Razvrstavanje posebnih carinskih postupaka prema vrstama saobraćaja

Carinski postupak je poseban upravni postupak koji se sprovodi radi prime-ne materijalno-pravnih carinskih propisa, a pre svega radi sprovo|enja carinskog nadzora i carinjenja robe za slu~aj prenosa ili prevoza carinske robe preko carinske linije. Postoji vi{e carinskih postupaka koje je mogu}e klasifikovati prema raz-li~itim kriterijumima. Ukoliko se kao kriterijum koristi vrsta saobra}aja mo`emo razlikovati slede}e carinske postupke: a) carinski postupak u putni~kom saobra}a-ju, b) carinski postupak u `elezni~kom saobra}aju, c) carinski postupak u drumskom saobra}aju, d) carinski postupak u vazdu{nom saobra}aju, e) carinski postupak u re~nom saobra}aju i f) carinski postupak u po{tanskom saobra}aju.

Ovaj rad je posve}en analizi carinskih postupaka ~ije je propisivanje izvr{e-no imaju}i u vidu specifi~nosti pojedinih vrsta saobra}aja.

Posebni carinski postupci prema vrstama saobra}aja su u na{em pozitivnom carinskom pravu regulisani Uredbom Vlade R. Srbije o carinski dozvoljenom postupanju sa carinskom robom, pu{tanju carinske robe i naplati carinskog duga, Sl. glasnik R. Srbije br. 127/2003.

Carinski postupak u putni~kom saobra}aju

Putnik je du`an da pri prelasku carinske linije prijavi li~ni prtljag i sve stvari koje sa sobom nosi. Radi provere pomenute prijave, carinski organ je ovla{}en da izvr{i pregled stvari koje putnik nosi. Stvari koje putnik nije prijavio do trenutka kada je ovla{}eni carinski slu`benik odlu~io da izvr{i pregled stvari smatraju se neprijavljenim i kao takve se privremeno oduzimaju do okon~anja odgovaraju}eg carinskog postupka. Stvari koje nose diplomatski kuriri, na osnovu diplomatskog kurirskog pisma, ne podle`u pregledu.

Osim {to je carinski organ ovla{}en da izvr{i pregled stvari koje putnik nosi, ovla{}en je i da odredi pretres putnika kada iz opravdanih razloga posumnja da je putnik pre}utao ili dao neta~ne podatke ~ime je izvr{ena ili bi mogla da bude izvr-{ena povreda odredaba Carinskog zakona ili drugog carinsko-pravnog propisa ili da je putnik sakrio robu ~iji je uvoz ili izvoz zabranjen, ograni~en ili ure|en posebnim propisima. Ukoliko se putnik protivi pretresu, ovla{}eni carinski slu`benik je du`an da o tome obavesti nadle`nog linijskog rukovodioca. Nadle`ni linijski rukovodilac tada utvr|uje da li postoji ili ne postoji osnov za pretres. Ukoliko proceni da je zahtev za izvr{enjem pretresa osnovan, nalo`i}e da se pretres izvr{i. Pretres putnika vr{i ovla{}eni carinski slu`benik istog pola u posebnoj prostoriji. Pretres

Privredna akademija, Novi Sad.

maloletnih lica vr{i se u prisustvu lica koje je za maloletno lice odgovorno (roditelj, staratelj, nastavnik), a ukoliko to lice nije prisutno, u prisustvu socijalnog radnika. Pored pretresa putnika, carinski organ je ovla{}en i da izvr{i pretres prevo-znog sredstva, a putnik je du`an da odgovori na sva pitanja ovla{}enog carinskog slu`benika koja se odnose na prevozno sredstvo i robu koja se u njemu nalazi.

O izvr{enom pretresu sa~injava se zapisnik.

Robu koju putnik unosi iz inostranstva carini grani~na carinarnica u skra}e-nom ili redovnom carinskom postupku. U skra}enom carinskom postupku carini se roba koju putnik unosi iz inostranstva, a namenjena je za kori{}enje u sopstve-nom doma}instvu, ~ija ukupna vrednost ne prelazi iznos od 3.000 evra. Carinjenje robe koju putnik unosi iz inostranstva u skra}enom carinskom postupku se vr{i popunjavanjem obrasca Obra~un uvoznih da`bina za robu koju putnici sa sobom nose od strane ovla{}enog carinskog slu`benika. Putnik se izja{njava da li je sagla-san sa konstatacijom ovla{}enog carinskog slu`benika u pogledu: koli~ine, vrste, kvaliteta i carinske vrednosti robe, kao i u pogledu iznosa carinskog duga. Ako se putnik saglasi sa konstatacijom ovla{}enog carinskog organa, plati}e carinu i druge uvozne da`bine, ~ime se postupak carinjenja okon~ava. U suprotnom putnik je du`an da podnese sa`etu deklaraciju ~ime zapo~inje redovan postupak carinjenja. Redovan postupak carinjenja robe koju putnik unosi iz inostranstva se ina~e sprovodi kada se koli~ina, vrsta, kvalitet i carinska vrednost robe ina~e ne mogu utvrditi u skra}enom carinskom postupku kao i kada je ukupna vrednost robe vi{a od 3000 evra ili roba nije namenjena kori{}enju u sopstvenom doma}instvu.

