Турлараро F1,F2-ўсимликларида ва ота-она шаклларида 1000 дона чигит вазни кўрсаткичларининг ўзгарувчанлиги ва ирсийланиши

Автор: Набиева Наргизахон Назиржоновна, Хусанова Анора Рустамбоевна

Журнал: Life Sciences and Agriculture.

Рубрика: Селекция

Статья в выпуске: 1 (5), 2021 года.

Бесплатный доступ

Oддий дурагайларнинг F1 авлодида, битта кўсакдаги пахта вазнининг ижобий гетерозис ва оралиқ ҳолда ирсийланишини ҳамда қўш ва мураккаб дурагайларда оралиқ ҳолатда ирсийланишини, шунингдек, 1000 дона чигит вазни бўйича ҳам F1 авлодида гетерозис ҳолати ва кейинги авлодларида кучли ўзгарувчанлик қайд этилганлигини ва бунинг натижасида траснгрессив рекомбинантлар ажратиб олинган.

Ғўза, чигит, ўзгарувчанлик, ирсият, тизма, чатиштириш, авлод, устун, дурагай, гетерозис, рекомбинант

Короткий адрес: https://sciup.org/14125801

IDR: 14125801   |   DOI: 10.24411/2181-0761/2021-10023

Текст научной статьи Турлараро F1,F2-ўсимликларида ва ота-она шаклларида 1000 дона чигит вазни кўрсаткичларининг ўзгарувчанлиги ва ирсийланиши

В поколении простых гибридов F1 одинарная масса хлопчатника конопли наследуется с положительным гетерозисом и в промежуточном состоянии у двойных и сложных гибридов, а также в поколении F1 с гетерозисом и сильной изменчивостью в последующих поколениях, что приводит к трансгрессивным рекомбинантам.

Ключевый слова: Хлопок, семена, изменчивость, наследственность, гербень, спутанность сознания, поколение, доминант, дурагай, гетерозис, рекомбинантный.

ТУРЛАРАРО F1,F2-ЎСИМЛИКЛАРИДА ВА ОТА-ОНА ШАКЛЛАРИДА 1000 ДОНА ЧИГИТ ВАЗНИ КЎРСАТКИЧЛАРИНИНГ ЎЗГАРУВЧАНЛИГИ ВА ИРСИЙЛАНИШИ

Оддий дурагайларнинг F 1 авлодида, битта кўсакдаги пахта вазнининг ижобий гетерозис ва оралиқ ҳолда ирсийланишини ҳамда қўш ва мураккаб дурагайларда оралиқ ҳолатда ирсийланишини, шунингдек, 1000 дона чигит вазни бўйича ҳам F 1 авлодида гетерозис ҳолати ва кейинги авлодларида кучли ўзгарувчанлик қайд этилганлигини ва бунинг натижасида траснгрессив рекомбинантлар ажратиб олинган.

Калит сўзлар: Ғўза, чигит, ўзгарувчанлик, ирсият, тизма, чатиштириш, авлод, устун, дурагай, гетерозис, рекомбинант.

VARIANCE AND INHERITANCE OF 1000 WEIGHT INDICATORS IN THE ADMINISTRATION OF F1, F2-PLANTS AND PARENTAL FORMS

In the generation of simple F1 hybrids, the single hemp cotton mass is inherited with positive heterosis and in an intermediate state in double and complex hybrids, as well as in the F1 generation with heterosis and strong variability in subsequent generations, which leads to transgressive recombinants.

Keyworks: cotton, seed, variability, heredity, crest, confusion, generation, dominant, fool, heterosis, recombinant.

Ғўзанинг  қимматли  хўжалик иштирок этаётган намуналарнинг белгиларидан бири 1000 дона чигит ирсияти, агротехника, тупроқ-иқлим вазнидир. Бу белгининг ирсийланиши ва шароити ва  бошқа омилларнинг ўзгарувчанлиги борасида ҳам қатор аҳамияти катта эканлиги бир қатор тадқиқотлар олиб борилиб, белгининг олимлар томонидан аниқланган. намоён   бўлишида   чатиштиришда Мавжуд адабиётлар таҳлили, ўртача вазнли чигитларга эга тизмалар, майда чигитли тизмалар билан чатиштирилганда, белгининг юқори кўрсаткич тўлиқсиз доминантлик ҳолда ирсийланишини кўрсатган. Ғўзанинг йирик чигитли тизмалари нисбатан майда ва ўртача йирик чигитли тизмалар билан чатиштирилганда ҳам, йирик чигит белги майда чигит белгиси устидан тўлиқсиз доминантлиги кузатилган [2].

