Sporna pravna pitanja i praktični problemi u postupku reorganizacije

Reorganizacija ste~ajnog du`nika predstavlja novi pravni institut ste~ajnog prava. Ona je znatno {iri i funkcionalni pravni akt u sanaciji ste~ajnog du`nika u odnosu na njoj sli~ni pravni institut prinudnog poravnanja. Ona je, pre svega, korisna za ste~ajnog du`nika jer se njenom realizacijom uklanja ste~ajni razlog. Ona je i u interesu poverilaca, jer vodi uspe{nom namirenju njihovih potra`ivanja u ve-}oj meri od onoga {to bi dobili bankrotstvom ste~ajnog du`nika. Nesumnjivu korist od reorganizacije imaju zaposleni radnici ste~ajnog du`nika, kao i dru{tvena zajednica. Reorganizacijom se ~uva pravni subjektivitet ste~ajnog du`nika i obez-be|uje da isti nastavi sa svojim privrednim aktivnostima. To neposredno vodi i o~uvanju radno-pravnog statusa zaposlenih kod ste~ajnog du`nika. Isti slu~aj je sa vlasnicima kapitala ste~ajnog du`nika. Reorganizacijom se ~uvaju i njihovi vla-sni~ki udeli u osniva~kom kapitalu.

Reorganizacija se poku{ava samo ako postoji realna mogu}nost za finansij-ski oporavak. Mora postojati stvaran posao, koji funkcioni{e i koji je mogu}e re-organizovati. Situacija u velikom broju slu~ajeva ne}e biti laka i bankrotstvo }e biti bolji put za ostvarivanje maksimalnih sredstava od imovine u ste~aju. Poverio-ci }e se poslu`iti planom reorganizacije kada smatraju da bi im plan, s obzirom na okolnosti konkretnog ste~ajnog postupka, omogu}io bolje namirenje njihovih tra-`bina, odnosno da bi on u ve}oj meri za{titio njihove pravne i ekonomske interese, nego {to bi to bilo u slu~aju sprovo|enja klasi~nog redovnog ste~ajnog postupka u obliku bankrotstva.

Upravo zato {to je postupak reorganizacije nov procesni institut ste~ajnog prava, ali i zbog toga {to Zakon o ste~ajnom postupku (“Sl. glasnik”, br. 84/04) nije dovoljno kvalitetno ustrojio postupak reorganizacije, postoji mnogo spornih pravnih pitanja, ali i prakti~nih problema u sprovo|enju reorganizacije ste~ajnog du`nika. Namera pisca ovog tematskog rada je da ustanovi sporna pravna pitanja, uka`e na prakti~ne probleme u sprovo|enju postupka reorganizacije i da poku{a da predlo`i adekvatne odgovore putem kojih bi se u budu}nosti postupak reorganizacije sproveo na brz, efikasan, prakti~an i zakonit na~in.

Plan reorganizacije

Pod reorganizacijom se podrazumeva namirenje poverilaca, na na~in i pod uslovima odre|enim planom reorganizacije. Plan reorganizacije je dokument kojim se postoje}e obaveze ste~ajnog du`nika prema ste~ajnim poveriocima preure-|uju u nove obaveze, kao i kojim se defini{u budu}e aktivnosti privrednog dru-{tva, a naro~ito u pogledu toga kako, kada i u kojoj meri }e biti ispla}ena dugovanja dospela u pro{losti. Odobreni plan od strane suda reorganizuje stare obaveze nastale pre ste~aja u ono {to, u su{tini, predstavlja novi ugovor. Obaveze koje nastanu u toku reorganizacije (zna~i, posle podno{enja predloga za pokretanje ste-~ajnog postupka) ispla}uju se odmah, od postoje}ih prihoda, dok privredno dru-{tvo nastavlja s poslovanjem.

Ste~ajni postupak koji obuhvata reorganizaciju sprovodi se prema planu reorganizacije koji se sa~injava u pismenoj formi. Sprovo|enje reorganizacije ste-~ajnog du`nika zapo~inje podno{enjem plana reorganizacije. Plan je, u stvari, predlog ugovora koji bi u slu~aju da bude usvojen redefinisao odnose ste~ajnog du`nika i njegovih poverilaca. Usvajanje i sprovo|enje plana reorganizacije vr{i se uz obaveznu sudsku kontrolu. Usvojeni plan ima snagu izvr{ne isprave, te predstavlja kombinaciju ugovora i sudske odluke.

Plan reorganizacije je dokument kojim se postoje}e obaveze ste~ajnog du`ni-ka prema ste~ajnim poveriocima preure|uju u nove obaveze, kao i kojim se defi-ni{u budu}e aktivnosti privrednog dru{tva, a naro~ito u pogledu toga kako, kada i u kojoj meri }e biti ispla}ena dugovanja dospela u pro{losti. Odobreni plan od strane suda reorganizuje stare obaveze nastale pre ste~aja i u su{tini predstavlja novi ugovor. Obaveze koje nastanu u toku reorganizacije ispla}uju se odmah, od postoje}ih prihoda, dok privredno dru{tvo ne nastavlja sa poslovanjem.

Zakonodavac ne govori o cilju koji se planom reorganizacije `eli posti}i. Me-|utim, u teoriji preovladava stav da se planovi reorganizacije mogu podeliti u tri osnovne grupe: 1) likvidacioni plan, 2) prenosni plan, odnosno plan takozvane prenosne sankcije, i 3) sanacioni plan.

Cilj likvidacionog plana je likvidacija ste~ajnog du`nika, ali i samog predu-ze}a ~iji je on pravni nosilac. To je i cilj bankrotstva, u kojem se plan reorganizacije ne izgra|uje. Likvidacioni plan obi~no se izra|uje u situacijama u kojima bi se ispunjenjem ve} postoje}ih ugovora ste~ajnog du`nika bitno pove}ala ste~ajna masa, a samim tim i kvota namirenja ste~ajnih poverilaca, zbog ~ega je potrebno odrediti privremeni nastavak poslovanja. U postupku bankrotstva, u kojem nije iz-ra`en plan reorganizacije, po pravilu se imovina ste~ajnog du`nika mora neodlo-`no unov~iti. Prednost likvidacionog plana reorganizacije u odnosu na bankrotstvo jeste u tome {to se njime mo`e odstupiti od zakonskih pravila o na~inu i vremenu unov~enja predmeta ste~ajne mase.

Cilj prenosnog plana jeste likvidacija ste~ajnog du`nika, ali ne i preduze}a ~iji je on pravni nosilac. Ovakvim planom reorganizacije predvi|a se da se u celi-ni ili funkcionalno osposobi deo preduze}a ste~ajnog du`nika i da se on prenese na tre}e lice (pogon, deo pogona, poslovna jedinica ili ogranak). Svrha je da se preduze}e, odnosno njegov funkcionalni deo, osposobi za ponovno ostvarivanje prihoda. Tre}e lice, novi pravni nosilac preduze}a, mo`e biti ve} postoje}i pravni subjekt ili se u tu svrhu mo`e osnovati novi pravni subjekt – dru{tvo preuzimalac. Ovaj prenos preduze}a mo`e se izvr{iti tako da novi sticalac ne preuzme dugove kojima mu je navedena imovina optere}ena. [to se ti~e namirenja poverilaca, mo-gu}a su razli~ita re{enja. Tako bi se moglo odrediti da se poverioci ste~ajnog du-`nika namiruju iz kupovne cene dobijene prodajom preduze}a. U pogledu ugovorene cene moglo bi se odrediti da se ona mora isplatiti odmah ili tek nakon odre-|enog vremena. Moglo bi se i odrediti da }e se poverioci namirivati iz budu}ih prihoda preduze}a prenesenog na tre}e lice. Pojedine grupe poverilaca mogle bi se namiriti tako da dobiju udele u novoosnovanom dru{tvu preuzimalaca.

Cilj sanacionog plana je sanacija samog ste~ajnog du`nika. Ste~ajni du`nik nakon zaklju~enja ste~ajnog postupka ostaje pravni nosilac svog preduze}a i nastavlja poslovanje. Nakon zaklju~enja ste~ajnog postupka du`nik ponovo sti~e pravo slobodnog raspolaganja ste~ajnom masom. Ovim planom `eli se odstraniti nesposobnost za pla}anje, odnosno prezadu`enost ste~ajnog du`nika, pa se pred-vi|a niz finansijskih organizaciono-proizvodnih i pravnih mera, koje bi ste~ajnog du`nika trebale izvu}i iz nepovoljne ekonomske situacije i osposobiti ga za ponovno ostvarivanje dobiti. Poverioci }e se po pravilu namirivati iz budu}ih prihoda preduze}a. Kao i kod ostalih vrsta ste~ajnih planova, mogu}e je predvideti da }e se tra`bine poverilaca smanjiti ili da se njihovo pla}anje odlo`iti ili ~ak oboje. Procenat do kojeg se tra`bine mogu smanjiti i rok do kojeg se isplata mo`e odlo-`iti u planu reorganizacije ne podle`e ograni~enjima, kao {to je to bilo kod ranijeg instituta prinudnog poravnanja.

Prema odredbi ~l. 127. st. 2. Zakona o ste~ajnom postupku propisano je da se plan reorganizacije mo`e podneti istovremeno sa podno{enjem predloga za pokretanje ste~ajnog postupka, pod uslovom da su ispunjeni ostali uslovi iz ovog zakona. Ovako sro~ena odredba stvorila je odmah na po~etku dilemu da li se o planu reorganizacije mo`e odlu~iti u prethodnom ste~ajnom postupku. U teoriji i praksi mnogi zastupaju pravno stanovi{te da se plan reorganizacije mo`e usvojiti i odobriti u prethodnom ste~ajnom postupku. Me|utim, za ovakvo stanovi{te nema valjane argumentacije.

To {to se plan reorganizacije mo`e podneti istovremeno sa podno{enjem predloga za pokretanje ste~ajnog postupka ne zna~i da se na osnovu tako podne-tog plana reorganizacije mo`e zakazati ro~i{te za usvajanje plana reorganizacije, na kome bi se odobrio usvojeni plan reorganizacije od strane poverilaca. Odredba ~l. 127. st. 2. Zakona o ste~ajnom postupku podrazumeva samo situaciju da se plan reorganizuje mo`e podneti istovremeno sa podno{enjem predloga za pokretanje ste~ajnog postupka, i to kada plan podnosi ste~ajni du`nik. Ste~ajni pravnik, po-verioci koji imaju najmanje 30% obezbe|enih potra`ivanja, ste~ajni poverioci koji imaju najmanje 30% neobezbe|enih potra`ivanja, kao i lica koja su vlasnici najmanje 39% kapitala ste~ajnog du`nika nemaju pravo da podnesu plan reorganizacije istovremeno sa podno{enjem predloga za pokretanje ste~ajnog postupka. Ovo stoga {to ste~ajni upravnik, primera radi, jo{ nije imenovan od strane ste~ajnog ve-}a u momentu podno{enja predloga za pokretanje ste~ajnog postupka, a ostali predlaga~i jo{ ne poseduju procesnu legitimaciju za podno{enje plana reorganizacije budu}i da u prethodnom postupku nije utvr|eno postojanje ste~ajnog razloga. Ovakav zaklju~ak izvodi se iz stilizacije ~lana 127. st. 2. Zakona o ste~ajnom postupku koji isti~e da se plan reorganizacije mo`e podneti istovremeno sa podno{e-njem predloga za pokretanje ste~ajnog postupka, pod uslovom da su ispunjeni ostali uslovi iz ovog zakona. Uslovi iz ovog zakona su, u stvari, ste~ajni razlozi. Naime, odredbom ~l. 1. st. 2. ZOSP propisano je da ste~ajni postupak, u smislu ovog zakona, obuhvata bankrotstvo, odnosno reorganizaciju. Odredbom ~l. 2. st. 1. ZOSP propisano je da se bankrotstvo ste~ajnog du`nika ili njegova reorganizacija sprovode nad ste~ajnim du`nikom koji je nesposoban za pla}anje. Smatra se da je ste~ajni du`nik nesposoban za pla}anje ako: 1) ne mo`e odgovoriti svojim obavezama u roku od 45 dana od dana dospelosti obaveze; 2) je potpuno obustavio sva pla}anja u periodu od 30 dana; 3) u~ini verovatnim da svoje ve} postoje-

Slobodan Spasi}: Sporna pravna pitanja i prakti~ni problemi u postupku reorganizacije }e obaveze ne}e mo}i da ispuni po dospe}u – prete}a nesposobnost za pla}anje. Ako je postupak pokrenut na predlog poverioca koji u sudskom ili poreskom izvr-{nom postupku nije mogao namiriti svoje potra`ivanje, prethodni ste~ajni postupak se ne}e sprovoditi, niti }e se dokazivati da je ste~ajni du`nik prezadu`en, ve} }e se odmah pokrenuti ste~ajni postupak.

