“Келажак ўқитувчиси” илмий-тадқиқот лабораторияси ва унинг фаолияти

Автор: Жабборова О.М.

Журнал: Экономика и социум @ekonomika-socium

Рубрика: Современные науки и образование

Статья в выпуске: 8 (87), 2021 года.

Бесплатный доступ

мақолада “Келажак ўқитувчиси” инновацион илмий- тадқиқот лабораторияси ва унинг фаолият мазмуни тўғрисида фикр юритилган.

Таълим, тадқиқот, лаборатория, ўқитувчи, фаолият, инновация, мазмун, усул, ёндашув

Короткий адрес: https://sciup.org/140254869

IDR: 140254869

Текст научной статьи “Келажак ўқитувчиси” илмий-тадқиқот лабораторияси ва унинг фаолияти

Ўзбекистон Республикаси Президентининг 2021 йил 16 июндаги видеоселектр йиFилишида олий таълим муассасаларида илмий-тадкикот ишлари самарадорлигини ошириш, профессор-укитувчиларнинг илмий салоҳиятини кучайтириш ва олий таълим жараёнида талабаларнинг илмий тафаккурини талаб даражасида шакллантиришга доир қўйган вазифаларининг ТВЧДПИ “Бошланғич таълим” кафедраси томонидан ижроси таъминланишга киришилди. Бу борада Институт ректоорининг 2021 йил 5 июлдаги “Институтда илмий салохиятни ошириш, илм-фан ва инновацияни ривожлантириш тўғрисида”ги буйруғи қабул қилиниб, унда кафедрамиз хузурида “Келажак укитувчиси”   илмий-тадкикот лабораторияси ташкил этилди.

^озирги замон укитувчисига куйиладиган талаблар Узбекистон Республикаси Президентининг 2020 йил 27 февралдаги “Педагогик таълим сохасини ривожлантириш чора-тадбирлари тугрисида”ги ^арорида белгилаб берилган[1]. Мазкур Қарорда ҳозирги замон ўқитувчиларига нисбатан куйидаги талаблар куйилган:

  • -    касбий талаблар;

  • -    ижтимоий талаблар;

  • -    шахсий талаблар.

Мазкур талаблар мажмуи ва уларни бўлажак ўқитувчиларда шакллантириш муаммолари “Бошланғич таълим” кафедраси ҳузуридаги “Келажак укитувчиси” илмий-тадкикот лабораторияси томонидан тадкик этилади ва мазкур муаммонинг ечимлари буйича илмий-амалий хамда инновацион тавсиялар ишлаб чикилади.

“Келажак укитувчиси” илмий-тадкикот лабораториясининг асосий мақсади бошланғич таълим муаммоларини, келажак ўқитувчисига қўйиладиган касбий, ижтимоий ҳамда шахсий талабларни инновацион, фундаментал ва илмий-амалий тадкики этишдан иборат. Илмий-тадкикот лабораториясининг асосий вазифалари куйидагилардан иборат:

  • -    бошланFич таълим муаммоларини инновацион ёндашувлар асосида тадкик этиш;

  • -    келажак укитувчисига куйиладиган касбий, ижтимоий ва шахсий талабларни илмий-амалий ва инновацион жихатдан тадкик этиш, мазкур талаблар асосида бўлажак ўқитувчиларни шакллантириш методологиясини ишлаб чикиш;

  • -    кафедранинг илмий-тадкикот ишлари натижадорлигини ошириш, ёшларни илмий фаолиятга кенг жалб этиш ва тадқиқот ишларининг инновацион инфратузилмасини шакллантириш;

  • -    илмий ишларни тижоратлаштириш ва илмий фаолият субъектларидан самарали фойдаланиш бўйича консалтинг хизматлари курсатиш;

  • -    кафедрага инвестициялар жалб этиш буйича таклифлар тайёрлаш;

  • -    кафедранинг бюджетдан ташкари маблаглар хисобига стартап лойихаларини ишлаб чикиш;

  • -    бошлангич таълим буйича илмий мактаблар яратиш ва улар асосида Келажак укитувчисининг фаолият асосларини амалий яратиш;

  • -    кафедранинг таълим, тарбия ва илмий-тадкикот сохаларидаги ютукларини илмий асосларда таргибот килиш ва оммалаштириб бориш;

  • -    бошлангич таълимга халкаро таълим дастурларини жорий этишга доир илмий-амалий ва методик тавсиялар ишлаб чикиш;

  • -    кафедра профессор-укитувчилари ва талабаларининг халкаро нуфузли илмий журналларда маколаларини нашр этиш ва кафедрада h-индекси юкори булган профессор-укитувчилар сонини ошириб бориш;

  • -    иктидорли талабаларни бошланFич таълим муаммоларини тадкик этишга кенг жалб этиб бориш ва уларнинг ютукларини раFбатлантириш;

  • -    кафедранинг иктидорли ёш профессор-укитувчиларини “Эл-юрт умиди” жамғармаси ва Инновацион ривожланиш вазирлигининг Ёш олимлар билан ишлаш дастурлари орқали нуфузли хорижий таълим муассасалари ҳамда илмий марказларига малака оширишга ва стажировка уташига юбориш;

  • -    халкаро хамкорликда бошланFич таълим муаммолари буйича форумлар, конференциялар ва семинарлар утказиш.

Эътибор берилса, илмий-тадкикот лабораториясининг ма^сад ва вазифалари олий бошланғич таълим жараёнини кучайтиришга ва бўлажак ўқитувчиларни замонавий талаблар асосида тайёрлашнинг фундаментал асосларини ишлаб чикишга йуналтирилган.