А. Сиддиқов [1] оддий дурагайларнинг F 1 авлодида, битта кўсакдаги пахта вазнининг ижобий гетерозис ва оралиқ ҳолда ирсийланишини ҳамда қўш ва мураккаб дурагайларда оралиқ ҳолатда ирсийланишини, шунингдек, 1000 дона чигит вазни бўйича ҳам F 1 авлодида гетерозис ҳолати ва кейинги авлодларида кучли ўзгарувчанлик қайд этилганлигини ва бунинг натижасида траснгрессив рекомбинантлар ажратиб олинганлиги таъкидлаган.

Кейинги йилларда чигит вазнини оширишга ҳам алоҳида эътибор қаратилмоқда. Чунки, чигит қанчалик йирик бўлса, унинг униш қуввати ва унувчанлиги шунча юқори бўлади. Булардан ташқари чигитнинг йириклиги, мой миқдорининг ва бир чигитдаги толалар сонининг ортиши учун ҳам хизмат қилади. Шунинг учун, ушбу муҳим белги, яъни 1000 дона чигит вазни бўйича изланишлар олиб бордик.

Тадқиқот объекти ва предмети. Манба сифатида Gossypium L. туркумининг Karpas (Mauer) Frux.кичик туркуми полиморф тури G.hirsutum L. ва G . barbadense L. нинг туричи хилма-хилликлари ва G . darwinii Watt тури ҳамда турлараро дурагайлаш натижасида олинган F 1 -ўсимликларидан фойдаланилди.

G.hirsutum L. турига мансуб туричи хилма-хилликларидан, ёввойи ssp.mexicanum var.nervosum (Watt) (Юкатан), ярим ёввойи ssp.punctatum

(Schum. et Thonn.), маданий тропик ssp.paniculatum (Blanco) ва маданий субтропик Келажак нави ҳамда G.barbadense L. туричи    хилма- хилликларидан, ярим ёввойи ssp.ruderale f.parnat (Mauer),   маданий   тропик ssp.vitifolium f.brasiliense (қизил пояли) (Macf. lam.), маданий субтропик Сурхон-9 нави ва G.darwinii Watt тури олинди.

Ўрганилган        бошланғич намуналар яьни G.hirsutum L турининг кенжа турлари ичида энг майда кўсакка эга бўлган ssp.mexicanum var.nervosum (Юкатан) бошқа намуналарга нисбатан энг паст чигит вазнига эга эканлиги (60,5 г) аниқланди. Кейинги ўринларда ssp. punctatum ва ssp. paniculatum шу белги бўйича 80,4-102,8 г вазнни ташкил этиб, ўртача кўрсатгичга эга бўлди. Кўсакларининг йириклиги ва 1000 дона чигит вазни бўйича намуналар ичида Келажак нави 121,0 г ни ташкил этиб энг юқори кўрсаткичга эга бўлди. G.barbadense L. турининг кенжа турлари ичида энг паст кўрсаткич ssp.ruderale ƒ. parnat -92,2 г, энг юқори кўрсаткич Сурхон-9 навида-116,0 г, бу намуналарга нисбатан ssp. vitifolium ƒ. brasiliense (қ изил пояли)-114,5 г ҳамда G.darwinii Watt турида-112,3 г ни ташкил этиб, ўртача кўрсаткичга эга бўлди.

Олинган натижаларга асосланиб, F 1 дурагайларда чигит вазни доминант, чала ёки тўлиқсиз доминант, ўта доминант ҳамда ижобий ва салбий ҳолатларда ирсийланиши кузатилди. ssp.mexicanum       var.nervosum

(Юкатан) x ssp.ruderale ƒ. parnat комбинациясида чигит вазни 86,6 г ни ташкил этиб, (hp=0,65) тўлиқсиз доминант, ssp.ruderale ƒ. parnat х ssp.mexicanum var.nervosum (Юкатан) 82,4 г (hp=0,38) тенг бўлиб, чала доминантлик ҳолида ирсийланиш кузатилди.

