Дискриминација и говор мржње према муслиманским избеглицама – законодавство и пракса
Журнал: Pravo - teorija i praksa @pravni-fakultet
Рубрика: Review paper
Статья в выпуске: 3 vol.43, 2026 года.
Бесплатный доступ
Овај рад анализира дискриминацију и говор мржње усмерен према муслиманским избеглицама у савременим демократским друштвима, са посебним фокусом на јаз између формално гарантованих људских права и њихове стварне примене у пракси. Иако међународни и национални правни оквири гарантују слободу вероисповести, једнакост и заштиту избеглица, муслимански мигранти све чешће се суочавају са стигматизацијом, искључивањем и непријатељством у свакодневним друштвеним, политичким и институционалним сферама. Рад полази од става да се ове појаве не могу тумачити као појединачни случајеви предрасуда или спорадичне ксенофобије, већ као структурни и системски феномен укорењен у политичком дискурсу, медијским наративима и административним праксама. Ослањајући се на интердисциплинарне теоријске приступе из области права и социологије, дискриминација се концептуализује као кумулативна, институционална и интерсекционална појава која делује кроз директне и индиректне механизме. Квалитативним методама, укључујући анализу садржаја и дискурса, компаративне студије случаја и преглед секундарних емпиријских података, испитују се примери Немачке, Сједињених Америчких Држава и Аустралије како би се идентификовали понављајући обрасци секуритизације миграција, искључености са тржишта рада и симболичке стигматизације муслиманских избеглица. Посебна пажња посвећена је улози говора мржње и дигиталних платформи у нормализацији непријатељства и оправдавању рестриктивних миграционих политика.
Короткий адрес: https://sciup.org/170213794
IDS: 170213794 | УДК: 323.12:28-054.73 | DOI: 10.5937/ptp2603168A
Discrimination and hate speech against Muslim refugees – Legislation and practice
This paper examines discrimination and hate speech directed at Muslim refugees in contemporary democratic societies, with particular focus on the gap between formally guaranteed human rights and their actual implementation in practice. Although international and national legal frameworks guarantee freedom of religion, equality, and refugee protection, Muslim migrants increasingly experience stigmatization, exclusion, and hostility in everyday social, political, and institutional contexts. The study proceeds from the premise that these phenomena should not be understood as isolated prejudice or sporadic xenophobia, but rather as a structural and systemic phenomenon embedded in political discourse, media narratives, and administrative practices. Drawing on interdisciplinary theoretical perspectives from law and sociology, the research conceptualizes discrimination as cumulative, institutional, and intersectional, operating through both direct and indirect mechanisms. Using qualitative methods—including content and discourse analysis, comparative case studies, and secondary empirical data—the paper analyzes developments in Germany, the United States, and Australia to identify recurring patterns of migration securitization, labor market exclusion, and symbolic stigmatization of Muslim refugees. Particular attention is devoted to the role of hate speech and digital platforms in normalizing hostility and legitimizing restrictive migration policies.
