Zakonska subrogacija iz čl. 300 Zakona o obligacionim odnosima kroz primer sudske prakse

Odredba iz ~l. 300 Zakona o obligacionim odnosima glasi: “Kada obavezu ispuni lice koje ima neki pravni interes u tome, na njega prelazi po samom zakonu u ~asu ispunjenja poverio~evo potra`ivanje sa svim sporednim pravima”.

Pitanje je slede}e: Da li se ova odredba ZOO mo`e primeniti na slede}e ~i-njeni~no stanje?

1.    ^injeni~no stanje

Vlasnik motornog vozila inostrane ([vajcarske) registracije I.M. prilikom ulaska sa vozilom u SRJ dana 02. 07. 1999. god. zaklju~io je ugovor o osiguranju od autoodgovornosti koji va`i za teritoriju SRJ sa doma}om organizacijom za osiguranje “D” za period od 02. 07. 1999. do 02. 10. 1999 .god. (tzv. grani~no osiguranje automobilske odgovornosti).

Naime, kao {to je poznato, zbog sankcija UN prema SRJ, [vajcarska je su-spendovala Inter biro sporazum sa na{om dr`avom jo{ 01. 01. 1993. god. i ta suspenzija bila je na snazi sve do 01. 03. 2002. god., kada je posle 9 godina suspenzije ponovo zaklju~en Inter biro sporazum sa [vajcarskom obzirom da je SRJ vra-}ena u Sistem zelene karte odlukom Saveta biroa u Londonu, {to je omogu}ilo ponovno zaklju~ivanje bilateralnih Inter biro sporazuma sa dr`avama ~lanicama Sistema zelene karte.1

Za vreme trajanja te suspenzije, razume se, zelene karte [vajcarskih osigura-~a automobilske odgovornosti nisu va`ile na teritoriji SRJ.

Zato su voza~i vozila registrovanih u toj dr`avi morali, prilikom ulaska u SRJ, na granici SRJ zaklju~iti tzv. grani~no osiguranje od autoodgovornosti sa do-ma}om organizacijom za osiguranje.

Tako je vlasnik motornog vozila [vajcarske registracije I.M. postao osigura-nik od autoodgovornosti doma}eg osiguravaju}eg dru{tva “D”.

Dana 01. 08. 1999. god. dogodila se saobra}ajna nezgoda na putu Kladovo – Negotin koju je prouzrokovao maloletni sin vlasnika motornog vozila, upravljaju-}i motornim vozilom svoga oca I.M., marke “Mercedes” u vezi ~ije upotrebe je za-klju~eno osiguranje od autoodgovornosti kod doma}eg osigura~a “D”.

U saobra}ajnoj nezgodi dva lica su poginula, a jedno lice te{ko povre|eno.

Prema ~l. 95. Zakona o osiguranju imovine i lica, regulisano je da “{tetu prouzrokovanu upotrebom vozila inostrane registracije ~iji se vlasnik osigurao od autoodgovornosti kod doma}e organizacije za osiguranje nakna|uje ta organizaci-

* Vanredni profesor Pravnog fakulteta Privredne akademije iz Novog Sada ja prema odredbama ovog zakona koje va`e za osiguranje vlasnika vozila jugoslo-venske registracije”.2

Prema tome, du`nik naknade {tete o{te}enim tre}im licima u ovoj saobra}aj-noj nezgodi je doma}a organizacija za osiguranje “D”.

Me|utim, o{te}ena tre}a lica nisu podnela zahtev (ni vansudski, niti tu`bu) za naknadu {tete doma}em osigura~u “D”, niti je osiguranik I. M. obavestio osi-gura~a “D” o {tetnom doga|aju.

Naprotiv, doma}i osigura~ “D” je za {tetni doga|aj saznao tek onda kada mu je inostrani, [vajcarski osigura~ “G” podneo zahtev za regresnu naknadu {tete, obave{tavaju}i i navode}i u svom zahtevu (a kasnije i u tu`bi) da je on ve} naknadio {tetu o{te}enim tre}im licima isplativ{i im ukupno 41.312,38 evra.

U toku postupka tu`ilac je istakao da je navedenu naknadu {tete izvr{io o{te-}enim licima zato {to su mu se zahtevom za naknadu {tete obratili o{te}eni, a u nameri da za{titi svog osiguranika I.M. kao vlasnika vozila, te kako bi odbio mogu}u tu`bu o{te}enih protiv I.M. radi naknade {tete .

