Сув авзаларининг мелиорация тармоларига нисбатан жойлашуви ва унинг баличиликка таъсири

Автор: Матчанов О.Ж., Матсопоева А..

Журнал: Экономика и социум @ekonomika-socium

Рубрика: Основной раздел

Статья в выпуске: 3-1 (94), 2022 года.

Бесплатный доступ

Maқолада Хоразм вилоят сув ҳавзаларининг мелиорация тармоқларига нисбатан жойлашуви ГАТ технологиялари асосида тахлил қилинган. Уларга нисбатан чуқурда жойлашган сув ҳавзаларининг туманлар кесимида жадвали тузилган.

Жойлашув, масофа, чуқурлик, балиқчилик

Короткий адрес: https://sciup.org/140293056

IDR: 140293056

Текст научной статьи Сув авзаларининг мелиорация тармоларига нисбатан жойлашуви ва унинг баличиликка таъсири

LOCATION OF WATER BASINS ASSOCIATED WITH DRAINAGE SYSTEMS AND ITS IMPACT ON FISHERIES

Matchanov Otabek Jumanazarovich

Basic doctoral student of Urgench State University Matsopoyeva Alo Qudrat qizi Student of Urgench State University

Annotation. The article analyzes the location of water bodies in the Khorezm region in relation to reclamation networks based on GAT technologies. In relation to them, a table has been compiled for the areas of deep-water basins.

Кейинги йилларда балиқчилик тармоғини ривожлантиришга алоҳида эътибор қаратилиши натижасида мамлакатимизда, жумладан Хоразм вилоятида ҳам балиқ етиштириш ва истемол кўрсаткичлари ҳажми сезиларли даражада ортиб бормоқда. Лекин иқлим ўзгариши натижасида юзага келаётган сув танқислиги тармоқ тараққиётига тўсиқ бўлаётгани сир эмас.

Шу сабабли балиқчилик тармоғида фойдаланиш учун барқарор сув ҳавзаларини аниқлаш давр талабига айланди. Тадқиқотлар мелиорация тармоқларига нисбатан баландда жойлашган сув ҳавзалари сув танқис бўлган даврда қуриб қолиб, балиқлар нобуд бўлаётганини кўрсатмоқда. Туби мелиорация тармоқларига нисбатан чуқур жойлашган сув ҳавзалари эса нисбатан барқарор эканлиги кузатилди. Сув танқис йилларда қуриб қолмаслиги учун уларга яқин жойлашган зовурга нисбатан сув ҳавзаларининг атрофи 1,5-2 метр чуқурликда қазиб чиқилди. Натижада қурғоқчил мавсумда кўлнинг қазилган қисмида сув сақланиб қолди (1-расм).

1-расм. Мелиорация тармоғига нисбатан чуқур қилиб қазилган сув ҳавзалари.

Бу тадқиқотлар коллектор ва дренажлар сатхидан чуқурда жойлашган кўллар уларнинг сув сатхи билан тенг ва айниқса ундан баландда жойлашганларига нисбатан барқарорлигини тасдиқлади. Шу сабабли вилоят бўйича барча сув ҳавзаларининг мелиорация тармоқларига нисбатан жойлашуви аниқланди. Бунинг учун Google Earth дастури асосида бугунги кун ҳолатига вилоят ҳудудида, ўртача майдони 88.9 м2, умумийси 180.6 км2 тенг 2030 та сув ҳавзалари аниқланиб, рақамлаштириш орқали геофазовий маълумотлари яратилди [1]. Google Earth, GTOPO30, ALOS DSM, ALOS-PALSAR, ASTER, SRTM глобал рақамли баландлик моделлари (DEM) асосида қилинган таҳлиллар ва уларни кўл ҳудудида ўтказилган ўлчаш ишларида олинган натижалар билан таққослаш SRTM маълумотларининг ишончлилигини кўрсатди [2]. Таҳлиллар вилоятнинг ҳудудининг турли қисмида жойлашган сув ҳавзаларида ҳам ўтказилиб, батиметрик карталари яратилди (2-расм).

2-расм. Сунъий йўлдош маълумотлари асосида чуқурлиги таҳлил қилиниб, батиметрик карталари яратилган сув ҳавзалари.

Вилоят ҳудудида 2–2,5 м чуқурликдаги дренаж тармоқлари 150 метр масофадаги сизот сув сатҳини пасайтира олади [3]. ArcGIS дастури асосида

ў тказилган таҳлилларда вилоят ҳудудидаги сув ҳавзаларининг 717 таси коллектор ва дренажлар таъсир доирасида, яъни 150 метр узоқликда жойлашганлиги, шундан 235 таси улардан чуқур, 436 таси бир хил баландликда ва 46 таси баландда жойлашганлиги аниқланди. Коллектор ва дренажлардан чуқур жойлашган сув ҳавзалари туманлар кесимида таҳлил қилинди (1-жадвал).

