Uticaj sistema subvencija i podsticaja na stvaranje boljeg investicionog ambijenta u Republici Srbiji

BIBLID: 0352-3713 (2015); 32, (1-3): 1-13

Janko Veselinović^**                            ORIGINALNI NAUČNI RAD

UTICAJ SISTEMA SUBVENCIJA I PODSTICAJANA STVARANJE BOLJEG INVESTICIONOGAMBIJENTA U REPUBLICI SRBIJI

REZIME: Predmet istraživanja, koje su autori ovog rada sproveli u okviru projekta „Rešavanje problema nezaposlenosti na teritoriji AP Vojvodine – odgovor na socijalna raslojavanja uzrokovana novom globalnom recesijom”1 bio je pravni aspekt u proučavanju korelacija prestanka privrednih subjekata i smanjenja obima poslovnih aktivnosti sa jedne strane i propisa, mera i aktivnosti, koje sprovodi država da likvidira, restrukturira ili reorganizuje kompanije sa teškoćama u poslovanju u AP Vojvodini, sa druge strane, investicioni kapaciteti AP Vojvodine i tržište rada. Autori su determinisali saznajne ciljeve projekta kao utvrđivanje, opis i objašnjenje kako poboljšati legislativu i omogućiti privredi efikasne pravne mehanizme za rešavanje problema u poslovanju i kako biti konkurentan na tržištu na području AP Vojvodine, sve u cilju očuvanja postojećih i otvaranja novih radnih mesta. Metodološki su se opredelili da istraživanje zasnuju na hronološkom, sistemskom, teleološkom i jezičkom tumačenju zakonskih normi, koje su bile važeće u periodu, koji je obuhvaćen istraživanjem (2004-2014), kao i izmena koje su usledile u prvoj polovi ni 2014. godine, proveravajući postavljene hipoteze empirijskim podacima dobijenim od relevantnih institucija, dok su do zaključaka došli prvo analizom, a potom indukcijom i dedukcijom. U ovom radu istraživanje je bazirano na analizi uticaja sistema subvencija i podsti-caja na stvaranje boljeg investicionog ambijenta u Republici Srbiji.

Ključne reči: reforma zakonodavstva, subvencije, podsticaji, investicije

Subvencije i ostali javni podsticaji privrede i privrednog razvoja su neophodni,2 kako bi se kroz razvojnu funkciju budžeta stvorilo bolje investi-ciono okruženje i privukle nove investicije,3 pospešilo otvaranje novih radnih mesta4 i zapošljavanje i povećala konkurentnost ekonomije.5 Državna pomoć je kontrolisana u skladu sa Zakonom o kontroli državne pomoći,6 kojim se uređuju opšti uslovi i postupak kontrole državne pomoći u cilju zaštite slobodne konkurencije na tržištu, primenom načela tržišne ekonomije i pod-sticanja privrednog razvoja,7 obezbeđenja transparentnosti u dodeli državne pomoći, kao i izvršavanja preuzetih obaveza po zaključenim međunarodnim ugovorima, koji sadrže odredbe o državnoj pomoći.8 Uredbom o pravilima za dodelu državne pomoći9, koja je doneta na osnovu Zakona o kontroli državne pomoći, bliže se uređuju pravila za dodelu državne pomoći, odnosno za ocenu dozvoljenosti prijavljene, odnosno dodeljene državne pomoći i pravni poredak Republike Srbije usklađuje sa sadržinom u vezi sa državnom pomoći koje su usvojile institucije Evropske zajednice.10 Zakon o regionalnom razvo-ju11 podsticaj je određen kao konkretno ulaganje ili programsko usmeravanje ulaganja sa republičkog nivoa za realizaciju projekata od posebnog značaja za regionalni razvoj,12 dok su mere - akti Vlade za sprovođenje politike regionalnog razvoja.13