Prema mi{ljenju tu`ioca ovi razlozi dokazuju postojanje tu`io~evog pravnog interesa za izvr{enu naknadu {tete o{te}enim licima u predmetnoj saobra}ajnoj nezgodi.

Tu`ilac je istakao i drugi razlog za{to je on i po kom osnovu platio naknadu {tete o{te}enim licima. Naime, tu`ilac je istakao da ga je na pla}anje naknade {tete obavezivala i Odluka Saveta biroa, broj 9. ta~ka 9. koja je doneta na sednici Generalne skup{tine Saveta biroa odr`ane 1997.god. u Budimpe{ti, prema kojoj Odluci u slu~aju istovremenog postojanja zelene karte i grani~nog osiguranja, naknadu {tete treba da izvr{i onaj osigura~ koga o{te}eni izabere – inostrani ili doma}i – s tim {to je krajnji isplatilac uvek doma}i osigura~, bez obzira ko }e od dva mo-gu}a osigura~a u slu~ajevima postojanja dvostrukog osiguranja isplatiti od{tetu, jer je doma}i grani~ni osigura~ prioritetni du`nik naknade {tete.

Tu`eni, doma}i osigura~ “D” osporio je osnov tu`benog zahteva tj. istakao je da tu`ilac nema nikakvo regresno pravo prema tu`enom jer je izvr{io pla}anje naknade {tete o{te}enim licima bez postojanja pravnog osnova, po{to obaveza pla-}anja naknade {tete nije njegova (osigura~a “G”), ve} je nesporno du`nik naknade {tete osigura~ “D”, kao doma}i osigura~ od autoodgovornosti saglasno odredbi ~l. 95. Zakona o osiguranju imovine i lica.

Trgovinski sud u Beogradu odbio je tu`beni zahtev, navode}i izme|u ostalog i to da “Kod ~injenice da sam tu`ilac navodi da njegovo osiguranje nije va`ilo na teritoriji SRJ na dan nastanka saobra}ajnog udesa 01. 08. 1999. god. to je tu`ilac o{te}enima isplatio iznose koje nije bio du`an platiti pa sledstveno tome i nema pravo na regres od tu`enog”.3

U obrazlo`enju presude VTS pozvao se na ~l. 95. Zakona o osiguranju imovine i lica, na osnovu koga je du`nik naknade {tete o{te}enim tre}im licima doma-

Vanr. prof. dr Sini{a Ognjanovi}: Zakonska subrogacija iz ~l. 300. ZOO kroz primer sudske prakse }a organizacija za osiguranje kod koje se vlasnik vozila osigurao od autoodgovor-nosti, {to je u konkretnom slu~aju doma}i osigura~ “D”, ovde tu`eni.

Zatim se VTS pozvao na odredbu ~l. 300. Zakona o obligacionim odnosima, zaklju~uju}i da po toj odredbi tu`ilac ima pravo na naknadu {tete od tu`enog jer “Imaju}i u vidu da je tu`ilac isplatio o{te}enim licima naknadu {tete koju je prouzrokovao njegov osiguranik , a u visini od 41.312,38 eura, to isti ima pravo da zahteva od tu`enog kao osigurava~a naknadu {tete u visini od 41.312,38 eura, pa je u tom delu pobijana presuda preina~ena i usvojen tu`bni zahtev tu`ioca, a iz navedenih razloga”.⁴

Vrhovni sud Srbije odbio je kao neosnovanu reviziju tu`enog koja je izjavljena protiv presude VTS. U obrazlo`enju presude Vrhovni sud Srbije naveo je da smatra da je drugostepeni sud pravilno primenio materijalno pravo kada je preina-~io prvostepenu presudu i usvojio tu`beni zahtev tu`ioca, na temelju odredaba ~l. 95. Zakona o osiguranju imovine i lica i ~l. 300. Zakona o obligacionim odnosima, po kojima je tu`eni du`an da tu`iocu na ime regresa isplati utu`eni iznos.5

Pored toga VSS je prihvatio i ostale razloge i pravna shvatanja koja je izneo tu`ilac a odnose se na: Sistem zelene karte, istovremeno postojanje zelene karte i grani~nog osiguranja, na postojanje dvostrukog osiguranja, zna~aj odluka Saveta biroa na prava o{te}enih, postojanje dva osigurava~a (istovremeno doma}i i inostrani osigurava~) kao mogu}a du`nika naknade {tete, prioritetnog du`nika naknade {tete, na krajnjeg isplatioca, na pravo o{te}enog da bira kome }e se obratiti za naknadu {tete – doma}em ili stranom osigura~u itd.

