Ugovor o licenci

Budu}i kreativno bi}e, ~ovek potrebu za duhovnim ispoljavanjem li~nosti re-alizuje kroz razli~ite oblike stvarala{tva. Kada proizvodi ljudskog duha postanu objektivno vidljivi, materijalno opredme}eni, u vezi s njima nastaju dru{tveni odnosi u pogledu kojih postoji potreba za pravnim regulisanjem, a radi obezbe|enja ostvarenja i za{tite prava stvaralaca duhovnih dobara. Za{tita prava stvaralaca duhovnih dobara se primarno vr{i pravnim normama prava intelektualne svojine raz-li~ito u zavisnosti da li se radi o proizvodima ljudskog duha u oblasti knji`evno-sti, nauke i umetnosti (autorsko pravo) ili u oblasti industrije i privrede uop{te (pravo industrijske svojine). I u jednom i u drugom slu~aju pravna za{tita obuhvata kako li~no, tako i materijalno-pravnu komponentu duhovnog stvarala{tva. Od svega toga }emo pravnoj analizi u ovom radu podvrgnuti segment materijalnog is-kori{}avanja proizvoda ljudskog duha upotrebljivih u obavljanju privredne delat-nosti i to prou~avaju}i ugovor o licenci {to je jedan od najva`nijih pravnih instituta ugovornog privrednog prava kojim se vr{i pravno regulisanje materijalnog is-kori{}enja pronalazaka i drugih privredno primenljivih proizvoda ljudskog duha.

Pojam ugovora o licenci

Opstanak preduze}a u tr`i{noj utakmici uslovljen je, izme|u ostalog, inoviranjem proizvodnog tj. uslu`nog procesa, a radi sni`enja tro{kova, pobolj{anja kvaliteta proizvoda i usluga i uop{te sticanja kompetitivnih prednosti u odnosu na konkurente. Inovacije mogu biti rezultat ulaganja u sopstvena istra`ivanja. Me|u-tim, investiranje u istra`ivanje i razvoj mo`e u nekim situacijama biti skuplje od pribavljanja ve} postoje}e tu|e tehnologije. U takvim slu~ajevima se nova tehnologija mo`e pribaviti ugovorom o licenci.

Ugovor o licenci je imenovani, teretan, dvostrano-obavezan, komutativan, formalan, intuitu personae ugovor u privredi sa trajnim ispunjenjem prestacije.

Ugovor o licenci je imenovani ugovor jer je imenom i sadr`inom regulisan ~l. 686-711. (glava XV) Zakona o obligacionim odnosima (“Sl. list SFRJ”, br. 29/78...); teretan, jer se za ~inidbu jedne ugovorne strane ugovara pla}anje ugovorne naknade druge ugovorne strane; dvostran-obavezan, jer obe ugovorne strane preuzimaju obaveze zaklju~enjem ovog ugovora; komutativan, jer je u momentu zaklju~enja ugovora poznata vrednost prestacija ugovornih strana; formalan, jer je punova`nost ovog ugovora uslovljena ispunjenjem zakonom propisanih uslova u pogledu forme; intuitu personae , jer se zaklju~uje s obzirom na posebna li~na svojstva ugovornih strana; ugovor s trajnim ispunjenjem prestacije, jer se ne izvr-{ava u momentu zaklju~enja ili neposredno nakon toga ve} se izme|u ugovornih strana zasniva trajan ugovorni odnos.

Iako se ugovori o licenci naj~e{}e zaklju~uju radi kori{}enja pravom za{ti}e-nog pronalaska (patent) zbog ~ega je i teorija ugovora o licenci najvi{e razvijena ba{ imaju}i u vidu pronalaza~ko pravo, koje se me|u pravima industrijske svojine najranije razvilo, u na{em pravu je prihva}eno {ire shvatanje ugovora o licenci po kojem se pod ugovorom o licenci podrazumeva ugovor kojim se jedna ugovorna strana, davalac licence, obavezuje da u celini ili delimi~no ustupi drugoj ugovornoj strani pravo iskori{}avanja pronalaska, tehni~kog znanja i iskustva, `iga, uzorka ili modela, a druga ugovorna strana, sticalac licence, se obavezuje da za to plati ugovorenu naknadu.

