Улога стратегијског менаџмента и маркетинга у управљању спортским објектима у Републици Србији

УВОД

Менацмент и маркетинг у спорту се може и посматрати као стратегщско опредешеше спортских o6jeKara према реализации конципираних спортских цшьева,док je маркетинг стратегии последица маркетинг проблема Kojn поседу]е сваки спортски o6jeKar,npe свега у сегменту реализацще финасифких средстава неопходних за одвщаше спортских активности.

Ocehaj за стратегщу je важан елемент у руково^ешу успешним спортским o6jeKTHMa. Под тим ocehajeM подразумева се да топ менацмент слаже са правцем kojhm аихова фирма покушава да се усмери. Неке идeje о томе где се и како организацща покушава да се такмичи да]у самопоуздаше директорима-од генералног на ниже. То помаже директорима да донесу одлуке о ресурсима, и може у гьима створити и ocehaj сврсисходности. Но пошто je будуЬност неизвесна, немогуЬе je рационално анализарати ситуацщу предузеЬа на начин ко} и даф jeднy, исправну стратегщу за raj посао. Ме!)утим, када смо суочени са непредвидивошЬу и сложеношЬу проблема стратегще, неки ocehaj усмераваша je болш од никаквог. Може поЬи од чигьенице да не посто}и прави одговор. Стратегща, добро смшшьена и jacno аргументована, неЬе увек бити пфбоша стратегща за предузеЬе, и може nocToja™ неколико добрих решеша од ко|их свако има CBoje мане и предности. ,[^4]Ипак, основни елемент успешног у правд ваша текуЬим активностима jecre да се сложимо и споразумемо о том правду у ком покушавамо да водимо спортски oбjeкaт.[^13]Kaдa смо постигли то разумеваше, свакодневно руководстве nocraje лакше. Ако знамо у ком правду покушавамо да кренемо, и тешке оперативне одлуке и одабираше ресурса могу се вршити са више самопоуздаша. Peter Drucker сматра да менацери дajy смер организацщама, спроводе лидерство и oдлyчyjy како да користе организационе ресурсе у остварегьу цитьева. Оно што треба да раде менацери, jecre да обав.ъфу ствари преко л>уди и других ресурса.[^12] Ове активности се необавл^у само преко главних директора него и преко лидера групе, супервизора или преко директора маркетинга.

TEOPHJCKA РАЗМАТРАВА

Спортски o6jeKar у техничком архитектонском смислу подразумева “све просторе и површину отвореног и затвореног гра!)евинског облика, намегьене одржавашу одре1)ених активности , убирафЬи ту и nparehe и помоЬне просторе”.1

У ширем смислу менадмента спортски обфкти су ресурси производное спортских и рекреацифких програма ко] и o6yxBarajy све просторе, гра!)евине, залихе и опрему унутар спорта и рекреацще. Они могу да буду архитектонски npojeKTOBaHH и изгра1)ени за посебне намене какви су фвни базени за пливаше, npojeKTOBaHH за самосталну усмерену или спонтану активност какви су паркови или само природни ресурси приступачни публици какве су речне обале, шуме, плаже, планине. Они тако^е могу да буду изгра!)ени као вишенаменски комплекси са разноврсном опремом и инсталацифма какве су спортске хале, стадиони, рекреативни центри, школски o6jeKTH за физичко васпитагье. Спортски o6jeKar je инфраструктура матерщално техничка база порграмираша и производите испоруке програма спортских активности различитим спортским публикама. Накой изградше спортски o6jeKar доспева у делокруг менадмента ко]и организуф програмираше и кадровско екипираше, производи доходак, своди расходе на HajMaay могуЬу меру и ствара систем менадмента унутар ограничена ко]и поставлю архитектонски npojeKar o6jeKTa. Трошак прихода или експлатациф o6jeKTa зависи од степена искоришЬаваша изгра!)ених капацитета, вештине менадмента да привуче економски исплативе сегменте корисничке популациф, да економично троши ресурсе и сл., однос оствареног прихода и утрошених ресурса треба да се креЬе на прихватлшвом пословном нивоу. Функцща менадмента захтева да спортски o6jeKar пружа могуЬност прилаго!)аван>а промешивим условима привре^иваша.