Zatim, VSS isti~e da tu`ilac pla}aju}i {tetu o{te}enim licima nije ispunjavao tu|u obavezu ve} svoju , obzirom na postojanje dvostrukog osiguranja kao i to da ~injenica {to zelena karta osiguranja tu`ioca nije va`ila za podru~je SRJ ipak ustanovljava obavezu tu`ioca da naknadi {tetu o{te}enim licima ako mu se ta lica obrate, itd.

O nizu gore iznetih pitanja i pravnih shvatanja koje je izneo tu`ilac, a Vrhovni sud Srbije prihvatio potrebno je dati osvrt u jednom posebnom referatu.

2.    Nekoliko prethodnih napomena – o nazivima tu`ioca i tu`enog

Tu`ilac je strano Dru{tvo za osiguranje “G” , a tu`eni je doma}e Dru{tvo za osiguranje “D” . To su nazivi njihovih firmi obzirom na njihovu delatnost osiguranja – zato ih skra}eno nazivamo: osigura~ “G” i osigura~ “D” .

Procesno pravni nazivi su im, razume se, tu`ilac i tu`eni obzirom na njihovu parni~nu ulogu.

Obzirom na obligaciono pravnu vezu izme|u ova dva subjekta, koju je sud utvrdio kao postoje}u, tu`ilac ima obligaciono pravni naziv – ispunilac , dok je tu-`enikov obligaciono pravni naziv – du`nik .

Ova dva naziva su pravno relevantna jer odra`avaju konkretno obligaciono pravno svojstvo tu`ioca i tu`enog u predmetnom sporu.

Prema tome, njihovi nazivi osigura~ “G” i osigura~ “D” nemaju nikakvog zna~aja na njihov me|usobni obligaciono pravni odnos koji je navodno zasnovan zakonskom subrogacijom iz ~l. 300. Zakona o obligacionim odnosima.

Drugim re~ima, tu`ilac i tu`eni bi mogli biti u ulozi ispunioca i du`nika – i da nisu osiguravaju}a dru{tva.

Ina~e, ova (i druga) dru{tva za osiguranje istina je pojavljuju se u ulozi osi-gura~a ali onda kada zasnivaju i re{avaju svoje obligacione odnose sa – osigura-nikom, sa ugovara~em osiguranja, sa korisnikom osiguranja, sa o{te}enim tre}im licem i sa solidarnim du`nikom.

U ovom sporu to nije slu~aj i zato ni tu`ilac ni tu`eni ovde ne nastupaju kao osigura~i jer nemaju nasuprot sebe neko od navedenih lica – oni ovde nastupaju jedino kao ispunilac tu|e obaveze (tu`ilac) i kao du`nik poverio~evog potra`i-vanja (tu`eni) – kao lica iz ~l. 300. ZOO.

3.    Uslovi za zakonsku subrogaciju iz ~l. 300. ZOO

Slede}i uslovi moraju da budu ispunjeni da bi moglo do}i do zakonske su-brogacije iz ~l. 300. ZOO i to:

• 1.    Treba da postoji obaveza du`nika prema poveriocu i obrnuto, potra`ivanje poverioca prema du`niku;

• 2.    Treba tre}e lice da ispuni obavezu du`nika;

• 3.    Treba da bude ispunjena ona obaveza koju du`nik ima prema poveriocu;

• 4.    Pravo na ispunjenje du`nikove obaveze pripada samo onom licu koje ima neki pravni interes u tome da ta obaveza bude ispunjena;

• 5.    Rezultat mora da bude da je poverio~evo potra`ivanje sa svim sporednim pravima, u ~asu ispunjenja po samom Zakonu pre{lo na ispunioca koji u tom trenutku postaje novi poverilac istog du`nika (zamena subjekta na potra`noj, poverila~koj strani obligacije – personalnom zakonskom subrogacijom).

• 1)    Postojanje obaveze du`nika i potra`ivanja poverioca

Nesporno je da doma}i osigura~ “D” ima obavezu naknade {tete (du`nik je) o{te}enim tre}im licima (poverioci su) u navedenoj saobra}ajnoj nezgodi.

Obaveza osigura~a D” deliktne je prirode i ona je nastala u trenutku {tetnog doga|aja (deliktni izvor obaveze osigura~a “D”) kao {to je u istom trenutku nastalo i sopstveno pravo o{te}enih tre}ih lica (poverilaca) na naknadu iz osiguranja koje je obezbe|eno pravom na direktnu tu`bu protiv osigura~a “D” na osnovu odredbe ~l. 941. Zakona o obligacionim odnosima.

