Specifičnosti pranja novca u bankarskom sektoru

REZIME : Cilj ovog rada jeste da se ukaže na osnovne specifičnosti pranja novca u bankarskom sektoru. Pranje novca predstavlja globalni problem na koji nije ni jedna država sveta imuna. Pranje novca predstavlja derivati-van oblik kriminaliteta jer mu po pravilu uvek prethodi neko krivično delo/ ili više njih, na osnovu kojeg je stečena imovinska korist, odnosno novac za koji postoji potreba da se opera i prikaže kao legalan. Modaliteti pranja novca su različiti, a u radu autor će ukazati na različite tipologije pranja novca putem bankarskog sektora.

Ključne reči : pranje novca, bankarski sektor, banke, tipologije pranja novca

Uvod

Pranje novca je oblik kriminaliteta koji pogađa sve države sveta. Reč je o kriminalitetu koji je u poslednje vreme sa porastom organizovanog kriminaliteta sve više prisutan. Predstavlja transnacionalni vid kriminaliteta, jer se najčešće obavlja kroz aktivnosti koje se realizuju u više država.

Pranje novca je veoma važno za funkcionisanje i jačanje organizovanih kriminalnih grupa. Bez aktivnosti koje se odnose na pranje novca, organi-zovane kriminalne grupe ne bi mogle funkcionisati na pravi način, odnosno ne bi mogle nelegalno stečenim novcem da u potpunosti raspolažu. Pranje novca je od presudnog značaja za uspešno delovanje svih oblika organizo-vanog kriminala, a naročito transnacionalnog. Pranje novca je često prateća pojava organizovanog kriminaliteta i povezano je sa finansiranjem terorizma, te predstavlja kriminalnu delatnost kojom organizovani kriminalitet nastoji da novac ili druge vrednosti koje su stečene izvršenjem raznih krivičnih dela legalizuje stavljanjem u legalne tokove prikrivajući na taj način njegovo poreklo. Može se reći da se pranjem novca povećavaju kriminalne aktivnosti jer novac daje ekonomsku moć kriminalcima. Kao takvo, pranje novca čini kriminal isplativim zato što omogućava prekršiocima da plasiraju dobit iz svojih kriminalnih dela, a i dalje podstiče njihovo kriminalno ponašanje.

Pranje novca podrazumeva skup radnji kojima se prikriva poreklo ilegalno stečenog novca, a takav novac se prikazuje kao legalan. Kako bi ostvarili svoje ciljeve kriminalci pristupaju realizaciji pranja novca koristeći različite metode koje se mogu kombinovati u različite šeme, manje ili više složene. Osnovu većine šema čine tri uobičajene faze poznate pod nazivom: polaganje (ulaganje, plasman), prikrivanje (presvlačenje, raslojavanje, ozakonjenje) i integracija.1

Pranje novca proizvodi niz negativnih posledica za svaku državu i društvo, a koje se ogledaju u opadanju poslovanja legalnog sektora, novčanu potražnju, devizni kurs, kamatne stope, poreski sistem, odnosno na celokupnu privredu neke države.

Pranje novca proizvodi poražavajuće posledice i na program reformi i privatizaciju. Zbog prisustva nelojalne konkurencije perači novca mogu po-bediti, odnosno kupiti državna preduzeća. Navedeno predstavlja velik problem kod zemalja u razvoju, koje imaju za cilj da privuku strane investitore, a čije su ekonomije osetljive prema neformalnim i ilegalnim aranžmanima.

Veoma važnu ulogu u prevenciji pranja novca i finansiranju terorizma ima bankarski sektor. Razvoj banaka i širenje spektra njihovog poslovanja koje se ogleda kroz raznovrsne usluge koje pružaju uticao je i usmeravao razvoj tehnika i tipologija pranja novca. Shodno tome, u radu autor će ukazati na specifičnosti i tipologije pranja novca u bankarskom sektoru.

Specifičnosti i tipologije pranja novca u bankarskom sektoru

Bankarsko poslovanje je danas regulisano pozitivnopravnim zakonodavstvom u kojima se banke osnivaju i u kojima posluju. Domen njihovog poslovanja obuhvata veoma širok spektar delatnosti koji je uređen sistemom pozitivnopravnih akata, kako na nacionalnom tako i na međunarodnom planu.