Doma}a lica ili strana lica sa odobrenim privremenim ili stalnim boravkom u Republici Srbiji du`na su da stvari koje iznose sa doma}eg carinskog podru~ja i koje }e koristiti dok borave u inostranstvu, a koje ne predstavljaju li~ni prtljag, upi{u u obrazac Spisak stvari koje putnik privremeno iznosi . Spisak potpisuje i overava ovla{}eno slu`beno lice uprave carina. Po okon~anju puta putnik }e popisane stvari mo}i da unese u carinsko podru~je R. Srbije bez pla}anja carine.

Doma}i dr`avljani na privremenom radu u inostranstvu ili doma}i dr`avlja-ni koji u inostranstvu borave radi {kolovanja, specijalizacije i sl. imaju pravo na privremeni unos robe koju }e upotrebljavati za vreme boravka u na{oj zemlji. Robu je putnik du`an da upi{e u obrazac Spisak stvari koje putnik privremeno unosi . Ovla{}eni slu`benik Uprave carina sravnjuje podatke iz Spiska stvari koje putnik privremeno unosi sa stanjem robe i pravilno popunjene primerke Spiska stvari potpisuje i overava slu`benim pe~atom. Prvi primerak spiska stvari zadr`ava carinarnica, a drugi se predaje putniku. U putnoj ispravi carinski slu`benik upisuje slu-`benu zabele{ku “Privremeno uneo robu” (PUR), upisuje datum i potpisuje se. Putnik je du`an da privremeno unesenu robu vrati u inostranstvo ili da zahteva drugo carinski dozvoljeno postupanje. Kada putnik iznosi robu koju je privremeno uneo predaje ovla{}enom carinskom organu Spisak stvari koji, nakon {to utvrdi istovetnost robe, poni{tava slu`benu zabele{ku PUR u putnoj ispravi i to potpisuje i overava slu`benim pe~atom.

Carinski postupak u `elezni~kom saobra}aju

Grani~na `elezni~ka stanica je du`na da odmah po dolasku voza iz inostran-stva usmeno prijavi voz grani~noj carinarnici. Grani~na `elezni~ka stanica je ina-~e du`na da obavesti carinski organ o:

• 1)    uvo|enju vanrednih vozova u me|unarodnom saobra}aju, uz nazna~enje ta~nog vremena njihovog polaska u inostranstvo odn. dolaska iz inostranstva, najkasnije 24 ~asa pre dolaska, odn. odlaska voza;

• 2)    svakom otkazivanju ili zaka{njenju redovnih i vanrednih vozova u me|u-narodnom saobra}aju du`em od 30 minuta;

• 3)    svakom prelasku granice lokomotive, motornih kola i dresina;

• 4)    svakom pove}anju broja kola u vozovima u me|unarodnom saobra}aju za prevoz putnika preko uobi~ajenog.

Tako|e, red vo`nje vozova u redovnom saobra}aju dostavlja se carinskom organu na `elezni~kom grani~nom prelazu, najkasnije sedam dana pre dana po~et-ka njegovog va`enja.

@elezni~ka prevozna sredstva (vozovi) se po prelasku carinske linije zaustavljaju na grani~noj `elezni~koj stanici. Ne smeju se zaustavljati na pruzi izme|u carinske linije i grani~ne `elezni~ke stanice, osim ako je to neophodno zbog bezbed-nosti saobra}aja ili u slu~aju vi{e sile. Ako bi se voz ipak zaustavio na pruzi izme-|u carinske linije i grani~ne `elezni~ke stanice, grani~na `elezni~ka stanica je du-`na da o tome odmah obavesti grani~nu carinarnicu.

Na grani~noj `elezni~koj stanici se voz u me|unarodnom saobra}aju zaustavlja na koloseku koji je kao carinski odredila grani~na `elezni~ka stanica uz sa-glasnost carinskog organa.

Razlikujemo pravila o carinskom postupku u putni~kom i u teretnom `ele-zni~kom saobra}aju. [to se putni~kog `elezni~kog saobra}aja ti~e, kad voz koji prevozi putnike stigne iz inostranstva u grani~nu `elezni~ku stanicu, ovla{}eni carinski slu`benici odmah vr{e pregled lokomotive, motornih kola, slu`benih kola i voznog osoblja.