Турлараро F 1 -ўсимликларида ва ота-она шаклларида 1000 дона чигит вазни кўрсаткичларининг ўзгарувчанлиги ва ирсийланиши

№ Бошланғич манбалар ва F1 авлод комбинациялари 1000 та чигит вазни, г. x ± Sx limit S V % hp Бошланғич манбалар 1 G.hirsutum L. ssp.mexicanum var.nervosum (Юкатан) 60,5±0,6 58,4-62,5 1,6 2,7 - 2 G.hirsutum L. ssp. punctatum 102,8±0,8 100,0-105,0 1,9 1,8 - 3 G.hirsutum L .ssp. paniculatum 80,4±0,92 78,0-83,0 2,07 2,5 - 4 G.hirsutum L. ssp. euhirsutum Келажак нави 121,0±0,85 118,0-123,0 1,9 1,5 - 5 G.barbadense L. ssp.ruderale ƒ.parnat (н. р. т-ли) 92,2±0,42 90,0-94,0 1,3 1,4 - 6 G.barbadense L. ssp. vitifolium ƒ. brasilense(қ-п-ли) 114,5±0,34 113,0-116,0 1,0 0,9 - 7 G.barbadense L. ssp. eubarbadense Сурхон-9 нави 116,0±0,70 114,0-118,0 1,5 1,36 - 8 G.darwinii Watt 112,3 ± 0,45 110,0-114,0 1,4 1,2 - F1-ўсимликлари 1. Турлараро дурагайлари (G.hirsutum L. х G.barbadense L.) ёввойи х ярим ёввойи 1 ssp.mexicanum var.nervosum (Юкатан) х ssp.ruderale ƒ. parnat 86,6±1,0 84,0-90,0 2,3 2,69 0,65 2 ssp.ruderale ƒ. parnat х ssp.mexicanum var.nervosum (Юкатан) 82,4±0,92 80,0-85,0 2,07 2,5 0,38 ёввойи х маданий тропик 3 ssp.mexicanum var.nervosum (Юкатан) x ssp. vitifoliumƒ. brasiliense(қ,п-ли) 112,5±0,97 110,0-115,0 2,17 1,9 0,93 4 ssp. vitifoliumƒ. brasiliense(қ п-ли) x ssp.mexicanum var.nervosum (Юкатан) 107,5±0,92 105,0-110,0 2,07 1,92 0,74 ёввойи х маданий субтропик 5 ssp.mexicanum var.nervosum (Юкатан)x Сурхон-9 103,0±0,94 100,0-105,0 2,12 2,05 0,53 6 Сурхон-9 х ssp.mexicanum var.nervosum (Юкатан) 108,0±0,70 106,0-110,0 1,58 1,46 0,71 ярим ёввойи х ярим ёввойи 7 ssp. punctatum х ssp.ruderale ƒ. Parnat 90,2±1,7 86,0-95,0 3,8 4,2 -1,38 8 ssp.ruderale ƒ. parnat х ssp. punctatum 95,4±1,12 92,0-98,0 2,5 2,6 -0,40 ярим ёввойи х маданий тропик

9     ssp. punctatum х ssp.vitifoliumƒ. brasilense (қ..п-ли)

104,8 ± 1,0

102,0-108,0

2,19

1,02

-0,66

ярим ёввойи х маданий субтропик

10    ssp. punctatum х Сурхон-9 нави

113,4 ± 0,92

110,0-115,0

2,07

1,8

0,61

11

Сурхон-9 нави х ssp. punctatum

114,0 ± 0,89

112,0-117,0

2,0

1,75

0,70

маданий тропик х ярим ёввойи

12

ssp. pаniculatum x . ssp.ruderale ƒ. parnat

112,8 ± 0,54

111,0-114,0

1,22

1,08

4,49

13

ssp.ruderale ƒ. parnat x ssp. pаniculatum

109,09 ± 0,67

107,0-111,0

1,5

1,39

3,86

маданий тропик х маданий тропик

14

ssp. pаniculatum x ssp. vitifolium ƒ brasiliense ( қ. п-ли)

128,9 ± 1,19

126,0-133,0

2,67

2,07

1,84

маданий тропик х маданий субтропик

15

ssp. pаniculatum x Сурхон-9

126,0 ± 1,22

123,0-130,0

2,73

2,17

1,56

16

Сурхон-9 x ssp. pаniculatum

122,8 ± 0,86

120,0-125,0

1,9

1,56

1,38

маданий субтропик х ярим ёввойи

17

Келажак x ssp.ruderale ƒ. parnat

129,1 ± 0,40

128,0-130,0

0,89

0,69

1,56

18

ssp.ruderale ƒ. parnat x Келажак

121,0 ± 1,2

118,0-124,0

2,7

2,2

1,00

маданий субтропик х маданий субтропик

19

Келажак x Сурхон-9

135,6 ± 1,5

132,0-140,0

3,3

2,47

6,8

20

Сурхон-9 x Келажак

140,8 ± 1,39

138,0-145,0

3,1

2,2

8,9

G. hirsutum x G.darwinii Watt

Ёввойи x G.darwinii Watt

21

ssp.mexicanum var.nervosum (Юкатан) х G.darwinii Watt

88,7 ± 0,94

86,0-91,0

2,1

2,37

0,09

22

G.darwinii Watt х ssp.mexicanum var.nervosum (Юкатан)