Da ostali predlaga~i, osim ste~ajnog du`nika, mogu podneti plan reorganizacije tek nakon otvaranja (pokretanja) postupka ste~aja utvr|uje odredba ~l. 130. st. 1. ZOSP kojom je propisano da se plan reorganizacije podnosi ste~ajnom sudiji najkasnije 90 dana od dana pokretanja (otvaranja) ste~ajnog postupka. Ovaj rok va`i za sve ovla{}ene predlaga~e osim za ste~ajnog du`nika – privredno dru{tvo, budu}i da on mo`e podneti predlog plana reorganizacije uz podno{enje predloga za otvaranje postupka ste~aja. Ste~ajni du`nik-preduzetnik mo`e podneti plan reorganizacije kako uz predlog za otvaranje postupka ste~aja, tako i nakon dono{e-nja re{enja o otvaranju postupka ste~aja.

U prilog pravnog stanovi{ta da se u prethodnom ste~ajnom postupku ne mo-`e odobriti plan reorganizacije svedo~i i odredba ~l. 214. st. 1. Ste~ajnog zakona Republike Hrvatske (“Narodne novine”, br. 44/96, 29/99, 129/00, 123/03 i 82/86) kojom je propisano da du`nik mo`e ste~ajni plan podneti zajedno s predlogom za otvaranje ste~ajnog postupka, a nakon otvaranja ste~ajnog postupka ste~ajni plan imaju pravo ste~ajnom sudiji podneti ste~ajni upravnik i du`nik pojedinac. Stavom 2. ~l. 214. Ste~ajnog zakona Republike Hrvatske propisano je da ako se na pove-rila~kom ro~i{tu nalo`i ste~ajnom upravniku izrada ste~ajnog plana, on je du`an da taj plan podnese ste~ajnom sudiji u primerenom roku.

U prilog ovom shvatanju ide odredba ~l. 21.3 st. 1. Ste~ajnog zakona Republike Hrvatske kojom je propisano da je nakon otvaranja ste~ajnog postupka do-pu{teno izraditi ste~ajni plan u kojem se mo`e odstupiti od zakonskih odredaba o unov~enju i raspodeli ste~ajne mase.

Dakle, plan reorganizacije ste~ajni du`nik mo`e podneti zajedno sa predlo-gom za otvaranje postupka ste~aja, a ostali ovla{}eni predlaga~i u zakonom pred-vi|enom roku nakon otvaranja postupka ste~aja.

Pravna priroda roka za izradu plana reorganizacije

Rok za izradu i podno{enje plana reorganizacije propisan je odredbom ~l. 130. st. 1. ZOSP. On iznosi 90 dana, s tim da se po~etak njegovog toka ra~una od pokretanja (otvaranja) ste~ajnog postupka. Na temelju takvog zakonskog nare|e-nja u praksi trgovinskih sudova, ali i u teoriji ste~ajnog prava, izra`eno je pravno shvatanje da je rok za podno{enje plana reorganizacije prekluzivnog karaktera. Me|utim, ima i pravnih stanovi{ta da je rok za izradu plana reorganizacije instruktivnog karaktera. Pristalice ovakvog shvatanja smatraju da se ovaj rok mo`e pro-du`iti i to kako u slu~aju proteka zakonom propisanog vremenskog trajanja tog roka pre datuma po~etka primene novog Zakona o ste~ajnom postupku u postupcima ste~aja pokrenutim po ranije va`e}em Zakonu o prinudnom poravnanju, ste~a-ju i likvidaciji, tako i u slu~aju proteka roka iz ~l. 130. st. 1. saglasno volji pove-rilaca iskazanoj jednoglasnom odlukom ~lanova odbora poverilaca. Zakon o ste-~ajnom postupku ne propisuje do kog vremena se u tom slu~aju mo`e produ`iti osnovni i naknadno odre|eni rok za podno{enje plana reorganizacije. U svakom slu~aju, takva mogu}nost ukazuje da se zakonom odre|eno vreme za podno{enje plana reorganizacije ne mo`e okarakterisati kao prekluzivan rok. Naprotiv, po pobornicima ovog shvatanja zakonsko ustanovljenje mogu}nosti produ`enja tog roka bez ograni~enja njegovog trajanja u slu~aju jednoglasne odluke odbora poveri-laca jasno ukazuje da se ne radi o prekluzivnom ve} o instruktivnom roku. Takvo odre|enje ovog roka je u saglasnosti sa osnovnim ciljem ste~ajnog postupka. On se opredeljuje kroz zakonsko ure|enje najpovoljnijeg vida kolektivnog namirenja ste~ajnih poverilaca odre|enog njihovom voljom. Zato se odredbom ~l. 130. st. 2. ZOSP bez ograni~enja dopu{ta produ`etak rok za izradu i podno{enje plana reorganizacije voljom poverilaca. Istina, dono{enje takve odluke se stavlja u nadle-`nost odbora poverilaca, {to bi moglo voditi zaklju~ku da takva odluka ne izra`a-va pravu volju i svih ostalih poverilaca. Na kraju, pobornici ovog stava isti~u da bi prihvatanjem stanovi{ta o prekluzivnosti roka za podno{enje plana reorganizacije zna~ilo ne samo kr{enje volje ste~ajnih poverilaca, ve} i nemogu}nost prime-ne novog Zakona o ste~ajnom postupku u zapo~etim postupcima ste~aja po ranije va`e}em Zakonu o prinudnom poravnanju, ste~aju i likvidaciji, jer prekluzivnost roka za izradu plana reorganizacije imperativno vodi bankrotstvu ste~ajnog du`ni-ka. Ono nastupa uprkos ~injenici da takvu odluku nisu doneli poverioci ~ije potra-`ivanje iznosi vi{e od 70% ukupnih potra`ivanja prema ste~ajnom du`niku. Jasno je da bi takva mogu}nost predstavljala ne samo grubo kr{enje odredbe ~l. 23. st. 5. ZOSP, ve} i onemogu}avanje zakonom ustanovljenog cilja da se postupak ste-~aja vodi i okon~a isklju~ivo u skladu sa iskazanom voljom ste~ajnih poverilaca.

Iako ovo stanovi{te ima svoju `ivotnu i pravnu logiku, ono ne mo`e istrpeti kritiku argumentacije za prihvatanje stanovi{ta da je rok za podno{enje plana reorganizacije prekluzivan.

^lanom 5. ZOSP propisano je da se u ste~ajnom postupku shodno primenju-ju odredbe zakona kojima se ure|uje parni~ni postupak, ako ovim zakonom nije druga~ije odre|eno. Prema Zakonu o parni~nom postupku svi zakonski rokovi su strogi, neprodu`ivi i prekluzivni. Protekom zakonskog roka stranka u postupku gubi pravo na preduzimanje zakonom ustanovljene procesne radnje. Procesna radnja, u konkretnom slu~aju podno{enje plana reorganizacije u pismenoj formi koji je podnet nakon isteka rokova iz ~l. 130. st. 1. ZOSP, neblagovremena je. To sa sobom povla~i odba~aj kao neblagovremenog plana reorganizacije koji je podnet nakon isteka zakonom predvi|enog roka za njegovo podno{enje.

Rok za podno{enje plana reorganizacije ne mo`e biti instruktivni, on mo`e biti samo zakonski. Instruktivni rokovi odre|uju se za procesne radnje suda. Pod-no{enje plana reorganizacije nije procesna radnja suda, ve} procesna radnja stranaka u ste~ajnom postupku. Za procesne radnje stranaka u postupku ste~aja va`e zakonski rokovi. Kao {to je napred napomenuto, zakonski rokovi su strogi, nepro-du`ivi i prekluzivni. Sledi da je i rok za podno{enje plana reorganizacije iz ~l. 130. st. 1. ZOSP prekluzivan.

Prekluzivnost roka proizilazi i iz analize zakonskog teksta. Odredbom ~l. 23. st. 2. Zakona o ste~ajnom postupku propisano je da se na prvom poverila~kom ro-~i{tu raspravlja o izve{taju o ekonomsko-finansijskom polo`aju ste~ajnog du`ni-ka i proceni ste~ajnog upravnika da li postoji mogu}nost reorganizacije ste~ajnog du`nika. Ste~ajni poverioci na osnovu dobijenog izve{taja razmatraju da li }e se ste~ajni postupak okon~ati bankrotstvom ste~ajnog du`nika ili treba preduzeti mere radi podno{enja plana reorganizacije u ste~ajnom postupku. Ako na ro~i{tu ste-

Slobodan Spasi}: Sporna pravna pitanja i prakti~ni problemi u postupku reorganizacije ~ajni poverioci za ~ije potra`ivanje se u~ini verovatnim da iznosi vi{e od 70% ukupnih potra`ivanja odlu~e da se ste~ajni postupak okon~a bankrotstvom ste~aj-nog du`nika, ste~ajno ve}e donosi odluku o zapo~injanju postupka prodaje imovine ste~ajnog du`nika.

Prvo poverila~ko ro~i{te odr`ava se najkasnije u roku od 40 dana od dana pokretanja ste~ajnog postupka. Re{enjem o pokretanju ste~ajnog postupka, ste~ajno ve}e odre|uje poverila~ko ro~i{te. Ako se na prvom poverila~kom ro~i{tu ne izglasa bankrotstvo od strane skup{tine poverilaca tada se pristupa izradi plana reorganizacije. Plan reorganizacije se mo`e podneti ste~ajnom sudiji najkasnije 90 dana od dana pokretanja (otvaranja) ste~ajnog postupka. To dalje zna~i da ukoliko je prvo poverila~ko ro~i{te zakazano 40 dana od dana otvaranja ste~ajnog postupka, za izradu plana reorganizacije preostalo je jo{ 50 dana. Ovaj rok ste~ajni sudija mo`e da produ`i najvi{e za 30 dana, {to zna~i da se plan reorganizacije mo-`e raditi jo{ najvi{e 80 dana od dana odr`avanja tog poverila~kog ro~i{ta. Svako dalje produ`enje rok za podno{enje plana reorganizacij ste~ajni sudija mo`e da odobri samo uz jednoglasnu saglasnost ~lanova odbora poverilaca. Ako nijedan plan reorganizacije nije podnet u propisanom roku, ste~ajno ve}e donosi odluku o bankrotstvu, a na osnovu tog re{enja ste~ajni sudija donosi zaklju~ak o unov~enju ste~ajne mase. To dalje zna~i da je rok za podno{enje plana reorganizacije preklu-zivan, jer je Zakonom o ste~ajnom postupku decidno predvi|eno da ukoliko nijedan plan reorganizacije nije podnet u propisanom postupku ste~ajni sudija donosi zaklju~ak o unov~enju ste~ajne mase. To, u stvari, zna~i bankrotstvo ste~ajnog du-`nika.

