Теоријске и биолошке основе дечјег спорта

УВОД

Процес одрасташа деце и омладине посебно je осетл>ив с'обзиром на могуйе негативне ynnjaje, на елементе шиховог био-психо-соцщалног статуса. Осетлшвост се испол>ава у порасту биолошког сазреваша, pa3Boja личности и укл>учиван>а у друштвену за]едницу. Партиципацща захтева ycBajaae слике о детету као активном учеснику у процесу pa3Boja. Дете се не посматра више као пасивни прималац утица] а, знан>а и искуства одраслих, вей као неко ко са сво]им потребама, интересима и разво]ним компетенцииама учеству]е у csojoj средини и мен,а je. Према неким ауторима (Lewin, 1939; Benedict 1976), што je вейи ja3 измену онога што се у друштву тумачи као улога детета и улога одраслих, то Йе бити тежи период транзицще из]едне у другу улогу, т]. период младости Йе бити обележен бурним и кризним променама. Уколико се дете посматра као пасивно, незрело, некомпетентно, неодговорно и несамостално, одрастан>е Koje тражи зрелост, одговорност и самосталност бийе обележено великим тешкойама и кризама. ОмогуЙаваше партиципацще на на]рани]им узрастима обезбе^у^е се pa3BojHH континуитет одрасташа. Због те nojanane осетл>ивости, деца и омладина су подложна, како позитивним, тако и негативним утица] има. Укл>учиван>е деце и омладине у организовану спортску активност и евентуално у квалитетан, а затим врхунски спорт, да]е чврст ослонац за упуйиван>е младих у смеру супротном од социо-патолошких по]ава: деликвентног и криминалног понашан>а, уживан>а алкохола и дроге, као и проституци]е.

Истовремено са бригом о психосоци]алном здравл>у, треба нагласити и решавати проблем везан за хармонични раст и разво] сваког по]единца и доброг држан>а тела (кичменог стуба и стопала), за разво] биомоторичких способности и утица]има на н>их у периодима, ко]и су за то на] Погодин] и.

Спорт код деце разви]а кооперативно ст, борбеност, независност, самосталност, во^ство, мотиваци]у постигнуйа, самопотвр!)иван>е, самопоуздаше итд.. Због свих ових разлога и многих других, деца треба да се баве спортом. Са децом треба само полако, стрпл>иво и кроз игру, jep деца тако на]лакше уче, стичу нова знан>а и умейа и треба им показати и пружити само позитивне стране спорта и отворити им перспективу да он постане шихова стална потреба и навика, што ]е добро и за н>их и за друштво и за државу.

Психофизички разво] деце

Пре него што почнемо разматран>е утица] а спорта и физичке активности на психофизички разво] деце, морамо раз]аснити по чему се то дете разлику]е од одраслих. Наиме, битно je схватити да дете ни]е човек у малом. Морфолошки, психички, биохеми]ски, ендокрини, соцщални, и сваки други статус, ко]и дефинише ]единку, je различит код детета у односу на одраслог човека. Прво, због тога што je код деце присутан феномен раста. Али, ]едни органски системи расту брже, а други спори]е. Костур, на пример, расте до 20 година, а у потпуности се формира тек у 23. години. МишиЙи се могу развщати све до 40-те године, док се разво] полних жлезда завршава вей у пубертету, а мозак у пето] години вей има тежину од 1500гр. и у следейих 15 година ]едва се повейа за 100-200г. Поред разлика ко]е прате по]едине системе, присутне су и разлике у интензитету раста по]единих система у току детин>ства и адолесценци]е. На]брже се расте од 1-3 године, и на почетку пубертета. Масно ткиво се увейава размножаваБьем Йели]а од 9-12 месеца и од 12. године до адолесценци]е, а ван овог периода се масно ткиво увейава само увеЙаБьем масе Йели] а масног ткива. Због тога су ови периоди критични за касни]и разво] го]азности одраслог човека. Об]ашБьеБье због чега]е детин>ство толико важно за л>удску расу лежи, измену осталог, и у томе што човек истину свог живота проведе као дете, док се период “детшьства” код животиБьа може видети из табеле 1.