Ta~no je da visina obaveze osigura~a “D” prema o{te}enim tre}im licima nije bila odre|ena, na primer, vansudskom odlukom osigura~a “D”, poravnanjem ili presudom, ali je ta obaveza u svakom slu~aju (lako) odrediva, {to smatramo da se mo`e uzeti da je prvi uslov ispunjen – da postoji obaveza i da postoji potra`ivanje.

U primeru koji razmatramo u ovom referatu mo`e se uzeti, po na{em mi{lje-nju, da je ispunjen prvi uslov za zakonsku subrogaciju iz ~l. 300. ZOO.

Me|utim, u prilog tvrdnji da nisu ispunjena sva preostala ~etiri uslova za zakonsku subrogaciju u na{em primeru mogu se izneti slede}i argumenti.

• 2)    Tre}e lice treba da ispuni obavezu du`nika

Dakle tre}e lice treba da ispuni obavezu du`nika, a ne svoju obavezu.

U toku postupka tu`ilac, inostrani osigura~ “G” isticao je da je on bio du`an da isplati {tetu o{te}enim licima, a kada je ve} platio, platio je svoju obavezu , platio je ono {to je on dugovao.

I prema mi{ljenju VTS tu`ilac “G” isplatio je o{te}enim licima naknadu {tete koju je prouzrokovao njegov osiguranik – {to je jasna tvrdnja da je tu`ilac “G” izvr{io svoju obavezu , a ne tu|u obavezu tj. obavezu osigura~a “D”, {to je uslov zakonske subrogacije iz ~l. 300. ZOO.

Tako|e i Vrhovni sud Srbije smatra da je tu`ilac “G” du`nik prema o{te}e-nim licima, da ima svoju obavezu za naknadu {tete o{te}enim licima.

Ako je du`nik , onda tu`ilac “G” nije tre}e lice koje mo`e (a ne mora) ispuniti obavezu du`nika saglasno ~l. 296. st. 1. ZOO, i sledom toga ne mo`e biti ispuni-lac tu|e obaveze tj. ne mo`e se koristiti zakonskom subrogacijom iz ~l. 300. ZOO.

Tu`ilac “G” se kao du`nik (kao prvo lice) ne mo`e legitimisati i kao ispuni-lac, (kao tre}e lice) - jer ili je du`nik (prvo lice) ili je ispunilac (tre}e lice).

Drugim re~ima, zakonska subrogacija iz ~l. 300. ZOO ima u vidu slede}a lica: 1 – du`nika, 2 – poverioca i 3 – ispunioca, a ne: du`nika, poverioca i du`nika, kako su izneli VTS i VSS u citiranim presudama.

Skup dva du`nika u jednoj obligaciji dokaz je ili pasivne solidarne obliga-cije ili jemstva , bilo supsidijarnog bilo solidarnog, {to ovde nije slu~aj.

Po{to tu`ilac (inostrani osigura~ “G”) i tu`eni (doma}i osigura~ “D”) nisu solidarni du`nici prema tre}im o{te}enim licima a ni u odnosu jemstva, ve} je du-`nik naknade {tete samo doma}i osigura~ D”, to tu`ilac mo`e pretendovati jedino na ulogu ispunioca.

Me|utim, i VTS i VSS dodeljuju tu`iocu istovremeno i status du`nika i status ispunioca , {to je protivno ~l. 300. ZOO jer u zakonskoj subrogaciji iz ~l. 300. ZOO ispunilac nema niti mo`e da ima svojstvo du`nika, tj. ta dva svojstva u istom licu nisu spojiva, jedno svojstvo isklju~uje drugo.

Tako|e izme|u tu`ioca i tu`enog nema odnosa jemstva, tako da bi tu`ilac bio jemac a tu`eni glavni du`nik ( supsidijarno jemstvo iz ~l. 1004. st. 1 ZOO) niti je u pitanju solidarno jemstvo (~l. 1004. st. 3. ZOO) u kome bi tu`ilac bio jemac (je-mac – platac) a tu`eni glavni du`nik.

Dakle, kada sam tu`ilac tvrdi da je ispunjavao svoju obavezu a ne tu|u a sud to prihvati, kao {to je ovde slu~aj, onda nije ispunjen ni drugi uslov za zakonsku subrogaciju iz ~l. 300. ZOO – da je tre}e lice ispunilo obavezu du`nika.