Pregled robe i li~nog prtljaga koji putnici sa sobom nose vr{i se u kolima u kojima se putnici nalaze, a izuzetno u slu`benim prostorijama grani~ne carinarnice. Grani~na `elezni~ka stanica je ina~e du`na da carinarnici obezbedi prostorije potrebne za sprovo|enje carinskog nadzora i kontrole. Za vreme pregleda voza, robe, putnika i li~nog prtljaga, pristup na peron uz koji voz stoji i ulazak u voz dozvoljen je samo slu`benim licima, a drugim licima - samo uz prethodnu sagla-snost grani~ne carinarnice.

Grani~na carinarnica du`na je da sve propisane radnje kod putni~kih vozova izvr{i za vreme redovnog zadr`avanja voza. Ako se carinski postupak sa putnicima ne mo`e zavr{iti za vreme redovnog zadr`avanja voza u grani~noj `elezni~koj stanici, carinski postupak se mo`e sprovesti za vreme kretanja voza. U tom slu~a-ju je `eleznica du`na da odvoji kola sa putnicima iz inostranstva od kola sa putnicima u doma}em saobra}aju, a carinskim slu`benicima se obezbe`uje poseban odeljak u vagonu za sprovo|enje mera carinskog nadzora i kontrole i sme{taj carinske robe.

O okon~anom pregledu putni~kog voza, grani~na carinarnica odmah obave-{tava grani~nu `elezni~ku stanicu i to tako {to se u `elezni~ku knjigu za prijavljivanje i odjavljivanje vozova upisuje ta~no vreme zavr{etka carinskog pregleda i isto potvr|uje potpisom ovla{}enog carinskog slu`benika.

Carinski pregled teretnog voza podrazumeva utvr|ivanje brojnog stanja kola u sastavu teretnog voza i pregleda lokomotive, slu`benih kola i voznog osoblja, a po potrebi i ostalih kola teretnog voza i utvr|ivanje stanja inostranih `elezni~kih ili carinskih plombi na kolima. Brojno stanje kola u sastavu teretnog voza carinski organ sravnjuje sa Spiskom prelaza strane `eleznice ili prevoznim ispravama koje prate robu (`elezni~ki tovarni list, ekspresni list, prtlja`nica i dr.) koje carinskom organu zajedno sa Sa`etom deklaracijom i Popisnom knjigom predaje gra-ni~na `elezni~ka stanica.

Prilikom pregleda robe, ukoliko se radi o den~anim po{iljkama, ovla{}eni carinski slu`benik utvr|uje stanje pakovanja koleta i sravnjuje podatke iz sa`ete deklaracije sa podacima na koletima. Te po{iljke se ne plombiraju. Ovla{}eni carinski slu`benik, radi proveravanja ta~nosti podataka sadr`anih u sa`etoj deklaraciji, mo`e da izvr{i i pregled robe. Pregled robe se vr{i u kolima. Ako se roba, me|u-tim, ne mo`e pregledati u kolima, mora se istovariti i smestiti na mesto koje odredi carinski organ.

Rok za izvr{enje carinskog pregleda teretnog voza je dva ~asa od prijema sa-`ete deklaracije i `elezni~kih prevoznih isprava. Ako postoje opravdani razlozi za du`e zadr`avanje voza o tome }e carinski organ obavestiti `elezni~ku stanicu. Po zavr{enom pregledu teretnog voza, ovla{}eni carinski slu`benik o tome obave{ta-va grani~nu `elezni~ku stanicu i upisuje u `elezni~ku knjigu za prijavljivanje i odjavljivanje vozova ta~no vreme zavr{etka pregleda teretnog voza.

Na carinski postupak pri izvozu robe se shodno primenjuju odredbe o carinskom postupku pri uvozu robe uz nekoliko posebnih pravila. Ako pri izvozu robe carinski organ utvrdi neusagla{enost stvarnog stanja robe i `elezni~kih kola sa ispravama koje prate robu, sastavlja se zapisnik koji potpisuju carinski slu`benik i prisutni `elezni~ki radnik. Eventualni vi{ak robe zadr`ava carinski organ i o tome upisuje zabele{ku u zapisnik kojim je utvr|eno postojanje tog vi{ka. Po zavr{enom carinjenju robe koja se izvozi, na prevozna sredstva sa robom i na `elezni~ke isprave, `elezni~ka stanica stavlja nalepnice zelene boje sa natpisom: “Carinska roba. Predati carinarnici (naziv izlazne `elezni~ke stanice)”.

Carinski postupak u drumskom saobra}aju

Sva drumska prevozna, odnosno prenosna sredstva sa robom ili bez robe, koja saobra}aju sa inostranstvom, moraju se zaustaviti kod grani~nog branika.

Ako je neophodno izvr{iti pretovar robe, odgovorno lice, odnosno vozar du-`an je da o tome obavesti najbli`i carinski organ, koji odlu~uje o merama carinskog nadzora i kontrole koje je potrebno preduzeti. O pretovaru se sa~injava zapisnik koji potpisuje vozar i ovla{}eni carinski slu`benik koji je prisustvovao pretovaru.