Табеля 1. Тра]аше детишства и живота човека и сисара

	Tpajatbe детшьства	Tpajatbe живота	Однос детшьства и живота	Однос интраутериног живота и детшьства према животу
Човек	14 година	70 година	1:5	1:4,4
Кот	9 месеци	27 година	1:36	1:16
Говедо	9 месеци	16 година	1:30	1:12
Свшьа	4 месеца	12 година	1:36	1:18
Коза	5 месеци	12 година	1:29	1:14
Пас	9 месеци	16 година	1:21	1:17

Фактори раста

Раст детета ]е регулисан деловашем различитих ути па] a, ко]е можемо поделити на ендогене, и егзогене. Ендогени утица]и: наслеге (генетски фактори), раса, пол, ендокрине жлезде. Егзогени утица)и су клима, годишша доба, прехрана, болеет, физичка активност, психички фактори, соци]ално-економске прилике. Генетски фактор не само што je одлучу]уйи за раст, rpatjy и изглед ]единке, вей са свих 70% учеству]е у издрждъивости, брзини, и другим елементима битним за спорт. Утица] расе ни]е join увек проучен до Kpaja, али се сматра да вейу улогу има]у соци]ално-економске прилике у ко]има живе по]едини припадници исте расе. Ендокрине жлезде (са унутрашшим лучешем) испол>ава]у сво] утица] join у току интраутериног живота, да би се шихов утица] наставио у току читавог живота. Клима вероватно нема битни]и утица] на раст, за разлику од годишшег доба. Познато je да деца више расту у пролейе, а на тежини доби]а]у у ]есен. Оскудна исхрана може допринети одлагашу пубертета, ме1)утим, уколико неповолши утица]и оскудне исхране не тра]у предуго, организам je у могуйности да касни]е компензу]е машак градивних и енергетских материка, и да се на Kpajy правилно разви]е, у складу са сво]им генетским потенциалом. Наравне недостатак одре!)ених матери]а, као што су витамини, на пример, могу имати негативне утица]е на раст, ко]и могу постати дефинитивни. Лакше болести нема]у утица]а на раст и разво], док се код тежих вей може регистровати успореше раста у висину. Доказано ]е да психички фактор има утица]а на раст и разво] деце. Исти случа] je и са соци]алним статусом . Утица] физичке активности на раст je тема о ко]о] je релативно мало писано. То je стога што не посто]е релевантни подаци, на основу ко] их би се могао утврдити негативан или позитиван утица] фитичке активности нараст деце, jep не посто]и могуйност “контролне групе”, дакле трупе ко]о] бисмо укинули физичку активност и поредили ]е са децом нормалне физичке активности.

Ме1)утим, на основу експеримената на животишама, као и на основу одре1)ених статистичких података, чини се да се може дойи до закшучка да интензивна физичка активност негативно утиче на раст у висину. Делимично се и по]ава акцелераци]е (повейаше просечне висине л>уди у последших 100 година) може об]аснити помашкашем физичке активности. Сеоска деца, ко]а су рани]е изложена тешком раду, има]у у просеку машу телесну висину од шихових вршшака из градова, ко]и воде тзв. седентаран начин живота. Са друге стране, вероватно би драстично смашеше физичке активности тако!)е утицало на смашеше телесне висине и раста уопште. У сваком случа]у, треба истайи да се физичка активност деце и омладине данас сматра на само пожел>ном, него и дозвошеном, и то из следейих разлога: Навике ко]е се стичу у детишетву и пубертету оста]у тра]не. Навика креташа оста]е сачувана за читав живот. Доба раста и разво]а, а посебно пубертет, изванредно je погодно за организам да прихвати подража]е ко]има физичка активност утиче на разво] функционалних способности, а вероватно и на морфолошке особине. Спортом ]е могуйе спречити неке по]аве ко]е се чешйе ]авша]у у фази пубертета: адипозност, поремейа]е циркулаци]е, лоше држаше и друго.