Treba razlikovati ugovor o licenci u unutra{njem robno-nov~anom prometu, od ugovora o licenci u spoljnotrgovinskom robno-nov~anom prometu. Preciznije re~eno, “ugovor o licenci sa elementom inostranosti podvrgnut je posebnom pravnom re`imu”1 propisanom Zakonom o spoljnotrgovinskom prometu (“Sl. list SRJ”, br. 46/92...) u kome je ugovor o licenci ozna~en ugovorom o pribavljanju i ustupanju prava industrijske svojine i znanja i iskustva (know-how). Zakon o spoljnotrgovinskom poslovanju sadr`i norme imperativnog karaktera, kojima se odre|uju ~vrsti pravni okviri za autonomiju volje ugovornih strana pri zaklju~iva-nju ugovora o licenci s elementom inostranosti. Pravne norme kojima se u Zakonu o spoljnotrgovinskom poslovanju reguli{e ugovor o licenci ~ine “deo ekonomskog javnog poretka”2 na{e zemlje. Za razliku od ZOO ~ije su pravne norme, izuzev zakonskih odredaba o formi, teritorijalnom i vremenskom dejstvu ugovora o licenci, dispozitivnog karaktera, pravne norme sadr`ane u Zakonu o spoljnotrgo-vinskom poslovanju su kogentne pravne prirode i moraju se u celosti ispo{tovati onako kako glase da bi ugovor o licenci mogao da proizvodi puno pravno dejstvo.

S obzirom da se ugovori o licenci u materiji tzv. industrijske svojine zaklju-~uju uglavnom sa elementom inostranosti, to }emo ugovoru o licenci u spoljnotr-govinskom prometu posvetiti posebnu pa`nju, mada }e osnovu rada ~initi tuma~e-nje pravnih normi ugovora o licenci sadr`anih u ZOO.

Zaklju~enje ugovora o licenci

Ugovor o licenci se zaklju~uje izme|u ustupioca odn. davaoca licence (licen-codavca) i primaoca odn. sticaoca licence (licencoprimca).

Davalac licence mo`e biti fizi~ko ili pak pravno lice. Fizi~ko lice kao davalac licence je pronalaza~, dok je pravno lice – davalac licence, preduze}e koje je razvilo novu tehnologiju ili pak primarni sticalac licence koji daje podlicencu. “Sa zakonske ta~ke gledi{ta davalac licence u`iva ista prava bez obzira da li je fizi~ko ili pravno lice.”3 U svojstvu sticaoca licence se mo`e pojaviti doma}e pravno i strano fizi~ko i pravno lice.4

U ugovornoj praksi na{ih preduze}a ima slu~ajeva da je “propu{teno da se navedu lica, ovla{}ena da ugovor potpi{u u ime ugovornih strana, uz navo|enje njihove funkcije u preduze}u; ovakvih slu~ajeva ima bar 10% od ukupnog broja registrovanih ugovora”.5 Pomenuti nedostatak mo`e izazvati komplikacije u slu~aju neizvr{enja ugovornih obaveza i eventualnih sporova, ako se dogodilo da potpisano lice nije imalo ovla{}enje za zaklju~enje ugovora, odn. zastupanje i predstavljanje preduze}a.

Punova`nost ugovora o licenci je u na{em pravu uslovljena postojanjem i trajanjem zakonske za{tite patentiranog pronalaska, uzorka ili modela.6 To zna~i da kada je u pitanju patentirani pronalazak, uzorak ili model, ugovor o licenci ne mo-`e biti zaklju~en na vreme koje je du`e od trajanja zakonske za{tite tih prava. Ina-~e je u pogledu roka trajanja ugovora o licenci po`eljno da vreme na koje se za-klju~uje ovaj ugovor ne bude du`e od dve do tri godine. Me|utim, za obimnije kooperacije se smatra da ovaj rok mo`e biti du`i, pa i do pet godina. Rokovi du`i od pomenutih “nisu poslovni, pa prema tome su nepo`eljni”7 i mogu biti prihva}eni samo izuzetno, ako specifi~nost razvoja odnosno tehnologije, putem du`eg roka trajanja ugovornog odnosa, pogoduje doma}em preduze}u ili ako takvim du`im rokovima doma}e preduze}e posti`e naro~ito povoljne efekte.

Ugovor o licenci mora biti zaklju~en u zakonom propisanoj formi. S obzirom na slo`enost uslova koji su u pogledu forme propisani za punova`nost ugovora o licenci, pogotovo ako se radi o ugovoru sa elementom inostranosti, to }emo pravnu analizu forme ugovora o licenci izlo`iti u posebnom odeljku rada, a nakon {to nau~no obradimo temu koja se odnosi na predmet ugovora o licenci.

Predmet ugovora o licenci

Predmet ugovora o licenci je licenca. Licenca je re~ latinskog porekla i poti-~e od re~i licentia, -ae, f. – sloboda. U vezi sa predmetom ugovora o licenci se jo{ jednom, po ko zna koji put, potvr|uje pravilo da je najjednostavnije pojmove naj-te`e objasniti. Mi smo, me|utim, odlu~ili da se uhvatimo u ko{tac s ovim problemom jer se u stru~noj literaturi, sa ili bez prethodne napomene, obrada ove teme uglavnom svodi na razmatranje prava industrijske svojine. Smatramo da je stoga va`no ukazati da postoji razlika izme|u predmeta ugovora o licenci i predmeta licence i da ovi pojmovi nisu istovetni.