Zakonom o utvrđivanju nadležnosti Autonomne Pokrajine Vojvodine14 determinišu se nadležnosti Autonomne Pokrajine Vojvodine i uređuju druga pitanja od značaja za položaj AP Vojvodine, uključujući nadležnosti i druga pitanja u oblasti podsticaja i mera za privredni razvoj.15 Vlada AP Vojvodine utvrdila je i pokrenula je projekte koji se odnose na rešavanje problema nezaposlenosti na teritoriji AP Vojvodine.16 Zakonom o lokalnoj samoupra-vi17 propisane su nadležnosti opštine u članu 20.18 Članom 24, stav 1 Zakona o lokalnoj samoupravi utvrđeno je da grad vrši nadležnosti opštine, kao i druge nadležnosti i poslove državne uprave, koji su mu zakonom povereni.19 Zakonom o finansiranju lokalne samouprave20 uređuje se obezbeđivanje sredstava opštinama, gradovima i gradu Beogradu (jedinice lokalne samouprave) za obavljanje izvornih i poverenih poslova. Zakonom o bankama21 u članu 5, stav 2 utvrđeno je da se niko osim banke ne može baviti, između ostalog, davanjem kredita, osim ako je za to ovlašćen zakonom (kao što je, na osnovu Zakona o Fondu za razvoj Republike Srbije22 Fond za razvoj Republike Srbije ovlašćen da obavlja poslove koji se odnose na odobravanje kredita, radi ostvarivanja svojih ciljeva), a u članu 136 predviđeno je krivično delo za neovlašćeno davanje kredita. Zakonom o javnom dugu u članu 34, stav 3 propisano je da lokalne vlasti (gde spadaju i jedinice lokalne samouprave) ne mogu davati garancije. 23 Zakonom o zapošljavanju i osiguranju za slučaj nezaposlenosti24 utvrđene su subvencije za zapošljavanje. 25 Zakon o zapošljavanju i osiguranju za slučaj nezaposlenosti u članu 51. predviđa podršku samozapošljavanju. 26 Uredbom o podsticanju zapošljavanja,27 propisani su uslovi i način ostvarivanja prava poslodavaca iz privatnog sektora na sub-vencionisanje određenog dela obračunatog poreza na zarade i doprinosa za penzijsko i invalidsko osiguranje, radi podsticanja zapošljavanja. Zakonom o stranim ulaganjima28 predviđeni su podsticaji za strane ulagače. Čl. 14, 15 i 16 predviđeni su sloboda izvoza, poreske i carinske olakšice i carinska oslobođe-nja.29 Zakon o spoljnotrgovinskom poslovanju predviđa osnivanje Agencije za strana ulaganja i promociju izvoza (SIEPA), što je učinjeno Odlukom Vlade o osnivanju Agencije za strana ulaganja i promociju izvoza,30 dok je po Uredbi o uslovima i privlačenju direktnih investicija SIEPI namenjena drugačija uloga u privlačenju investicija.31 Poreske olakšice kod plaćanja poreza na zarade namenjene poslodavcima, kojima se podstiče zapošljavanje, a koje su uređene odredbama Zakona o porezu na dohodak građana.32 Ovaj zakon propisuje da poslodavci koji za određeno lice koriste ili su koristili olakšicu kod plaćanja poreza na zarade po drugom pravnom osnovu u skladu sa odgovarajućim propisom, ne mogu za isto lice ostvarivati poreske olakšice iz čl. 21v, 21g i 21d, kojim se uređuju poreske olakšice za zapošljavanje novih lica i lica sa invaliditetom.33 Značajna su rešenja Zakona o porezu na dohodak građana člana 21v Zakona, koja se primenjuju od 01. jula 2014. godine.34 Poresku olakšicu može da koristi i poslodavac koji započne obavljanje delatnosti posle 31. marta 2014. godine.35 Poslodavac ima pravo na povraćaj plaćenog poreza, i to: 65% ako je zasnovao radni odnos sa najmanje jednim, a najviše sa devet novozaposlenih lica; 70% ako je zasnovao radni odnos sa najmanje 10, a najviše sa 99 novozaposlenih lica i 75% ako je zasnovao radni odnos sa najmanje 100 novozaposlenih lica.36