I pored toga, bankarsko poslovanje predstavlja pogodno tlo za različite zloupotrebe koje su povezane sa pranjem novca.

Osnovni cilj zloupotreba bankarskog sistema jeste ubacivanje nelegalno stečenih prihoda u legalne finansijske tokove.2 U cilju sprovođenja preventivnih mera radi sprečavanja pranja novca neophodno je da finansijske institucije sprovedu procene rizika. U tom smislu one, kao i zaposleni, mogu posedovati relevantne informacije o strukturi, organizaciji i veličini sektora, kao i o karakteristikama određenih finansijskih proizvoda, što može biti od neprocenji-ve pomoći prilikom utvrđivanja postojećih rizika, ali i sumnjivih transakcija.

Banke su obavezne da nadležnoj finansijskoj službi dostave obaveštenja o svakoj sumnjivoj transakciji nezavisno od toga da li je ona izvršena ili nije. Unutar finansijskog sektora, banke igraju specijalnu ulogu posrednika u simultanom nuđenju ugovora o depozitu koji za njih predstavlja izvor sredstava i koji one uvećavaju plasiranjem kroz kredite, tj. ugovore o zajmu. Načini pranja novca, kada je reč o bankama, mogu se klasifikovati shodno fazama. Tipični primeri pranja novca u finansijskim institucijama jesu:

• 1.    Polaganje kapitala – polaganje depozita (često gotovog novca) na račun klijenta; kupovina raznih oblika platnih instrumenata; investiranje u poslove u kojima se najviše koristi gotovina kao pokriće za deponovanje prljavog novca u banke; menjanje novčanica manjih apoena u novčanice većih apoena.

• 2.    Presvlačenje – transfer novca u inostranstvo ili keš deponovan u međunarodnim bankarskim sistemima.

• 3.    Integracija – prevremena otplata kredita, plaćanje falsifikovanih računa; kompleksna mreža međunarodnih transakcija koja čini praćenje originalnog izvora sredstava nemogućim.

Neke od faza pranja novca mogu biti istovremene, a još češće se mogu preklapati.3 Pranje novca omogućava infiltraciju kriminalnih organizacija u fi-nansijske institucije i kontrolisanje ekonomskih i kriminalnih tokova prljavim novcem, što se najčešće ostvaruje korupcijom u javnim službama i u finan-sijskom sektoru, ali i u drugim oblastima privredne i vanprivredne delatnosti.

Korespodentni računi kao način pranja novca u bankarskom sektoru

Korespondentsko bankarstvo je pružanje bankarskih usluga jedne banke drugoj banci, što podrazumeva postojanje korespondentskog računa jedne fi-nansijske institucije koji ona drži kod druge finansijske institucije za svoj račun i u svoje ime. Kada uspostave višestruke korespondentske odnose na globalnom planu, banke mogu da obavljaju međunarodne transakcije za sebe i za svoje klijente u zemljama u kojima nemaju svoja predstavništva. Preciznije, korespondentsko bankarstvo obuhvata: međubankarske depozitne aktivnosti, međunarodne elektronske transfere sistema, cheque clearing ,⁴ upravljanje gotovinom, usluge naplate i uplate, transfere putem prolaznih stranih računa (engl. payable-through accounts ).

Poslovanje preko korespondentskih računa identifikovano je kao veoma ozbiljan problem u vezi sa pranjem novca i to pre svega zato što anulira princip „upoznaj svog klijenta“. Priroda korišćenja korespondentskih računa stvara indirektan odnos u kojem korespondentska banka pruža bankarske usluge pravnim i fizičkim licima za koja ne postoje informacije o potvrdi identiteta. Pri tome se korespondentska banka oslanja na informacije respondentske banke. Uspostavljeni odnos se usložnjava u sledećim slučajevima:

• •    kada se kao respondentska banka javlja ofšor finansijska institucija,

• •    kada je nemoguće proceniti kvalitete mehanizama sprečavanja pranja novca iako postoji legislativa koja važi u respondentskoj banci,

