Kodeks korporativnog upravljanja

Skup{tina Privredne komore Srbije donela je Kodeks korporativnog upra-vljanja.1 U izradi Kodeksa su, pored stru~njaka iz Privredne komore Srbije, u~e-stvovali i profesori Pravnog i Ekonomskog fakulteta.

Pravila koja sadrzi Kodeks su dvojakog karaktera:

• 1.    upu}uju}a, obja{njavaju}a, interpretiraju}a i poma`u}a, i

• 2.    imperativnog karaktera, ako imaju zakonsku osnovu tog (kogentnog) tipa.

Cilj Kodeksa je, pre svega, da se poslovnoj praksi pomogne u organizovanju korporativnog upravljanja, kako bi se isto u~inilo {to transparentnije. Efikasno korporativno upravljanje podrazumeva da postoji dobra zakonska i autonomna regulativa.

Posle usvajanja Kodeksa korporativnog upravljanja, Srbija je u{la u grupu zemalja koje imaju svoj nacionalni kodeks korporativnog upravljanja.

Kodeks sadr`i ve}i broj re{enja koja su op{te prihva}ena u nacionalnim kodeksima korporativnog upravljanja zemalja sa dugom tradicijom tr`i{ne privrede. Kodeks ima i ve}i broj originalnih re{enja koja su primerena na{im uslovima pri-vre|ivanja i korporativnog upravljanja. Zna~ajno je ista}i da }e se Kodeks dalje dora|ivati i dopunjavati zavisno od na{ih potreba i kretanja uporedne prakse.

Sadr`ina Kodeksa ogleda se u pravilima o upravljanju i nadzorom nad upravljanjem u dru{tvima kapitala i predstavlja dopunu postoje}oj zakonskoj regulativi. U Kodeksu je istaknuto pravilo: “Da nijedna odredba Kodeksa ne ukida zakonsko pravilo koje isto pitanje ure|uje druga~ije.”

Kodeks se primenjuje na sva kotirana akcionarska dru{tva, odnosno ona akcionarska dru{tva ~ijim se akcijama trguje na tr`i{tu, a koja su ~lanovi Privredne komore Srbije. U~lanjenje u Privrednu komoru, po automatizmu, zna~i prihvata-nje kodeksa, bez ikakvih dodatnih izjava. Kodeks se mo`e primenjivati i u drugim dru{tvima kapitala (dru{tvima sa ograni~enom odgovorno{}u, zatvorena akcionarska dru{tva), u delu koji je primenljiv na njih.

U kori{}enju termina ide se iz krajnosti u krajnost i to po~ev od upotrebe “`argona” pa do stru~noj i {iroj poslovnoj javnosti nepoznatih termina i izraza kao {to su: ekskulpiraju}i, “meko pravo”, “tvrdo zakonsko pravo”, institucionalni arsenal za{tite, investiciona mapa, arsenal nezavisnih tela itd. Sve ovo }e stvarati od-re|ene nejasno}e u tuma~enju Kodeksa.

Pravila Kodeksa se mogu svrstati u tri grupe i to:

• 1.    Zakonska pravila koja su u Kodeksu ozna~ena i formulisana na druga~iji na-~in nego {to je to u~injeno u Zakonu ali se na ovaj na~in ne menja smisao zakona. U Kodeksu se mogu prepoznati po upotrebi re~i: „mora“, „ne sme“, „du`an je“ i sl.

• 2.    Preporuke, koje privredna dru{tva imaju obavezu da ih prihvate i iste pri-menjuju u praksi, te ukoliko to ne u~ine u celini ili delimi~no u obavezi su da za

• 3.    Predlozi, koji pravno ne obavezuju ali je njihova primena po`eljna u upravljanju kotiranim akcionarskim dru{tvima. Predlozi se u Kodeksu prepoznaju po upotrebi re~i „mo`e“, „trebalo bi“ i sl.