Svaki plan reorganizacije podnet nakon dono{enja zaklju~ka o unov~enju ste~ajne mase, koji je donet nakon proteka zakonskog roka za podno{enje plana reorganizacije, bio bi neblagovremen i isti bi ste~ajni sudija morao da odbaci.

Ste~ajni zakon R. Hrvatske ne propisuje rokove za podno{enje plana reorganizacije, ali se u odredbi ~l. 214. st. 1. ovog zakona ka`e da se ne}e uzeti u obzir plan koji se podnese sudu nakon zavr{nog ro~i{ta.

Zakon o insolventnosti privrednih dru{tava Crne Gore (“Sl. list RCG”, br. 25/02) ima istovetnu odredbu kao i srpski Zakon o ste~ajnom postupku.

Podno{enje plana reorganizacije od strane ste~ajnog upravnika – pravo ili obaveza

Odredbom ~l. 129. st. 1. ZOSP propisano je da plan reorganizacije mogu podneti ste~ajni du`nik, ste~ajni upravnik, poverioci koji imaju najmanje 30% obezbe|enih potra`ivanja, ste~ajni poverioci koji imaju najmanje 30% neobezbe-|enih potra`ivanja, kao i lica koje su vlasnici najmanje 30% kapitala ste~ajnog du-`nika. I crnogorski Zakon o insolventnosti privrednih dru{tava u odredbi ~l. 62. sa-dr`i istovetnu odredbu kao i srpski ste~ajni zakon. Hrvatski ste~ajni zakon procesnu legitimaciju za podno{enje predloga daje ste~ajnom du`niku, du`niku pojedincu i ste~ajnom upravniku. Ostala lica nemaju pravo na podno{enje ste~ajnog plana. Zakonodavac daje pravo odboru poverilaca da nalo`i ste~ajnom upravniku izradu ste~ajnog plana, ali ne i pravo ste~ajnim poveriocima ili vlasnicima ste~ajnog du`nika da mogu podneti plan reorganizacije (odnosno ste~ajni plan).

U postupku reorganizacije u njegovoj prakti~noj primeni postavilo se kao sporno pravno, ali i prakti~no pitanje, da li ste~ajni sudija, odnosno ste~ajno ve}e, imaju pravo da nalo`e ste~ajnom upravniku podno{enje plana reorganizacije. U tom smislu iskristalisala su se dva opre~na stanovi{ta. Jedni smatraju da je ste~aj-ni sudija ovla{}en da nastalu blokadu u postupku ste~aja zbog neu~estvovanja po-verila~kih organa otkloni izdavanjem naloga ste~ajnom upravniku da preduzme mere u cilju blagovremene izrade i podno{enja plana reorganizacije, a drugi smatraju da ste~ajni sudija nema ovo ovla{}enje, budu}i da je podno{enje plana reorganizacije pravo, ali ne i du`nost ste~ajnog upravnika.

Pobornici ovog prvog shvatanja polaze od toga da se u praksi de{ava da se aktivnosti oko podno{enja nacrta plana reorganizacije ne preduzimaju ni od jednog od ovla{}enih subjekata. Prakti~no posmatrano, to zna~i da se mo`e dogoditi da nacrt plana reorganizacije ne bude podnet ni od jednog od ovla{}enih predlaga-~a do isteka zakonom propisanog roka za njegovo dostavljanje ste~ajnom sudiji. Takva mogu}nost postoji ne samo u slu~aju izostanka konstituisanja poverila~kih organa, ve} i u slu~aju njihovog regularnog obrazovanja i postupanja. Zakon o ste-~ajnom postupku samo propisuje ko su ovla{}eni predlaga~i plana reorganizacije, ali ne odre|uje i obavezu preduzimanja odre|enih mera u cilju njegove izrade. Obaveznost takvog postupanja nije izri~ito propisana ni na strani ste~ajnog upravnika. Na takav zaklju~ak upu}uje sadr`ina odredba ~l. 17. ZOSP kojom je odre|en delokrug poslova ste~ajnog upravnika. Ipak, ta~kom 19. tog ~lana je propisano da ste~ajni upravnik obavlja i druge poslove u skladu sa zakonom. Jedan od tih poslova je i preduzimanje mere radi podno{enja plana reorganizacije, jer je ste~ajni upravnik jedan od ovla{}enih predlaga~a tog akta. Sa druge strane, odredbom ~l. 12. st. 6. ZOSP propisano je da ste~ajni sudija donosi odluke i preduzima druge radnje po pitanjima koja nisu u delokrugu ste~ajnog ve}a. Njemu je ta~kom 4. istog ~lana stavljeno u nadle`nost i da odobrava nacrt plana reorganizacije. U isto vreme, odredbom ~l. 23. st. 3. ZOSP propisano je da ste~ajni poverioci raspravljaju i o izve{taju o ekonomsko-finansijskom polo`aju ste~ajnog du`nika i proceni ste~ajnog upravnika da li postoji mogu}nost njegove reorganizacije. Ovakvo zakonsko re{enje prava i obaveza ste~ajnog upravnika nedvosmisleno ukazuje da je izrada nacrta plana reorganizacije ne samo njegovo pravo, ve} i obaveza. Stoga se i u odsustvu izri~itog zakonskog nare|enja mo`e zaklju~iti da ste~ajni sudija ima ovla{}enje da izda nalog ste~ajnom upravniku za izradu nacrta plana reorganizacije u zakonom propisanom roku. Ovakvo stanovi{te temelji se na ~injenici da je odredbom ~l. 19. st. 2. ZOSP propisano da ste~ajni upravnik ne odgovara za {tetu nastalu u izvr{enju naloga ste~ajnog ve}a ili ste~ajnog sudije. Time se jasno iskazuje zakonsko opredeljenje o mogu}nosti izdavanja naloga ste~ajnom upravniku od strane ste~ajnog sudije. Osim toga, odredbom ~l. 20. st. 1. ta~. 1. i 2. ZOSP propisano je da se ste~ajni upravnik razre{ava du`nosti ako ne ispunjava svoje obaveze ili ne po{tuje zakonske rokove. Izrada nacrta plana reorganizacije se posebno stavlja u du`nost ste~ajnom upravniku. On te aktivnosti mora izvr{iti u roku odre-|enom odredbom ~l. 130. ZOSP. To zna~i da ste~ajni upravnik ima obavezu da u roku od 90 dana od dana pokretanja (otvaranja) ste~ajnog postupka podnese nacrt plana reorganizacije. U protivnom, ste~ajni sudija mora preduzeti mere za izradu tog dokumenta. On to mo`e u~initi izdavanjem naloga ste~ajnom upravniku da odmah pristupi izradi nacrta plana reorganizacije. [ta vi{e, izdavanje takvog naloga je nu`no u situaciji kada poverioci odbijaju da uz u~e{}e u ste~ajnom postupku, a sam ste~ajni upravnik ne preduzima mere za izradu nacrta plana reorganizacije ste~ajnog du`nika. Istina, tako nastala blokada bi se mogla prevazi}i i razre{enjem ste~ajnog upravnika. Zato je ispunjen razlog iz ~l. 20. st. 1. ta~. 2. ZOSP u slu~a-ju bezuspe{nog proteka roka od 90 dana za izradu nacrta plana reorganizacije. Me-|utim, samo razre{enje ste~ajnog upravnika ne vodi re{enju nastalog problema. Bezuspe{no utro{eno vreme od 90 dana stvara novi problem. On se iskazuje kao odugovla~enje ste~ajnog postupka kome svojim neaktivnim odnosom doprinosi sam ste~ajni sudija. Zato postoji mi{ljenje da uprkos zakonskog odre|enja polo`a-ja ste~ajnog upravnika kao samostalnog organa ste~ajni sudija ima ovla{}enje da u okviru svojih nadle`nosti preduzme mere za otklanjanje svih uzroka odugovla-~enja ili blokade ste~ajnog postupka. Iz tog razloga ste~ajni sudija je ovla{}en i da u slu~aju neu~e{}a poverilaca u postupku ste~aja nalo`i ste~ajnom upravniku da izradi nacrt plana reorganizacije. Takva mera je nu`na, jer vodi ne samo otklanjanju nastale blokade ste~ajnog postupka, ve} i po{tovanju zakonom propisane procedure za njegov tok i ishod. Tom merom ste~ajnog sudije stvaraju se realne pretpostavke za blagovremenu izradu nacrta plana reorganizacije, a time i za dono{e-nje odluke o bankrotstvu ste~ajnog du`nika. Jer, pored poverilaca odluku o ban-krotstvu ste~ajnog du`nika mo`e doneti ste~ajno ve}e, ali tek po neuspe{no sprovedenom postupku usvajanja predlo`enog plana reorganizacije. Stoga je za dono-{enje takve odluke ste~ajnog ve}a nu`no blagovremeno preduzeti neophodne mere za izradu nacrta plana reorganizacije i sprovo|enje postupka glasanja o istom. Samo na taj na~in zakonito se mo`e prevazi}i nastala blokada ste~ajnog postupka zbog neu~estvovanja poverila~kih organa u njegovom sprovo|enju. To se ~ini kroz postupak prijavljivanja potra`ivanja ste~ajnih poverilaca i po{tovanja zakonom propisane procedure njihovog utvr|enja, odnosno glasanja o predlo`enom planu reorganizacije od strane ste~ajnog upravnika.

