Рекреативне активности као фактор животног стила особа средње животне доби
Автор: E. Шабић, М. Туфегџија
Журнал: Sport Mediji i Biznis @journal-smb
Статья в выпуске: 1 vol.5, 2019 года.
Бесплатный доступ
Животни стил се као концепт, али и терминолошка одредница, неизоставно везује за појам здравља и његову промоцију у друштвеном окружењу. Најважнији позитивни ефекти физичке активности и физичког вјежбања утичу на психофизичку равнотежу човјека, те њену улогу у социјализацији, и у вези са природним окружењем сврставају се у садржаје заслужне за опште стање човјека, а самим тим и за здравље. Схватање садржаја физичке активности одређено је друштвено-економским приликама, стеченим навикама и потребама становништва, али и одгојним, образовним, културолошким, религиозним и другим факторима. Физичка активност представља културни начин одмарања, чиме се свјесно постиже повољан утицај на здравље. Емпиријска студија која је реализована на узорку од 1628 испитаника (916 – 56,3% мушкараца и 712 – 43,7% жена) средње животне доби од 40-65 година (према критеријуму WHO; UN: WHO, 1982), који се баве неком физичком активношћу, са подручја Републике Српске, имала за циљ идентификацију појединих чинилаца односа између перцепираног животног стила и упражњавања спортско-рекреативних садржаја. Примјеном посебно конструисаног упитника, уз примјену одговарајућих статистичких процедура, утврђена је доминанта перцепција присуства стила живота, гдје спортско-рекреативне активности не представљају значајну одредницу свакодневног тјелесног активизма код особа средње животне доби.
Спортско-рекреативне активности, животни стил, средња животна доб, физичко вјежбање
Короткий адрес: https://sciup.org/170203659
IDR: 170203659
Список литературы Рекреативне активности као фактор животног стила особа средње животне доби
- World Health Assembly. (2004). Global strategy on diet, physical activity and health. Geneva: World Health Organisation. Преузето са: http://apps.who.int/gb/ebwha/pdf_files/WHA57/A57_R17-en.pdf
- Hollmann, W., Hettnger, T. (2000). Sportmedizin. Grundlage für Arbeit, Training und Präventivmedizin. Stuttgart: Schattauer Verlag.
- World Health Organization. (2006). Diet and physical activity: a public health priority. Global Strategy on Diet, Physical Activity and Health. Преузето са: http://www.who.int/dietphysicalactivity/public-health-priority/en/
- Trost, S., Owen, N., Bauman, A. F., Sallis, J., Brown, W. (2003). Correlates of adults' participation in physical activity: Review and update. Medicine & Science in Sports & Exercise, 34(12). Стр. 1996-2001.
- Хајмер, С. (2010). Тјелесна активност и здравље у Европи. Загреб: Кинезиолошки факултет.
- Booth, F., Chkravarthy, M. (2002). Cost and consequnces of sedentery living: New battleground for an old enemy. President's Council on Physical Fitness and Sport Research Digest, 3rd ser. no. 16.
- Warburton, D. E., Gledhill, N., Quinney, A. (2001). Musculoskeletal fitness and health. Canadian Journal Applied Physiology, 26. Стр. 217-237.
- Schneider, S., Becker, S. (2005). Prevalence of physical activity among the working population and correlation with work-related factors: results from the first German National Health Survey. Journal of Occupational Health, 47(5). Стр. 414-423.
- Нешић, М., Лолић, В., Срдић, В., Мехољић-Фетаховић, А. (2011). Индекс телесне масе као чинилац опредељења према спортско-рекреативним активностима на универзитету. Спортске науке и здравље, 1(1). Стр. 37-46.
- Henderson, K. A., Bialeschki, M. D. (2005). Leisure and active lifestyles: research reflections. Leisure sciences, 27. Стр. 355-365.
- Ioannou, S. (2005). Health logic and health-related behaviours. Critical public health, 15(3). Стр. 263-273.