Ako strano motorno vozilo bude ostavljeno na doma}em carinskom podru~-ju, pa makar i na mestu na kome je parkiranje dozvoljeno, a pod okolnostima koje navode na zaklju~ak da je napu{teno (npr. sa vozila su skinute registarske tablice, te`e je havarisano ili zapu{teno, niko se ne stara o njemu i sl.), carinski organ du`an je da o tome obavesti organ unutra{njih poslova radi utvr|ivanja ko je vlasnik napu{tenog vozila i mesto njegovog boravka. Napu{teno vozilo se stavlja pod carinski nadzor najdu`e tri meseca. Ukoliko u tom roku ne bude utvr|eno ko je vlasnik vozila, carinski organ pokre}e postupak za odre|enje carinski dozvoljenog postupanja ili upotrebe, uklju~uju}i i prodaju vozila. Ako se, pak, utvrdi da je vlasnik vozila strano lice o tome se obave{tava diplomatsko-konzularno predstavni-{tvo zemlje ~iji je dr`avljanin vlasnik vozila. Obave{tenje sadr`i i podatke o stanju vozila i o visini tro{kova koje vlasnik napu{tenog vozila treba da plati prili-18

Doc. dr Sini{a Varga: Razvrstavanje posebnih carinskih postupaka prema vrstama saobra}aja kom preuzimanja vozila (tro{kovi dopreme, ~uvanja i sl.). Ukoliko vozilo ne bude preuzeto i vra}eno u inostranstvo u roku od tri meseca od dana dostavljanja obave{tenja, carinski organ }e pokrenuti postupak za odre|ivanje carinski dozvoljenog postupanja ili upotrebe, uklju~uju}i i prodaju vozila.

Carinski postupak u vazdu{nom saobra}aju

Carinski postupak u vazdu{nom saobra}aju sprovode carinski organi na delu vazduhoplovnog pristani{ta odre|enom za me|unarodni vazdu{ni saobra}aj, a koji se deo sastoji od: carinske platforme, ~ekaonice namenjene putnicima u me|u-narodnom saobra}aju (tranzitna sala) i prostorija za pregled putnika i njihovog prtljaga. Na ovom delu vazduhoplovnog pristani{ta mogu se nalaziti samo lica koja putuju u inostranstvo odn. dolaze iz inostranstva, a svaki ulazak ili izlazak putnika iz tog dela vazduhoplovnog pristani{ta smatra se prelaskom carinske linije. Tranzitna sala mora biti obezbe|ena tako da je onemogu}en ulazak odn. izlazak lica, odn. uno{enje i izno{enje robe bez carinskog nadzora i kontrole. Pored putnika i ~lanova posade vazduhoplova, u tranzitnu salu mogu da ulaze samo slu`bena lica - osoblje vazduhoplovnog pristani{ta i radnici koji rade u tranzitnoj sali, carinski radnici, radnici pograni~nih inspekcijskih organa te radnici organa unutra-{njih poslova. Izuzetno, ako se na vazduhoplovnom pristani{tu do~ekuju odn. is-pra}aju doma}i ili strani dr`avnici, ~lanovi delegacija i druga lica u zvani~noj po-seti na{oj zemlji, u tranzitnu salu mogu, u skladu sa protokolom, ulaziti i druga lica - pratnja, obezbe|enje, snimatelji, fotoreporteri, prevodioci i dr.

Pregled vazduhoplova se sastoji od: sravnjenja manifesta sa stanjem robe po koli~ini i oznakama koleta, pregleda pilotske i putni~ke kabine i pregleda opreme i robe i opreme koja slu`i za snabdevanje vazduhoplova. Pregled vazduhoplova koji je sleteo iz inostranstva se vr{i nakon zaustavljanja vazduhoplova na carinskoj platformi. Pravno lice koje obavlja aerodromske usluge du`no je da blagovremeno obavesti carinski organ na kom delu vazduhoplovnog pristani{ta }e vazduho-plov koji leti na me|unarodnoj liniji biti postavljen i vreme njegovog postavljanja, odnosno poletanja. Zapravo, pravno lice koje obavlja javni prevoz u vazdu{nom saobra}aju kao i zastupnici vazduhoplovnih kompanija du`ni su da carinskim organima na vazduhoplovnim pristani{tima otvorenim za me|unarodni vazdu{ni saobra}aj dostave red letenja vazduhoplova u redovnom saobra}aju najkasnije sedam dana pre po~etka njegovog va`enja. Isto tako, carinski organ mora biti blagovremeno obave{ten o: 1) svim promenama u redovnom redu letenja vazduhoplo-va, 2) specijalnim letovima vazduhoplova i 3) svakom ka{njenju sletanja odn. uz-letanja vazduhoplova du`em od tri ~asa.