Uredbom, koja uređuje uslove i načine privlačenja direktnih investicija na teritoriju Republike Srbije, u skladu sa propisima kojima se uređuju pravila za dodelu regionalne državne pomoći, kriterijumi za dodelu sredstava, dinamika isplate dodeljenih sredstava, kao i druga pitanja od značaja za povećanje konkurentnosti privrede Republike Srbije kroz priliv direktnih investicija koje imaju povoljan uticaj na otvaranje novih radnih mesta, prenos novih znanja i tehnologija, ravnomeran regionalni razvoj Republike Srbije, kao i privlačenje investicija u turizam, kreira se bolji investicioni ambijent, te stoga ocenjujemo veoma značajnim i pozitivnim donošenje ovog pravnog akta.37 Nova radna mesta povezana sa investicijom Uredbom su definisana kao neto povećanje broja radnika u radnom odnosu na neodređeno vreme kod korisnika sredstava u periodu realizacije investicionog projekta, u odnosu na broj radnika zaposlenih na neodređeno vreme u momentu podnošenja prijave za dodelu sredstava, umanjeno za broj radnika zaposlenih na neodređeno vreme kojima je prestao radni odnos u istom periodu, ne računajući radnike koji su prethodno bili zaposleni na neodređeno vreme u povezanom društvu, u smislu propisa kojima se uređuje porez na dobit pravnih lica.38 Investitor je po Uredbi domaće ili strano privredno društvo, koje posluje najmanje tri godine i koje podnosi prijavu za dodelu sredstava u skladu sa ovom uredbom, a takođe je bitna i kategorizacija projekata i podela na velike investicione projekte pod kojim se podrazumeva ulaganje u vrednosti od najmanje 50 miliona evra kojim se obezbeđuje otvaranje najmanje 300 novih radnih mesta u roku predviđenom ugovorom o dodeli sredstava, koji ni u kom slučaju ne može biti duži od deset godina od dana zaključenja ugovora o dodeli sredstava, a koji doprinosi razvoju privrede Republike Srbije, zatim srednji investicioni projekat, koji je definisan kao ulaganje u vrednosti od najmanje 30 miliona evra kojim se obezbeđuje otvaranje najmanje 150 novih radnih mesta u roku predviđenom ugovorom o dodeli sredstava, koji ni u kom slučaju ne može biti duži od deset godina od dana zaključenja ugovora o dodeli sredstava, a koji doprinosi razvoju privrede Republike Srbije. Strateški projekat iz oblasti turizma jeste projekat iz oblasti turizma kojim se sprovodi Strategijski master plan ili Program razvoja turističkog proizvoda ili Program razvoja turizma. Visina sredstava određuje se prema kriterijumima određenim odredbama čl. 4 Uredbe, u odnosu na opravdane troškove ulaganja (ulaganje u materijalna i nematerijalna sredstva) ili na opravdane troškove bruto zarada za nova radna mesta u dvogodišnjem periodu nakon realizacije investicionog projek-ta.39 Prilikom određivanja visine sredstava koja mogu biti dodeljena uzima se u obzir kumulacija sa prethodno odobrenom državnom pomoći, u skladu sa propisima o kontroli državne pomoći. U skladu sa odredbama čl. 8 Uredbe sredstva se mogu dodeliti za: investicije u proizvodnom sektoru kojima se obezbeđuje otvaranje najmanje 50 novih radnih mesta u jedinicama lokalne samouprave koje su prema stepenu razvijenosti razvrstane u četvrtu grupu ili devastirana područja, vrednosti investicije od najmanje 500.000 evra; investicije u proizvodnom sektoru kojima se obezbeđuje otvaranje najmanje 100 novih radnih mesta u jedinicama lokalne samouprave koje su prema stepenu razvijenosti razvrstane u prvu, drugu ili treću grupu, vrednosti investicije od najmanje 1.000.000 evra; investicije u sektor usluga koje mogu biti predmet međunarodne trgovine čija je minimalna vrednost 300.000 evra i kojim se obezbeđuje otvaranje najmanje 20 novih radnih mesta; investicije u strateške projekte iz oblasti turizma čija je minimalna vrednost pet miliona evra i kojima se obezbeđuje otvaranje najmanje 50 novih radnih mesta; velike investicione projekte pod uslovom da najmanje 20% od vrednosti investicionog projekta bude realizovano najkasnije do isteka roka od jedne godine od dana potpisivanja ugovora iz člana 20 ove uredbe; srednje investicione projekte pod uslovom da najmanje 10% od vrednosti investicionog projekta bude realizovano najkasnije do isteka roka od jedne godine od dana potpisivanja ugovora iz člana 20 ove Uredbe.40 Izuzimajući zemljište i zgrade, troškovi koji se odnose na sticanje imovine koja je pod zakupom uzimaju se u obzir samo ako zakup ima oblik finansijskog lizinga i sadrži obavezu kupovine imovine na kraju perioda zakupa. U slučaju zakupa zemljišta i zgrada, zakup se mora nastaviti najmanje pet godina nakon predviđenog datuma završetka investicionog projekta, odnosno tri godine za male i srednje privredne subjekte.41 Komisiju za ocenu prijava po propisanim uslovima čine ministar nadležan za poslove privrede, ministar nadležan za poslove finansija, ministar nadležan za poslove infrastrukture, ministar nadležan za poslove trgovine i ministar nadležan za poslove zapošljavanja. Ministar nadležan za poslove privrede je predsednik Komisije. Komisija donosi odluke konsenzusom. SIEPA priprema i saziva sednice Komisije, daje potrebne informacije o statusu investicionog projekta, priprema zapisnike sa sednica, prosleđuje materijal za sednice i zapisnike Ministarstvu na dalje postupanje.42 Korisnik sredstava je dužan da priloži bankarsku garanciju izdatu od strane poslovne banke koja posluje na teritoriji Republike Srbije i plativu na prvi poziv u korist Republike