* Sekretar Skup{tine grada Novog Sada.

u~injeno odstupanje prezentuju jake i opravdane razloge. Preporuke se mogu prepoznati u Kodeksu po upotrebi re~i „treba“.

Kodeks reguli{e vi{e oblasti i to:

Skup{tina akcionara i prava akcionara

Regulisana su samo najzna~ajnija prava akcionara potrebna za funkcionisa-nje upravljanja dru{tvom, i nisu obuhva}ena imovinska prava akcionara.

U prvi plan se isti~e ravnopravnost akcionara u u~e{}u u radu Skup{tine ak-cionara (u~e{}e u raspravi, glasanju i podno{enju predloga, postavljanju pitanja i dobijanju odgovora) bez obzira na vrstu i klasu akcija koje poseduju. Princip ravnopravnosti i jednak tretman se naro~ito isti~e u odnosu dr`ave prema manjinskim akcionarima i akcionarima koji nisu zaposleni u dru{tvu.

U Kodeksu se navodi kao interes dru{tva da {to ve}i broj akcionara u~estvuje u radu Skup{tine akcionara, kao i potreba da dru{tvo podsti~e akcionare da ostvaruju svoja prava u dru{tvu i da dru{tvo mo`e, osim obaveznih, da uspostavi i dodatne sistema komunikacije u cilju blagovremenog i primerenog izve{tavanja akcionara.

U cilju izbegavanja zloupotrebe pojedinih prava koja ima Upravni odbor prilikom sazivanja Skup{tine akcionara, u Kodeksu su detaljno utvr|ena pravila koja reguli{u ovu oblast. Utvr|eno je da sednicu Skup{tine akcionara saziva Upravni odbor slanjem pismenih poziva akcionarima, sa predlo`enim dnevnim redom i prilozima koji su potrebni za odlu~ivanje na sednicama. Svaka ta~ka dnevnog reda mora biti obrazlo`ena. Upravni odbor treba da objavi na internet stranici dru-{tva poziv za sednicu Skup{tine akcionara sa svim elementima.

Kada je u pitanju glasanje, u Kodeksu je utvr|eno da jedna obi~na akcija daje prvo na jedan glas i da pravo glasa odra`ava srazmeru u~e{}a u osnovnom kapitalu, te da je zabranjeno da u dru{tvu postoje obi~ne akcije sa ve}im brojem glasova (tzv „pluralne akcije“), kao i da se ograni~ava glasa~ko pravo odre|ivanjem maksimalnog broja glasova jednog akcionara, kao i posedovanjem akcija sa povla-{}enim pravom glasa (kao {to su pravo veta na neke odluke dru{tva, pravo da imenuje i opoziva ~lanove Upravnog odbora i dr). Posebno je zna~ajno da, kada postoji suvlasni{tvo na akciji od strane vi{e lica, oni to pravo glasa ostvaruju preko za-jedni~kog punomo}nika ili svi suvlasnici zajedno ostvaruju pravo glasa. Akcionar mo`e ostvariti pravo glasa na sednici Skup{tine li~no ili preko punomo}nika.

Kodeksom se precizno reguli{u pitanja, kao {to su:

• – glasanje u odsustvu , u cilju da se pove}a u~e{}e akcionara, tako {to }e im se omogu}iti da uz niske tro{kove i bez ometanja svojih redovnih aktivnosti u~e-stvuju u radu Skup{tine.