Carinska isprava koja se podnosi u carinskom postupku u vazdu{nom saobra-}aju je manifest koji sa~injava zapovednik vazduhoplova. Za vazduhoplov koji dole}e iz inostranstva priznaje se i inostrani manifest ako je preveden na srpski jezik ili ako je sa~injen na engleskom, ruskom, francuskom ili {panskom jeziku.

Istovar robe iz vazduhoplova se vr{i u prisustvu lica ovla{}enog za preuzimanje i prevoz robe do mesta odre|enog za sme{taj robe i ovla{}enog carinskog slu-`benika, koji utvr|uje broj koleta i sravnjuje podatke o broju i oznakama koleta iz manifesta sa podacima na koletima. Ako se roba doprema na paletama, odnosno u kontejnerima ili ako je istovareno mnogo koleta, utrvr|ivanje stanja pakovanja i sravnjivanje podataka o brojnosti i oznakama koleta iz manifesta sa podacima na koletima mo`e se vr{iti prilikom prijema robe na mestu odre|enom za sme{taj. Ako ovla{}eni carinski slu`benik utvrdi da stanje robe odgovara prijavljenom, to potvr-|uje na dva primerka manifesta, od kojih jedan primerak ostaje kod zapovednika vazduhoplova, odnosno lica koje on ovlasti, a drugi se prila`e uz sa`etu deklaraciju. Ako ovla{}eni carinski slu`benik utvrdi da stanje robe ne odgovara prijavljenom, da su kolete o{te}ene ili da se robe iz njih na bilo kojih na~in rasipa, ovla{}e-ni carinski slu`benik o tome stavlja napomenu na manifestu, a lice ovla{}eno za preuzimanje i prevoz robe do mesta koje odredi ovla{}eni carinski slu`benik o tome sastavlja zapisnik, koji potpisuju to lice i ovla{}eni carinski slu`benik.

Pregled vazdhuhoplova, posade i putnika koji dolaze iz inostranstva i njihovog prtljaga vr{i carinski organ na prvom vazduhoplovnom pristani{tu na kojem je vazduhoplov sleteo iz inostranstva. Ako vazduhoplov leti na drugo vazduho-plovno pristani{te u carinskom podru~ju, a ne prima putnike u lokalnom saobra}a-ju ( inostrana linija ), pregled vazduhoplova, posade i putnika koji dolaze iz ino-stranstva i njihovog prtljaga vr{i carinski organ na vazduhoplovnom pristani{tu na kome posada i putnici napu{taju vazduhoplov.

Ako vazduhoplov leti na drugo vazduhoplovno pristani{te u carinskom podru~-ju i prima putnike u lokalnom saobra}aju ( me{ovita linija ), carinski pregled vazdu-hoplova, posade, putnika i ru~nog prtljaga vr{i carinski organ na prvom vazduho-plovnom pristani{tu, dok carinski pregled ostalog prtljaga i robe vr{i carinski organ na vazduhoplovnom pristani{tu na kome putnici kona~no napu{taju vazduhoplov.

Vazduhoplov koji pole}e u inostranstvo postavlja se na carinsku platformu najmanje pola sata pre poletanja i od tog vremena pa sve do preletanja carinske linije nalazi se pod carinskim nadzorom. Vozar odn. ovla{}eno lice du`no je najmanje pola sata pre poletanja vazduhoplova da carinskom organu podnese manifest sa prate}im ispravama na osnovu kojih je izvr{eno uvozno carinjenje robe. Izvozno ocarinjena roba utovara se u vazduhoplov u prisustvu ovla{}enog carinskog slu`benika, koji sravnjuje stanje robe po koli~ini i oznakama koleta sa podacima iz manifesta i isprava na osnovu kojih je izvr{eno izvozno carinjenje robe (izvozne carinske isprave), overava manifest i po poletanju vazduhoplova razdu`uje izvozne carinske isprave. Ako ovla{}eni carinski slu`benik utvrdi da stanje robe ne odgovara podacima iz manifesta i isprava na osnovu kojih je izvr{eno izvozno carinjenje robe, sastavlja zapisnik o utvr|enim nepravilnostima, stavlja zabele{ku na manifestu i izvoznim carinskim ispravama, a po potrebi zadr`ava robu radi utvr-|ivanja ~injeni~nog stanja i o tome obave{tava carinski organ koji je odobrio carinski dozvoljeno postupanje ili upotrebu robe.

Carinski pregled vazduhoplova koji pole}e u inostranstvo vr{i se posle kontrole koju obavljaju radnici drugih pograni~nih organa (upravne inspekcije, organi unutra{njih poslova i dr.). Posle carinskog pregleda vazduhoplova pa do njegovog poletanja, vazduhoplovu se mo`e pristupiti samo po odobrenju carinskog organa.

