Korporativno upravljanje i kompanijsko pravo Republike Srbije

REZIME: U ovom radu autor ukazuje na značaj harmonizacije domaćeg kompanijskog zakonodavstva sa aktuelnim svetskim standardima postavljenim u oblasti korporativnog upravljanja, što je preduslov međunarodnih integracija. Autor analizira fenomen korporativnog upravljanja u opštem kompanijskom aspektu, u svetlu rešenja iz uporednog prava i svet-skih tokova. Autor zaključuje da smo donošenjem modernog zakona, kao što je Zakon o privrednim društvima bliži međunarodnim integracijama, ali da je svakako nužno poboljšati zakonska rešenja u skladu sa bogatom svetskom, korporativnom praksom, te implementacijom osnovnih standarda postavljenih u OECD Principles of Corporate Governance ¹, čime će se ubrzati privredni razvoj Republike Srbije.

Ključne reči: korporativno upravljanje, korporativna praksa, harmonizacija, privredna društva, međunarodne integracije.

I Korporativno upravljanje i regulatorni okvir

Korporativno upravljanje u našoj privrednoj stvarnosti. – Promene u privrednoj stvarnosti svake države su rezultat globalnih uticaja razvijenih finansijskih tržišta, što uočavamo kako u makro aspektu razvoja svetskih privrednih tokova², tako i kod nas, posebno nakon iskustava vezanih za velike berzanske propasti vodećih kompanija u svetu.³ U našim privrednim

* Docent i prodekan za nauku i međunarodnu saradnju Pravnog fakulteta za privredu i pravosuđe Univerziteta Privredna akademija u Novom Sadu tokovima, posebno u poslednjih deset godina, usled makro promena došlo je do pojave i razvoja novih finansijskih instrumenta, poboljšana je metodologija zaštite od rizika i podstaknut je razvoj korporativnog upravljanja. U pravnoj teoriji korporativno upravljanje je definisano kao sistem, kojim se kompanije usmeravaju i kontrolišu.4 „ U osnovi, može se reći da postoje dva globalna razloga zašto je korporativno upravljanje postalo svet-ska i pravna i ekonomska i politička tema. Prvi razlog je razvoj svetskog finansijskog tržišta i njegova globalizacija. Drugi razlog je činjenica da kompanije postaju sve više međunarodne, čime se nacionalni nivo prekriva internacionalnim potrebama jedinstvenih instituta u sferi korporativnog upravljanja.”5 Svetska iskustva korporativne prakse, svakako treba imati u vidu da bi se veliki poslovni krahovi mimoišli u domaćim poslovnim i berzanskim tokovima.

Regulatorni okvir. – Zakon o privrednim društvima Republike Srbije6 predstavlja osnovni regulatorni okvir kod nas, što se tiče kompanijskog prava i korporativnog upravljanja i predstavlja primer modernog zakona7. Korporativni okvir predisponira nadležnosti unutar privrednog subjekta za donošenje različitih poslovnih odluka.8 Osim Zakona o privrednim društvima Republike Srbije9, supsidijerni regulatorni okvir što se tiče kompanijskog prava i korporativnog upravljanja kod nas predstavlja Kodeks korporativnog upravljanja,10 koji je Privredna komora Srbije do-nela u cilju formiranja dobrih poslovnih običaja i popunjavanja pravnih praznina 11, a njime su regulisana upravljačka prava akcionara u društvu.12 Težište korporativnog upravljanja je na stvaranju pravila kojima se štite akcionari od nepostupanja uprave u njihovom interesu, te pozitivnim ocenjujemo novine u Kodeksu po pitanju regulative korporativnog uprav-ljanja13, usmerene ka promovisanju modernih rešenja.14 Struktura korporativnog upravljanja uslovljava pozicije unutar kompanije i nadležnosti za donošenje različitih poslovnih odluka. Osnovne odredbe kompanijskog zakona kojim se uređuju privredna društva, koje se odnose na osnivanje privrednog društva, na odgovornost osnivača i drugih lica, na sedište i poslovno ime, na zastupanje i zastupnike, na lica koja imaju dužnost prema društvu, na individualnu i derivativnu tužbu i na informisanje, objavljivanje i zastarelost, kao i odredbe tog zakona koje se odnose na akcije i druge hartije od vrednosti akcionarskog društva.