92,4 ± 1,02

90,0-95,0

2,3

2,49

0,23

маданий тропик х G.darwinii Watt

23

ssp. pаniculatum х G.darwinii Watt

138,8 ± 1,28

135,0-142,0

2,86

2,06

2,66

24

G.darwinii Watt x ssp. pаniculatum

129,3 ± 0,52

128,0-131,0

2,67

2,07

2,07

маданий субтропик х G.darwinii Watt

25

Келажак x G.darwinii Watt

158,6 ± 0,81

157,0-161,0

1,8

1,14

9,64

26

G.darwinii Watt x Келажак

155,2 ± 0,86

153,0-158,0

1,9

1,23

8,86

F 2 , F 1 B 1 -ўсимликларида 1000 та чигит вазни бўйича ўзгарувчанлик кўлами

Турлараро F2, F1B1 дурагай комбинациялари s' го S О ^ ns m s „ S ^ u И s 4 s s u ’>> Синф n=10 1000 та чигит вазни, г. О о 40 о о" 40 о о о о о о o' со о о о"' о о о о о о о ^ о о о о< со о о"' о сь m о CD СО О о CD 5 О о< m о CD m о сь 40 о CD о x ± Sx S V % F2-ўсимликлари ssp.mexicanum var.nervosum (Юкатан) х G.darwinii Watt 202 45 - 35 40 27 55 - - - - - 95,86±4,47 20,5 21,39 100 22,3 - 13,0 20,0 9,0 27,2 8,0 ssp.mexicanum var.nervosum (Юкатан) х ssp.ruderale ƒ parnat 185 47 16 30 53 18 21 - - - - - 88,32±4,6 17,85 20,21 100 25,4 8,6 16,2 28,6 9,7 11,3 F1B1-ўсимликлари (ssp.mexicanum var.nervosum (Юкатан) х G.darwinii Watt) х G.darwinii Watt 30 8 - - 3 5 13 90,4±7,3 19,26 21,3 100 26,6 - - 10,0 16,6 43,3 (ssp.mexicanum var.nervosum (Юкатан) х ssp.ruderale ƒ parnat) х ssp.ruderale ƒ parnat 35 10 - 5 12 8 84,59±7,4 18,12 21,4 100 28,6 14,3 34,3 22,9 ssp.mexicanum var.nervosum (Юкатан) x ssp. vitifolium ƒ. brasiliense (қ.п-ли) реципрок дурагай комбинациясида доминантлик коэффициентлари (hp=0,93; hp=0,74) тенг бўлиб, чала доминантлик ҳолати кузатилди. ssp.mexicanum var.nervosum (Юкатан) x Сурхон-9 реципрок дурагай комбинациясида чигит вазни 103,0108,0 г ни ташкил этиб, (hp=0,53; hp=0,71) тўлиқсиз доминант ёки оралиқ ҳолатда ирсийланиш кузатилди. Ярим ёввойи билан ярим ёввойини чатиштириш натижасида олинган F1 дурагайларда ssp. punctatum шакли она сифатида иштирок этганда белги ўта салбий (hp=-1,38), ота сифатида иштирок этганда эса салбий доминантлик (hp=-0,40) ҳолати кузатилди. ssp. punctatum х ssp.vitifoliumƒ. brasiliense (қ.п-ли) комбинациясида чигит вазни 104,8 г га тенг бўлиб, доминантлик салбий гетерозис ҳолда ирсийланиши аниқланди.

ssp. punctatum x Сурхон-9 реципрок комбинациясида 113,4-114,0 г га тенг бўлиб, доминантлик оралиқ ҳолатда ирсийланди. ssp. pаniculatum x ssp.ruderale ƒ .parnat реципрок дурагай комбинациясида чигит вазни 109,1112,8 г га тенг бўлиб, доминантлик ижобий гетерозис ҳолатида ирсийланди яъни доминантлик коэффицентлари (hp=3,86; hp= 4,49) кўрсатгичга эга бўлди. ssp. pаniculatum x ssp.vitifoliumƒ. brasiliense (қ.п-ли) дурагайида бу белги бўйича тўлиқ доминантлик ҳолати кузатилди (hp=1,84).