ОптереЙеше деце и омладине физичким напором

Први записи о повол>ним ефектима физичке активности потичу из старе Кине, потом од Хипократа, па дал>е од Галена, Авицене и касни]е од Тисоа, Линга и других. Као резултат многих истраживаша, произилазе заюъучци о смашешу обол>еван>а и побол,шан>а одре!)ених процеса у организму физички активних (метаболизам угл>ених хидрата и масти, хемокоагулациони процеси, имуни систем, ментално здравл>е и друго). Насупроттоме, у условимахипокинезще у организму наста] е читав низ неповол>них патофизиолошких промена ко]е се доводе у везу са директним нарушавашем здравша. Често се поставл>а питание када je време да се дете активно уюъучи у неки од видова тренажног процеса. Одговор, наравно, зависи од врсте спортске активности, као и од интензитета оптерейеша, неготово што je свака спортска активност, маае-више, cnoj следейих психофизичких активности: брзине, снаге, издржл>ивости, спретности и флексибилности. Управо из ових разлога, потребно je одредити старосну доб у ко]о] се одре1)ене врсте активности могу дозволити без претеране опасности, одредити Koje активности преовла1)у]у у одре!)еном спорту и у Kojoj животно] доби организам на]ботве разви]а одре!)ену психомоторну способност. Од лекара се очеку]е одговор]едино на прво питанье, док су друга два питаша резервисана за тренере и спортске стручшаке.

Могуйност разве]а по]единих психофизичких способности

Брзина: од 10-11 године.

Снага: од пубертета па надал>е.

Флексибилност: на]бол,е се разви]а од 8-10 године.

Аеробна издржл>ивост: без опасности, од раног детиаства.

Анаеробна издржл>ивост: тек од пубертета.

Полазейи од горе наведеног, могу се дати следейе препоруке. Вежбе брзине: нису штетне, те се могу примеаивети слободно, с тим да се треба водити рачуна да треба избегавати такав тренинг, ко]и захтева задржаваае даха (анаеробни рад), j ер се тиме повейава притисак у грудно] душьи, а осим тога при великим брзинама долази до повишеаа нивоа млечне киселине у крви, што деца теже подносе од одраслих. Вежбе снаге су штетне за деч]и организам, и стога их треба избегавати. Разлог томе je што савремени систем тренинга примеау]е вежбе Koje ангажу]у 50-100% мишийне силе, чиме се прелази анаеробни прег, што знача]но ремети циркулаци]у. Осим тога, хватиште свих мишийа je на костима. Док умерена вучна сила има стимулшуйи ефекат на раст и изградау кости]у, дотле претерана сила на кост чи]и развитак ни]е довршен делу]е негативно, што може да доведе до повреда и деви]аци]а коштаног система, па чак и до отргнуйа делова кости. Насупрот томе, након пубертета се ове вежбе могу примеаивати слободно, jep je тада раст и сазреваае кости]у довршено. Издржлшвост ]е особина ко]а се везу]е за аеробни капацитет. Данае je прихвайено да се вежбе издржлшвости могу препоручити за децу са здравим ерцем, с тим да се изводе у тзв. зони комфора, т]. при умереним температурама ваздуха, као и при нормално] влажности ваздуха. Тако1)е, треба избегавати оптерейеаа на преко 2000м/ нв. Строго водити рачуна да се вежбе не изводе кратко време након оброка. Флексибилност се може разви]ати без негативних последица од 8-10 године, када коштани систем показу]е велику пластичност. У разумном облику, не би требале бити штетне. Вежбе спретности се могу примеаивати у било ком добу.

Рана специ]ализаци]а

Рана специ]ализаци]а]е по]ам ко]и означава уво!)еае деце и адолесцената у тренажни процес, са намером да се психофизичке способности подигну на максмални радни ниво, ради достизааа врхунскух спортских достигнуйа. На том путу, до чи]ег кра]а стижу малобро]ни, децу ко] а сваке година са новом желшм да буду шампиони и ко]а улазе у простор спорта невино се нада]уйи да их чека само велики рад, чека]у многе негативне последице Koje условшава тренинг. Посто]е многи спортови ко]и су вей децени]ама оптужени да изазива]у одре!)ене промене у телесном разво]у типа деформитета кичменог стуба, оштейеаа локомоторног апарата услед акутне трауме или хроничног пренапрезааа.

СреЙом, физичко вежбаше може имати три nojaBHa облика - рекреативно вежбаше, где je основи цшь подизаше нивоа општих физичких способности и отклашаше тегоба изазваних модерним болестима цивилизацще. Ту спада и терапеутско вежбаше. Карактеристика рекреативног вежбаша je умерен физички напор, 2-3 пута недел>но, од по око 45 минута; физичко васпиташе je вежбаше организовано у методске j единице са цил>ем омогуйаваша складног физичког, моторичког, функционалног и морфолошког pa3Boja, и шеговог довожена до оптималних нивоа задатих насле!)ем. Интензитет вежбаша je субмаксималног интензитета. На жалост, код нас се спроводи 2-3 пута недел>но по 45 минута и вишедеценщски труд да се повейа 6poj часова физичког васпиташа у школама je остао без икаквог резултата и тренинг je систематско програмирано вежбаше у зони максималног интензитета, са rpajaibCM 1-2 сата, 5-6 пута недел>но.