Pisac ovog rada smatra da bolju pravnu osnovu ima ovo drugo stanovi{te koje ide za tim da podno{enje plana reorganizacije predstavlja pravo, a ne du`nost ste~ajnog upravnika. Du`nosti ste~ajnog upravnika odre|ene su ~lanovima 17. i 18. ZOSP. Kao pravna posledica povreda ovih du`nosti predvi|ena je imovinska odgovornost za {tetu i statusna odgovornost koja povla~i za sobom razre{enje. Me|u ovim du`nostima nema du`nosti podno{enja plana reorganizacije. Ste~ajni sudija u smislu ~l. 12. st. 1. ta~. 7. samo vr{i nadzor nad radom ste~ajnog upravnika. Ste~ajno ve}e samo imenuje i razre{ava ste~ajnog upravnika. To dalje zna~i da niti ste~ajni sudija niti ste~ajno ve}e nemaju zakonom ustanovljeno ovla{}enje da izdaju naloge ste~ajnom upravniku da u zakonskom roku podnese nacrt plana reorganizacije ste~ajnog du`nika. Hrvatski zakon je ovo pravo dao u nadle`nost poverila~kih organa u ste~ajnom postupku, konkretno odboru poverilaca, ali ne i ste~ajnom sudiji. Ni crnogorski Zakon o insolventnosti privrednih dru{tava ne ustanovljava obavezu ste~ajnog upravnika da podnese plan reorganizacije. Ste~aj-ni upravnik je zakonski zastupnik ste~ajnog du`nika. Njegova je obaveza da sastavi izve{taj o ekonomsko-finansijskom polo`aju ste~ajnog du`nika i da podnese procenu da li postoji mogu}nost reorganizacije ste~ajnog du`nika. Ste~ajni pove-rioci na osnovu dobijenog izve{taja ste~ajnog upravnika razmatraju da li }e se ste-~ajni postupak okon~ati bankrotstvom ste~ajnog du`nika ili treba preduzeti mere radi podno{enja plana reorganizacije u ste~ajnom postupku. Ve} na prvom pove-rila~kom ro~i{tu ste~ajni upravnik mo`e obavestiti ste~ajne poverioce da ima uslo-va za preduzimanje mera radi podno{enja plana reorganizacije. Me|utim, ste~ajni poverioci mogu na prvom poverila~kom ro~i{tu kvalifikovanom ve}inom od vi{e od 70% ukupnih potra`ivanja odlu~iti da se ste~ajni postupak okon~a bankrot-stvom ste~ajnog du`nika, u kom slu~aju ste~ajno ve}e donosi odluku (re{enje) o zapo~injanju postupka prodaje imovine ste~ajnog du`nika. Ako ste~ajni upravnik na prvom poverila~kom ro~i{tu zaklju~i da nema uslova za reorganizaciju, tada }e inicijativa za podno{enje plana reorganizacije pre}i na obezbe|ene, odnosno neo-bezbe|ene poverioce i vlasnike ste~ajnog du`nika. Ovo stoga {to Zakon o ste~aj-nom postupku Srbije ne daje ovla{}enje ste~ajnim poveriocima da nalo`e ste~aj-nom upravniku da ste~ajni upravnik izradi plan reorganizacije, ve} to pravo daje samim ste~ajnim poveriocima. Stoga nema nikakvog smisla dau situaciji kada ste-~ajni poverioci ne iskazuju volju za podno{enje plana reorganizacije konstituisati pravo ste~ajnom sudiji da mo`e da nalo`i ste~ajnom upravniku da on u zakonom propisanom roku podnese plan reorganizacije. Ste~ajni postupak se vodi u interesu ste~ajnih poverilaca. Ako ste~ajni poverioci ne iskazuju interes za reorganizaciju onda je o~igledno da se ste~ajni postupak nad ste~ajnim du`nikom ima okon-~ati bankrotstvom ste~ajnog du`nika. Da je tako, potvr|uje i odredba ~l. 109. st. 1. ta~. 1. ZOSP koja daje obavezu ste~ajnom sudiji da donese zaklju~ak o unov~enju ste~ajne mase ako je o~igledno da ste~ajni du`nik ne pokazuje interesovanje za reorganizaciju. Isto }e postupiti ste~ajni sudija ako i ste~ajni poverioci ne pokazuju interes za reorganizaciju u smislu odredbe ~l. 109. ta~. 5. ZOSP.

Dakle, sledi zaklju~ak da je podno{enje plana reorganizacije pravo, a ne i obaveza, ste~ajnog upravnika i da sledstveno tome ste~ajni sudija nije ovla{}en da izda nalog ste~ajnom upravniku da preduzme mere u cilju blagovremene izrade i podno{enja plana reorganizacije.

Mogu}nost reorganizacije nakon dono{enja odluke o bankrotstvu

Veoma va`no pitanje koje se u praksi pokazalo kao sporno jeste to da li jednom doneta odluka o bankrotstvu ste~ajnog du`nika mo`e da se opozove voljom ste~ajnih poverilaca uz uslov da za njen opoziv glasaju poverioci ~ije potra`ivanje iznosi vi{e od 70% ukupnih potra`ivanja prema ste~ajnom du`niku. Mi{ljenja su i tu podeljena. Jedni prakti~ari i teoreti~ari smatraju da doneta odluka o bankrostvu ste~ajnog du`nika mo`e da se opozove voljom poverilaca uz uslov da za njen opoziv glasaju poverioci ~ija potra`ivanja iznose vi{e od 70% ukupnih potra`ivanja prema ste~ajnom du`niku, dok drugi smatraju da jednom doneta odluka o bank-rotstvu isklju~uje reorganizaciju ste~ajnog du`nika.

Ovi prvi polaze od premise da se postupak ste~aja odvija prvenstveno u pravcu reorganizacije ste~ajnog du`nika. Takav zaklju~ak se izvodi iz ~injenice da se odluka o bankrotstvu mo`e doneti samo glasovima poverilaca koji u~ine verovat-nim da njihova potra`ivanja iznose vi{e od 70% ukupnih potra`ivanja prema ste-~ajnom du`niku. Ako na prvom poverila~kom ro~i{tu ne do|e do izglasavanja bankrotstva ste~ajnog du`nika zato {to za takvu odluku nisu glasali poverioci sa vi{e od 70% ukupnih potra`ivanja prema ste~ajnom du`niku zato {to se uredno obave{teni poverioci nisu odazvali pozivu da prisustvuju skup{tini, ste~ajni postupak se po sili zakona nastavlja preduzimanjem mera za izradu plana reorganizacije. Da li }e se ste~aj nastaviti bankrotstvom ili reorganizacijom odlu~uje se na prvom poverila~kom ro~i{tu. Na tom ro~i{tu poveriocima se pru`a mogu}nost da donesu odluku o zapo~injanju postupka reorganizacije ili bankrotstva ste~ajnog du-

`nika. Me|utim, postavlja se pitanje da li se jednom doneta odluka o bankrotstvu mo`e zameniti novom odlukom o preduzimanju mera za izradu plana reorganizacije. Ova nedoumica dobija na zna~aju u situaciji kada je izve{tajem ste~ajnog upravnika stvorena kriva slika o stvarnom ekonomskom potencijalu ste~ajnog du-`nika i opravdanosti njegovog daljeg odr`avanja u privrednom `ivotu. Takav izve-{taj mo`e predstavljati odraz eventualne nestru~nosti ili grubog previda ste~ajnog upravnika, ali i svesne namere da se la`nom slikom o ekonomskom potencijalu ste~ajnog du`nika izdejstvuje odluka o njegovom bankrotstvu. U tom slu~aju nastaje i sporno pitanje da li se jednom doneta punova`na odluka skup{tine poveri-laca o bankrotstvu ste~ajnog du`nika mo`e opozvati i dalji tok te~aja usmeriti ka reorganizaciji ste~ajnog du`nika. Odluka skup{tine poverilaca doneta u skladu sa ~l. 23. st. 5. ZOSP ima konstitutivno dejstvo. To dalje zna~i da se samom voljom – odlukom poverilaca, mo`e opredeliti tok i ishod ste~ajnog postupka. Saglasno tome, i odluka ste~ajnog ve}a o bankrotstvu ste~ajnog du`nika ima deklarativni karakter. Njome se samo sudskim putem verifikuje odluka skup{tine poverilaca. Dosledno tome, voljom ste~ajnih poverilaca se mo`e i promeniti prethodno done-ta odluka o bankrotstvu i odlu~iti da se u daljem toku postupka preduzmu mere za izradu plana reorganizacije. Me|utim, doneta odluka o bankrotstvu mo`e se puno-va`no zameniti odlukom o reorganizaciji ste~ajnog du`nika samo u slu~aju kada za nju glasaju poverioci koji imaju vi{e od 70% ukupnih potra`ivanja. To je logi~-na posledica zakonom propisanog cenzusa za dono{enje odluke o bankrotstvu. Njena punova`nost se uslovljava glasovima poverilaca koji imaju vi{e od 70% ukupnih potra`ivanja prema ste~ajnom du`niku. Zato je i promena takve odluke mogu}a samo pod uslovima da i za njen opoziv glasaju poverioci sa istim ili ve-}im procentom potra`ivanja od zakonom propisanog cenzusa za dono{enje odluke o bankrotstvu. Kada je postupak unov~enja imovine ste~ajnog du`nika sproveden do stepena objektivne nemogu}nosti obnove proizvodnog procesa nema ni objektivnih mogu}nosti za njegovu reorganizaciju. Postupak reorganizacije se zbog toga mo`e sprovesti samo u situaciji kada ste~ajni du`nik raspola`e imovinom neophodnom za revitalizaciju ranijeg ili zapo~injanje novog proizvodnog procesa. Postojanje pravno-validne odluke ste~ajnih poverilaca predstavlja temeljnu odrednicu svih odluka ste~ajnog ve}a i ste~ajnog sudije o daljem toku i ishodu postupka ste~aja. Iz tih razloga Zakon o ste~ajnom postupku ne sadr`i ni odredbu kojom se zabranjuje promena jednom donete pravno-valjane odluke o bankrot-stvu. Takvo zakonsko odre|enje je izraz nastojanja da se u postupku ste~aja omo-gu}i najpovoljniji vid kolektivnog namirenja svih ste~ajnih poverilaca. [ta je za poverioce ste~ajnog du`nika najpovoljniji vid namirenja njihovih potra`ivanja utvr|uje se voljom samih poverilaca. Zato je po izri~itom slovu zakona i dono{e-nje odluke o bankrotstvu ili reorganizaciji ste~ajnog du`nika u isklju~ivoj kompetenciji skup{tine poverilaca. I iz tih razloga se jednom iskazana volja o tim pitanjima mo`e naknadno promeniti. [tavi{e, to je neophodno u~initi uvek kada se u docnijem toku postupka utvrdi da je prezentovani izve{taj ste~ajnog upravnika o ekonomsko-finansijskom stanju ste~ajnog du`nika kod poverilaca stvorio krivu sliku o nemogu}nosti njegove reorganizacije. U tom slu~aju dovodi se u sumnju i sama volja ste~ajnih poverilaca o daljem toku ste~ajnog postupka. Stoga se na inicijativu samih poverilaca mo`e pokrenuti postupak preispitivanja prethodno done-te odluke o bankrotstvu i izglasati njen opoziv. Me|utim, to se pravno validno mo-

`e u~initi samo glasovima poverilaca ~ije potra`ivanje iznosi vi{e od 70% ukupnih potra`ivanja prema ste~ajnom du`niku.

Pisac ovog tematskog rada smatra da ovako izlo`ena argumentacija nema zakonsko utemeljenje. Odredbom ~l. 24. st. 1. ta~. 1. ZOSP propisano je da skup{ti-na poverilaca donosi odluke da li }e se ste~ajni postupak sprovoditi u cilju nastavka rada i reorganizacije ste~ajnog du`nika ili }e ste~ajni potupak voditi bankrot-stvu, prestanku rada ste~ajnog du`nika i prodaji imovine u skladu sa ~l. 23. st. 5. ovog zakona. Iz ove odredbe proizilazi da bankrotstvo vodi prestanku rada ste~aj-nog du`nika i prodaji imovine.