“Келажак укитувчиси” илмий-тадкикот лабораторияси фаолиятига куйидаги таркиб жалб этилади:

  • -    кафедранинг профессор-укитувчилари;

  • -    мамлакатимизда фаолият олиб бораётган тажрибали илмий мутахассислар;

  • -    иктидорли талабалар;

  • -    таълим тизимининг амалий фаолиятдаги укитувчилари.

Мазкур иштирокчилар томонидан тадқиқ этилган илмий ишланмалар Тошкент вилоятининг умумий урта таълим мактабларида тажриба-синов ишларидан утказилади. Тажриба-синов ишлари натижалари асосида илмий ишлар такомиллаштирилиб, макола, монография ва укув-услубий кулланмалар шаклида нашр этилиб, оммалаштирилади.

“Келажак укитувчиси” илмий-тадкикот лабораториясининг илмий-амалий ва инновацион тадқиқотларида қуйидаги манбаларга асосланиш мулжалланган:

  • -    миллий педагогик мерос;

  • -    педагогик олимларнинг илмий-тадкикотларида баён килинган назарий карашлар ва методик тавсиялар;

  • -    халкаро таълим дастурларида куйилган талаблар;

  • -    эмперик материаллар асосида олинган маълумотлар ва ахборотлар.

Мазкур манбалар асосида амалга ошириладиган илмий ишланмаларнинг асосий эътибори олинган натижаларни амалиётга жорий этишга мулжалланади. Шу сабабли илмий-тадкикот лабораториясининг иш фаолияти мунтазам равишда таҳлил, кузатув, суҳбат, сўровнома ва ўрганиш методлари асосида ташкил қилиб борилади. Бу борада Институтда муайян тажрибалар тўпланган бўлиб, улардан оқилона фойдаланилади. Лабораториянинг амалий базаси сифатида кафедра томоиндан ташкил этилган “Мактаб-лаборатория” х,амда “Укиш ва математик саводхонлик” инновацион тузилмалари олинади. Мазкур тузилмалар лаборатория илмий-тадкикотлари учун тажриба-синов майдончаси булиб хизмат килади[2].

Шундай килиб “Келажак укитувчиси” илмий-тадкикот лабораторияси инновацион характердаги тузилма бўлиб, унинг фаолият натижасида биз ҳар томонлама профессионал ўқитувчини шакллантириш асосларига эга бўламиз. Бунинг натижасида пировардида “Профессоинал ўқитувчи профессиограммаси” ишлаб чиқилади ва амалиётга жорий этилади.

Адабиётлар:

  • 1.    Ўзбекистон Республикаси Президентининг 2020 йил 27 февралдаги “Педагогик таълим соҳасини ривожлантириш чора-тадбирлари тўғрисида”ги Қарори // www. ziyonet.uz

  • 2.    Жабборова О.М. Ўқитишнинг кредит-модуль тизимида ўқув фанларини танлаш тамойиллари. Аcademic research in educational sciences, 2(6), 2021.

  • 3.    Norimbetova, Z. A. (2020). Axborot kommunikatsion texnologiyalari yordamida geometriya fanini o'qitish metodikasi (10-11-sinflar misolida). Science and Education, 1 (7).

  • 4.    Narimbetova, Z. A. (2020). Matematika fanida ta'lim texnologiyalaridan foydalanish o'quvchilar tafakkurining rivojlantiruvchi omil. Academic research in educational sciences, 1 (3), 1253-1261.

  • 5.    Narimbetova, Z., Makhmudova, D. (2020). Developing creative competence through the formation of scientific generalization in students. International Journal of Psychosocial Rehabilitation ISSN, 1475-7192.

  • 6.    Наримбетова, З. А. (2020). Изучение Элементов Фрактальной Геометрии Как Средства Интеграции Знаний По Математике И Информатике В Образовательный Процесс Учащихся Средней Школы. International Journal of Scientific & Technology Research, 9 (4), 677-682

  • 7.    Narimbetova, Z. A. The Study of the Elements Of Fractal Geometry As A Means Of Integrating Knowledge In Mathematics And Computer Science In The Educational Process Of A Secondary School Students. International journal of scientific & technology research, 9 (4), 677-682.

"Экономика и социум" №8(87) 2021

Список литературы “Келажак ўқитувчиси” илмий-тадқиқот лабораторияси ва унинг фаолияти

  • Ўзбекистон Республикаси Президентининг 2020 йил 27 февралдаги “Педагогик таълим соҳасини ривожлантириш чора-тадбирлари тўғрисида”ги Қарори // www. ziyonet.uz
  • Жабборова О.М. Ўқитишнинг кредит-модуль тизимида ўқув фанларини танлаш тамойиллари. Аcademic research in educational sciences, 2(6), 2021.
  • Norimbetova, Z. A. (2020). Axborot kommunikatsion texnologiyalari yordamida geometriya fanini o'qitish metodikasi (10-11-sinflar misolida). Science and Education, 1(7).
  • Narimbetova, Z. A. (2020). Matematika fanida ta'lim texnologiyalaridan foydalanish o'quvchilar tafakkurining rivojlantiruvchi omil. Academic research in educational sciences, 1(3), 1253-1261.
  • Narimbetova, Z., Makhmudova, D. (2020). Developing creative competence through the formation of scientific generalization in students. International Journal of Psychosocial Rehabilitation ISSN, 1475-7192.
  • Наримбетова, З. А. (2020). Изучение Элементов Фрактальной Геометрии Как Средства Интеграции Знаний По Математике И Информатике В Образовательный Процесс Учащихся Средней Школы. International Journal of Scientific & Technology Research, 9(4), 677-682
  • Narimbetova, Z. A. The Study of the Elements Of Fractal Geometry As A Means Of Integrating Knowledge In Mathematics And Computer Science In The Educational Process Of A Secondary School Students. International journal of scientific & technology research, 9(4), 677-682.
Еще
Статья научная