1-жадвал Мелиорация тармоқларидан чуқурда жойлашган сув ҳавзаларининг туманлар кесимида тақсимланиши

Туманлар

Йирик сув ҳавзалар (>1 км2)

Ўртача сув ҳавзалар (0,1-1 км2)

Кичик сув ҳавзалар (<0,1 км2)

сони

майдони

сони

майдони

сони

майдони

1

Боғот

4

5.3

12

3.9

16

0.7

2

Гурлан

0

0

0

0

7

0.3

3

Урганч

0

0

4

0.8

2

0.1

4

Хазорасп

1

3.4

13

3.7

25

0.8

5

Хонқа

0

0

0

0

6

0.1

6

Хива

8

38.2

12

4.9

12

0.4

7

Шовот

1

1.5

14

3.5

39

1.2

8

Янгиариқ

2

41.4

6

1.6

22

0.7

9

Янгибозор

0

0

1

0.7

2

0.01

10

Қўшкўпир

2

2.6

9

4.0

15

0.5

Вилоят бўйича

18

92.4

71

23.1

145

4.9

Жадвалдан кўриш мумкинки, вилоятнинг Хива ва Янгиариқ туманларида майдони 1 км2дан ортиқ бўлган 10 та йирик сув ҳавзалари негизида 79.6 км2 сув юзаси акваториясида балиқ хўжалигини юритиш учун алоҳида кластерлар ташкил этиш мумкин. Ўртача сув ҳавзалари (0.1-1 км2) кўп бўлган Боғот, Хазорасп, Хива, Шовот, Қўшкўпир туманларида умумий майдони 15,1 км2 бўлган 47 та сув ҳавзасида ҳудудий, яъни туман миқёсида балиқчилик кластерларини ташкил этиш тавсия этилади. Вилоятнинг барча туманларида кенг тарқалган ҳар бирининг майдони 0.1 км2дан кичик бўлган

145 та (умумий майдони 4.9 км2) кичик сув ҳавзалари негизида майда балиқ хўжалигини юритиш мумкин.

БМТ бош ассамблеяси 2022 йилни «Халқаро майда хўжалик балиқчилиги ва аквакультура йили» деб эълон қилди. 2021 йил 20 декабрда Ўзбекистон Республикаси Президенти Ш.Мирзиёев томонидан «Ўзбекистонда балиқчилик соҳасини ривожлантириш»га бағишланган селектор йиғилишда аҳолининг озиқ-овқатга бўлган талабини қондириш учун «майда хўжалик балиқчилиги»ни давлат томонидан қўллаб қуватлаш учун бир қатор имтиёзлар берилди. Бундан ташқари, ПҚ–83-сон қарорининг 1 -иловасига мувофиқ 2022 йил якунида Хоразм вилоятида балиқ етиштириш ҳажмини 66 минг тоннага ошириш кўзда тутилган. Биз юқорида кўриб чиққан тахлиллар эса, майда балиқчилик хўжалигини табиий ҳавзаларда ривожлантириш имкони йўқлигини кўрсатяпти. Шу сабабли вилоятда майда балиқчилик хўжаликларини табиий шароитдан ажратилган холда сунъий ҳовуз ва бассейнларда интенсив усулда ташкил этиш орқали юритиш мақсадга мувофиқ деб ҳисоблаймиз.

Фойдаланилган адабиётлар рўйхати

  • 1.    Matchanov O.J.“Identification of sustainable lakes in khorezm region by comparing data from traditional and modern sources”. Electronic journal Actual Problems of modern Science, Education and Training. Actual problems of geography. d ecember, 2020-VI http://khorezmscience.uz

  • 2.    Matchanov О., Bekmetova Sh. “Selection of digital elevation model for determining the height and depth of lakes and ponds of the khorezm region”. Electronic journal of actual problems of modern science, education and training. March, 2020, pages― 97-105.

  • 3.    Легостаев В.М. Мелиорация засоленных земель. Госиздат. УзССР. Тошкент 1959. ‒C.146

"Экономика и социум" №3(94) 2022

Список литературы Сув авзаларининг мелиорация тармоларига нисбатан жойлашуви ва унинг баличиликка таъсири

  • Matchanov O.J. "Identification of sustainable lakes in khorezm region by comparing data from traditional and modern sources". Electronic journal Actual Problems of modern Science, Education and Training. Actual problems of geography. december, 2020-VI http://khorezmscience.uz.
  • Matchanov О., Bekmetova Sh. "Selection of digital elevation model for determining the height and depth of lakes and ponds of the khorezm region". Electronic journal of actual problems of modern science, education and training. March, 2020, pages- 97-105.
  • Легостаев В.М. Мелиорация засоленных земель. Госиздат. УзССР. Тошкент 1959. -C.146.
Статья научная