Odredbom ~l. 23. st. 5. ZOSP propisano je da ako na ro~itu ste~ajni poverio-ci za ~ija potra`ivanja se u~ini verovatnim da iznose vi{e od 70% ukupnih potra-`ivanja odlu~e da se ste~ajni postupak okon~a bankrotstvom ste~ajnog du`nika, ste~ajno ve}e donosi odluku o zapo~injanju postupka prodaje imovine ste~ajnog du`nika. Ta~no je da odluka skup{tine poverilaca ima konstitutivno, a da odluka ste~ajnog ve}a u formi re{enja ima deklaratorno dejstvo u tome da se postupak ste-~aja ima sprovesti u pravcu bankrotstva. Me|utim, jednom doneta odluka ste~aj-nog ve}a o zapo~injanju postupka prodaje imovine ste~ajnog du`nika – bankrot-stvu (pravosna`na i izvr{na), opstaje u pravnom poretku do zaklju~enja postupka ste~aja. Protivi se pravnoj logici dozvoljavanje mogu}nosti da kvalifikovana ve}i-na od 70% ste~ajnih poverilaca sa ukupno utvr|enim potra`ivanjima mo`e prome-niti svoju odluku o bankrotstvu u odluku o zapo~injanju aktivnosti radi podno{e-nja plana reorganizacije. Ste~ajni poverioci su se ve} jednom opredelili da se postupak ste~aja okon~a bankrotstvom ste~ajnog du`nika. Kada se jednom krene u unov~enje celokupne imovine ste~ajnog du`nika i kada se fakti~ki unov~i ste~aj-na masa vi{e nema nikakvih uslova za preure|enje postupka ste~aja u postupak reorganizacije. Zakon o ste~ajnom postupku ne ustanovljava ovo pravo ste~ajnim poveriocima. Odluka ste~ajnog ve}a, iako deklarativne prirode o bankrotstvu ste-~ajnog du`nika, predstavlja krucijalnu odluku nakon dono{enja re{enja o otvaranju postupka ste~aja. Jednom doneta, ovakva odluka se vi{e ne mo`e menjati.

Nije samo sa pravnog stanovi{ta ovakav rezon pravilan. On je pravilan i sa ekonomskog stanovi{ta. Odluku o bankrotstvu ste~ajnog du`nika donosi ste~ajno ve}e u smislu ~l. 23. st. 5. ZOSP. Na osnovu re{enja o bankrotstvu donetog od strane ste~ajnog ve}a, ste~ajni sudija u smislu odredbe ~l. 109. st. 1. ZOSP donosi za-klju~ak o unov~enju ste~ajne mase. ^lan 109. nalazi se u Glavi IX Zakona o ste-~ajnom postupku koja nosi naziv “Unov~enje i deoba ste~ajne mase, namirenje i zaklju~enje ste~ajnog postupka”. Kada se ve} jednom do{lo u tu fazu, iz te faze nema povratka nazad. Isklju~ena je svaka mogu}nost dono{enja odluke o reorganizaciji ste~ajnog du`nika. Zaklju~ak o unov~enju ste~ajne mase donosi ste~ajni sudija, ako: 1) je o~igledno da ste~ajni du`nik ne pokazuje interesovanje za reorganizaciju ili li~nu upravu; 2) na prvom poverila~kom ro~i{tu za to glasa odgova-raju}i broj ste~ajnih poverilaca, u skladu sa ~l. 23. st. 5. ovog zakona; 3) ste~ajni du`nik ne sara|uje sa ste~ajnim upravnikom ili odborom poverilaca radi ispunjavanja objektivnih zahteva za pru`anje podataka i obave{tenja u skladu sa odredbama ovog zakona; 4) ste~ajni du`nik ne izvr{ava naloge ste~ajnog sudije ili ste~aj-nog ve}a; 5) nijedan plan reorganizacije nije podnet u propisanom roku; 6) nijedan plan reorganizacije nije usvojen u vreme odr`avanja ro~i{ta. Po dono{enju za-klju~ka o unov~enju imovine, ste~ajni upravnik }e obustaviti poslovanje ste~ajnog 52

du`nika i bez odlaganja zapo~etih postupaka unov~enjem. Zna~i, zaklju~ak o unov~enju ste~ajne imovine u sebi sadr`i i obustavu poslovanja ste~ajnog du`ni-ka. Ukoliko prestaje biznis, ukoliko prestaje poslovna aktivnost i delatnost, onda zaista nema svrhe i ekonomskog opravdanja da se ve} zapo~eti postupak bankrot-stva pretvori u postupak reorganizacije.

Razvrstavanje u~esnika u planu reorganizacije

U sudskoj praksi postavilo se pitanje kako se u~esnici u postupku reorganizacije svrstavaju radi glasanja o planu reorganizacije. Po{to se formiraju klase po-verilaca, a Zakon o ste~ajnom postupku ne ka`e o kojim klasama poverilaca se radi, ste~ajni sudovi imaju velikih problema kako da formiraju klase poverilaca radi odlu~ivanja o podnetom planu reorganizacije.

Prema odredbi ~l. 132. st. 4. ZOSP Republike Srbije propisano je da se glasanje vr{i u okviru klasa poverilaca. Potra`ivanja poverilaca dele se na klase po osnovu njihovih razlu~nih prava i prava prioriteta njihovih potra`ivanja. Ste~ajni sudija mo`e odobriti formiranje jedne ili vi{e dodatnih klasa u slede}im slu~ajevi-ma: 1) ako su stvarne i su{tinske karakteristike potra`ivanja takve da je opravdano formiranje posebne klase; 2) ako su sva potra`ivanja u okviru predlo`ene posebne klase u zna~ajnoj meri sli~na, izuzimaju}i klase formirane iz administrativnih razloga u skladu sa stavom 5. ovog ~lana.

Ove klase u principu odgovaraju isplatnim redovima ste~ajnih poverilaca, kao i posebnim klasama obezbe|enih potra`ivanja. Kako su obezbe|ena potra`i-vanja po svojoj prirodi razli~ita od neobezbe|enih, u planu reorganizacije im pripada poseban tretman. Klase poverilaca odre|uje ste~ajni sudija. Tako se svi po-verioci mogu generalno razvrstati u klasu privilegovanih i klasu neprivilegovanih poverilaca. U klasu privilegovanih poverilaca spadaju poverioci sa obezbe|enim potra`ivanjem (zalo`ni poverioci). Tako bi prvu klasu predstavljali razlu~ni pove-rioci, drugu klasu bi predstavljali poverioci prvog isplatnog reda, tre}u klasu bi predstavljali poverioci drugog isplatnog reda, ~etvrtu klasu bi predstavljali pove-rioci tre}eg isplatnog reda, petu klasu bi predstavljali poverioci ~etvrtog isplatnog reda (neobezbe|eni poverioci), {estu klasu bi predstavljali poverioci na ime kamata i drugih sporednih potra`ivanja, dok bi sedmu klasu poverilaca predstavljali ak-cionari, ~lanovi i osniva~i privrednog dru{tva – ste~ajnog du`nika.

Ste~ajni sudija mo`e odobriti formiranje jedne ili vi{e dodatnih klasa. Ste~aj-ni poverioci istog isplatnog reda i istog pravnog polo`aja ne moraju imati iste poslovne interese. Zbog toga zakon dozvoljava formiranje dodatnih klasa, pa se po-verioci istog isplatnog reda mogu svrstati u vi{e klasa, prema specifi~nostima poslovnog odnosa sa ste~ajnim du`nikom (dobavlja~i, pru`aoci usluga i sli~no). Hrvatski ste~ajni zakon u ~lanu 218. govori o tome da se u~esnici u ste~ajnom planu razvrstavaju pri utvr|ivanju njihovih prava u skupine. Poverioci s razli~itim pravnim polo`ajem razvrstavaju se u ste~ajnom planu u posebne skupine. U vezi s tim, treba razlikovati: 1) poverioce s pravom odvojenog namirenja, ako plan zadire i u njihova prava ({to zna~i da ako plan ne zadire u pravo razlu~nih poverilaca oni uop{te i ne glasaju o planu); 2) ste~ajne poverioce koji nisu ni`eg isplatnog reda (to su u srpskom pravu prva tri isplatna reda); 3) ste~ajne poverioce pojedinih ni-`ih isplatnih redova, ako njihove tra`bine ne prestaju. Poverioci istog pravnog po-lo`aja mogu se svrstavati u skupine prema istovrsnosti ekonomskih interesa. Ta- kvo razvrstavanje mora se temeljiti na valjanim razlozima. U planu }e se navesti kriterijumi za razvrstavanje. Posebnu skupinu ~ine radnici, ako sudeluju kao ste-~ajni poverioci s tra`binama koje nisu neznatne. Posebne skupine se mogu oblikovati od poverilaca sa malim tra`binama. Ako bi prema ste~ajnom planu njegovi u~esnici bili jednaki prema svim ste~ajnim poveriocima, ti se poverioci ne}e razvrstavati u posebne skupine.

Prema ~l. 75. st. 4. crnogorskog Zakona i insolventnosti privrednih dru{tava propisano je da se slede}e klase poverilaca ustanovljavaju i odvojeno glasaju: 1) obezbe|ena potra`ivanja; 2) prioritetna potra`ivanja; 3) glavna potra`ivanja; i 4) neobezbe|ena potra`ivanja. Ovaj zakon u daljim odredbama tako|e propisuje da se pod istim uslovima kao u srpskom zakonu od strane suda mo`e odobriti formiranje jedne ili vi{e dodatnih klasa, kao i da se mo`e formirati posebna klasa potra`ivanja iz administrativnih razloga, ako postoji veliki broj potra`ivanja (vi{e od 200) ~iji su iznosi mali (ne prelaze 500 EUR) i ukoliko su odobri formiranje takve klase.

Osnovna pravila pri raspore|ivanju poverilaca u klase i odre|ivanju njihovog pravnog polo`aja u postupku usvajanja plana reorganizacije jesu:

• 1)    poverioci razli~ite vrste i razli~itog ranga ne mogu biti u istoj klasi;

• 2)    poverioci iste vrste i istog ranga mogu, ali ne moraju biti u istoj klasi;

• 3)    poveriocima iste klase moraju se, po pravilu, obezbediti ista prava;

• 4)    raspodela poverilaca u klasi i ure|enje njihovog pravnog polo`aja mora biti izvedeno na na~in da se spre~i opstrukcija;

• 5)    nijednom poveriocu se ne mo`e nametnuti lo{iji polo`aj od onog u kojem bi bio da plana nema.

Glasanje i usvajanje plana reorganizacije

U sudskoj praksi tako|e je bilo sporno koja se pravila primenjuju pri glasanju i usvajanju podnetog plana reorganizacije.

Pravo glasa imaju svi poverioci srazmerno visini njihovih potra`ivanja. U slu~aju kada je potra`ivanje osporeno, ste~ajni sudija mo`e izvr{iti procenu visine potra`ivanja u svrhu glasanja. Ako se podnese vi{e od jednog plana reorganizacije, o svim podnetim planovima se glasa na istom ro~i{tu. Plan reorganizacije se smatra usvojenim u jednoj klasi poverilaca ako su za plan reorganizacije glasali poverioci koji imaju obi~nu ve}inu potra`ivanja u odnosu na ukupna potra`ivanja poverilaca u toj klasi. Klasa poverilaca ~ija potra`ivanja prema planu reorganizacije treba da budu u potpunosti izmirena ne glasa za plan reorganizacije, odnosno smatra se da je plan reorganizacije u toj klasi usvojen. Plan reorganizacije se smatra usvojenim ako ga na propisani na~in prihvate sve klase i ako je u skladu sa odredbama ovog zakona. Ako se izglasa vi{e od jednog plana reorganizacije, ste~aj-ni sudija usvaja plan reorganizacije podnet od strane ste~ajnog du`nika. Plan reorganizacije raspravlja se na ro~i{tu za razmatranje plana reorganizacije i glasanja od strane poverilaca, koje ro~i{te je ste~ajni sudija du`an da zaka`e u roku od 20 dana od dana podno{enja plana reorganizacije.