• •    kada nije moguće nadgledati pojedinačne transakcije koje su uključene u velike transakcije između korespondentskih računa zato što banka nije u vezi sa pošiljaocem ili korisnikom tih transakcija i

• •    u slučajevima kada postoje podrespondenti, kada respondentska banka nudi korespondentske usluge.⁵

Elektronsko bankarstvo kao način pranja novca u bankarskom sektoru

Najčešći prenos kapitala širom sveta danas predstavlja elektronski transfer, koji je omogućen razvojem interneta. Pronalaskom interneta omogućene su nove forme transfera, što je uzrokovalo povećanje broja perača novca. Banka može samo da pretpostavi da je računu pristupio nominalni vlasnik, ali nema nikakav način da zaista potvrdi identitet lica koje pristupa računu, kao i mestu sa kojeg se obavlja transakcija. Onlajn bankarstvo u velikoj meri olakšava peračima novca da sprovode transakcije zato što mogu da izbegnu odlazak u banku, ne moraju da ispunjavaju formulare niti da budu viđeni. Elektronski novac je teže pratiti nego stvarnu gotovinu zato što novac protiče širom sveta. Novac postaje nestvarno, neopipljivo sredstvo, linija na parčetu papira ili na ekranu računara i telefona.6 Elektronsko ili internet bankarstvo postaje finansijski servis uz pomoć kojeg banka omogućava klijentima da lično obavljaju finansijske transakcije, pa tako računar klijenta postaje radni terminal banke.

U 21. veku sve je učestalije korišćenje transakcija putem interneta. Na tržištu se pojavljuju i virtuelne banke, a pravu revoluciju u komunikaciji i isporuci usluga doneo je pametni telefon. On nije vezan za određenu lokaciju, povezan je sa internetom, jednostavan za rukovanje i, može se reći, predstavlja „prenosnu“ banku iako je broj usluga mobilnog bankarstva još uvek ograničen.7

Razvoj internet bankarstva dovodi do pojave novih bankarskih proizvoda i usluga putem mreža čime su pomaknute vremenske i prostorne granice tradicionalnog bankarstva i u velikoj meri olakšan transfer novčanih sredstava. Transferi putem interneta doprineli su pojavi novih mogućnosti pranja novca korišćenjem sofisticiranih šema cyber laundering .⁸

Globalni sistem komuniciranja kakav je internet zahteva adekvatne i ažurne pravne regulative koje treba da definišu zakonske mogućnosti poslovanja korisnika usluga.9

Ofšor bankarstvo kao način pranja novca u bankarskom sektoru

Poreklom, termin ofšor (engl. offshore ) je iz engleskog prava, odnosno Common Law pravnog sistema, a u prevodu znači eksteritorijalno područje. Ovaj oblik poslovanja obavljao se na ostrvima izvan teritorije Velike Britanije, te je tako i nastao sam termin, a važio je za sva područja koja finansijskim institucijama nude specijalne pogodnosti, te se iste ogledaju u liberalnim ekonomskim i poreskim propisima. Čudan i Fijat¹⁰ navode stavove po kojima su se ofšor centri počeli osnivati za vreme velike ekonomske krize 30-ih godina prošlog veka i to uz pomoć američkog organizovanog kriminala. Glavni uzrok pojave ovih centara proističe iz potrebe za stvaranjem sofisticiranih metoda pranja novca. Mafija je 1932. godine počela da usmerava svoj novac iz Amerike u ofšor utočišta – u švajcarske banke i na tajne račune u Ženevi. Na ovaj način je počela da se briše granica između zakonitog i nezakonitog poslovanja. MMF definiše ofšor centar kao lokaciju u kojoj bankarski sistem ima razvijene transakcije sa inostranstvom koje prevazilaze aktivnosti te države, a lakše ih je identifikovati nego okarakterisati.¹¹