• 3)    Treba da bude ispunjena ona obaveza koju du`nik ima prema poveriocu – a ne neka druga

Izme|u duga du`nika, potra`ivanja poverioca i ispunjenja ispunioca (tre}eg lica, budu}eg poverioca) mora da postoji znak jednakosti.

Ispunilac mora ispuniti upravo ono {to du`nik duguje, a ne ne{to drugo.

Ispunjenjem se ne sme dirati u pravni interes du`nika, tako da posle ispunjenja du`nik i dalje duguje ono isto i pod istim uslovima (tu se ni{ta ne menja) kao {to je i dugovao prethodnom poveriocu.

Ovaj uslov se mo`e nazvati i uslov identi~nosti dugovanja, potra`ivanja i ispunjenja.

A tako|e ovaj uslov zna~i i to da je – zabranjena konverzija du`nikovog duga i poverio~evog potra`ivanja – radnjom ispunioca, aktom ispunjenja.

Ni ovaj tre}i uslov zakonske subrogacije iz ~l. 300. ZOO – nije ispunjen. Naime, tu`ilac “G” isplatio je ne{to {to du`nik, tu`eni “D” nije dugovao. Tu`ilac “G” isplatio je poveriocima 41.312,38 eura, dok je tu`eni “D” dugovao poveriocima dinarsku naknadu {tete (tj. nije imao obavezu na pla}anje u stranoj valuti).

Tu`eni “D” dugovao je poveriocima zakonsku zateznu kamatu na dinare prema doma}im propisima, a tu`ilac “G” kao novi poverilac sada na osnovu presude potra`uje domicilnu kamatu [vajcarske kao i kamatu po eskontnoj stopi koju propisuje Evropska centralna banka.6

Dakle, na ovaj na~in izvr{ena je konverzija du`nikovog duga radnjom tobo-`njeg ispunioca, {to je zabranjeno da se uradi kroz mehanizam zakonske subroga-cije iz ~l. 300. ZOO.

Tako je poga`en i tre}i uslov propisan ~lanom 300. ZOO – tj. uslov identi~-nosti dugovanja, potra`ivanja i ispunjenja.

4.    Pravo na ispunjenje du`nikove obaveze ima samo ono lice koje ima neki pravni interes u tome da ta obaveza du`nikova bude ispunjena

Kod zakonske subrogacije iz ~l. 300. ZOO, ograni~en je krug lica koja imaju pravo na ispunjenje du`nikove obaveze i sticanje svojstva ispunioca.

Ispunioci ovde mogu biti samo ona lica koja imaju neki pravni interes da obaveza du`nikova prema poveriocu bude ispunjena.

Za razliku od toga, kod ugovorne subrogacije iz ~l. 299. ZOO, me|utim, is-punilac mo`e biti svako lice koje zaklju~i o tome ugovor bilo sa poveriocem (st. 1), bilo sa du`nikom (st. 2). Od ovih lica ne tra`i se da ona imaju neki pravni interes u ispunjenju kao {to se to uslovljava ispuniocima kod zakonske subrogacije iz ~l. 300. ZOO.

Ovaj ~etvrti uslov za zakonsku subrogaciju iz ~l. 300. Zakona o obligacionim odnosima, zapravo ~ine tri dela: a) postojanje interesa kod tre}eg lica, b) interes mora da je pravni i c) postojanje pravne veze tre}eg lica sa ispunjenjem obaveze du`nika.

• a)    O interesu tre}eg lica

Pojam interesa poti~e od latinske re~i interesum, interesse i zna~i – u~estvo-vati, uzeti udela, udeo, u~e{}e.

U pravnom smislu – interes je “ korist ili {teta koju neko ima od radnje nekog drugog lica ili od doga|aja”.

U obligacionom pravu interes je uvek imovinske prirode i zato se pojam imovinskog interesa izjedna~ava sa pojmom imovinske {tete.

I na{ Zakon o obligacionim odnosima {titi materijalne, ekonomske interese nosilaca subjektivnih prava – govore}i o njihovom interesu.

Tako se govori o interesu korisnika osiguranja kome pripadaju prava iz ugovora o osiguranju za tu| ra~un ili za ra~un koga se ti~e, iako su obaveze iz ugovora na teretu ugovara~a osiguranja (~l. 905. ZOO).

A interes za zaklju~ivanje osiguranja je u opasnosti nekog materijalnog gubitka kako reguli{e ~l. 924. ZOO.

