Uslovni otpust u kaznenom zakonodavstvu Srbije

Promene u kaznenom zakonodavstvu Srbije nužno su se odrazile i na uslovni otpust. Usklađivanje sa međunarodnim standardima dovelo je do povećanja dužine izdržane kazne zatvora posle koje se može tražiti uslovni otpust, ali i ukazalo na neusklađenost sa odredbama Evropske konvencije o ljudskim pravima. Neophodno je uvesti rokove u kojima mora da se rešavaju molbe za uslovni otpust, izdiferencirati da li je to ipak samo mogućnost, ili i pravo na uslovni otpust, što bi uz uvođenje jasnijih kriterijuma na osnovu kojih bi se to utvrđivalo dovelo do svođenja arbitrabilnosti u odlučivanju po ovim zahtevima na minimum. Procesna rešenja vezana za postupak za odobrenje uslovnog otpusta morala bi se proširiti kroz uvođenje nejavnog postupka tokom rešavanja molbe za uslovni otpust, uz davanje mogućnosti zatvoreniku da aktivno učestvuje u njemu. Saslušanje stručnih lica, veštaka koja sačinjavaju Izveštaj o zatvoreniku trebalo bi uvesti najmanje kao mogućnost. Državni tužilac bi svoju ulogu u ovim postupcima morao promeniti, kroz aktivno učešće u njima. Specijalizacija sudskog veća i njegovo izdvajanje iz rada i redovne nadležnosti vanraspravnog veća doprineli bi efikasnosti u radu po ovim predmetima. Opoziv uslovnog otpusta bi trebalo raditi na isti način i postupku kao i odobravanje uslovnog otpusta. Uslovni otpust kao korektiv pravnosnažnoj sudskoj presudi zahteva da bude pod nadzorom stručnih organa i nadležnošću suda. Ovo bez obzira da li se osuđenom kojem se kazna suspenduje kroz uslovni otpust određuje da ispuni i obaveze predviđene krivičnopravnim odredbama.