Licenca je pravo kori{}enja ( ius utendi ) pronalaska, znanja i iskustva, `iga, uzorka ili modela. “Bez prava iskori{}avanja ugovor o licenci bi... bio bespredme-tan.”⁸ Ugovorom o licenci se, dakle, na sticaoca licence prenosi jedno od ovla{}e-nja koja pripadaju davaocu licence kao titularu prava industrijske svojine – pravo kori{}enja, dok ostala ovla{}enja koja iz prava industrijske svojine proizilaze, uklju~uju}i i pravo raspolaganja, ostaju u imovini davaoca licence.

Pronalazak, znanje i iskustvo, `ig, uzorak ili model, kao i svi ostali objekti prava industrijske svojine koji se mogu materijalizovati, uklju~uju}i tu i topografiju integrisanih kola, ali ne i oznaku porekla,9 su predmet licence odnosno predmet prava kori{}enja koje se ugovorom o licenci ustupa.

Pronalazak je novo tehni~ko re{enje odre|enog problema koje ima inventivni nivo i koje je primenljivo. Pronalazak se {titi patentom u roku od 20 godina od podno{enja prijave pod uslovima i na na~in predvi|en Zakonom o patentima (“Sl. list SRJ”, br. 15/95). Zakonom o patentima je regulisan mali patent kojim se u periodu od deset godina {titi pronalazak koji ima ni`i inventivni nivo.

Know-how je tajno, prenosivo i privredno upotrebljivo tehni~ko i tehnolo-{ko, kao i poslovno i finansijsko znanje i iskustvo.10

@ig je predmet istoimenog prava industrijske svojine na znak koji u poslovnom prometu slu`i za razlikovanje robe, odnosno usluga jednog fizi~kog ili pravnog lica od iste ili sli~ne robe odnosno usluga drugog fizi~kog ili pravnog lica, koje se mo`e grafi~ki predstaviti. Zakonom o `igovima (“Sl. list SRJ”, br. 15/95) je predvi|eno da za{tita `iga traje 10 godina i da se mo`e obnoviti, odnosno produ-`avati u istim vremenskim intervalima neograni~eno.

Uzorak je predmet istoimenog prava industrijske svojine na sliku ili crte` koji mo`e da se prenese na odre|eni industrijski ili zanatski proizvod, odnosno njegov deo. Model je predmet istoimenog prava industrijske svojine na spoljni oblik odre|enog industrijskog ili zanatskog proizvoda, odnosno njegovog dela. Za{tita uzoraka i modela traje 15 godina u skladu sa Zakonom o uzorcima i modelima (“Sl. list SRJ”, br. 15/95).

Topografija integrisanih kola je predmet istoimenog prava industrijske svojine na gotov proizvod ili me|uproizvod u kome se ostvaruje odre|ena elektronska funkcija i u kome su elementi, od kojih je najmanje jedan aktivan, i me|uveze integralno formirani u ili/i na komadu materijala. Osnovni izvor prava je Zakon o za{titi topografija integrisanih kola (“Sl. list SRJ”, br. 12/98).

Forma ugovora o licenci

U ve}ini zemalja, naro~ito industrijski razvijenih, ugovor o licenci je neformalan, konsensualan ugovor i mo`e se zaklju~iti ~ak i putem facta concludentia .<sup>11</sup> I pored toga, ugovor o licenci se po pravilu zaklju~uje u pismenoj formi jer je re~ o ugovoru kojim se dugoro~no reguli{u izuzetno slo`eni privredno-pravni odnosi velike vrednosti zbog ~ega su tekstovi ugovora o licenci napisani na nekoliko desetina stranica, ~emu treba pridodati anekse sa tehni~kom dokumentacijom. Osim toga, ~esto se ugovara arbitra`no re{avanje eventualnih sporova.

Prema ~l. 687. ZOO ugovor o licenci mora biti zaklju~en u pismenoj formi. “Pismena forma ugovora o licenci uslovljava punova`nost ovog ugovora”.12 Op-{ta pravila o zaklju~enju formalnih ugovora iz ~l. 38. i 67. ZOO primenjuju se na zaklju~enje ugovora o licenci. Izjave o izmenama i raskidu ovog ugovora se tako-|e moraju dati u pismenom obliku.

