Bado Atila i Boka Janoš: Nevino osuđeni na smrt - zablude američkog pravosuđa

I

Razvoj medicine uticao je uvek u velikoj meri na sve manifestacije dru{tve-nog `ivota, pa naravno i na pravo. Da budu pomenuti samo najkarakteristi~niji vidovi tog razvitka u slede}im domenima: transplantacije organa (me|u `ivima i sa le{eva), ve{ta~ko oplo|avanje, problem eutanazije (ubistva iz milosr|a zbog skra-}ivanja patnji u slu~aju neizle~ivih bolesti), te problem kloniranja (pojedinih organa, pa i ~itavih organizama) {iroko otvaraju potrebu i pravnog regulisanja problema nastalih kao posledice navedenog razvitka medicinskih nauka.

Tokom druge polovine dvadesetog veka, zapravo u njegovim poslednjim decenijama, svedoci smo razvitka koji je u temelju uzdrmao vladaju}a shvatanja u oblastima biologije i individualizacije pojedinih ljudskih jedinki, te ukazivanja na nasledne osobine me|u ljudima. Veoma va`no je saznanje da se putem tzv. DNK testa mogu dokazati prisustvo ili odsustvo pojedinih u~esnika u odre|enim doga-|ajima. To prakti~no zna~i da se, kao i putem otisaka prstiju, mo`e dokazati da li je neko lice u~estvovalo ili nije u~estvovalo u nekom krivi~nom delu. Novina je kod DNK testa da se ~ak i iz jedne kapi krvi, znoja, sluzi, pljuva~ke ili sperme, pa ~ak i iz vlasi kose ili dlake mogu utvditi prisustvo ili odsustvo u~e{}a odre|enog lica u nekom doga|aju.

Prakti~na posledica otkri}a DNK testa je izvanredno zna~ajna, kako u domenu gra|anskog, a pogotovo na podru~ju krivi~nog prava.

Pomo}u DNK testa mo`e se ta~no utvrditi srodni~ki odnos, {to prakti~no zna~i da se mo`e i utvrditi i o~instvo. Kao dalja posledica toga je da prestaje potreba da se vode dugotrajne i zanemaruju}e parnice za utvr|ivanje o~instva radi ostvarivanja alimentacionih zahteva majki vanbra~no ro|ene dece. Dalja posledi-ca utvr|enog o~instva javlja se i u domenu naslednog prava.

II

No, otkri}e DNK testa delovalo je veoma zna~ajno i na podru~ju krivi~nog prava u materiji odre|ivanja krivi~ne odgovornosti, te i presudama ljudi osu|enih na smrt.

Knjiga (autora Bodo Atile i Boka Jano{a) ~iji se prikaz daje, tretira upravo ulogu koju i ma DNK test u pogledu utvr|ivanja krivi~ne odgovornosti. Pomenuta dva autora, n au~ni radnici univerziteta u Segedinu u Ma|arskoj, objavili su na ma

|arskom jeziku (uz materijalnu pomo} donatora iz Amerike) monografiju koja tretira pitanje na smrt osu|enih zbog plja~ke, razbojni{tva, ubistava i seksualnih delikata, a ~ija je nevinost dokazana putem DNK testa, gotovo u poslednjem momentu pred izvr{enje smrtne kazne nad njima. Knjiga obuhvata period poslednjih decenija dvadesetog i po~etak dvadeset i prvog vega. (Poslednje odluke kojima se osloba|aju krivice nevino osu|ena lica donete su 2003. godine.) Knjiga nabraja 232 slu~aja sa teritorije SAD. Slu~ajevi su razvrstani u dve grupe. U prvoj grupi je navedeno 107 slu~ajeva lica osu|enih na smrt, kod kojih je docnije dokazano da nisu u~inili dela za koja im je su|eno, te 125 slu~aja kod kojih je nakon njihove osude na vremenske kazne putem DNK testa dokazano da su nevino osu|eni za ne{to {to nisu skrivili.

Spisak 107 ljudi osu|enih na smrt sadr`i imena pomenutih lica, naziv krivi~-nog dela za koje im je su|eno, datum osude i ime savezne dr`ave u kojoj je presuda doneta, datum osloba|anja, te primedbe u vezi postupka, koji je prethodio osloba|aju}oj odluci.

Spisak 125 osu|enika na vremenske kazne ~ija je nevinost nakon njihove osude dokazana putem testa DNK, sadr`i tako|e njihova imena, mesto gde je osu-|uju}a presuda doneta, datum osude, krivi~no delo za koje su osu|eni, vrsta izre-~ene kazne i vreme kada je doneta osloba|aju}a presuda.

Pored ovih lista knjiga sadr`i opis na~ina kako se u SAD odre|uju porotnici, kao i detaljne opise deset karakteristi~nih slu~ajeva lica osu|enih na smrt, ~iju je nevinost (dok su bili gotovo pred izvr{enjem smrtne kazne), otkrivena putem testa DNK.