  – glasanje pismenim putem , podrazumeva davanje pismenog uputstva licu odre|enom od strane dru{tva kako da glasa u odsustvu akcionara u njihovo ime. Lica koja glasaju pismenim putem smatraju se li~no prisutnim na sednici i to samo u delu sednice na koji su se njihove instrukcije odnosile. Uputstvo za glasanje pismenim putem ima op{ti karakter i primenjuje se na svaku sednicu Skup{tine ak-cionara i objavljuje se na internet stranici dru{tva,

  – glasanje preko punomo}nika , vr{i se na taj na~in {to se punomo}je daje u pismenoj formi, na obrascu koje je dru{tvo poslalo uz poziv za sednicu. Puno-20

mo}je se mo`e dati i elektronskim putem. Ukoliko punomo}nik, prilikom glasanja odstupi od dobijenih naloga i uputstava ili ne glasa u interesu akcionara, ovo ne uti~e na valjanost donete skup{tinske odluke,

– ugovor o glasanju , kojim se akcionar obavezuje da svoje pravo glasa na Skup{tini akcionara vr{i na odre|en na~in ili da ga uop{te ne vr{i,

– prekograni~no glasnje , u cilju za{tite akcionara sa prebivali{tem ili sedi-{tem u inostranstvu u vezi sa njihovim u~e{}em u radu Skup{tine, na taj na~in {to }e se u akcionarskom dru{tvu doneti posebna pravila u kojima se odre|uje vreme i na~in dostavljanja poziva za Skup{tinske sednice, prevo|enje i dr.

Uo~ljivo je da je veliki broj predvi|enih re{enja originalan, a uvedeno je i vi-{e novih instituta koji do sada nisu postojali u na{oj privrednoj praksi, kao {to su: glasanje u odsustvu, glasnje pisanim putem i prekograni~no glasnje.

Odredbama Kodeksa o ugovoru o glasanju preko punomo}nika regulisana su pitanja koja su ostala neure|ena u zakonu.

Na sednici Skup{tine akcionara va`i pravilo da se glasa javno i to: dizanjem ruku, pritiskom na taster, putem paketa akcija ili na drugi na~in utvr|en osniva~-kim aktom.

Tajno glasanje je obavezno:

– ako dru{tvo ima vi{e od 100 akcionara,

– ako zahtevaju akcionari ili punomo}nici koji poseduju najmanje 10% akcija sa pravom glasa o odre|enom pitanju, kao {to su: izbor i razre{enje ~la-nova Upravnog odbora, usvajanje finansijskog izve{taja i dr.,

– u drugim slu~ajevima kada je predvi|eno osniva~kim aktom.

Tajno glasanje se vr{i putem glasa~kih listi}a i glasanjem rukovodi posebna komisija.

U Kodeksu je utvr|en na~in rada Skup{tine akcionara, a naro~ito pitanje kvoruma i ve}ine za odlu~ivanje, koja treba da bude utvr|ena zavisno od zna~aja skup{tinske odluke i broja akcionara sa pravom glasa koji uobi~ajeno prisustvuju skup{tinskim sednicama i dr. Novo re{enje se ogleda u mogu}nosti promene kvoruma koji je odre|en osniva~kim aktom. Propisana je obaveza dru{tva da formira komisiju za glasanje od najmanje tri ~lana, od kojih je makar jedan diplomirani pravnik. Utvr|ena je i mogu}nost telefonskih sednica, koje omogu}avaju odr`ava-nje sednica bez fizi~kog prisustva akcionara.

U Kodeksu su utvr|ene du`nosti institucionalnih investitora prema svojim ulaga~ima koje se ogledaju u: obavezi da postupaju u najboljem interesu ulaga~a, objavljivanju politike vr{enja glasa~kih prava i izve{tavanju o primeni te politike, objavljivanju da li su i kako glasali itd.

Upravni odbor

Kodeksom se Upravni odbor defini{e kao organ koji je odgovoran za korporativno upravljanje i poslovanje koje }e ostvariti dobit.