Osim obavezne pismene forme za ugovore o licenci sa elementom inostrano-sti je propisana obaveza upisa u registar. U ve}ini zemalja je upis licence u registar predvi|en radi za{tite savesnog pribavioca tehnologije od prava drugih titulara licence, odnosno od raspolaganja budu}ih nosilaca prava industrijske svojine. U mnogim zemljama je, me|utim, (Italija, Gr~ka, Indija, Australija, Meksiko, ^i-le) obaveza upisa u registar proisana jedino iz fiskalnih razloga.

U na{em pozitivnom pravu je propisano da se ugovor o pribavljanju i ustupanju prava industrijske svojine i znanja i iskustva, kao i njegove izmene i dopune, prijavljuje nadle`nom organu za poslove odr`avanja ekonomskih odnosa sa inostranstvom u roku od 30 dana od dana potpisivanja i smatra se punova`nim danom upisa u registar.

Nadle`ni organ uprave je du`an da o podnetom zahtevu re{i u roku od 30 dana od dana podno{enja zahteva za upis u registar. Protiv re{enja nije dozvoljena `alba, ali se mo`e pokrenuti upravni spor. Ukoliko re{enje ne bude doneto u zakonom propisanom roku ugovor se smatra punova`nim.

Razmatraju}i zahtev za upis u registar, nadle`ni organ uprave utvr|uje da li je ugovor o licenci sa~injen u skladu sa zakonom, a naro~ito da li sadr`i odredbe koje po Zakonu o spoljnotrgovinskom poslovanju mora da sadr`i i odrede koje po tom zakonu ne sme da sadr`i (tzv. restriktivne klauzule).

Prema Zakonu o spoljnotrgovinskom poslovanju ugovor o pribavljanju patenta, znanja i iskustva mora da sadr`i:

• 1)    obavezu davaoca pantenta i znanja i iskustva da }e se primenom patenta, odnosno znanja i iskustva proizvesti roba ugovorenog kvaliteta, kao i obavezu da se za vreme va`enja ugovora primaocu stavljaju na raspolaganje pobolj{anja na pantentu, znanju i iskustvu;

• 2)    obavezu davaoca patenta i znanja i iskustva da njihovo kori{}enje ne uti-~e {tetno na `ivot i zdravlje ljudi, odnosno stvari i `ivotnu sredinu;

• 3)    klauzulu da se stavljanjem u promet proizvoda proizvedenih po pribavljenom patentu i znanju i iskustvu ne povre|uju prava tre}ih lica ili obaveza davaoca da }e nadoknaditi {tetu nastalu povredom prava tre}ih lica.

S druge strane, ovim ugovorom se ne mo`e predvideti zabrana da:

• 1)    sticalac licence primenjuje unapre|uje, dopunjuje i dalje razvija pribavljeni patent i znanje i iskustvo i da u svoje ime {titi inovacije do kojih je do-{ao sopstvenim istra`ivanjem;

• 2)    sticalac licence samostalno odlu~uje o nabavci ili kori{}enju sirovina, re-produkcionog materijala, rezervnih delova i opreme;

• 3)    sticalac licence izvozi proizvode i usluge u pojedine zemlje, osim u zemlje u kojima davalac patenta i znanja i iskustva ima ili je ustupio isklju~ivo pravo proizvodnje, odnosno vr{enja usluga za iste proizvode i usluge;¹³

• 4)    patent, znanje i iskustvo, ~iji je rok va`nosti istekao za vreme va`enja ugovora, koristi i posle prestanka ugovora, odnosno obaveza preduze}a i drugog pravnog lica da pla}a naknadu za kori{}enje patenta i znanja i iskustva posle prestanka ugovora.

U stru~noj literaturi se preporu~uje da ugovor o licenci sadr`i preambulu “u kojoj bi ugovorne strane izlo`ile svoje ciljeve koje zaklju~enjem ugovora `ele da postignu, kao i razloge koji su ih podstakli da zaklju~e ugovor”.14 Ovo naro~ito za slu~aju da do|e do spora u tuma~enju pojedinih ugovornih klauzula.

Kona~no, {to se ti~e jezika na kome se pi{e tekst ugovora o licenci najve}u sigurnost pru`a postizanje saglasnosti da se ugovor sa~ini na jezicima i davaoca i sticaoca licence i da se primerci ugovora i na jednom i na drugom jeziku smatraju autenti~nim i jednake pravne snage. U slu~aju da doma}e preduze}e ne uspe da ishoduje pristanak stranog preduze}a da se ugovor sa~ini i na srpskom jeziku, neophodno je anga`ovati konsultanta, lice proverene stru~nosti, koje }e voditi ra~una o formulisanju ugovornih klauzula na stranom jeziku.