Спорт и здравие - “друга страна медане”

Уколико имамо у виду претходну анализу, jacno je да спорт, поготову «врхунски», не само да не доприноси телесном и менталном здравшу, вей je систематски обрачун са здравл>ем. Рана спецщализацща и беспоштедни тренинг сакате човека и crsapajy од нега инвалида. Све шира употреба све разорнщих «стимулативних средстава», без Kojnx нема «paaeoja врхунског спорта», доводи до све стравичищег уништаваша нуди. Узмимо за пример анаболике. На основу многих испитиваша утвр!)ено je да употреба анаболних стероида изазива тешке последице: nojasy акни, опадаше косе, nojaey едема (нагомилаваше воде и гасова у телу), абнормалан раст груди код мушкараца и деце, као и сманиваше груди код жена, увейаваше клиториса, дубл>и глас, раст мал>а по телу, а поготову бркова и браде, изазива nopcMchajc код менструацще, nojasy нетрепелшвости и агресивности Koja може да има екстремне димензще. БудуЙи да су анаболии стереоиди синтетички хормони шихово уношеше у организам угрожава нормалну производшу природних хормона и мена шихову функцщу. ПовеЙана концентрацща анаболних стереоида у крви уман>у]е производи^ тестостерона код мушкараца, што доводи до умашиваша тестиса као и до смашене производите сперматозоида. Истовремено, они повсЬавфу производау женских хормона у организму што узроку]’е повейаваше груди код мушкараца. Анаболии стереоиди представл^у велику опасност за жене и децу. Током dpojnnx истраживаша je утвр!)ено да се одре^ене негативне промене у женском организму, до Kojnxje дошло ншховом применом, не могу поправити, а да шихово уношеше у организам деце пред-пубертетског узраста може да доведе до зауставл>аша раста костщу а тиме и раста детета. ОштеЙеше и ракjerpe, повейаше крвног притиска, болести срца, прерана артериосклероза, порсмсИфи имунолошког система, рак простате, увейана или уманена сексуална потенцща, крварене из носа, поремейено спаваке и нойне море - само су неки од низа пратейих симптома за Koje je до сада установлено да nacrajy као последица узимака анаболних стереоида.

Што се тиче бокса («племените вештине») сваки ударац песницом у главу проузроку]'е смрт на десетине хинада можданих Йели, а. Слично je са другим «борилачким» (4maj: крвавим) спортовима: сваки ударац наноси тешку телесну повреду. Joni je Хипократ, «отац медицине», (као и касшуе Гален у античком Риму) указао на погубност бокса по ментално здравле боксера. Жалосно je да су, ме!)у браниоцима и пропагаторима бокса, шугласшуи управо они ко, и су положили «Хипократову заклетву». Француски лекар Филип Тиеи|С|С]ош 1919.године поставио тезу: «Спортиста je болесник.» - HMajyhH у виду да замор до Kojer долази у спорту изазива код здравог човека CBojeBpcHO «експериментално обоиеке» и то у области «физиологи,е Йели, а» Koja се, измену осталог, манифесту]’е у повейаку температуре организма. Била jew «интуитивна претпоставка» Kojy Йе потврдити модерна спортска физиологи, а.

О илузщи да спорт доприноси paaeojy здравл>а говори и амерички социолог и бивши рагбиста Цек Скот: «Зедно од оправдана за практиковаке paronja на колецима je да он не помаже само да се изгради карактер, него и тело. То je глупост. Младим нудима се тело уништава а не развита. Уствари, мали je 6poj оних Kojn су напустили рагби ко, и се игра на колецима а да нису на неки начин Tpajno оштейени. У току четири године, задобио сам сломнени зглоб, ишчашеке оба рамена, чланак ко|и се толико изврнуо да je покидао лук стонала, три jana потреса мозга и руку Koja je скоро морала бити ампутирана зато што шуе лечена на прави начин. И join сам био jeдaн од оних ко, и су имали срейе.