- Chen, M. Y., Wang, E. K., Yang, R. J., Liou, Y. M. (2003). Adolescent health promotion scale: development and psychometric testing. Public health nursing, 20(2). Стр. 104-110.
- Poulsen, A. A., Ziviani, J. M. (2004). Health enhancing physical activity: Factors influencing engagement patterns in children. Australian occupational therapy journal, 51. Стр. 69-79.
- Нешић, М., Перић, Д., Ахметовић, З., Зубанов, В. (2014). Нека обележја животног стила новосадских студената у односу на субјективну перцепцију здравља. У ФИС комуникације, Зборник радова (стр. 388-397). Ниш: Факултет спорта и физичког васпитања.
- Нешић, М., Срдић, В., Јовановић, М., Вукајловић, В. (2014). Активни животни стил као чинилац очувања здравља у савременом животном и радном окружењу. У М. Јовановић, Ђ. Нићин (Ур.), 4. међународна научна конференција „Спортске науке и здравље“ (стр. 277-285). Бања Лука: Паневропски универзитет „Апеирон“.
- Baker, C. W., Brownell, K. D. (2000). Physical activity and maintenance of weight loss: physiological and psychological mechanisms. U C. Bouchard, Physical activity and obesity (стр. 311-28). Champaign: Human Kinetics.
- Нешић, М., Срдић, В., Јездимировић, Т. (2016). Евалуација скале перцепције активног животног стила студената. Спортске науке и здравље, 6(1). Стр. 5-12.
- Miliša, Z., Bagarić, M. (2005). Behaviour Styles and Value Orientations. Medianali, 6(12). Стр. 68-104.
- Sharkey, B., Gaskill, S. (2008). Vežbanje i zdravlje. Beograd: Data Status.
- Нешић, М., Рајић, Д. (2015). Мотивациони аспекти учешћа у спортско-рекреативном програму пешачења жена средње доби. У И. Гајић (Ур.), Међународна научна конференција „Спорт, здравље, животна средина“, Зборник радова (стр. 36-42). Београд: Факултет за спорт.
- World Health Organization. (2006). Physical activity and health in Europe: evidence for action. (N. Cavill, S. Kahlmeier, & F. Racioppi, Ur.) Copenhagen: WHO Regional Office for Europe.
- Burton, N., Turrell, G. (2000). Occupation, hours worked, and leisure-time physical activity. Preventive medicine, 31(6). Стр. 673-681.
- Humpel, N., Owen, N., Leslie, E. (2002). Environmental factors associated with adults' participation in physical activity: a review. American Journal of Preventive Medicine, 22(3). Стр. 188-199.
- Нешић, М. (2012). Животни стил као одредница опредеЉења према спорту на Универзитету. Настава и васпитање, 51(4). Стр. 766-786.
- Нешић, М., Нешић, Б., Перић, Д. (2016). Валоризација програма рекреативног пешачења намењеног женама средње доби. TIMS Acta, 10(1). Стр. 41-51.
- Нешић, М., Рајић, Д., Милић, З., Радош, Л. (2015). Животне навике као детерминанта активног животног стила суботичких студената. У Д. Рајић (Ур.), 8. међународна интердисциплинарна стручно-научна конференција „Васпитно-образовни и спортски хоризонти“, Зборник радова, Суботица (стр. 166-179). Суботица: Висока школа струковних студија за образовање васпитача и тренера.
- Томић-Колудровић, И., Лебурић, А. (2002). Социологија животног стила: према новој методолошкој стратегији. Загреб: Наклада Јесенски и Турк.
- World Health Organisation. (1982). Provisional guidlines standard international age clasiffication. New York: United Nations.
- World Health Organization. (2002). The world health report 2002 - Reducing Risks, Promoting Healthy Life. Geneva: World Health Organization. Преузето са: http://www.who.int/whr/2002/en/whr02_en.pdf
- World Health Organization. (2002). Active Ageing: A Policy Framework. Geneva: World Health Organization. Преузето са: http://apps.who.int/iris/bitstream/handle/10665/67215/WHO_NMH_NPH_02.8.pdf