Vrste ugovora o licenci

Ugovori o licenci se mogu klasifikovati po osnovu raznih kriterijuma. Tako po kriterijumu vremena razlikujemo vremenski ograni~ene i vremenski neograni-~ene ugovore o licenci. Po osnovu teritorije razlikujemo prostorno ograni~ene i prostorno neograni~ene ugovore o licenci. Po kriterijumu koli~ine proizvoda razlikujemo kvantitativno ograni~ene i kvantitativno neograni~ene ugovore o licenci. Po kriterijumu objekta prestacije ugovora razlikujemo ugovor o licenci patenta; uzorka ili modela (licenca industrijskog oblikovanja); robnog ili uslu`nog `iga; i ugovor o licenci znanja i iskustva (know-how).15

U nastavku rada }emo, zbog zna~aja, detaljnije obraditi ugovore o prostoj licenci, isklju~ivoj licenci i podlicenci.

Osnovno je pravilo da davalac licence nakon zaklju~enja ugovora o licenci zadr`ava pravo da li~no iskori{}ava predmet licence, kao i da ga ustupa radi kori-{}enja drugim sticaocima licence. Re~ je o ugovoru o prostoj, odnosno neisklju~i-voj licenci. Suprotno ovome, ugovorom o isklju~ivoj licenci primalac licence sti-~e isklju~ivo pravo iskori{}enja predmeta licence za vreme trajanja ugovora i na teritoriji predvi|enoj ugovorom.16 To zna~i da u granicama vremena i prostora od-re|enih ugovorom o isklju~ivoj licenci, davalac licence nema ovla{}enja niti da pravo kori{}enja predmeta licence ustupa drugim licima, niti da predmet licence sam iskori{}ava. Isklju~iva licenca mora biti izri~ito ugovorena jer }e se u suprotnom smatrati da je zaklju~en ugovor o neisklju~ivoj licenci.17 “U sumnji se ugovor o licenci uvek tuma~i u korist proste licence.”18

U poslovnoj praksi su ugovori o isklju~ivoj licenci izuzetak.19 Zapa`eno je, naime, da se za istu teritoriju i za isto vremensko va`enje naj~e{}e ustupa nekoliko, ali najvi{e ~etiri do pet licenci.20 Ugovor o isklju~ivoj licenci se zaklju~uje obi~no onda kada je re~ o malom tr`i{tu ili o robi koja se proizvodi u malim koli-

~inama. Za proizvodnju robe {iroke potro{nje, kao i onda kada je re~ o velikim tr-`i{tima, zaklju~uje se ugovor o prostoj, neisklju~ivoj, licenci.21

Ugovor o podlicenci je ugovor o licenci zaklju~en izme|u prethodnog stica-oca licence, u ovom slu~aju davaoca ste~ene licence i novog sticaoca licence. Ovla{}enje za zaklju~enje ugovora o podlicenci ima sticalac isklju~ive licence, a sticalac proste licence samo onda kada je za njega takvo ovla{}enje izri~ito ugovoreno. Ugovorom o podlicenci se izme|u davaoca licence iz primarnog ugovora o licenci i sticaoca podlicence ne uspostavlja nikakav pravni odnos, pa ~ak ni onda kada je propisano ili ugovoreno da je zaklju~enje ugoovra o podlicenci uslo-vljeno davanjem odobrenja ustupioca licence. Ali, ukoliko sticalac licence nije ispunio obavezu pla}anja ugovorene naknade, davalac licence mo`e neposredno od sticaoca podlicence zahtevati, do visine svog potra`ivanja i ne vi{e od duga stica-oca podlicence, isplatu ugovorene naknade koju ovaj duguje davaocu podlicence.

Obaveze davaoca licence

Dve osnovne obaveze davaoca licence su obaveza predaje predmeta licence i obaveza garantovanja. Osim pomenutih, davalac licence mo`e preuzeti i druge obaveze poput obaveze stavljanja na raspolaganje docnijih usavr{avanja na prene-toj tehnologiji, obaveze isporuke rezervnih delova, alata ili sirovina potrebnih za iskori{}avanje predmeta licence i dr.

Obaveza predaje predmeta licence

Obaveza predaje predmeta licence je kompleksna. Kako bi sticaocu licence omogu}io prakti~no iskori{}avanje predmeta licence, davalac licence je du`an da ovome preda tehni~ku dokumentaciju i druga tehni~ka sredstva koja se odnose na predmet licence i da mu saop{ti sva neophodna uputstva i obave{tenja, odnosno sve potrebne operativne instrukcije.