Олинган комбинациялар ичида ssp. pаniculatum x Сурхон-9 ҳамда Сурхон-9 x ssp. paniculatum дурагайларида чигит вазнинг ирсийланиши ота-она формаларига нисбатан юқори кўрсаткичга эга бўлиб, ўта доминантлик ҳолати кузатилди (hp=1,56; hp=1,36).

Маданий субтропик Келажак ҳамда ярим ёввойи ssp.ruderale ƒ .parnat реципрок комбинациясида чигит вазни 121,0-129,1 г ни ташкил этиб, доминант ҳамда тўлиқ доминант ҳолатида ирсийланиш намоён бўлди (hp=1,0; hp=1,56).

G.hirsutum L. туричи ҳилма-хилликларини G.darwinii Watt тури билан чатиштириш натижасида олинган комбинацияларда чигит вазнинг ирсийланиши масалан, ssp.mexicanum var.nervosum (Юкатан) х G.darwinii Watt реципрок комбинациясида 88,7-92,4 г ни ташкил этиб, ўта тўлиқсиз доминантлик ҳолати кузатилди (hp=0,09; hp=0,23). ssp. paniculatum x G. darwinii Watt реципрок дурагай комбинациясида чигит вазни 122,8-126,0 г ни ташкил этиб, доминантлик коэффиценти (hp=2,07; hp=2,66) га тенг бўлиб, ўта доминантлик ҳолатида ирсийланиш кузатилди. Келажак х G . darwinii Watt реципрок дурагай комбинациясида чигит вазни 155,2-158,6 г га тенг бўлиб, ижобий гетерозис яъни ўта доминант ҳолатида ирсийланиш намоён бўлди.

Демак, турлараро F 1 -ўсимликларида ва ота-она шаклларида 1000 дона чигит вазни кўрсаткичларининг ўзгарувчанлиги ва ирсийланиши Gossypium L. туркумининг Karpas (Mauer) Frux. кичик туркуми полиморф тури G.hirsutum L. ва G . barbadense L. нинг туричи хилма-хилликлари ва G . darwinii Watt тури ҳамда турлараро дурагайлаш натижасида олинган F 1 -ўсимликларида ўрганиб чиқиб шундай хулоса қилиш мумкинки, келажакда ушбу ишдан фойдаланиб генетик-селекцион изланишлар олиб боришда фойдаланиш ҳамда методик йўриқнома ўрнида ҳам фойдаланиш мукин.

АДАБИЁТЛАР:

  • 1.    Сиддиқов А.Р. Ғўзанинг G.hirsutum L. турига мансуб оддий, қўш ва мураккаб дурагайларнинг тезпишарлиги // Состояние селекции и семеноводства хлопчатника и перспективы ее развития: Халқаро илмий-амалий конференция тўплами 2006 йил 18 август. - Тошкент, 2006. - 146 б.

  • 2.    Холматов Х. Изучение взаимосвязи и наследования количественных признаков при скрещивании линий генетической коллекции хлопчатника.: Автореф. дис.... канд. биол. наук.- Ташкент: ИНЭБР АН Уз ССР. 1982. - 14 с.

  • 3.    Beil G.E., Atkins R.E. Inheritance of quantitave characters sorgum // Jow State Journal of Science. 1965. - № 3. - P.35-37.

  • 4.    Доспехов Б.А. Методика полевого опыта. - Москва: Агропромиздат, 1985. - 351 с.

Список литературы Турлараро F1,F2-ўсимликларида ва ота-она шаклларида 1000 дона чигит вазни кўрсаткичларининг ўзгарувчанлиги ва ирсийланиши

  • Cиддиқов А.Р. Ғўзанинг G.hirsutum L. турига мансуб оддий, қўш ва мураккаб дурагайларнинг тезпишарлиги // Состояние селекции и семеноводства хлопчатника и перспективы ее развития: Халқаро илмий-амалий конференция тўплами 2006 йил 18 август. - Тошкент, 2006. - 146 б.
  • Холматов Х. Изучение взаимосвязи и наследования количественных признаков при скрещивании линий генетической коллекции хлопчатника.: Автореф. дис.. канд. биол. наук.- Ташкент: ИНЭБР АН Уз ССР. 1982. - 14 с.
  • Beil G.E., Atkins R.E. Inheritance of quantitave characters sorgum // Jow State Journal of Science. 1965. - № 3. - P.35-37.
  • Доспехов Б.А. Методика полевого опыта. - Москва: Агропромиздат, 1985. - 351 с.
Статья научная