Srbije. Isplaćena sredstva moraju biti obezbeđena bankarskom garancijom do ispunjenja svih ugovornih obaveza korisnika sredstava iz ugovora o dodeli sredstava. Investitor, za investicione projekte koji zahtevaju ulaganja u infrastrukturu neophodnu za obavljanje privredne delatnosti korisnika sredstava, ima pravo da podnese zahtev za refundaciju dela, odnosno celokupnog iznosa uloženih sredstava.

Zaključak

U izvođenju relevantnih zaključaka kada je u pitanju kvalitet legislative kod nas, koja će omogućiti stvaranje boljeg investicionog ambijenta, nužno je hronološki sumirati rezultate istraživanja, koji su izvedeni nakon sveobuhvatne analize svih relevantnih zakona u ovoj oblasti sa privrednopravnog aspekta u svetlu nedavno izvršenih zakonskih izmena i dopuna. Istraživanje uti-caja ekonomske krize na domaću makro i mikro poslovnu klimu sa aspekta pravnog okvira, te reformske legislative usmerene ka privlačenju investicija koncipirano je tako da da sinergičan odgovor na više pitanja, koja se javljaju svakodnevno u domaćem privrednom ambijentu, a to su kako poboljšati legislativu i omogućiti privredi efikasne pravne mehanizme za rešavanje problema u poslovanju i kako biti konkurentan na tržištu na kome se fluktuacije javljaju po osnovnim zakonima ponude i tražnje. Esencijalni rezultat istraživanja svakako je vrednosni sud o tome da li je aktuelna domaća legislativa adekvatna platforma za poboljšanje domaćeg investicionog ambijenta. Autori su mišljenja da je reforma zakonodavstva kao conditio sine qua non stvaranja boljeg investicionog ambijenta u Republici Srbiji bila neophodna i potrebno je nastaviti sa harmonizacijom domaćih propisa sa legislativom Evropske unije i implementacijom primera dobre prakse.

Marijana Dukić Mijatović

Associate professor at the Faculty of Law for Commerce and Judiciary, The University of Business Academy in Novi Sad

Janko Veselinović

Associate professor at the Faculty of Agriculture of the University of Novi Sad

The influence of the system of subsidies and incentives on creating a better investment environment in Republic of Serbia