Tehni~ka dokumentacija i druga tehni~ka sredstva, “{to se u svetu tehnike naziva engineering designs ”,²² predstavlja sredstvo materijalizacije ( corpus mecha-nicum ) predmeta licence ~ijom se predajom zapravo vr{i predaja predmeta licence. Pod tehni~kom dokumentacijom se podrazumevaju: crte`i, planovi, skice, teh-ni~ka dosijea, opisi, liste materijala, te priru~nici za proizvodne i procesne tehnike itd., a pod drugim tehni~kim sredstvima se podrazumevaju: uzorci, modeli, kalupi, mere, matrice, prototipovi i dr.

Vrlo je va`no da ugovor o licenci sadr`i detaljan spisak tehni~ke dokumentacije i drugih tehni~kih sredstava koja je davalac licence du`an predati sticaocu. Uz to je neophodno u ugovor o licenci inkorporirati klauzulu o kompletnosti ispo-ru~ene dokumentacije na osnovu koje se davalac licence obavezuje na predaju predmeta licence u celosti.

Davalac licence je predmet licence du`an predati u ugovorenom roku. Ako ugovorom o licenci rok za predaju predmeta licence nije odre|en, davalac licence je predmet licence du`an predati neposredno po zaklju~enju ugovora23 i pada u du`ni~ku docnju kada ga sticalac licence pozove da mu preda predmet licence.24

Op{te je poznato da patentna dokumentacija nije dovoljna za industrijsku pri-menu predmeta licence. Stoga je davalac licence du`an da sticaocu licence pru`i operativne instrukcije pod kojima se podrazumevaju informacije koje se odnose na “detalje o postupku primene predmeta licence u postupku proizvodnje (iskori-{}avanja) i na recepturu”.25 Smatramo da ne postoje pravne prepreke za ugovaranje da se obaveza davaoca licence na predaju predmeta izvr{i putem tehni~ke po-mo}i, uklju~uju}i i obuku kadrova sticaoca licence.

Obaveza garantovanja

Obaveza garantovanja je tako|e slo`ena obaveza davaoca licence koja obuhvata dve osnovne obaveze: garantovanje za tehni~ka svojstva predmeta licence i garantovanje za pravna svojstva predmeta licence.

Pod garantovanjem za tehni~ka svojstva predmeta licence se podrazumevaju garancija za tehni~ku izvodljivost i garancija za tehni~ku upotrebljivost. Tehni~ka izvodljivost je mogu}nost da se tehni~kim putem proizvede predmet ili primerni postupak predvi|en ugovorom. Drugim re~ima, “garantovanje za tehni~ku izvodljivost svodi se na mogu}nost iskori{}avanja predmeta licence industrijskim, odnosno zanatskim putem”.26 Pod tehni~kom upotrebljivo{}u se podrazumeva ga-rantovanje da }e ugovorom odre|en proizvod ili postupak slu`iti predvi|enom tehni~kom cilju. “Ova garancija se u su{tini svodi na garanciju rezultata.”27

Garancija za pravna svojstva predmeta licence obuhvata: jemstvo, za{titu od evikcije i o~uvanje monopolskog prava.

Davalac licence, zaklju~enjem ugovora o licenci, jem~i da pravo iskori{}ava-nja koje je predmet ugovora pripada njemu, da na njemu nema tereta i da nije ogra-ni~eno u korist nekog tre}eg, a ako je predmet ugovora isklju~iva licenca, da pravo iskori{}avanja nije ustupljeno drugome, ni potpuno ni delimi~no.

Ukoliko se u toku trajanja ugovora o licenci ipak pojave pravne mane, davalac licence je du`an {tititi sticaoca licence od zahteva tre}ih lica upravljenih na ograni~avanje ili onemogu}avanje kori{}enja predmeta licence. Aktivno legitimi-san na podno{enje tu`be je samo davalac licence, a sticalac licence jedino u slu~a-ju da je zaklju~en ugovor o isklju~ivoj licenci.

Kona~no, garancija za pravna svojstva predmeta licence obuhvata o~uvanje monopolskog prava davaoca licence, {to se pre svega odnosi na uredno pla}anje registracionih taksa.

Obaveze sticaoca licence

Za sticaoca licence iz ugovora o licenci proizilaze dve osnovne obaveze, i to obaveza iskori{}avanja predmeta licence i obaveza pla}anja ugovorene naknade. Osim ovih, u pojedinim slu~ajevima, mogu biti ugovorene i druge obaveze poput ~uvanja u tajnosti nepatentiranog znanja i iskustva i dr.