Carinski postupak sa prtljagom koji nije prispeo sa putnikom

Prtljag koji u me|unarodnom vazdu{nom saobra}aju nije prispeo s putnikom vozar je du`an da prijavi carinskom organu odmah po sletanju vazduhoplova kojim je prtljag prispeo. Podaci o prtljagu koji nije prispeo sa putnicima upisuju se u Kontrolnik izgubljenog prtljaga, a prtljag se sme{ta u posebnu prostoriju lokalne, odn. centralne slu`be traganja gde mo`e biti sme{ten najdu`e {est meseci, nakon

Doc. dr Sini{a Varga: Razvrstavanje posebnih carinskih postupaka prema vrstama saobra}aja ~ega se prtljag, ukoliko se ne utvrdi ko je vlasnik, mora vratiti u inostranstvo ili ustupiti carinskom organu na slobodno raspolaganje. Ako se utvrdi ko je vlasnik prtljaga prispelog odvojeno od putnika, prtljag se uru~uje vlasniku na osnovu Posebnog manifesta prtljaga prispelog odvojeno od putnika koji vozar, odn. ovla{}e-no lice, podnosi radi overe nadle`nom carinskom organu. Ako se prtljag koji nije prispeo s putnikom carini, carinski organ postupa kao s robom koju nose putnici.

Snabdevanje vazduhoplova u me|unarodnom saobra}aju

Roba namenjena snabdevanju vazduhoplova na me|unarodnim linijama se upu}uje na vazduhoplov preko lica registrovanog za snabdevanje prevoznih sredstava iz carinskog skladi{ta koje se nalazi na vazduhoplovnom pristani{tu otvorenom za me|unarodni saobra}aj (privredne organizacije registrovane za obavljanje keteringa) na osnovu Obra~unskog lista prodaje u vazduhoplovima . Obra~unski list se popunjava u najmanje pet primeraka koje overava carinski organ na vazdu-hoplovnom pristani{tu. Po zavr{enom letu na me|unarodnoj liniji zapovednik va-zduhoplova odn. ovla{}eni ~lan posade du`an je da “zaklju~i” Obra~unski list i o prodatoj robi izvesti carinski organ do petog u teku}em mesecu za prethodni me-sec. Za robu koja, me|utim, nije utro{ena za vreme leta zapovednik vazduhoplo-va odn. ovla{}eno lice, du`no je da carinskom organu podnese Listu snabdevanja vazduhoplova na me|unarodnim linijama . Bilo da je roba doma}a ili strana, roba popisana u Listi snabdevanja ne podle`e uvoznom carinjenju.

Snabdevanje gorivom i mazivom se vr{i u prisustvu ovla{}enog carinskog slu`benika na osnovu otpremnice koju overava carinski organ. Gorivo prodato u prethodnom mesecu mora biti izvozno ocarinjeno do petog u teku}em mesecu. Uz izvoznu carinsku deklaraciju podnose se overene otpremnice.

Postupak sa rezervnim delovima za vazduhoplove

Zapovednik vazduhoplova, odn. ovla{}eno lice, na vazduhoplovnom prista-ni{tu otvorenom za me|unarodni saobra}aj uzima deo za zamenu ili rezervni deo za vazduhoplove na osnovu Liste pozajmica koju nakon provere overava nadle`an carinski organ. Vra}anje dela za zamenu ili rezervnog dela za vazduhoplov koji je uzet na pozajmicu mora se izvr{iti u roku od 90 dana. Izuzetno, u opravdanim slu-~ajevima, carinski organ mo`e taj rok produ`iti za jo{ 30 dana.

Da bi se izbegao zastoj u saobra}aju koji mo`e nastati usled kvara na vazdu-hoplovima, vazduhoplovne kompanije mogu na doma}em vazduhoplovnom pri-stani{tu, u odgovaraju}im prostorijama gde je obezbe`en carinski nadzor, sme{ta-ti delove za opravku i odr`avanje vazduhoplova, unesene sa inostranog carinskog podru~ja (tzv. stokovi). Evidenciju o rezervnim delovima vazduhoplova koji se nalaze u stokovima na doma}em vazduhoplovnom pristani{tu vodi vazduhoplov-na komisija na obrascu Liste evidencija rezervnih delova u stoku. Evidenciju kon-troli{e i overava carinski organ. Ukoliko se rezervni deo iz stoka upotrebi, vazdu-hoplovna kompanija je du`na da za upotrebljeni deo podnese uvoznu carinsku deklaraciju u roku od tri meseca od dana podizanja delova.

Carinski postupak u re~nom saobra}aju

Brodovi u me|unarodnom re~nom saobra}aju mogu pristajati samo u prista-ni{tima i lukama otvorenim za me|unarodni saobra}aj. U pomenutim pristani{ti- ma i lukama brodovi, radi sprovo|enja carinskog postupka, mogu pristajati samo uz carinski gat odnosno na onom delu pristani{ta, obale ili slobodne zone koje odredi nadle`na kapetanija u saradnji sa pograni~nim organima. Carinski gat odn. deo pristani{ta, luke ili obale, odre|en za pristajanje broda koji saobra}a sa ino-stranstvom, odvaja se ogradom (pregradom) i obele`ava tablom obojenom bojama dr`avne zastave s nazivom carinskog organa. Prostorije za obavljanje poslova carinskog organa nalaze se na izlazu iz gata, odnosno iz odre|enog dela pristani{ta, luke ili obale ispred pregrade.