ПРОБЛЕМ, ПРЕДМЕТ И ЦИЛ>

Чшьеница je да 6poj, величина и комплексност спортских o6jeKara расте у земл>ама са развщеним спортским покретом.За иске o6jeKre nocrojn опасност да некада не буду искоришЬени за друге намене (као фабрике,складишта и сл..[2] Многи o6jeKTH HeMajy све критерщуме безбедное™, nocroje o6jeKTH Kojn не nenyaasajy стандарде квалитета. За опстанак и pa3Boj спортских o6jeKara успешан менацмент je примаран фактор чи]и знача] расте за]едно са сложепошНу зьихових делатности. Успешан ]е менацмент спортског об]екта ко] и преузима и квалификовано оствару]е следеЕе четири функци]е: програмиразье, кадровазье, маркетинг, организаци]у догата]а, приредби укльуНу]учи управльсшс ризиком.

Програмиразье мора да постигне оптимално коришЬезье расположивих ресурса-об] еката, радне снаге и финансы]а, ради задоволъавазьа потребе локалне за]еднице и потражзье. Програмиразье je процес концентрисан на планиразье програма спортских об]еката у ко]ем намере, тржишно процезьивазье, поставл>азье цильсва, избор алтернатива, предузимазье и вредновазье акци]а, представл>а]у повезане кораке непрекидног процеса програмиразьа. ,[5]Програм ]е суштина спортских услуга. [3] Програм се разви]а око три основна елемента:активности,об]екти ,услуге.

ПРИМЕНЕНА МЕТОДОЛОГША

Добар менацмент зависи од иноваци]а, ]ачазьа идентитета организацще, дугорочне сарадзье са корисницима, конкурентску прилагодл>ивост променама на тржисту. ,[6] Ура1)ене анализе су коришЕене за поставл>азье теори]ско методолошког оквира рада.

Стратеги] е су вршене:

Краткорочни и средзьорочни (1 до 3 године) предузетнички цшьеви: техничко-технолошки разво];

техничко осавремезьавазье система;

безбедносни системи;

пословно-финанси] ски:

Дугорочни (5 до 10 година) предузетнички цшьеви:

техничко-технолошки;

ремонт КГХ система;

ремонт крова;

ремонт отворених базена С.Ц. <>Са]миште>>;

пословно-финансщски;

концепт за реализаци]у поставшених предузетничких цшьева;

из средстава донаци]а,пословних аранжмана,ме^ународних про] еката,регионалног разво] а

Сл.1 Пример организационе структуре Ш СПЦ Во]водина

KVALIFIKACIONA STRUKTURA

Broj i struktura zaposlenih dat je u sledecoj tabeli:

	KVALIFIKACIJA	BROJ RADNIKA
	STVARNA	STVARNI
1	NIZA	42
2	POLUKVALIFIKOVAN	6
3	KVALIFIKOVAN	50
4	SREDNJA	120
5	VISOKOKVALIFIKOVAN	7
6	VISA	31
7	VISOKA	28
8	DIREKTOR	1
UKUPNO:		285

Сл.2 Пример квалификационе структуре Ш СПЦ Во]водина

РЕЗУЛТАТИ И ДИСКУСША

Програм спортског o6jeKTa je пажлъиво интегрисана и планирана комбинащуа многих активности изабраних на основу индувидуалних и групних интереса.Добар менацер спортског объекта мора да буде реалиста и да применом било ког метода планиран>а,иза1)е у сусрет жел>ама и потражгьи корисничке публике.Спортски центри делу^у па]чсшИс током 24 часа дневно а отворени су за кориснике око сто двадесет сати недел>но.У том радном интензивном процесу опслужу]у око 200 000

KopHCHHKa,36pHH>aBajy у просеку по 15 повреда неделшо,одговорни менацер o6jeKTa пропешаци по 50 км месечнои,реализу] е се преко сто различитих програма месечно,преко 200 курсева,преко педесет клубова,то све реализу]е особл>е у просеку од 50 до 250 запослених за вейе o6jeKTe као сто je нпр Ш СПЦ Bojвoдинa.JП СПЦ Во]водина се борио да утврди стратеги]у Koja Йе им омогуйити да одрже сво]у конкурентну предност у односу на остале спортске центре у Србщ’и главна конкуренции сада joj представл>а]у Београдска арена у Београду и Миленима у Вршцу али ни]едан join увек од н>их у себи не садржи све сто садржи Спенс и као такав je ]единствен на тероторщи Србще.Спортски и пословни центар <>Во]водина>> je jaBHO предузейе чщи je оснивач Скупштина града Новог Сада, а основна функцща утвр^ена оснивачким актом jecre пружан>е услуга гра!)анима Новог Сада у области спорта, културе и у оквиру пословно-трговачког центра.