Obaveza iskori{}avanja predmeta licence

Sticalac licence je du`an iskori{}avati predmet licence na ugovoreni na~in, u ugovorenom obimu i ugovorenim granicama. Sticalac licence je du`an robu proiz- vedenu po ugovoru o licenci obele`iti znakom o proizvodnji po licenci, a ako je uz licencu za proizvodnju ustupljeno i pravo upotrebe `iga, sticalac licence mo`e robu proizvedenu po licenci obele`avati tim `igom i stavljati je tako ozna~enu u promet jedino ako je njen kvalitet isti kao {to je kvalitet robe koju proizvodi davalac licence.28

Obaveza pla}anja ugovorene naknade

Sticalac licence je du`an davaocu licence ugovorenu naknadu isplatiti u roku, na na~in i u visini kako je to ugovorom odre|eno.

Ako u ugovoru o licenci nije odre|eno vreme u kome treba da se isplati ugovorena naknada, tada se pretpostavlja da davalac licence sti~e pravo na ugovorenu naknadu u trenutku kad je izvr{io svoje ugovorne obaveze. Ako u ugovoru o licenci nije odre|en na~in isplate, primenjuju se mesni poslovni obi~aji mesta pla-}anja – lex loci solutionis .²⁹

Na utvr|ivanje visine ugovorne naknade uti~e vi{e faktora koji se svi mogu razvrstati u tri osnovne grupe: faktori proizvodnje, faktori tr`i{ta i faktori mono-pola.30

Visina ugovorene naknade mo`e biti odre|ena na nekoliko na~ina: pau{alno, u zavisnosti od obima iskori{}avanja i kombinovano.

Pau{alno utvr|ivanje ugovorene naknade se odnosi na ugovaranje pla}anja apsolutno odre|enog, fiksnog, nov~anog iznosa, odjednom ili u ratama. Ako je ugovoreno da se pau{alno odre|ena ugovorena naknada pla}a u ratama onda se obi~no “jedan deo naknade (50%) pla}a po zaklju~enju ugovora, a ostatak u jednakim ratama za svaku godinu va`enja ugovora o licenci”.31 Naknadu u pau{alnom iznosu ugovaraju obi~no davaoci licence sa preduze}ima koja ne u`ivaju ve}i ugled u poslovnom svetu, sa malim preduze}ima i sa preduze}ima iz zemalja koje ne pru-`aju dovoljnu sigurnost da bi naknada ugovorena na drugi na~in bila ispla}ena.32 Pau{alno pla}anje mo`e ugovoriti i sticalac licence kada “ne `eli da davalac licence ima uvida u njegovo poslovanje u vezi sa licencom”,33 Jedna od negativnih odlika pau{alno odre|ene ugovorene naknade je rizik koji za sticaoca licence postoji da sa davaocem licence ne}e biti uspostavljena dovoljno intenzivna saradnja i da ovaj ne}e biti zainteresovan za rezultate iskori{}avanja predmeta licence.

Ugovorena naknada u zavisnosti od obima iskori{}avanja predmeta licence, odnosno rezultata, mo`e biti obra~unata prema broju proizvedenih ili prodatih komada proizvoda, prema ostvarenom prometu ili prema ostvarenoj odbiti.34

Ugovorena naknada koja se pla}a prema koli~ini predmeta proizvedenih po licenci se naj~e{}e zaklju~uje kad je re~ o standardizovanoj robi masovne proizvodnje, kao i u slu~ajevima kada sticalac licence nije dovoljno poznat davaocu i kada je lak{e kontrolisati obim proizvodnje nego utvrditi obrt ili zaradu.35 Nakna- da se odre|uje u fiksnom iznosu ili u procentu od prodajne cene po jedinici proizvedene ili prodate robe.

Naknada prema ostvarenom prometu se ugovara kada proizvodi nisu standar-dizovani, kao i u slu~aju kad tehnologiju pribavlja solidno, renomirano preduze}e u koje davalac licence ima veliko poverenje.36 Obra~un se vr{i prema fakturisanoj ceni, neto ili bruto uz odbitak tro{kova ambala`e, carinskih i poreskih da`bina, tro-{kova prevoza i osiguranja; od 5% do 10% od ostvarenog prometa.

Visina ugovorene naknade prema ostvarenoj dobiti se najre|e ugovara jer je uslovljena visokim stepenom poverenja izme|u ugovornih strana, pa se obi~no predvi|a prilikom zaklju~enja ugovora o dugoro~noj kooperaciji, poslovno-teh-ni~koj saradnji ili zajedni~kom ulaganju.

U slu~aju da se ugovorena naknada obra~unava prema rezultatima postignutim iskori{}avanjem predmeta licence, mogu}e je ugovoriti minimalni (radi za{ti-te interesa davaoca licence) ili maksimalni (radi za{tite interesa sticaoca licence) iznos naknade.