Zakon o ste~ajnom postupku ne vodi ra~una o pravima razlu~nih poverilaca. Osnovno je pravilo da se ste~ajnim planom ne sme zadirati u pravo razlu~nih po-verilaca na namirenje iz predmeta na kojima postoje prava odvojenog namirenja, ako tim planom nije izrekom druga~ije odre|enog. Ako je planom druga~ije odre-|eno, za razlu~ne poverioce }e se posebno navesti u kojem se delu njihova prava

Slobodan Spasi}: Sporna pravna pitanja i prakti~ni problemi u postupku reorganizacije smanju, na koje vreme se odla`e njihovo namirenje, te koje jo{ odredbe plana prema njima deluju.

Za poverioce koji nisu ni`ih isplatnih redova u planu reorganizacije se mora navesti u kom se delu njihove tra`bine smanjuju, na koje vreme se odla`e njihovo namirenje, kako se osiguravaju, te koje druge odredbe plana deluju prema njima.

Ako planom reorganizacije nije druga~ije odre|eno, mora se smatrati da su njegovim prihvatanjem potra`ivanja ste~ajnih poverilaca ni`ih isplatnih redova prestala. To je op{te pravilo. Ako se planom reorganizacije odstupi od op{teg pravila, u njemu }e se za svaku klasu poverilaca ni`ih isplatnih redova tako|e navesti u kom delu se njihove tra`bine smanjuju, na koje vreme se odla`e njihovo namire-nje, kako se osiguravaju, te koje druge odredbe plana deluju prema njima. Planom reorganizacije se ne mo`e isklju~iti niti ograni~iti odgovornost du`nika nakon okon~anja ste~ajnog postupka za nov~ane kazne i s njime izjedna~ene obaveze.

Na~elo jednakog postupanja prema svim u~esnicima u postupku reorganizacije mora dosledno da bude sprovedeno. Svim u~esnicima ili ~lanovima pojedine klase poverilaca planom se moraju osigurati ista prava. Razli~ito postupanje prema u~esnicima iste klase dopu{teno je samo uz saglasnost svih poverilaca koji su time pogo|eni. U tom slu~aju u planu reorganizacije potrebno je prilo`iti izjave o saglasnosti doti~nih u~esnika. Ni{tav bi bio svaki dogovor ste~ajnog upravnika, du`nika pojedinca i drugih lica s pojedinim u~esnicima kojim se tim u~esnicima za njihovo pona{anje pri glasanju ili ina~e u vezi sa ste~ajnim postupkom jam~i pogodnost koja planom nije predvi|ena.

Odredbom ~l. 134. ZOSP predvi|eno je da po svakom planu reorganizacije, poverioci iz ni`e klase mogu primiti sredstva iz deobne mase, odnosno zadr`ati odre|ena prava, samo ako su sva potra`ivanja poverilaca iz vi{e klase u potpunosti izmirena ili ako su ti poverioci glasali, u skladu sa planom reorganizacije, da se tretiraju kao da su poverioci ni`e klase. To je takozvano na~elo prioriteta klase po-verenika.

Odredbom ~l. 135. st. 1. i 2. izri~ito je predvi|eno da se planom reorganizacije mo`e predvideti namirenje u iznosu ve}em od nominalnog iznosa prvobitnog potra`ivanja, kao nadoknada za produ`enje rokova isplate, a u cilju ekvivalentnog namirenja. Poverioci vi{e klase mogu primiti sredstva ~iji iznos prema{uje iznos kojim se u potpunosti namiruju njihova potra`ivanja ako su sva potra`ivanja po-verilaca ni`ih klasa u potpunosti namirena ili ako su ti poverioci glasali za druga-~iji tretman, u skladu sa planom reorganizacije.

Iako to ZOSP nije decidno naveo, trebalo bi uzeti da je pravilno da se ro~i{te za raspravljanje i glasanje o planu reorganizacije ne sme odr`ati pre ro~i{ta za ispitivanje potra`ivanja. Tako|e, ta dva ro~i{ta bi mogla da se spoje.

Podnosilac plana ima pravo, na osnovu rasprave o planu na ro~i{tu, sadr`aj-no izmeniti pojedine odredbe plana reorganizacije. O izmenjenom planu mo`e se glasati na istom ro~i{tu.

Ako predlaga~ plana reorganizacije ne dobije potreban broj glasova ili podnese plan reorganizacije koji ne ispunjava uslove za usvajanje ili iz drugih razloga nije u skladu sa ovim zakonom, ste~ajni sudija mo`e odobriti predlaga~u plana reorganizacije rok od 30 dana da podnese izmenjeni plan reorganizacije i zaka`e ro~i{te u skladu sa ovim zakonom. Ako se ne usvoji ni izmenjeni plan reorganizacije, nad ste~ajnim du`nikom se sprovodi bankrotstvo.

Postupanje suda po prijemu nacrta plana reorganizacije

Ovla{}eni predlaga~ dostavlja ste~ajnom sudiji nacrt plana reorganizacije, koji on odobrava. Dalji postupak reorganizacije se mo`e nastaviti samo po uredno sa-~injenom i od strane ste~ajnog sudije odobrenom nacrtu plana reorganizacije. Ako utvrdi da plan reorganizacije nije uredan ili dozvoljen, ste~ajni sudija ga odbacuje.

Nakon {to je plan reorganizacije podnesen ste~ajnom sudiji, on ispituje njegovu dozvoljenost. Svrha ispitivanja dozvoljenosti plana reorganizacije jeste da se iz postupka uklone oni planovi reorganizacije koji su nezakoniti, odnosno za koje ne postoji mogu}nost da ih poverioci prihvate, a radi onemogu}avanja odugovla-~enja ste~ajnog postupka i zloupotrebe instituta plana reorganizacije. Pri tome, u Zakonu o ste~ajnom postupku nisu izri~ito navedene pretpostavke pod kojima ste-~ajni sudija mo`e i mora doneti jedan konkretan plan reorganizacije. Za odbacivanje nije potreban predlog nekog lica, ve} to ste~ajni sudija mora u~initi po slu`be-noj du`nosti.

Tako }e ste~ajni sudija odbaciti plan reorganizacije ako nisu po{tovana pravila o ovla{}enom predlaga~u i o sadr`aju plana, ako podnosilac plana taj nedostatak ne mo`e otkloniti ili ga ne otkloni unutar primerenog roka koji mu je sudija odredio (ZPP, ~l. 103). Primera radi, to }e biti slu~aj ako je ste~ajni plan podneo izlu~ni poverilac, neko tre}e lice, razlu~ni poverioci koji nemaju 30% obezbe|e-nih potra`ivanja, neobezbe|eni poverioci koji nemaju 30% ukupno utvr|enih po-tra`ivanja prema ste~ajnom du`niku ili vlasnici i osniva~i ste~ajnog du`nika koji ne poseduju vi{e od 30% vrednosti osnovnog kapitala ste~ajnog du`nika, ili ako plan nema sve delove koje treba da ima, ili su povre|ena pravila o razvrstavanju poverilaca pojedine klase, ili je predvi|ena promena u pravnom polo`aju pojedinih u~esnika plana protivzakonita i sli~no.

Isto tako, ste~ajni sudija }e odbaciti plan reorganizacije ako o~igledno nema izgleda da plan koji je du`nik podneo poverioci prihvate ili da ga ste~ajni sudija potvrdi. Ovde se u prvom redu misli na situaciju u kojoj ste~ajni du`nik podnosi plan koji bi mu trebao omogu}iti nastavak poslovanja, a kvalifikovana ve}ina ste-~ajnih poverilaca se na prvom poverila~kom ro~i{tu izjasnila protiv nastavka poslovanja, kojeg bi vodio ste~ajni du`nik. Neizglednost prihvatanja, odnosno potvrde plana reorganizacije mora biti o~igledna, {to drugim re~ima zna~i gotovo izves-na. To dalje zna~i da u onim slu~ajevima u kojima ste~ajni sudija nije siguran da li plan reorganizacije ima izgleda da bude prihva}en odnosno potvr|en, ne bi smeo plan odbaciti jer bi time povredio na~elo poverila~ke autonomije. Kada je re~ o bezizglednom planu, zakonodavac nije predvideo mogu}nost njegovog pobolj{a-nja, kao {to je mogu}e u slu~aju neizglasavanja izglednog plana.

Ste~ajni sudija }e odbaciti plan reorganizacije ako je ste~ajni du`nik u ste~aj-nom postupku ve} podneo plan koji su poverioci odbili, koji sud nije potvrdio, odnosno usvojio, ili koji je du`nik povukao nakon javnog zakazivanja ro~i{ta za raspravljanje o planu. Taj plan se tada uop{te ne}e ispitati.

Ste~ajni sudija }e odbaciti plan reorganizacije i kao neblagovremen, ukoliko je podnet nakon isteka roka od 90 dana od dana pokretanja ste~ajnog postupka, odnosno od datuma kada je re{enje o usvajanju predloga za pokretanje ste~ajnog postupka istaknuto na oglasnoj tabli suda. Plan reorganizacije ste~ajni sudija }e odbaciti kao neblagovremen i kada je ste~ajni sudija prethodni rok od 90 dana pro-du`io najvi{e za 30 dana, a predlaga~ isti podnese nakon isteka tog roka.

Protiv re{enja kojim se plan odbacuje predlaga~ ima pravo na `albu. @alba se podnosi Vi{em trgovinskom sudu u roku od 8 dana od dana dostavljanja re{enja predlaga~u.

Iako Zakon o ste~ajnom postupku o ovome }uti, ponu|eni odgovori na ovo sporno pitanje izvedeni su iz shodne primene odredaba Zakona o parni~nom postupku u smilu ~l. 5. ZOSP.

Potvrda plana reorganizacije

Jedno od najspornijih pitanja u postupku reorganizacije jeste da li ste~ajni su-dija donosi posebno re{enje kojim odobrava, odnosno potvr|uje usvojeni plan reorganizacije ili jednostavno na zapisniku sa ro~i{ta o glasanju za plan reorganizacije svojim potpisom i koji je overen pe~atom suda konstatuje da je usvojeni plan reorganizacije potvr|en.

Zakon o ste~ajnom postupku o ovom pitanju }uti. Odredbama ~lana 133. ovog zakona predvi|eno je da posle usvajanja plana reorganizacije sva potra`iva-nja i prava poverilaca i drugih lica i obaveze ste~ajnog du`nika odre|ene planom reorganizacije ure|uje se prema uslovima iz plana reorganizacije. Usvojeni plan reorganizacije ima snagu izvr{ne isprave i smatra se novim ugovorom za izmirenje potra`ivanja koja su u njemu navedena. Poslovi i radnje koje preduzima ste-~ajni du`nik moraju biti u skladu sa usvojenim planom reorganizacije. Ste~ajni du-`nik je du`an da preduzme sve mere propisane usvojenim planom reorganizacije.

Odobreni, usvojeni plan reorganizacije od strane ste~ajnog sudije predstavlja izvr{nu ispravu. Zbog toga se odluka ste~ajnog sudije mora pismeno izraditi u formi re{enja koje sadr`i: uvod, izreku i obrazlo`enje. U pisanom re{enju ste~ajni su-dija mo`e navesti sadr`inu potvr|enog usmenog plana reorganizacije, a mo`e i upu}uju}om re~enicom konstatovati da je plan reorganizacije sastavni deo izreke re{enja. Zna~i, dono{enje navedene odluke je isklju~ivo u nadle`nosti ste~ajnog sudije. O odobrenju ili odbijanju odobrenja usvojenog plana reorganizacije sud mora odlu~iti re{enjem koje sadr`i uvod, izreku i obrazlo`enje. Iako zakon }uti, mora se dozvoliti pravni lek protiv navedenog re{enja, a to je `alba u skladu sa odredbama ~l. 32. ZOSP o kojoj, s obzirom da nije odre|ena apelaciona nadle`nost ste~ajnog ve}a, odlu~uje Vi{i trgovinski sud.