»Скот не штеди ни спортске лекаре: «Када je игран повре!)ен, шал>у га код клупског лекара Kojn обично више води рачуна о томе да враги спортисту у игру него о било чему другоме. Ова замена приоритета води ка невероватним злоупотребама. Зедна од шцчсшйих интервенцща je даваше инекцщ’е играчу пред утакмицу да би се умртвио болни повремени део тела ко) и би га иначе спречио да игра. Он може да игра, али то може да доведе до нових повреда на том делу тела ко) и je умртвл>ен.»

Што се тиче тзв.»масовног спорта» ^оггинг и други облици конзумерског и нарцизоидног активизма), сваке године милиони л>уди задобщу тешка телесна оштейеша тако да више од половине ортопеда у разви) еним капиталистичким земл>ама живи од спортских повреда. Када се има у виду пракса тзв. «спортских лекара» nocraje jacHO да спортска, као уосталом и читава медицина, ни)е усмерена на борбу против болести (превентива, пре свега), него на ствараше што вейег 6poja профитабилних пацщената. Новац ко) и се улаже на санираше шихових повреда умногоме превазилази средства Koja се улажу за обезбе1)иваше елементарних здравствених у слова стотинама милиона шуди у неразви)еним земл>ама света. Земше, у KojnMa je смртност мед)у оболелима на)всйа, HCMajy (по тврдшама Светске здравствене организацще) више од 4 долара годишше по глави становника! HMajyhn у виду да се потрошачки стандард (у ко)и спада и тзв.»масовни спорт» као облик конзумерског активизма) у на)разви)сни)им капиталистичким земл>ама темелш и на беспоштедно) шьачки светске сиротише, долази се до закшучка да капитализам убогашу)уйи)сднс, уништава друге л>уде.

Што се тиче тврдше да («врхунски») спортисти «живе дуже од обичних шуди», треба имати у виду (уколико je та тврдша уопште тачна) да се живот спортиста по завршетку кари) ере све више своди на санираше последица бавшеша «врхунским» спортом. То ни)е радост жившеша, вей грчевита борба за опстанак. «Предност» спортисте, у односу према «обичним» шудима, je у томе што je он у далеко веЙо) мери (захвашу)уйи дугогодишшем «раду» на своме телу) свестан знача)а телесних вежби, што je дисциплинован и у najeehoj Moryhoj мери ангажован (уколико му ни)е «пукао филм» због пада у заборав и ни)е почео да шуе и ижившава се у ждрашу) да би очувао оно што му je од здравша преостало. За ланка, тело je, као и здравше, апстракцща. Он мало зна како тело функционише све док му се нешто не деси. Спортиста je од малих ногу опседнут csojHM телом. Hnje то нарцисоидност, вей прагматична опседнутост. Искуство га учи да се у организму ништа не дешава случа)но и да самоупорна и прецизна превентива може да спречи распад организма. У току ceoje кари)ере беспоштедно je гонио организам на najsefte напоре да би досегао до медаше; сада Йе га са истом беспоштедношйу гонити да остане у животу. Тело «врхунског спортисте» подсейа на тркачки аутомобил: само пуна мобилност, рад «под пуним гасом» може да обезбеди шегово успешно функционисаше. Зато je «врхунски спортиста» до Kpaja живота и буквално роб свога тела. Телесни активизам Hnje ствар слободновошног опредешеша, вей егзистенци)ални императив. «Трчи или умри!»- то je пас-гонич Kojn, искежених чешусти, увек изнова приморава човека да смогне снаге да покрене CTpoj и да сачува осмех за jaBHOCT, i

ЗАКЗЪУЧАК

Тренинг, као облик физичке активности Koja се спроводи у такмичарском спорту, и поред одре!)ених негативности, ипак има предност над седентарним начином живота, i

Резултат свега je хармоничан, функционалан и естетски paaeoj, века снага, економично делован>е мускулатуре и цел от организма, бол>а координаци] а у делован>у мишийа, подизан>е виталног капацитета, cnopnj и ритам дисан>а, нижи крвни притисак, брза реституцща након великих физичких напора и стресова. Свему овоме треба додати и значаще ментално-хемщске добити, као што су чврста вол>а, yerpajHOCT, хармоничност у односима, племенитост, и друго. У савременим условима аутоматизацще и начина живота, физичка активност je све ман>а у вейина становништва. То налаже потребу правилног васпитан,а у физичкoj култури и стваран>а навика за системску активност током читавог живота. Зедан од начина да се то постигне je и укл>учиван,е у организовано физичко вежбате деце од najpamijer узраста, али примерено аиховом узрасту и степену менталног сазреван>а.