Ako se ugovorena naknada obra~unava prema obimu iskori{}avanja predmeta licence, sticalac licence je du`an da svake godine, ako ugovorom nije odre|en kra}i rok, davaocu licence podnosi izve{taj o obimu iskori{}avanja. Smatramo da davalac licence ima pravo uvida u poslovne knjige i drugu relevantnu poslovnu dokumentaciju, a radi provere podataka o obimu iskori{}avanja predmeta licence.

Da bi se izbegli nedostaci dvaju prethodno poja{njenih na~ina obra~una visina ugovorene naknade, sve ~e{}e se kod ugovora o licenci primenjuje tzv. kombi-novani ili me{oviti na~in obra~una visine ugovorene naknade. Jedan deo naknade (oko 50%) ugovara se u unapred odre|enom, pau{alnom iznosu i taj deo se obi~-no pla}a po zaklju~enju ugovora, dok se drugi deo ugovorene naknade vezuje za obim kori{}enja predmeta licence.37

Odredbama ~lana 703. ZOO uvedeno je, {to je novost za na{e pravo, u pogledu visine ugovorene naknade na~elo rebus sic stantibus . Davalac i sticalac licence mogu, naime, zatra`iti izmenu ugovorene naknade ako je ona postala o~igledno ne-srazmerna koristima koje sticalac kori{}enjem predmeta licence posti`e.³⁸

Naknada za kori{}enje predmeta licence mo`e biti ugovorena u naturalnom obliku u vidu obaveze sticaoca licence da davaocu licence isporu~i ugovorom utvr|enu koli~inu robe proizvedene po licenci, ili neke druge robe, sirovine i dr.

Uredno izvr{enje obaveze pla}anja ugovorene naknade o licenci se obezbe-|uje davanjem bankarske garancije, mada i davalac licence, s druge strane, mo`e biti obavezan da pribavi bankarsku garanciju za dobro izvr{enje posla.

Prestanak ugovora o licenci

Ugovor o licenci mo`e prestati usled:

• 1)    proteka roka,

• 2)    otkaza, ili

• 3)    raskida ugovora.

Ako je ugovor o licenci bio zaklju~en na odre|eno vreme, prestaje istekom ugovorenog roka. Ali, kad po proteku vremena za koje je ugovor o licenci bio za-klju~en, sticalac licence nastavi da iskori{}ava predmet licence, a davalac licence se tome ne protivi, smatra se da je zaklju~en nov ugovor o licenci, pod istim uslo-vima, osim {to se smatra da se na taj na~in, pre}utno, trajanje ugovora produ`ava na neodre|eno vreme, a do isteka roka zakonske za{tite prava (kori{}enja) industrijske svojine koje se ugovorom o licenci ustupa.

Ugovor o licenci neodre|enog trajanja mo`e prestati usled otkaza bilo koje ugovorne strane, uz po{tovanje otkaznog roka, ugovorenog, ili u odsustvu ovog, zakonom odre|enog otkaznog roka od {est meseci. Davalac licence ne mo`e otkazati ugovor u toku prve godine njegovog va`enja.

Ugovor o licenci mo`e biti raskinut ukoliko neka od ugovornih strana izvr{i povredu ugovora. Davalac licence mo`e raskinuti ugovor i u slu~aju ste~aja ili redovne likvidacije sticaoca licence.

Zaklju~ak

Ugovor o licenci je jedan od najva`nijih ugovora kojima se vr{i transfer tehnologije. To je imenovani, teretan, dvostrano obavezan, komutativan, formalan, intuitu personae ugovor u privredi sa trajnim izvr{enjem prestacija.

Ugovorom o licenci, sticalac licence pribavlja nedostaju}u tehnologiju potrebnu radi ostvarivanja kompetitivnih prednosti u odnosu na konkurente i radi opstanka u tr`i{noj utakmici. Davalac licence, osim sticanja zarade, ustupanjem prava kori{}enja licence u isti mah osvaja tr`i{te na kome nije u mogu}nosti da prodaje robu proizvedenu po licenci koja je predmet konkretnog ugovora o licenci ili bi to bilo vrlo ote`ano i skop~ano sa velikim tro{kovima i rizicima.

Ve}ina ugovora o licenci, u kojima se kao jedna od ugovornih strana pojavljuje na{e preduze}e, ali i ina~e u uporednom pravu, sadr`i element inostranosti.

Sini{a Varga. LL.D.

The Licence Agreement

The licence agreement is a charged, bi-partially binding and lasting agreement intuitu personae with name and contents regulated in accordance to the Law on Contracts and Torts (LCT) and the Law on Foreign Trade Operations (LFTO). Both laws require a written form for the Licence Agreement. In a case it is a licence agreement with a foreign element, the LFTO requires registration of the agreement at the respective body as well. The LFTO also prescribes causes, which must and must not be included within a licence agreement.