U Kodeksu se isti~e:

– fiducijarna du`nost Upravnog odbora prema dru{tvu i svim akcionarima, kao i obaveza da svoje poslove izvr{avaju savesno, sa pa`njom dobrog privrednika, u razumnom uverenju da deluju u najboljem interesu dru{tva, te da postupaju savesno i lojalno prema dru{tvu i njegovim akcionarima, ~u-vaju}i poslovne tajne koje saznaju u svojstvu ~lana Upravnog odbora,

– obaveza Upravnog odbora kontrolnog (mati~nog) dru{tva da vodi ra~una i odgovara za strategiju upravljanja celom grupom povezanih dru{tava,

– princip neutralnosti Upravnog odbora, prilikom i u vreme trajanja postupka preuzuimanja ciljnog dru{tva,

– pravni osnov za anga`ovanje ~lanova Upravnog odbora i izvr{nog odbora je ugovor o radu ili ugovor o delu,

– najmanji (3) i najve}i broj ~lanova (15) Upravnog odbora, {to se utvr|uje osniva~kim aktom, s tim da taj broj mora biti neparan a ~lanovi moraju imati potrebno znanje, sposobnost i stru~na iskustva koja su neophodna za obavljanje poslova iz nadle`nosti Upravnog odbora,

– kumulativno glasanje za izbor i razre{enja ~lanstva u Upravnom odboru, na~in rada upravnog odbora u skladu sa poslovnikom o radu, uz pomo} stru~nih komisija,

– sukob interesa i defini{e {ta se pod ovim podrazumeva, uz izri~itu zabranu da ~lanovi Upravnog odbora svoju poslovnu poziciju zloupotrebljavaju i izvla~e koristi za sebe i ~lanove svoje porodice.

Organ nadzora u dru{tvu

Zakonom o privrednim dru{tvima Republike Srbije iz 2004. godine nije utvr-|ena obaveza da se Kodeksom korporativnog upravljanja reguli{u nadzorni organi, ovo je ipak ura|eno iz prakti~nih razloga, s obzirom, na zna~aj te su Kodeksom dopunjena neka zakonska re{enja.

Zadatak organa nadzora je da vr{i nadzor nad radom Upravnog odbora i Iz-vr{nog odbora (nadzor nad poslovanjem), nadzor nad po{tovanjem prava akciona-ra, nad radom i nazavisno{}u spoljnog razvoja dru{tva i pravila dobrog korporativnog upravljanja.

Kodeksom je utvr|ena obaveza da dru{tvo ili unutra{nji organ nadzora u formi Nadzornog odbora ili revizora u dru{tvu (interna-fizi~ka lica ili odbor revizora), koji se sastoji od najmanje tri ~lana a ne bi trebali da imaju vi{e od devet ~lanova.

Skup{tina akcionarskog dru{tva bira ~lanove Upravnog odbora, a upravni odbor bira internog revizora ili odbor revizora. Kodeksom je utvr|eno da ~lanovi organa nadzora moraju biti nezavisni, da im se ograni~ava broj uzastopnih mandata u istom dru{tvu, kao i najve}i broj funkcija u organima drugih dru{tava kapitala.

Radi efikasnijeg rada organa nadzora, Kodeksom se propisuje obaveza upravnog odbora da omogu}i organu nadzora dostupnost svih relevantnih podataka za obavljanje njihovih zadataka.

Po{to u Zakonu o privrednim dru{tvima republike Srbije iz 2004. godine nije propisano sazivanje i odr`avanje sednica kolektivnog organa nadzora, bilo je logi~-no i neophodno da se ova oblast reguli{e Kodeksom. U Kodeksu je predvi|eno da kolektivni organ nadzora mora da odr`i najmanje ~etiri redovne sednice godi{nje. Za sednicu se {alju pismeni pozivi najmanje osam dana pre odr`avanja sednice. Organ nadzora mora, naro~ito, da sara|uje sa predsednikom Upravnog odbora.

Izve{tavanje javnosti

Za uspe{no i kontrolisano upravljanje dru{tvom veoma je zna~ajna javnost rada koja se posti`e na nekoliko na~in i to: preko internet stranice ili na osnovu iz-ve{taja o korporativnom upravljanju u dru{tvu. Izve{taji moraju biti istiniti, potpuni i jasni, za {ta je odgovoran organ ili lice koje je du`no da sastavi izve{taj.