СПЦ ‘’Во]водина” ]едан je од на]вейих спортских, пословних и културних об]еката у Европи, а други конгресни центар у Србщи.Мисща СПЦ ‘’Во]водина као спортског, пословног и трговинског центра je да омогуйи спортистима, предузейима и гра^анима успешне резултате, као и виши ниво квалитета живота и рада. CBojy мисщу Центар оствару]е квалитетном и професионалном организациям спортских flora^aja и манифестацща у области културе, забаве, бизниса и науке, као и свакодневним пружан>ем разноврсних услуга гра^анима и предузеЙима.Наша je визща да СПЦ ‘’Во]водина” буде увек срце града, али и истовремено реномирани центар одиграваша 6pojHHX домайих и ме^ународних такмичеша и манифестащца.

У свакодневном раду запослени СПЦ ‘’Во]водина воде рачуна о следейих 5 златних принципа и цил>ева:Центар Heryje имиц посебног, на]бол>ег, другачЯег предузейа,Центар ради уз сталии осмех и шубазно особл>е,Центар je увек отворен и уз добру вол>у дочекуЯ CBoje госте,Центар je градска оаза зеленила и чистойе,Центар се успешно бори са конкуренциям сталним унапре^ивашем квалитета свог рада, иновативношйу и богатством caдpжaja.Cпopтcки и пословни центар ‘ ’Во]водина” репрезентативан je o6jeKar целе државе и Новог Сада. Понуда Центра део je Понуде Новог Сада и обележава подневл>е, предности мале, градске средине и традшццу.

Analiza socio psiholoskih faktora ispitanika kod motiv postignuca

Brojcana (n) i procentualna (%), zastupljenost ispitanika kod motiv postignuca

	bez motiva	umeren motiva	motivisan
п	27.	195.	90.
%	8.65	62.50	28.85

Сл.З Анализа социо - психолошких фактора код запослених у JH СПЦ Во]водина у односу на мотив постигнуйа

На основу уочених проблема смо дали nocrojehe статье и предложили будуhe:

за спортске просторе je максимална искоришЬеност, jep jeдaн такав o6jeKar HeflocTaje граду, да би се задовол>иле све потребе графана. Пример тога су базени, jep се не може увек изаЬи у сусрет свима због недостатка термина, и за клубове и за графане. Решетье проблема види се у завршетку радова на отвореним базенима, чиме би град добио join jeдaн базен и потребе графана би биле задовотьене. У домену комерцщалних приредби, све зависи од учешЬа клубова и репрезентацщ'а на светском нивоу где je искоришЬено 70%, jep зависи од спол.агшьих фактора ме^ународних успеха наших клубова и репрезентацща.Конгресни простори: ИскоришЬеност je 50%, због изолацщ'е наше земтье, па из тих разлога шуе добра продорност jep o6jeKaT шуе репрезентован на ме^ународном нивоу. То je jeflan од главних планова организащуе у скорщем времену. План je да се у OBoj години Спенс репрезенту}е као o6jeKaT за те сврхе.

Маркетинг CneHcaje направио план рада и започео je склапатье уговора са ме^ународним институцщ'ама за одржаватье конгреса на Спенсу. 1 locroj и проблем застарелости, поготово у угостител>ству, где треба осавренменити понуду у техничком и caдpжajнoм смислу, да се прате технолопу'е и да се проба достиЬи конкуренщуа привредног сектора, Koja je изузетно нарасла. То je исто ,едан од проблема iем скратио би се доста процес рада и у многоме побол>шала комуникацща.

Brojcane (n) i procentualne (%) zastupljenosti sociopsiholoskih faktora ispitan izmedu polova kod motiv postignuca (a)

	bez motiva		umereno motivisan		motivisan
	n	%	n	%	n	%
muskarci	21.	10.1	134.	64.4	53.	25.5
zene	6.	5.8	61.	58.7	37.	35.6

О                              о                              о

Сл.4 Анализа социо - психолошких фактора са обзиром на пол запосленог у Ш СПЦ BojBOflHHa у односу на мотив постигнута

Економски амбщент се метьа ,технолошки pa3Boj не no3Haje границе тржиста захтсва^у све вечи квалитет ,а потрошачи nocrajy све пробир.1ьививи]‘и.Све ове nojaee noKaajyjy да данстьи успех шуе никаква гарашцуа за сутраштьи просперитет.Матьи спортски o6jeKTH Mopajy пазлшво да прате тс куha кретатьа и да одреде пут юуи he им омогуЬити опстанак и дал>и просперитет.[7]

У ери сталних промена,брзе peaкциje,пpeдcтaвл>ajy предуслов за опстанак ман>и центри су прилагодл>иви_]‘и од магьих али то захтева сталну пазгьу.[8] Спремност да се одговори на промене и изазове треба да буде основни прицип у управлагьу спортским об]ектом.Иновативност руководства je од кл>уцног ananaja.

