Uticaj mobinga na radnu sposobnost zaposlenih

Mobing predstavlja ponižavanje, ismejavanje, špijuniranje i psihološki teror koji se događa na poslu. Ovaj oblik ponašanja ukazuje na ponašanje jedne osobe ka drugoj, koji se ponavlja periodično pri čemu se konstantno jedna osoba ugrožava i ponižava, kako bi se ugrozio njen ugled, čast i dostojanstvo. Oblici mobinga ukazuju na mobing usmeren od podređenog ka nadređenoj osobi i od nadređene ka podređenoj osobi koji je češći u praksi. Mobing predstavlja vid poremećaja u međuljudskim odnosima na radu, bez opravdanog razloga i smisla, a koji donosi negativne posledice pojedincu nad kojim se sprovodi, ali i na porodicu na koju se prenosi njegov uticaj, ustanovu u kojoj je prisutan i širu socijalnu zajednicu. Žrtve mobinga su najčešće osobe koje se od ostalih izdvajaju načinom mišljenja i logikom razmišljanja, to su najbolji i najobrazovaniji pojedinci, koji predstavljaju za kolege opasnost i konkurenciju. Najčešće su to zaposleni pred penziju, ali i veoma ambiciozni mladi koji tek počinju radnu karijeru, kao i oni koji su drugačije seksualne orijentacije. Vrlo važno ako ne i najvažnije pitanje pored samih uzroka mobinga jesu svakako posledice koje mobing ima na pojedinca. Posledice su najčešće poremećaji raspoloženja i ponašanja, a najčešće i ozbiljne somatske smetnje, kada pojedinci postaju izgubljeni u prostoru i vremenu i doživljavaju brojne psihološke poremećaje, što pokazuju brojni primeri iz prakse. Smatramo da su posledice mobinga trajne i nesagledive. Fizičko zlostavljanje je najlakše za otkrivanje i dokazivanje, ali postoji i onaj 'tihi' mobing, kao i onaj koji direktno poništava dostojanstvo radnika i ugrožava njegovu psihu, ali je taj mobing najteže dokazati iako su mu posledice nesagledive.