Brodovi koji plove me|unarodnim plovnim rekama, grani~nim rekama i gra-ni~nim jezerima moraju imati brodski manifest. Izuzetno, brodski manifest ne moraju imati:

• 1)    brodovi koji prevoze doma}u ili stranu neocarinjenu robu za koju imaju druge odgovaraju}e isprave (raport i sl.);

• 2)    brodovi koji viju vojnu zastavu;

• 3)    slu`beni brodovi (brodovi organa uprave, organa unutra{nje plovidbe i dr.);

• 4)    brodovi za nau~ne svrhe;

• 5)    brodovi koji slu`e samo za ribolov;

• 6)    brodovi koji slu`e samo za potrebe poljoprivrednika;

• 7)    sportski brodovi i ~amci dok slu`e za sportske i druge li~ne potrebe njihovih vlasnika.

Za brodove koji saobra}aju sa inostranstvom i koji utovaraju robu u doma-}im pristani{tima ili lukama, manifest mora da bude sa~injen po izvr{enom utovaru robe u brod, a najdocnije dva sata pre isplovljavanja. S druge strane, brodovi koji doplovljavaju iz inostranstva, s robom ili bez robe, moraju imati manifest u momentu prelaska carinske linije.

Carinski postupak u re~nom saobra}aju se sprovodi posle sanitarne, fitosani-tarne i veterinarske kontrole broda i paso{ke kontrole ~lanova posade i putnika.

Carinski pregled broda se vr{i u prisustvu ovla{}enog predstavnika broda i sastoji se od slede}ih carinsko-procesnih radnji:

• 1)    pregled manifesta, tovarnih listova i drugih isprava i sravnjenja stanja robe sa podacima u tim ispravama;

• 2)    pregled posade i putnika;

• 3)    pregled putni~kog prtljaga predatog na prevoz brodu;

• 4)    pregled svih brodskih prostorija;

• 5)    sravnjivanje knjige nadzora i opreme koju brod nosi;

• 6)    sravnjivanje knjige provijanta (gorivo, mazivo, potro{ni materijal, namirnice, efektivni novac i sl.).

Ako postoji osnovana sumnja da se na brodu nalazi skrivena roba, carinski organ mo`e nalo`iti zapovedniku broda koji plovi u carinskom pograni~nom pojasu da brod uplovi u najbli`e pristani{te ili luku radi pregleda odn. pretresa. Pre pretresa stranog broda, carinski organ o pretresu obave{tava konzularnog predstavnika dr`ave u kojoj je brod registrovan, a u slu~aju ako se u pristani{tu ne nalazi konzularni predstavnik, pretres se vr{i u prisustvu predstavnika pristani{ne kapetanije i zapovednika broda odn. njegovog zamenika.

O izvr{enom pregledu odn. pretresu broda sa~injava se zapisnik.

Pretovar carinske robe iz jednog broda u drugi mo`e se vr{iti na osnovu pisanog odobrenja carinskog organa i pod carinskim nadzorom, a podaci o pretovaru robe se upisuju u manifeste oba broda.

Strani brod u tranzitu koji pristane u doma}e pristani{te radi snabdevanja gorivom, namirnicama ili zbog drugih potreba, a ne radi utovara i istovara robe, ne podle`e carinskom pregledu, ali podle`e carinskom nadzoru i kontroli.

Carinski postupak u po{tanskom saobra}aju

Za sprovo|enje carinskog postupka u po{tanskom saobra}aju su od zna~aja tri po{tanska subjekta: prijemna po{ta, po{ta carinjenja i izmeni~na po{ta.

Prijemna po{ta je po{ta kojoj se predaju po{tanske po{iljke upu}ene u ino-stranstvo. Po predaji po{tanskih po{iljaka upu}enih u inostranstvo vr{i se razvrstavanje po{tanskih po{iljaka u smislu da li podle`u carinskom pregledu ili ne. Generalno carinskom pregledu ne podle`u carinske po{iljke za koje se prema masi i dimenzijama pretpostavlja da ne sadr`e carinsku robu ili su prema prate}oj dokumentaciji oslobo|ene pla}anja uvoznih da`bina, kao i po{tanske po{iljke u tranzitu preko carinskog podru~ja. Na takve po{tanske po{iljke radnik po{te lepi nalep-nicu: “Ne podle`e carinskom pregledu”. Na ostale po{tanske po{iljke lepi se na-lepnica: “Podle`e carinskom pregledu”. Nakon toga po{tanske po{iljke se dostavljaju po{ti carinjenja.