Tako|e, interes se tra`i i od tre}eg lica za pravo polaganja dugovane stvari kod suda umesto du`nika, a za poverioca (~l. 327. ZOO).

Prema ~l. 912., st. 1. ZOO, premiju je du`an da plati ugovara~ osiguranja, ali pravo na pla}anje ima svako lice koje ima interes da premija bude pla}ena.

Posedovanje interesa uslov je i za tre}e lice koje pretenduje da bude ispuni-lac (~l. 300. ZOO).

U ~emu je, da vidimo sada interes tu`ioca, inostranog osigura~a “G” kome je sud priznao posedovanje interesa i svojstva ispunioca iz ~l. 300. ZOO.

Slede}e su ~injenice:

• –    {vajcarski osigura~ “G” nema nikave obaveze i nije du`nik naknade {tete o{te}enim licima u Srbiji po osnovu obaveznog osiguranja od automobilske odgovornosti;

• –    ko je du`nik, ure|uje Lex loci, Zakon o osiguranju imovine i lica – dakle, du`nik je osigura~ “D” (~l. 95);

• –    zelena karta {vajcarskog osigura~a “G” nije va`ila na teritoriji SCG, a i da je va`ila, opet on ne bi bio du`nik, jer tada je du`nik – bilo koja osigurava-ju}a organizacija koja obavlja osiguranje od autoodgovornosti ili Udru`e-nje osigura~a SCG (~l. 94. ZOIL);

• –    ni va`e}a zelena karta {vajcarskog osigura~a ne bi ga pasivno legitimisala u SCG kao du`nika naknade {tete, a jo{ manje polisa obaveznog osiguranja tj. ugovor zaklju~en u [vajcarskoj.

Ovo zato jer pravo tre}ih o{te}enih lica regulisano je Zakonom (ZOIL i ZOO) prema (doma}em naravno) osigura~u obaveznog osiguranja od automobilske odgovornosti, a ne ugovorom.

Prema tome, [vajcarski osigura~ “G”:

• –    nema nikakvog udela, ne u~estvuje u dugu osigura~a “D” i

• –    on ne mo`e da pretrpi materijalni gubitak ili da ima imovinsku {tetu zavisno od toga kako osigura~ “D” ispunjava svoje obaveze na naknadu {tete tre}im o{te}enim licima po osnovu obaveznog osiguranja od autoodgovornosti,

• –    zato on nije nosilac interesa u pogledu ispunjenja du`nikove obaveze prema poveriocu.

Dakle, tu`ilac “G” nije ispunilac ni po ovom uslovu.

• b)    Interes mora da je pravni – a ne neki drugi vanpravni

Interes u pravu (u obligacinom pravu, u stvarnom pravu) ima svoju ekonomsku i pravnu stranu.

Interes bez pravnog svojstva je samo “goli” interes, ( nuda intersum ) i kao takav nije za{ti}en nekim subjektivnim pravom. Takav interes ne bi mogao da bude predmet nekog prava.

Primenjeno na na{ primer iz sudske prakse, to zna~i slede}e.

Tu`ilac “G” je morao pravno da se legitimi{e, da legitimi{e svoje pravno svojstvo u kome se nalazio kada je platio {tetu o{te}enim licima, na primer, kao du`nik (iz delikta, zalo`ni du`nik, solidarni du`nik), kao jemac (solidarni, supsi-dijarni) ili je platio {tetu u nekom drugom pravnom svojstvu.

Nasuprot tome tu`ilac “G” je izneo svoje namere koje je imao kad je odlu-~io da plati {tetu, a VTS i VSS prihvatili da su namere i motivi u pla}anju o{te-}enim licima isto {to i pravni interes tre}eg lica za ispunjenje obaveze du`nika.

Razume se da bilo kakve namere i motivi nisu pravno relevantni za sticanje svojstva ispunioca iz ~l. 300. ZOO. Nije dovoljna dobra volja na strani tre}eg lica – potreban je pravni interes (a ne humanitarni interes, promotivni interes, marke-tin{ki interes, moralni, religiozni, ro|a~ki, kom{ijski, nau~ni interes i tako dalje).

To su interesi koji mogu biti ~ak i ekonomski motivisani, ali nisu bitni motivi, ve} se tra`i kauza – pravni osnov interesa kod tre}eg lica koje pretenduje na ulogu ispunioca u pravnom mehanizmu ispunjenja sa subrogacijom u poverio~e-vo potra`ivanje – po ~l. 300. ZOO (zakonska subrogacija).

Tu kauzu, taj pravni osnov, tu`ilac “G” – nema.