Analiza sociopsiholoskih faktora ispitanika kod emocionalna kompetentnost kod uspostavljanja odnosa sa drugim Ijudima

Brojcana (n) i procentualna (%), zastupljenost ispitanika kod emocionalna kompetentnost kod uspostavljanja odnosa sa drugim Ijudima

EE

	nije kompetentan	umereno kompetentan	kompetentan
п	49.	200.	63.
О/ /о	15.71	64.10	20.19

□

Сл.4 Анализа социо - психолошких фактора са обзиром на емоционалну компетентност код успоставл>а1ьа односа са другим л>удима, запослених у Ш СПЦ Bojвoдинa

Запослени треба да Bepyjy да за|сдпо са руководством могу доприносити разводу.управл>е!ье треба да буде окренуто бризи за л>уде.Поуздане комуникацще и чврст ocehaj припадала ме!)у запосленима представл>а]у основ просперитета.Добар менадзмент зависи од иновацид’ауачан>а идентитеа организациде,дугорочне сарадае са корисницима, конкуренску прилагодл>ивост променам на трзишту.

Спортски произво!)ачи creapajy и реализуду спортски производ преко организоване спортске активности,кроз организационе структуре.Путем маркетинг процеса нематерид'ална спортска величина добида матерщалну валоризациду. .[10]Опасности у реализации спортског маркетинга nocroje у чигьеници да маркетинг менацери npoflajy производ ко|и je неопишьив,неконзистентан и могуйа je [ьсгова cy6jeKTHBHa интерпретацща,а да га притом npoflajy на висококонкурентном тржишту,док се предност сагледава у односима са давношЬу jep су медщи жел>ни да добщу публицитет, а постсуи и могуНност за стварагье прихода кроз удруживан,е са бизнисом и индустрии ом зато што сам спорт представл>а истовремено медщи са аудоторидумом код’и обухвата четвртину човечанства. ,[11]

ЗАКЛУЧАК

Европска инфраструктрура и бизнис у спорту далеко су превазишли наше ciaibe.Kojc he бити тешко надокна!)ено у нередном периоду без огромних улагаша у знаше и л>уде и сталне иновацще. Промене у земл>и и започети процеси реформи у свим сферама живота и рада доприносе дачьем pa3Bojy коме се Tpe6ajy сви усмерити од топ манацмента до шефова одслльа до радника. При оцени ефеката полази се од предпоставке да се економска ефикасност одражава и на локалну и регионалну за]едницу. Висина ових ефеката веЬина ових ефеката одра1)ена je факторима као што су капацитет, функцща и намена спортоског об]екта.Функци|е Koje има спортски менацмент у спортском об|скту су програмира1ье,управл>а1ье л>удским ресурсима,маркетинг,организацща ;ioral)aja и управчъагье ризицима.Економски ефекти се мултиплицира]у путем ТВ мреже ,доласка публике и туриста изван локалних оквира,услуга и превоза,прехране,забаве и смсшта|а.Приход je резултат дога^а.Како ]едан спортски o6jeKar може да crojn на располагай^ веЬем 6pojy клубова у неколико градова,предпоставл>а се да прелазак у веЬи ранг такмицеша доприноси стварашу спортске марке па се критични фактор и одлучивагье за изградшу об|ската исказу]’у потенци|алним,будуЬим добитком и општим добром целе друштвене зajeдницe. Економски амбщент се мен>а ,технолошки paaeoj не no3Haje границе тржиста захтева]у све веЬи квалитет ,а потрошачи nocTajy све пробирлшвивщи.Све ове nojaee показ]у)у да даннпьи успех нщ е никаква гаранци] аза сутрашаи просперитет.Магьи спортски o6j екти Mopajy пажлшво да прате текуЬа крсташа и да одреде пут Kojn he им омогуЬити опстанак и дал>и просперитет.У ери сталних промена,брзе реакцще,представдьа]у предуслов за опстанак. Маши центри су прилагоддьивщи од наших али то захтева сталну пазшу.Спремност да се одговори на промене и изазове треба да буде основни прицип у управчъашу спортским o6jeKTOM.HHOBaTHBHOcr руководства je од кл>учног 3Hanaja. Запослени треба да eepyjy да за]сдпо са руководством могу доприносити pa3Bojy.ynpaBH>eme треба да буде окренуто бризи за чъуде.Поуздане комуникацще и чврст ocehaj припадаша ме!)у запосленима пpeдcтaвлJajy основ просперитета.