Termin ofšor bankarstvo odnosi se na zemlje u kojima se bankarske, korporacijske i druge finansijske operacije vode pod strogim režimom poštovanja diskrecionih prava banaka, sa minimalnim nadzorom vlasti. Navedeni tip pružanja usluga omogućava niz pogodnosti koje se odnose na poverenje, na otvoren pristup globalnom tržištu, privatnost, pogodnost inostranih ulaganja, osnivanje fasadnih kompanija i poštovanje bankarske tajne.12 Razlog koji se najčešće navodi za osnivanje ofšor finansijskih centara jeste pružanje određenih „finansijskih pogodnosti“ pravnim i fizičkim licima koja koriste njihove usluge, a te pogodnosti se najčešće koriste za legalizaciju ili skrivanje nelegalno stečenih sredstava.13

Suština ofšor poslovanja zasnovana je na osnivanju ofšor kompanija osnovanih sa veoma malim sredstvima za različite finansijske transakcije sa ciljem da se izbegne kontrola poslovanja i plaćanje poreza, a po potrebi da se sakrije identitet pravih vlasnika kompanija. Ofšor kompanije moraju ispuniti sledeća tri osnovna uslova:

• 1.    vlasnici ofšor kompanija moraju biti stranci u odnosu na državu, odnosno teritoriju na kojoj se ova kompanija osniva,

• 2.    mora biti osnovana sredstvima koja potiču van države, tj. teritorije na kojoj je osnovana i

• 3.    celokupan prihod, tj. profit koji ostvari mora biti ostvaren u inostran-stvu ili iz poslovanja sa inostranstvom u odnosu na teritoriju gde je takva kompanija osnovana, što praktično znači da ne posluje sa pravnim i fizičkim licima zemlje u kojoj je registrovana.

Banović14 navodi da ovi finansijski centri imaju nekoliko osnovnih karakteristika:

• •    višestruki niz finansijskih transakcija,

• •    korišćenje posrednika za njihovo izvođenje,

• •    razvijenost međunarodne mreže, takozvanih shell kompanija, uključujući i specijalizovane off-the-shell varijacije koje se gase odmah po završetku transakcije, kao i

• •    korišćenje više ofšor centara za jednu operaciju pranja novca.

Uloga bankarstva u ofšor je specifična jer je reč o dominirajućem sektoru koji obuhvata podružnice glavnih međunarodnih banaka sa svrhom prikupljanja depozita sa šireg tržišta upravljajući njima iz matičnih institucija. Potencijalno sumnjive transakcije su naročito moguće kod nenadgleda-nih i slabo nadgledanih banaka na sledećim lokacijama: Maršalska Ostrva, Kukova Ostrva, Dominikanska Republika, Palau, Vanuatu, Grenadini, Niue i St. Vinsent.15 Luksemburg, Kipar, Malta i Irska imaju najveći koeficijent ukupnih sredstava monetarnih institucija u odnosu prema BDP-u zbog čega se smatraju offshore centrima. S druge strane, London ima specifičnu ulogu zato što se u njemu nalazi oko 600 međunarodnih banaka, što ga čini najvećim finansijskim centrom koji obuhvata najveći deo ofšor finansijskog tržišta.16

Personalno bankarstvo kao način pranja novca u bankarskom sektoru

Personalno ili privatno bankarsko poslovanje predstavlja najosetljiviju oblast borbe protiv pranja novca. Personalno bankarsko poslovanje bavi se pružanjem usluga veoma imućnim klijentima koji raspolažu velikom finan-sijskom imovinom. Oni kontrolišu milijarde dolara, zahtevaju privatnost u pogledu svojih aktivnosti i efektivno se opiru bilo kakvom nadzoru. Stoga su njihovi lični bankovni računi pod relativno slabom kontrolom. Jedna od osnovnih usluga koju zahtevaju pojedinci sa velikom finansijskom imovinom jeste upravo privatnost.17 S druge strane, banke naplaćuju svojim klijentima honorar za upravljanje njihovom aktivom kao i za pružanje specijalizovanih usluga. Ćirić18 naglašava da bi se moglo reći da je honorar u stvari provizija za nepostavljanje pitanja odakle potiče novac. Za razliku od redovne procedure poslovanja, banka jednostavno „zažmuri“ i ne postavi pitanje da li je novac čist ili prljav, nego prihvata svaki novac, svaki kapital.