U po{ti carinjenja se primljene po{tanske po{iljke podnose na carinski pregled odmah, a najkasnije narednog dana od dana prijema. Pregled i carinjenje po-{tanskih po{iljaka se vr{i u posebnoj prostoriji u po{ti carinjenja. Po izvr{enom carinskom pregledu po{ta carinjenja upu}uje po{tanske po{iljke izmeni~noj po{ti. Po{tanske po{iljke se radi uru~enja izmeni~noj po{ti pakuju u tzv. paketski zaklju-~ak za koji po{ta carinjenja sa~injava po{tansko-carinsku propratnicu u ~etiri pri-merka. Carinski organ overava primerke po{tansko-carinske propratnice i prvi pri-merak zadr`ava, a tri primerka vra}a po{ti carinjenja od kojih ova jedan zadr`ava, a dva upu}uje uz paketski zaklju~ak izmeni~noj po{ti od kojih jedan zadr`ava iz-meni~na po{ta, a poslednji primerak po{tansko-carinske propratnice se dostavlja otpremnoj carinarnici.

Primopredaja po{tanskih po{iljaka izme|u strane i doma}e po{te se vr{i putem izmeni~ne po{te.

Po preuzimanju paketskog zaklju~ka od inostrane po{te, izmeni~na po{ta vr-{i razvrstavanje po{tanskih po{iljaka prema tome da li podle`u carinskom pregledu ili ne. Po{tanske po{iljke koje ne sadr`e carinsku robu izmeni~na po{ta upu}u-je odredi{nom po{tanskom centru ili po{tama sa kojima ima direktnu kartovnu vezu, radi uru~enja primaocu. Po{tanske po{iljke koje sadr`e ili za koje se pretpostavlja da sadr`e carinsku robu, izmeni~na po{ta otprema nadle`nim po{tama carinjenja. Za svaki paketski zaklju~ak izmeni~na po{ta sa~injava po{tansko-carinsku propratnicu, u ~etiri primerka, koje overava carinski organ koji zadr`ava prvi pri-merak dok tri primerka vra}a izmeni~noj po{ti koja zadr`ava jedan a preostala dva upu}uje po{ti carinjenja koja zadr`ava jedan primerak, a poslednji primerak, nakon overe nadle`nog organa prosle|uje se grani~noj carinarnici prema mestu u kojem se nalazi sedi{te izmeni~ne po{te.

Po{tanske po{iljke koje sadr`e carinsku robu podnose se na carinski pregled odmah po prijemu u po{tu carinjenja. Po{tanske po{iljke se carinskom organu pre- daju uz Po{tansko-carinsku prijavu. Carinski postupak s po{tanskim po{iljkama mora biti okon~an u roku od 5 dana za obi~ne, odn. 24 ~asa ako su u pitanju ekspres po{iljke, EMS (specijalne po{iljke sa posebnim rukovanjem, mase do 30 grama), prioritetne, avionske po{iljke kao i po{iljke koje sadr`e `ive `ivotinje, lako kvarljivu robu i lekove, ra~unaju}i od momenta kada je po{ta carinjenja carinskom organu podnela Po{tansko-carinsku prijavu.

Nakon izvr{enog carinskog pregleda, carinski organ obra~unava iznos uvoznih da`bina na obrascu: Uvozna po{tansko-carinska deklaracija za gra|ane u koji se obrazac upisuju podaci o koli~ini i vrednosti robe, naimenovanju robe i ukupnom iznosu obra~unatih uvoznih da`bina koje terete po{iljku. Po{tanske po{iljke primaocu mogu biti uru~ene tek nakon uplate uvoznih da`bina, pa se uvozna po-{tansko-carinska deklaracija za gra|ane sa potpunom uplatnicom dostavlja po{ti koja je du`na da je stavi primaocu na uvid. Primalac mo`e izvr{iti uplatu, podne-ti prigovor na nalaz carinskog organa ili odbiti prijem po{tanske po{iljke. U slu~a-ju uplate carine i drugih uvoznih da`bina po{ta uru~uje primaocu po{tansku po{ilj-ku s primerkom deklaracije. U slu~aju prigovora po{ta zadr`ava po{iljku dok odluka carinskog organa ne postane kona~na, odn. izvr{na. Ako primalac odbije prijem po{tanske po{iljke iz inostranstva, vra}a se u inostranstvo. Ako u tom slu~aju strani po{iljalac odbije da izvr{i prijem vra}ene po{tanske po{iljke, po{iljka se predaje carinskom organu radi odre|ivanja carinski dozvoljenog postupanja ili upotrebe robe, uklju~uju}i i prodaju robe.

Sinisa Varga, LLD

The classification of particular customs procedures according to the means of transport

The subject matter is regulated by in the Order of Government of the Republic of Serbia on customs permitted procedures with goods, releasing of goods and encashment of customs debts, Official Journal of R. of Serbia No. 127/2003.