Plan reorganizacije se smatra usvojenim ako ga na propisani na~in prihvate sve klase, pod uslovom da ne sadr`i protivzakonite sastojke. Zakonodavac se nije izri~ito opredelio da li je za usvajanje plana reorganizacije potrebna odluka ste~aj-nog sudije ili se usvojeni plan reorganizacije potvr|uje na neki drugi na~in. Ipak, po Zakonu, ako se izglasa vi{e od jednog plana reorganizacije ste~ajni sudija usvaja plan reorganizacije podnet od strane ste~ajnog du`nika. Dakle, zakonodavac je indikretno odredio da je ste~ajni sudija organ ste~ajnog postupka, organ suda koji donosi odluku o usvajanju plana reorganizacije. Otuda, iz duha samog ste~ajnog zakona, o~igledno proizilazi da ste~ajni sudija donosi re{enje o usvajanju plana reorganizacije, odnosno o potvr|ivanju usvojenog plana reorganizacije. Iz samog duha Zakona o ste~ajnom postupku proizilazi da ste~ajni sudija po slu`benoj du-`nosti ispituje da li su plan reorganizacije na propisani na~in prihvatile sve klase ste~ajnih poverilaca i da li je plan reorganizacije koji su ste~ajni poverioci usvojili jeste u skladu sa odredbama ZOSP. Ako ste~ajni sudija utvrdi da su pri izradi ste-~ajnog plana ili pri prihvatanju ste~ajnog plana od strane ste~ajnih poverilaca bit- no povre|ene odredbe Zakona o ste~ajnom postupku, tada ste~ajni sudija mora uskratiti potvrdu plana reorganizacije, odnosno mora doneti odgovaraju}u odluku kojom }e odbiti da usvoji (potvrdi) izglasani plan reorganizacije. Nadalje, ste~aj-ni sudija je du`an da ispita da li je prihvat plana reorganizacije pokrenut na nedo-pu{ten na~in, odnosno stavljanjem u povoljniji polo`aj pojedinih poverilaca. Misli se na na~in koji bi bio protivan na~elu savesnosti i po{tenja, protivan dobroj veri, kao {to je na primer kupovina glasova, skrivanje imovine, priznavanje izlu~nih potra`ivanja. Ako ste~ajni sudija utvrdi da je usled toga do{lo do prihvata plana reorganizacije, isti }e odbiti da potvrdi.

Prilikom ispitivanja prihvatanja plana koji su podneli poverioci, ste~ajni su-dija mora da, ako je du`nik prigovorio planu najkasnije na ro~i{tu za glasanje, pismeno ili usmeno na zapisnik ispita da li je du`nik stavljen u te`i polo`aj od onoga u kojem bi bio da plana nema, te da li neki od poverilaca dobija ekonomsku korist koja prelazi pun iznos njegove tra`bine. Ako utvrdi da to nije slu~aj, ste~ajni sudija }e prigovor du`nika zanemariti. Isto pravilo va`i i kada na plan reorganizacije prigovaraju akcionari, udeli~ari ili nosioci drugih osniva~kih prava privrednog dru{tva koje je ste~ajni du`nik.

Pobornici shvatanja da se o potvr|ivanju plana reorganizacije ne donosi posebna odluka smatraju da je ve} prethodno ste~ajni sudija odobrio nacrt plana reorganizacije i usvajanjem tog plana od strane poverilaca isti plan postaje izvr{na isprava. Nacrt plana, da bi bio odobren od strane ste~ajnog sudije, morao je da sa-dr`i sve elemente iz ~lana 127. ZOSP. Po okon~anju glasanja ste~ajni sudija ne bi morao da donese posebno re{enje, ve} samo svojim potpisom na zapisniku sa ro-~i{ta o usvajanju plana potvr|uje da je procedura zakonito sprovedena. Nema smetnje da u takvoj situaciji ste~ajni sudija to i konstatuje na zapisniku, odnosno da u zapisnik unese konstataciju da je predlo`eni plan reorganizacije usvojen. U situaciji kada plan nije usvojen isto }e se od strane ste~ajnog sudije konstatovati na zapisniku, te }e ste~ajni sudija dalje postupiti saglasno ~l. 132. st. 11. ZOSP. Na ove radnje i odluke ste~ajnog sudije ovla{}eno lice imalo bi prigovor ste~ajnom ve}u. Me|utim, ovi argumenti nisu toliko jaki da bi obesna`ili argumentaciju pristalica prvobitno iznetog pravnog stanovi{ta, budu}i da ne odgovaraju tradiciji srpskog prava koje se naslanja na kontinentalno, a ne na anglosaksonsko pravo.

Odluka o sudbini ste~ajnog postupka nakon usvajanja plana reorganizacije

U sudskoj praksi sporno je pitanje kakva je sudbina ste~ajnog postupka u situaciji kada je usvojen plan reorganizacije. Jedni smatraju da u toj situaciji treba zastati sa ste~ajnim postupkom do okon~anja izvr{enja plana reorganizacije, odnosno obustavljanja njegove primene, drugi smatraju da ste~ajni postupak i dalje nastavlja da te~e tako da nema mesta zastoju postupka, a tre}i smatraju da ste~aj-ni postupak treba obustaviti.

Pobornici prvog shvatanja pozivaju se na odredbu ~l. 127. st. 1. ZOSP u kojem je propisano da da se ste~ajni postupak koji obuhvata reorganizaciju sprovodi prema planu reorganizacije koji se sa~injava u pismenoj formi. Stoga usvajanjem plana reorganizacije ste~ajni postupak se ne mo`e obustaviti ve} se shodnom pri-menom odredaba ~l. 119. st. 2. Zakona o parni~nom postupku u vezi ~l. 5. ZOSP zastaje sa ste~ajnim postupkom do okon~anja izvr{enja plana reorganizacije, odno-58

Slobodan Spasi}: Sporna pravna pitanja i prakti~ni problemi u postupku reorganizacije sno obustavljanja njegove primene. Odredbom ~l. 1. st. 2. ZOSP propisano je da ste~ajni postupak obuhvata bankrotstvo, odnosno reorganizaciju. Kako ste~ajni postupak, osim bankrotstva, obuhvata i reorganizaciju kao jedan od na~ina namirenja poverilaca, to se postupak ste~aja ne mo`e obustaviti ukoliko do|e do usvajanja plana reorganizacije jer ona spada u sam pojam ste~ajnog postupka, odnosno jedan od dva mogu}a pravca pokrenutog postupka ste~aja. Stoga u situaciji kada se plan reorganizacije usvoji, a pokrenut je (otvoren) postupak ste~aja, ste~ajni postupak se ne mo`e obustaviti ve} se shodnom primenom odredaba ~l. 219. st. 2. Zakona o parni~nom postupku, u vezi ~l. 5. ZOSP zastaje sa ste~ajnim postupkom do okon-~anja izvr{enja plana reorganizacije, odnosno obustavljanja njegove primene.

Pristalice drugog shvatanja smatraju da u ovoj situaciji sud ne donosi ni re{e-nje o zastoju ste~ajnog postupka, niti re{enje o obustavi ste~ajnog postupka. Ne radi se o dva postupka ve} o jednom postupku koji se mo`e voditi na dva na~ina: ban-krotstvom ili reorganizacijom. Na poveriocima je da odlu~e na koji }e se na~in postupak voditi, kao i da odlu~e da li }e se na~in vo|enja postupka u toku postupka promeniti. Kada je u toku ste~ajnog postupka doneta odluka o reorganizaciji, to samo zna~i da su poverioci odlu~ili da se postupak ste~aja vodi na taj na~in i stoga nema ni zastoja postupka jer se radi o postupku koji te~e i jedino je promenjen na-~in namirenja poverilaca, odnosno na~in vo|enja tog postupka. Isto je kada se plan reorganizacije ne izvr{i. Tada se tako|e menja na~in vo|enja postupka i provodi se postupak bankrotstva. Prema tome, nema uslova niti rezona da se primeni bilo koji od gore pomenutih instituta, odnosno zastoj ili obustava. Posebno valja napomenuti da usvajanjem plana reorganizacije nije prestao da postoji ste~ajni razlog jer plan reorganizacije predstavlja sporazum du`nika sa poveriocima, odnosno poveri-laca izme|u sebe, a ne i namirenje koje bi dovelo do prestanka ste~ajnog razloga. Tako|e se posebno napominje da bi podno{enje novog predloga za ste~aj bilo direktno suprotno ~l. 138. ZOSP. Naime, odredbama ~l. 138. propisano je da u slu~a-ju da ste~ajni du`nik ne postupa po odredbama usvojenog plana reorganizacije, svaki poverilac ili drugo lice koje ima pravni interes mo`e podneti sudu obave{te-nje o neprimenjivanju usvojenog plana reorganizacije. Sud prosle|uje obave{tenje ste~ajnom du`niku i ste~ajnom upravniku u roku od 5 dana od dana prijema oba-ve{tenja i zakazuje raspravu o obave{tenju u roku od 10 dana od dana prijema oba-ve{tenja. Ako sud utvrdi da ste~ajni du`nik ne postupa po odredbama plana reorganizacije, mo`e nalo`iti: 1) ste~ajnom du`niku da u odre|enom roku postupi po planu, kao i da otkloni posledice prethodnog nepostupanja po planu; 2) ste~ajnom upravniku da preuzme kontrolu nad ste~ajnim du`nikom; 3) nastavi postupak ban-krotstvom ste~ajnog du`nika; 4) preduzme druge mere u cilju otklanjanja posledi-ca nepostupanja po planu reorganizacije, u skladu sa ovim zakonom.

Pristalice tre}eg stanovi{ta smatraju da je po odobrenju usvojenog plana reorganizacije potrebno obustaviti ste~ajni postupak, jer usvajanjem plana reorganizacije vi{e nije ispunjen ste~ajni razlog. U slu~aju obustave primene plana usled izglasavanja istoga, na prevarni na~in ili nepridr`avanjem plana, ste~ajni postupak }e se ponovo pokrenuti podno{enjem novog predloga.

^ini se da za tre}e stanovi{te postoji naj~vr{}a argumentacija, koja svoje utemeljenje ima u samom Zakonu o ste~ajnom postupku.

Odredbom ~l. 133. st. 6. ZOSP propisano je da se usvajanjem plana reorga-niacije u firmi odnosno nazivu ste~ajnog du`nika bri{e oznaka “u ste~aju”. To da- lje zna~i da pravosna`no{}u re{enja o potvrdi usvojenog plana reorganizacije nad ste~ajnim du`nikom ste~ajni du`nik vi{e nije u postupku ste~aja, budu}i da mu se bri{e oznaka “u ste~aju”. Po{to se pod ste~ajem podrazumeva kako bankrotstvo tako i reorganizacija, mora se doneti re{enje o obustavi ste~ajnog postupka nad ste-~ajnim du`nikom.

Drugo, usvajanjem plana reorganizacije otklanja se ste~ajni razlog tako {to se redefini{u obaveze ste~ajnog du`nika koje su bile dospele, a nisu bile izmirene, na taj na~in {to se iste obaveze smanjuju i {to se pomera rok njihovog dospe}a, odnosno produ`ava se novi rok za izmirenje tako utvr|enih obaveza ste~ajnog du`ni-ka prema njegovim poveriocima. Po{to vi{e nema ste~ajnog razloga vi{e nema ni ste~aja, bilo u formi bankrotstva bilo u formi reorganizacije.

