prijavio sudu i priznao krivicu posle izvr{enog delikta (par. 59. KZ Kne`evine Srbije). Ote`avaju}e okolnosti postoje kada je krivac zrelije razmi{ljao i {to se ve}ma spremao na zlo delo, {to je ve}a {teta zlim delom u~i-njena, {to je ve}a opasnost sa zlim delom skop~ana i {to se manje moglo postarati da se zlo~instvo ili prestupljenje ne u~ini, {to je vi{e du`nosti zlo~instvom ili pre-stupljenjem prega`eno ; kada je krivac za zlo~instvo ili prestupljenje ranije ka`nja-van ; kada je krivac druge na zlo~instvo ili prestupljenje naveo ili ako je u deliktu koga je vi{e lica izvr{ilo bio kolovo|a ili podbada~ (par. 65. KZ Kne`evine Srbije).

Posredno propisivanje kriminalnih motiva opredeljivali smo i analizom sin-taksi~kog opisa bi}a pojedinih inkriminacija. Krivi~ni delikti (zlo~ini i prestupi) su klasifikovani prema zna~aju za{titnog objekta (otad`bina, vladar i ustav; zakon, vlast i javni poredak; ~inovni~ka i sve{teni~ka slu`ba; nov~ani promet; javne i privatne isprave; `ivot; telesni integritet; li~na sloboda; moral; crkva i religija; ~ast i imovina; vera u zakletvu i svedo~enje; op{ta sigurnost ljudi i imovine).

Ve}ina inkriminacije sadr`e jezi~ke kvalifikative namera (par. 83, 85-86; 8890; 167; 171-172; 176; 178; 186; 289-290. KZ Kne`evine Srbije); zlobna namera (par. 90. KZ Kne`evine Srbije); zlonamerno zlostavljanje ili druga zlonamerna krivi~na delatnost (par. 177; 295-300; 301; 303-305; 307; 309. KZ Kne`evine Srbije). U svim ostalim inkriminacijama posredno odre|enje krimnalnih motiva iz-vr{eno je fomulacijama: samovlasnost (par. 103. KZ Kne`evine Srbije); davanje ili primanje mita (par. 108-109; 111. KZ Kne`evine Srbije); uzimanje ili utaja ili prikrivanje (par. 112-116; 126; 231. KZ Kne`evine Srbije); protivpravno ili pro-tivzakonito, ili svesno ~injenje ili ne~injenje (par. 122-123; 128-130. KZ Kne`evi-ne Srbije); zloupotreba ili prevara (par. 125; 148; 150-153; 253; 255-257; 259260; 277; 280; 283; 286-288. KZ Kne`evine Srbije); prinuda ili nasilje ili prime- na sile ili podstrekavanje ili pobu|ivanje ili pretnja ili zlostavljanje (par. 92-94; 96; 126-127; 179; 189; 191-192; 194; 237-238; 241-243; 245; 247-249. KZ Kne-`evine Srbije); pravljenje i stavljanje u promet la`nog novca (par. 145-146. KZ Kne`evine Srbije); hotimi~no ubistvo sa predumi{ljajem ili hotimi~no ubistvo bez predumi{ljaja u jarosti ili razdra`enom stanju, ili hotimi~no ubistvo sa ciljem otklanjanja prepreka ili nano{enje telesne povrede kvalifikovane smr}u, ili ubistvo u tu~i, ili ubistvo deteta, ili svesno izazivanje ili izvr{enje poba~aja, hotimi~no zlostavljanje ili telesno povre|ivanje bez namere ubistva (par. 155-156; 159; 164165; 168-170; 173. KZ Kne`evine Srbije); kra|a, ili organizovana kra|a, ili kra-|a izvr{ena oru`jem ili opasnim oru|em, ili kra|a izvr{ena obijanjem ili provaljivanjem (par. 222-223; 229-230. KZ Kne`evine Srbije); krivo zaklinjanje na sudu ili la`no svedo~enje (par. 266-267; 272. KZ Kne`evine Srbije).

U paragrafima 105-107; 133. st. 16; 147; 149; 187; 198; 209; 220; 246; 251; 262. st. 2; 284-285. KZ Kne`evine Srbije, Zakonodavac umesto termina koristoljublje upotrebljava termin korist .

Godine 1908. izra|en je nacrt novog Krivi~nog zakonika, pod naslovom Projekt i motivi kaznenog zakonika , koji se razlikuje od prethodnog Zakonika samo po tome {to sadr`i mere bezbednosti.⁴⁹

Na teritoriji Crne Gore, zbog Turske okupacije, nije moglo do}i do razvoja doma}eg krivi~nog zakonodavstva. Tek sa stvaranjem Kraljevine Jugoslavije po-javi}e se ideja o sistemtizaciji Crnogorskog obi~ajnog krivi~nog prava u okviru kodifikacije Jugoslovenskog krivi~nog prava.50