Ugovor o licenci

Budući kreativno biće, čovek potrebu za duhovnim ispoljavanjem ličnosti realizuje kroz različite oblike stvaralaštva. Kada proizvodi ljudskog duha postanu objektivno vidljivi, materijalno opredmećeni, u vezi s njima nastaju društveni odnosi u pogledu kojih postoji potreba za pravnim regulisanjem, a radi obezbeđenja ostvarenja i zaštite prava stvaralaca duhovnih dobara. Zaštita prava stvaralaca duhovnih dobara se primarno vrši pravnim normama prava intelektualne svojine različito u zavisnosti da li se radi o proizvodima ljudskog duha u oblasti književnosti, nauke i umetnosti (autorsko pravo) ili u oblasti industrije i privrede uopšte (pravo industrijske svojine). I u jednom i u drugom slučaju pravna zaštita obuhvata kako lično, tako i materijalno-pravnu komponentu duhovnog stvaralaštva. Od svega toga ćemo pravnoj analizi u ovom radu podvrgnuti segment materijalnog iskorišćavanja proizvoda ljudskog duha upotrebljivih u obavljanju privredne delatnosti i to proučavajući ugovor o licenci što je jedan od najvažnijih pravnih instituta ugovornog privrednog prava kojim se vrši pravno regulisanje materijalnog iskorišćenja pronalazaka i drugih privredno primenljivih proizvoda ljudskog duha.