• c)    Tre}e lice mora da bude u pravnoj vezi sa ispunjenjem obaveze du`nika

Tre}e lice mora da bude u pravnoj vezi sa ispunjenjem obaveze du`nika. Nije dovoljna fakti~ka veza. I ba{ zbog te pravne veze, ispunioca i te kako pravno tangira obligacioni odnos izme|u du`nika i poverioca. Jer, ako du`nik ne ispuni svoju obavezu prema poveriocu u svemu kako obaveza glasi, onda }e on, ispuni-lac snositi {tetne posledice zbog toga, na koje pravnim sredstvima mo`e biti pri-nu|en od strane poverioca.

Na primer, ako je tre}e lice (ispunilac) zalo`ni du`nik, onda poverilac mo`e prodati stvar i tako namiriti svoje potra`ivanje prema du`niku. U tom slu~aju bi na teret tre}eg lica pali i mnogobrojni tro{kovi realizacije zaloge.

Zato je zalo`ni du`nik pravno legitimisani ispunilac , jer se nalazi u pravnoj vezi sa ispunjenjem obaveze du`nika. Posedovanje pravno za{ti}enog interesa u tome na strani tre}eg lica, centralni je uslov zakonske subrogacije iz ~l. 300. ZOO.

I ne samo to. Kroz mehanizam zakonske subrogacije iz ~l. 300. ZOO, {tite se pravno za{ti}eni interesi tre}eg lica (budu}eg ispunioca).

U interesu tre}eg lica je i uveden ovaj mehanizam u obligaciono pravo, a ne u interesu du`nika niti u interesu poverioca.

A jo{ manje se mo`e pokrenuti ovaj (iz ~l. 300. ZOO) mehanizam zakonske subrogacije u cilju za{tite interesa nekog lica koje nije akter, nije u~esnik u ovom mehanizmu, kao {to je tu`ilac “G” naveo – u nameri da za{titi vlasnika vozila I.M. koji je gra|ansko pravno odgovoran za {tetu.

Tako u ovoj zakonskoj subrogaciji – umesto tri lica: du`nik – poverilac – tre-}e lice (ispunilac), imamo niz od ~etiri lica: du`nik – poverilac – tre}e lice (ispu-nilac) – i ~etvrto lice (korisnik ispunjenja).

^etvrto lice, I.M. je lice koje je u ulozi korisnika ispunjenja ~iji se interesi {tite u ovoj navodno zakonskoj subrogaciji iz ~l. 300. ZOO, umesto da se {tite interesi tre}eg lica (ispunioca).

Naravno da ~l. 300. ZOO ne poznaje ni ~etvrto lice, ne poznaje ni korisnika ispunjenja, a ne poznaje ni mogu}nost da neko tre}e lice bez pravnog interesa bude ispunilac.

5.    Zamena subjekta na poverila~koj strani

Pravni mehanizam iz ~l. 300. ZOO je mehanizam za promenu lica na pove-rila~koj strani.

Pravo na ovu promenu ne p ripada svakom licu, ve} samo onom licu koje u tome ima neki svoj pravni interes i taj svoj pravni interes zadovoljava kroz zakonsku subrogaciju, postavljaju}i se na mesto poverioca.

Subrogacija (n. latinski “subrogatio” ) zna~i – postavljanje na mesto drugoga, stupanje u ~ija prava.

Ta zamena poverioca vr{i se u ~asu ispunjenja po samom zakonu – u meri iz-vr{enog ispunjenja.

Aktom ispunjenja ispunilac zapravo, slobodnije re~eno, vr{i razmenu svog prava na ispunjenje za ulogu poverioca.

Drugim re~ima, ispunilac je zapravo privilegovani kupac pravnog polo`aja ili statusa poverioca – zbog svojih pravnih interesa a ne zbog poverio~evih ili du-`nikovih pravnih interesa.

Sam akt zakonske subrogacije obavlja se u istom trenutku (u ~asu ispunjenja) u dva koraka suprotnih smerova i to: korak ispunjenja od ispunioca ka poveriocu i korak prelaza poverio~evog potra`ivanja sa svim sporednim pravima sa poveri-oca na ispunioca.

Tu va`e slede}a pravila.

Prvo pravilo je da je mera (obim) prelaza potra`ivanja jednaka meri (obimu) ispunjenja. Zbog ovog pravila, ispunilac na koga je pre{lo potra`ivanje ne mo`e zahtevati od du`nika vi{e nego {to je isplatio poveriocu, kako reguli{e ~l. 303. ZOO.

