Uloga stečajnog suda u postupku reorganizacije

Stečajni postupak je sudski postupak koji se po svojoj prirodi vodi isključivo pred sudom, a ne pred upravnim organom. Za vođenje jednog ovakvog postupka nadležan je isključivo privredni sud u okvirima svoje mesne nadležnosti. Treba naglasiti da je nadležnost isključivo na domaćim sudovima pa sa tim u vezi ni jedan inostrani sud ne može sprovoditi postupak stečaja kao ni postupak reorganizacije nad subjektom kome je sedište u domaćoj zemlji. Najznačajniji normativni akt koji reguliše prirodu ove materije je Zakon o stečaju i Zakon o stečajnom postupku Republike Srbije. U Zakonu o stečaju, koji je počeo da se primenjuje 23.01.2010. godine, najznačajniju novinu predstavlja unapred pripremljeni plan reorganizacije. Plan reorganizacije usvojen i rešenjem stečajnog sudije koji je potvrđen i ima snagu izvršne isprave i predstavlja novi ugovor za izmirenje potraživanja koja su u njemu navedena.