Valja napomenuti da je Vrhovni sud SAD, dodu{e 1973. godine, izrekao da je smrtna kazna neustavna, ali je tri godine docnije zauzeo suprotno stanovi{te, tako da su pojedine savezne dr`ave ponovo uvele smrtnu kaznu. Interesantno je navesti i statistiku lica ~ija je nevinost (nakon njihove osude) dokazana putem testa DNK. Ti su ljudi proveli u zatvoru preko 1.200 godina; prose~no je osu|enik u zatvoru proveo 10,5 godina, a najnesretniji ~ak 22 godine. Li{enje slobode ih je zadesilo u najkriti~nijim momentima njihovog `ivota, u koja spadaju vremena da se zasnuje porodica, kao i borba za stvaranje poslovne karijere. U proseku su li{eni slobode u 28-oj godini `ivota, a (tako|e u proseku) do~ekali su slobodu kada su ve} napunili 38 godina `ivota. Dve tre}ine njih bili su `rtve la`nog ili pogre{nog svedo~enja, a 14% su bili `rtve pogre{nih stru~nih nalaza. Gotovo svaka nevino osu|ena osoba bila je fizi~ki radnik koji je poticao iz siroma{nijih slojeva dru{tva, a dve tre}ine njih je pripadalo doseljenicima (ili njihovim potomcima) iz ju`ne Amerike ili pak Afroamerikanaca (termin koji se u novije vreme odoma}io ume-sto naziva Crnac).

U knjizi je (kao {to je to ve} napred nazna~eno) detaljno prikazano 10 slu~a-jeva ljudi osu|enih na smrt zbog dela koja nisu po~inili. Kao najkarakteristi~niju `rtvu pominjemo slu~aj Miltona Krona (Roy Milton Kron) optu`enog za ubistvo jedne `ene. Nakon donete smrtne presude dokazano je ne samo da osu|eni Milton Kron nije u~inio delo za koje je osu|en, nego je otkriven i pravi po~inilac ubistva. Naime, po{to je nau~no utvr|en zna~aj DNK testa, ustrojena je u cilju evidencije baza DNK testova lica osu|enih ili optu`enih za krivi~na dela (kao {to, uostalom, postoji i baza otisaka prstiju putem kojih se mo`e lako utvrditi identitet po~inila-ca krivi~nih dela). Upore|uju}i tragove na|ene na telu `ene za ~iju smrt je Milton

Kron osu|en, otkriveno je putem testa DNK (iz baze podataka DNK testova) da je po~inilac ubistva izvesni Kenet Filips (Kenneth Phillips), osu|en zbog ubistva jo{ 1988. godine, a koji se upravo nalazio na izdr`avanju kazne zbog izvr{enog drugog krivi~nog dela.

Iako se u ovom prikazu tretiraju samo slu~ajevi iz SAD, slobodni smo da pomenemo i slu~aj koji se desio u Kanadi, a predmet mu je tako|e utvr|ivanje nevinosti putem testa DNK. Dana 23. XI 1999. godine kanadska novinska agencija i gotovo sve kanadske novine objavile su da je rasvetljen zlo~in koji se desio jednog hladnog januarskog jutra 1969. godine u mestu Saskatunu (Saskatoon) u provinciji Saska~un (Saskatchewan) u Kanadi. Tog jutra je prona|en le{ dvadesetdvo-godi{nje Gel Miler (Gail Miller). Utvr|eno je da je silovana, a potom i ubijena, a le{ joj je bio izmrcvaren. Za to nedelo je na osnovu pogre{no sprovedene istrage osu|en na dugogodi{nju robiju tada jo{ nepunoletni David Milgard. Po{to je propatio na robiji 23 godine, dokazana je njegova nevinost. Utvr|eno je da nije mogao biti ubica pomo}ne bolni~arke Gel Miler, nego je putem baza testova DNK utvr|eno ne samo da Devid Milgard ne mo`e biti smatran ubicom nesretne Gel Miler, nego je otkriven i stvarni ubica. To je bio izvesni Lari Fi{er (Larry Fisher), lice koje je zbog seksualnih delikata bilo vi{e puta osu|ivano i zbog toga preko 20 godina proveo na robiji. Na osnovu utvr|ene krivice sud je 5. I 2000. godine Lari Fi{eru utvrdio kaznu do`ivotne robije.

Posle ove digresije u kojoj je (pored brojnih slu~ajeva iz SAD) pomenut i slu-~aj iz Kanade u kojem je putem DNK testa utvr|ena nevinost okrivljenog, a otkriven je i osu|en pravi u~inilac krivi~nog dela, valja ista}i da su autori knjige ~iji se prikaz ovde daje sproveli svoja istra`ivanja na osnovu brojnih izvora koje autori detaljno navode.

Na kraju ovog prikaza opravdano je da se navedu `elje i cilj koji su autori u zaklju~ku knjige izrazili, i koji glasi:

“Cilj nam je bio da iz zida ljudske samouverenosti izvadimo nekoliko cigala, te nam je `elja da svi koji knjigu budu pro~itali budu oprezniji i predo-stro`niji, te da ne presu|uju preuranjeno. Knjiga je upu}ena svima koji eventualno i sada pate li{eni slobode zbog ne~ega {to nisu skrivili, kao i svima onima koji ne veruju da se to jednom i njima mo`e desiti.”

Prof. dr Karlo Kova~ profesor VEK[ u penziji