Drugo pravilo je da ispunilac sti~e potra`ivanje u onakvom obimu i vidu i pod istim uslovima kakvo je potra`ivanje imao poverilac.

Prelaz potra`ivanja obavlja se, dakle po derivativnom pravilu da niko ne mo`e na drugoga preneti vi{e prava nego {to sam ima ( Nemo plus iuris ad alium transferre postest quam ipse habet ). Ispunilac je derivativni sticalac prava potra-`ivanja poverioca. Zato ispuniocu du`nik mo`e ista}i sve prigovore koje je imao prema poveriocu pre ispunjenja.

U osnovi ovog poznatog pravila je misao da se mo`e preneti samo ono {to se ima, odnosno, ono {to se nema ne mo`e se ni preneti drugome.

Citirano pravilo podrazumeva ne samo da se ne mo`e preneti vi{e prava nego {to se ima, ve} podrazumeva i to da niko ne mo`e na drugoga preneti druga prava nego {to sam ima ( Nemo altere iuris ad alium transferre postest quam ipse habet ).

Jednostavno re~eno – ono pravo koje se nema, ne mo`e se ni preneti.

U primeru iz sudske prakse koji razmatramo poverioci nisu imali devizna po-tra`ivanja, glavnog duga i kamate, od du`nika doma}eg osigura~a od automobilske odgovornosti “D”, ve} su poverioci imali dinarsko potra`ivanje glavnog duga i kamate od du`nika “D” – pa dakle, sa poverilaca na tre}e lice nije moglo pre}i devizno potra`ivanje ve} samo dinarsko.

Ako je tre}e lice kao ovde isplatilo devize, takvo ispunjenje du`nika ne obavezuje, jer tre}i nije ovla{}en da menja polo`aj du`nika i sadr`inu obligacije koja je stvorena izme|u du`nika i poverilaca. (U na{em primeru obligacija je iz delikta).

Zbog toga i nije do{lo do zamene subjekta na poverila~koj strani, tj. tre}e lice, tu`ilac “G” nije postao ni ispunilac, {to je prethodni uslov da bi mogao postati novi poverilac.

Konverzija predmeta ispunjenja diskvalifikuje tre}e lice za status ispunioca i novog poverioca i tada ve} samo po tom osnovu – uslovu – isklju~ena je mogu}-nost zakonske subrogacije iz ~l. 300. Zakona o obligacionim odnosima.

EPILOG

Na kraju je tu`eni, doma}i osigura~ automobilske odgovornosti “D” morao da isplati tu`iocu, [vajcarskom osigura~u “G”, na osnovu presude, a na ime naknade {tete, kako su presudili VTS i VSS, iznos od 41.312,38 euro na ime glavnog duga, sa domicilnom kamatom zemlje porekla valute [vajcarske na navedeni iznos glavnog duga prera~unat u euro po~ev od 02. 01. 2001. do 31. 12. 2001. god., a po eskontnoj stopi Evropske centralne banke po~ev od 01. 01. 2002. god. pa do isplate, kao i da plati tu`iocu tro{kove parni~nog postupka.

Prema presudama pravo tu`ioca zasnovano je na odredbi o zakonskoj subro-gaciji iz ~l. 300. Zakona o obligacionim odnosima, a obaveza tu`enog na odredbi ~l. 95. Zakona o osiguranju imovine i lica.

PROLONGATIO

- regres osigura~a “D” od I.M. -

Osigura~ “D” stekao je regresno pravo prema svom osiguraniku I.M. koji je odgovorno lice za predmetnu {tetu, obzirom da je {teta prouzrokovana upotrebom njegovog motornog vozila kojim je upravljao bez voza~ke dozvole njegov malo-letni sin.

Au takvom slu~aju, prema odredbama ~l. 87., st. 2. i ~l. 88. Zakona o osiguranju imovine i lica, osigura~ “D” stupa u prava o{te}enih lica prema I.M. kao licu odgovornom za {tetu i to za ispla}eni iznos naknade {tete, kamatu i tro{kove.

Prema tome, osigura~ “D” ima pravni osnov da iznose koje je platio po presudi tu`iocu “G” – prevali na I.M. kroz regresni postupak.

Tada }e {teta definitivno morati da ostane na teretu I.M.

A tada ~ak i od (za subrogaciju nebitne) namere tu`ioca “G” (kao “tre}eg lica”) da “ispunjenjem” za{titi interese I.M. (kao “~etvrtog” lica) – ne ostaje ni{ta.