Usluge takozvanih personalnih banaka prevazilaze uobičajene bankarske usluge i podrazumevaju savetovanje u pogledu imovinskog planiranja, investiranja, obračuna, plaćanja poreza, otvaranja tzv. offshore računa, kao i uključivanja u složene procedure koje su osmišljene sa ciljem obezbeđivanja finansijskih transakcija. Privatne banke su veoma privlačne za pranje novca zato što one bukvalno „prodaju“ tajnost svojim klijentima koji žele da peru novac. Jedan od najvećih aktera u pranju novca jeste Citybank koja ima 180 hiljada zaposlenih i koja je i najveća banka u SAD. Ista posluje širom sveta i to u čak 100 zemalja, a ima 700 milijardi dolara poznate aktive i preko 100 milijardi dolara aktive na tajnim računima klijenata u privatnim bankama. Ova banka pruža privatne bankarske usluge u 30 zemalja, što predstavlja najveći procenat u odnosu na druge privatne banke u SAD.19

Banke koje posluju u Republici Srbiji poznaju privatno bankarstvo. Prva filijala UniCredit banke otvorila je svoju ekspozituru za privatno bankarstvo u našoj zemlji 2008. godine. Klijenti ove banke mogu biti samo građani koji imaju 200.000 evra depozita ili oni sa najnižom platom od 5.000 evra. Klijent dobija mobilni telefon svog bankara koji mu je svakodnevno na raspolaganju.

Privatno bankarstvo podrazumeva i savetovanje u vezi sa imovinom, broker-ske usluge, savetovanje u vezi sa pravljenjem planova za penziju, ulaganjem u nekretnine, pa i upravljanjem imovinom naslednika.20

Zaključak

Aktivnosti pranja novca odvijaju se na globalnom nivou. Pranje novca ne zaobilazi nijednu zemlju, bez obzira na njenu ekonomsku razvijenost i finansij-sku moć, političko ustrojstvo i stepen efikasnosti državne administracije. Pranje novca narušava finansijske sisteme širom sveta, šteti ugledu međunarodnih finansijskih institucija, kapitalnim tokovima, realnom sektoru privrede, ekonomskom rastu i razvoju, što sve uzrokuje i društvene posledice. Ono izaziva naročito nepovoljne efekte na finansijski sektor, a kao krivično delo ima i širi negativni uticaj na društvo u celini, zato što je njegova svrha ujedno i prikrivanje izvršenja drugih krivičnih dela, a posebno njihovih organizovanih oblika, kao i nastavljanje izvršenja krivičnih dela bez straha od otkrivanja.

Uspešnost borbe protiv pranja novca prvenstveno zavisi od identifiko-vanja sumnjivih transakcija, varijabilnosti kvaliteta podataka u vezi sa potencijalno diskutabilnim transakcijama koje kreiraju i varijabilnost kvaliteta analize.

Takođe, finansijske institucije bi trebalo da provere identitet svakog klijenta i poreklo njihovog novca. Kada se radi o fizičkom licu to znači utvrđivanje identiteta i poreklo prihoda, dok se za organizacije podrazumeva identifikovanje pravnog oblika kompanije, vlasničke strukture i ekonomske aktivnosti. Pri tome je važno naglasiti da se ovaj zahtev odnosi na čitav raspon različitih vrsta organizacija – javna preduzeća, privatne kompanije, neprofitne organizacije, kotirane kompanije i sl. Mnoge finansijske institucije imaju veoma napredne interne sisteme kojima utvrđuju i proveravaju identitet potencijalnih klijenata, a za neke klijente je neophodno korišćenje specijalizovanih usluga ili konsultanata.

Za uspešnu borbu protiv pranja novca u bankarskom sektoru, neophodno je u potpunosti realizovati princip koji se odnosi na „upoznavanje svog kli-jenta“. Takođe, potrebno je podstaknuti i maksimalno raditi na međunarodnoj saradnji jer je reč o transnacionlnom vidu kriminaliteta. Potrebno je razmenji-vati podatke i zajednički pratiti sumnjive transakcije.

Aleksandar Zirojević

A student of doctoral studies at the Faculty of Law for Commerce and Judiciary in Novi Sad

SPECIFICITIES OF MONEY LAUNDERING IN THE BANKING SECTOR