Kada se izve{tavanje javnosti vr{i preko internet stranice ono mora biti na srpskom i na engleskom jeziku. Internet stranica treba da sadr`i osnovne podatke o dru{tvu i njegovom poslovanju i ovi podaci moraju ostati najmanje tri meseca na internet stranici. Ukoliko dru{tvo nema svoju internet stranicu, podaci se moraju ista}i na oglasnoj tabli dru{tva ili u~initi dostupnim preko besplatnih primeraka iz-ve{taja u prostorijama generalnog direktora.

Izve{taj o korporativnom upravljanju je zna~ajan za kontrolu pravilnosti korporativnog upravljanja u dru{tvu. Upravni odbor je odgovoran za blagovremenost dostavljanja izve{taja Skup{tini akcionara. Upravni odbor je du`an da istakne odstupanje od pravila korporativnog upravljanja koja su sadr`ana u Kodeksu i objasni razloge za to. Upravni odbor u izve{taju treba da navede svoje preporuke o na-~inima unapre|enja postoje}eg korporativnog upravljanja u dru{tvu. Predsednik Skup{tine treba da dostavi Privrednoj komori Srbije izve{taj o korporativnom upravljanju, a Privredna komora objavljuje njegove izvode u svom glasilu.

Revizija finansijskih izve{taja

Pored unutra{njeg organa nadzora, dru{tvo ima i spoljnog revizora. Spoljnog revizora, na predlog Upravnog odbora, bira i razre{ava Skup{tina akcionara. Spoljni revizor mora da ispunjava odre|ene zakonske uslove i ne mo`e biti biran du`e od tri uzastopne godine za isto dru{tvo. Spoljni revizor ispituje da li su finan-sijski izve{taji sastavljeni u skladu sa Me|unarodnim ra~unovodstvenim standardima i daje svoje mi{ljenje o tome.

Povreda kodeksa

Kodeks sadr`i dobre poslovne obi~aje i povrede poslovnog morala, te povreda kodeksa zna~i u isto vreme i povredu dobrih poslovnih obi~aja i poslovnog morala.

U slu~aju povrede pravila Kodeksa, Privredna komora, ~lan Privredne komore, nadle`ni dr`avni organ ili o{te}eni gra|anin mo`e da pokrene postupak pred sudom ~asti.

Sud ~asti pri Privrednoj komori mo`e zbog povrede odredaba Kodeksa da iz-rekne meru u skladu sa Zakonom, statutom i pravilnikom Suda ~asti.

Zaklju~ak

Koriste}i ovla{}enja iz Zakona o privrednim komorama („Sl. Glasnik RS“, br. 65/01), skup{tina Privredne komore Srbije donela je Kodeks korporativnog upravljanja. Kodeks predstavlja potrebu da se formiraju dobri poslovni obi~aji u oblasti korporativnog upravljanja koji ve} postoje u uporednopravnoj praksi razvijenih zemalja, kao {to su Engleska, Nema~ka, Austrija, Holandija, Belgija i dr.

Pored funkcije regulisanja korporativnog upravljanja, Kodeks treba da ostvari i edukativnu funkciju u oblasti upravljanja dru{tvima kapitala. Zbog toga {to su propisi (pre svega zakon) kojima se reguli{e korporativno upravljanje novijeg datuma, Kodeks treba da predstavlja pomo} u pravilnom tuma~enju njihovih odredbi.

Kodeks se sastoji od odredbi koja obuhvataju upravljanje i nadzor nad upravljanjem u dru{tvima kapitala i iste su svrstane u nekoliko poglavlja koja nose nazive: Skup{tina akcionara i prava akcionara; Upravni odbor; organ nadzora u dru-{tvu; izve{tavanje javnosti; revizija finansijskih izve{taja i povreda Kodeksa.

Kodeks }e u budu}nosti biti dora|ivan i dopunjavan u zavisnosti od potreba na{e privrednopravne prakse i napretka re{enja u uporednoj praksi.