Tre}e, i odredbom ~l. 113. st. 1. ZOSP kao posledica prodaje ste~ajnog du-`nika predvi|eno je da se posle prodaje ste~ajnog du`nika kao pravnog lica, ste-~ajni postupak u odnosu na ste~ajnog du`nika obustavlja. Ako se postupak ste~a-ja protiv ste~ajnog du`nika u toj situaciji mo`e obustaviti, putem zakonske analogije dolazi se do zaklju~ka i da se postupak ste~aja mo`e obustaviti i u situaciji kada je usvojen plan reorganizacije. Nakon potvr|ivanja plana reorganizacije, sva potra`ivanja i prava poverilaca i drugih lica i obaveze du`nika odre|ene planom preina~uju se i ure|uju prema uslovima iz plana. Potvr|eni plan ima snagu izvr-{ne isprave i smatra se novim ugovorom za izmirenje potra`ivanja koja su u njemu navedena. Te aktivnosti i radnje koje preduzima du`nik moraju biti u skladu sa ponu|enim planom. Du`nik je obavezan da preduzima sve mere propisane potvr-|enim planom reorganizacije.

^etvrto, odredbom ~l. 139. st. 1. ZOSP propisano je da ste~ajni sudija donosi re{enje o zapo~injanju bankrotstva u skladu sa ovim zakonom (otvaranje postupka ste~aja), ako sud utvrdi da ste~ajni du`nik: 1) primenjuje plan reorganizacije ~ije je usvajanje izdejstvovao na prevaran ili nezakonit na~in; 2) postupa suprotno uslovima iz usvojenog plana, a nisu predlo`ene zadovoljavaju}e mere u cilju otklanjanja posledica predmetnog nepostupanja po planu; 3) ne sara|uje sa ste-~ajnim upravnikom, odborom poverilaca ili sudom radi ispunjavanja objektivnih zahteva za podacima i obave{tenjima; 4) ne ispunjava naloge ste~ajnog sudije ili ste~ajnog ve}a. Iz ove odredbe ne proizilazi da }e se obustaviti primena plana reorganizacije u istom ste~ajnom postupku, ve} naprotiv, iz te odredbe proizilazi da }e na osnovu predloga ste~ajnog poverioca sud doneti novo re{enje o otvaranju postupka ste~aja, ali u tom postupku vi{e ne}e biti mogu}a reorganizacija ste~aj-nog du`nika, budu}i da ona nije uspela, ve} }e se postupak ste~aja okon~ati putem bankrotstva.

Peto, u toku izvr{enja plana reorganizacije ste~ajni du`nik mo`e preduzima-ti i nove obaveze, odnosno stupati u nove obligacione i poslovne odnose. Iz tih odnosa mo`e nastati nova nesposobnost za pla}anje, nezavisno od obaveza koje su redefinisane usvojenim planom reorganizacije. U toj situaciji stvara se ste~ajni razlog. Na osnovu postojanja ste~ajnog razloga novi ste~ajni poverioci na koje ne dejstvuje usvojeni plan reorganizacije imaju pravo da podnesu predlog za otvaranje postupka ste~aja. Po{to nema ste~aja u ste~aju, onda je jedini pravno logi~ki zaklju~ak da je ste~ajni postupak morao biti obustavljen usvajanjem plana reorganizacije. Tek u toj situaciji sti~e se pravni osnov da novi ste~ajni poverioci biv{eg ste~ajnog du`nika na temelju novih osnova, a usled nesposobnosti za pla}anje ste-60

Slobodan Spasi}: Sporna pravna pitanja i prakti~ni problemi u postupku reorganizacije ~ajnog du`nika podnesu predlog za otvaranje drugog (novog) ste~ajnog postupka nad istim ste~ajnim du`nikom.

• I,    na kraju, ~lanom 254. Ste~ajnog zakona Republike Hrvatske izri~ito je propisano da }e ste~ajni sudija doneti re{enje o zaklju~enju ste~ajnog postupka ~im re{enje o potvrdi ste~ajnog plana postane pravosna`no. Pre zaklju~enja ste~ajnog postupka ste~ajni upravnik je du`an namiriti nesporne obaveze ste~ajne mase, a za sporne pru`iti odgovaraju}e obezbe|enje. Sud }e objaviti izreku re{enja sa ozna-~enjem osnova za zaklju~enje ste~ajnog postupka. Sud }e unapred izvestiti du`ni-ka, ste~ajnog upravnika i ~lanove odbora poverilaca o tome kada }e nastupiti pravna dejstva zaklju~enja ste~ajnog postupka. Ovo pravilo prihvatljivo je i na postupak ste~aja koji se odvija u Republici Srbiji. To dalje zna~i da sud svakako donosi re{enje o obustavi (pravilnije nego o zaklju~enju) postupka ste~aja nad ste~aj-nim du`nikom po{to ste~ajni upravnik namiri nesporne obaveze ste~ajne mase i za sporne pru`i odgovaraju}e obezbe|enje. Bez prethodnog namirenja tro{kova ste-~ajnog postupka ne mo`e se obustaviti ste~ajni postupak nad ste~ajnim du`nikom, usled usvojenog plana reorganizacije. Odredbama ~l. 255. Ste~ajnog zakona Republike Hrvatske propisano je da dono{enjem re{enja o zaklju~enju ste~ajnog postupka prestaju du`nosti ste~ajnog upravnika i ~lanova odbora poverilaca, osim ako zakonom nije druga~ije odre|eno. Du`nik ponovo sti~e pravo slobodnog raspolaganja ste~ajnom masom. Ovo se ne odnosi na propise o nadzoru nad ispunjenjem ste~ajnog plana. Parnica koja je u toku, a koja za predmet ima pobijanje pravnih radnji ste~ajnog du`nika vezanih uz ste~ajni postupak, ste~ajni upravnik mo`e voditi dalje i nakon zaklju~enja postupka, ako je to predvi|eno re{enjem o potvrdi ste~ajnog plana. U tom slu~aju }e se parnice voditi za ra~un du`nika, ako planom nije druga~ije odre|eno.

Ovo re{enje prihvatljivo je i za na{e ste~ajno pravo. Obustavom ste~ajnog postupka ne}e se razre{iti ste~ajni upravnik ve} }e ste~ajni upravnik vr{iti nadzor nad primenom i izvr{enjem usvojenog plana reorganizacije. Pristupanje usvojenom planu reorganizacije odvijalo bi se pod budnim okom ste~ajnog upravnika, koji ostaje zadu`en za obavljanje nadzora nad sprovo|enjem predmetnog plana. Ste~ajni upravnik vr{i nadzor nad primenom odredaba plana reorganizacije i ima pravo prigovora sudu i obave{tavanja suda i poverilaca o postupanjima koja su suprotna usvojenom planu reorganizacije.

U tom smislu i Nacionalni standard za upravljanje ste~ajnom masom broj 7. govori o vr{enju nadzora nad izvr{enjem plana reorganizacije. Su{tinska promena u odnosu na stanje predvi|eno usvojenim planom reorganizacije je, u smislu ovog standarda, svaki doga|aj, promena ili odstupanje koje je zna~ajnije prirode i koje po mi{ljenju ste~ajnog upravnika mo`e da: 1) se negativno odrazi na nov~ane tokove; 2) onemogu}i subjekt reorganizacije u obavljanju njegove poslovne delat-nosti; 3) umanji verovatno}u za uspe{no izvr{enje plana reorganizacije; 4) zna~aj-no ugrozi interese jedne ili vi{e klasa poverilaca; 5) ste~ajni upravnik je du`an da u vr{enju nadzora nad izvr{enjem plana reorganizacije postupa sa jednakom pa-`njom, odgovorno{}u i objektivno{}u koja se zahteva od ste~ajnog upravnika u postupku bankrotstva.

Ako ste~ajni upravnik svoju zakonom propisanu obavezu vr{enja nadzora ne obavlja sa propisanim stepenom pa`nje, odgovornosti i objektivnosti, Agencija za licenciranje ste~ajnih upravnika prema njemu mo`e da primeni propisane mere, uklju~uju}i i oduzimanje licence. Osim toga, kada ste~ajni upravnik u vr{enju nadzora nad izvr{enjem plana reorganizacije ne postupa u skladu sa propisima i standardima, poverioci imaju pravo da protiv njega podnesu tu`bu za naknadu {tete.

Nadle`nost ste~ajnog upravnika u postupku vr{enja nadzora nad izvr{enjem plana reorganizacije, kao i sam na~in vr{enja nadzora treba da budu sadr`ani u odluci suda kojom se potvr|uje plan reorganizacije, kao i u samom planu. Ako u sudskom re{enju kojim se odobrava plan reorganizacije nije navedeno druga~ije, ste-~ajni upravnik vr{i nadzor nad poslovanjem subjekta reorganizacije i nad njegovim finansijama od trenutka dono{enja sudskog re{enja sve do potpunog izvr{enja plana, ili dok se njegova nadzorna uloga ne okon~a iz drugog razloga.

Dakle, ste~ajni postupak se ne}e obustaviti izvr{enjem plana reorganizacije u smislu ~l. 137, ve} nakon pravosna`nosti sudskog re{enja o odobrenju usvojenog plana reorganizacije. Izvr{enjem plana reorganizacije kojim je ste~ajni du`nik ispunio sve obaveze predvi|ene planom reorganizacije, vlasnici akcijskog kapitala ste~ajnog du`nika ponovo sti~u vlasni~ka prava na kapitalu, prestaju sva potra-`ivanja poverilaca iz ste~ajnog postupka koji je obustavljen posle usvajanja plana reorganizacije, vr{i se prodaja dru{tvenog, odnosno dr`avnog kapitala ste~ajnog du`nika u skladu sa propisima kojima je ure|ena privatizacija i kona~no se razre-{ava ste~ajni upravnik.

Zaklju~ak

Iz ovog rada mogli bi se izvesti odgovaraju}i zaklju~ci koji predstavljaju odgovore na sporna pravna pitanja i na probleme u prakti~nom sprovo|enju reorganizacije:

• 1)    plan reorganizacije ste~ajni du`nik mo`e podneti ukoliko je privredno dru-{tvo samo uz predlog za pokretanje ste~ajnog postupka, a ostali predlaga-~i i ste~ajni du`nik preduzetnik plan reorganizacije mogu podneti samo nakon dono{enja re{enja o otvaranju postupka ste~aja;

• 2)    plan reorganizacije se ne mo`e usvojiti u prethodnom ste~ajnom postupku;

• 3)    rok za podno{enje plana reorganizacije je prekluzivan;

• 4)    ste~ajni sudija nema zakonom predvi|ena ovla{}enja da nalo`i ste~ajnom upravnik izradu nacrta plana reorganizacije;

• 5)    posle dono{enja re{enja o bankrotstvu odnosno unov~enju imovine ste~aj-nog du`nika ne mo`e se doneti odluka o reorganizaciji ste~ajnog du`nika, odnosno o pristupanju izradi nacrta plana za reorganizaciju;

• 6)    re{enje o potvr|ivanju ili odbijanju potvr|ivanja usvojenog plana reorganizacije donosi se u formi odluke koja sadr`i: uvod, izreku i obrazlo`enje i protiv koje odluke se mo`e izjaviti `alba u roku od 8 dana drugostepe-nom sudu;

• 7)    nastupanjem pravosna`nosti re{enja kojim se odobrava usvojeni plan reorganizacije obustavlja se postupak ste~aja nad ste~ajnim du`nikom.