II Karakteristike korporativnog upravljanja u kompanijskom pravu Republike Srbije

Dispozitivnost Zakona o privrednim društvima Republike Srbije. – Kako smo napomenuli, naš važeći kompanijski zakon predstavlja osnovni regulatorni okvir u našoj privrednoj stvarnosti, što se tiče kompanijskog prava i korporativnog upravljanja.”U mnogim svojim rešenjima, posebno u domenu korporativnog upravljanja otvorenih (kao i zatvorenih) društava, on je ispred svog vremena, naročito stoga što je prihvatio i ugradio u svoj tekst institute koji su za nivo EU tek najavljeni kao pravci promena kompanijskog prava (nezavisni direktori, kumulativno glasanje, akcije bez nominalne vrednosti, sednice skupštine akcionara ili upravnog odbora putem video-konferencija i korišćenja drugih savremenih tehničkih sredstava, obaveznost internet stranice za objavu podataka od značaja za treća lica, jednogodišnji mandat direktora, fleksibilnost instituta razrešenja, otvorenost ugovora direktora sa društvom, modernizovanje principa lojalnosti i fiducijarne dužnosti prema privrednom društvu određenih lica i slično).”¹⁵

Dispozitivnost odredbi kompanijskog zakona prvenstveno dolazi do izražaja kod regulative ortačkih društava, komanditnih društava i društava sa ograničenom odgovornošću, koji imaju široke mogućnosti specificiranja upravljačke strukture. „Za dobro funkcionisanje sistema korporativnog upravljanja neophodno je na adekvatan način odrediti merodavno pravo za kompanije”.16 Kod akcionarskih društava, prvenstveno otvorenih dispozi-tivnost je smanjena, a u cilju premošćavanja eventualnih problematičnih odnosa, koji bi mogli nastati na relaciji akcionara i uprave, kontrolnih i manjinskih akcionara, ali i samog društva i njegovih poverilaca, zaposlenih ili države.17 To su osnovni problemi, koji uspešnim korporativnim upravljanjem moraju biti ako ne rešeni, onda kontrolisani.

Značaj Kodeksa korporativnog upravljanja. – Upravni odbor kotiranog akcionarskog društva može da donese svoj pisani kodeks ponašanja ili da prihvati neki drugi kodeks, koji bi se primenjivao na društva kapitala upravljanja¹⁸, te je Privredna komora Srbije donela Kodeks korporativnog upravljanja¹⁹, u cilju formiranje dobrih poslovnih običaja, popunjavanja pravnih praznina i tumačenja i pojašnjavanja nedorečenih zakonskih odredbi. Kodeksom korporativnog upravljanja regulisana su samo upravljačka prava akcionara u društvu, u cilju podsticanja vršenje ličnih prava akcionara, te su akcentovana pitanja sazivanja sednice skupštine akcio-nara, glasanja, načina rada skupštine akcionara i obaveza institucionalnih akcionara.²⁰

Težište korporativnog upravljanja je na stvaranju pravila kojima se štite akcionari od nepostupanja uprave u njihovom interesu, te pozitivnim ocenjujemo svetske tendencije u regulativi korporativnog upravljanja21, koje zapažamo u Kodeksu korporativnog upravljanja, usmerene ka pro-movisanju modernih rešenja, kao što su da upravni odbor prilikom vršenja pravnih radnji treba da poštuje interese akcionara, ulagača, zaposlenih, poverilaca, potrošača, društva u celini, ali fiducijarnu dužnost ima samo prema prema društvu i njegovim akcionarima, potom insistiranje na principu neutralnosti upravnog odbora za pravne radnje preuzete za vreme trajanja postupka preuzimanja ciljnog društva, kriterijumima za određivanje nezavisnih članova upravnog odbora i mogućnost postojanja rukovodioca izvršnih članova iz reda nezavisnih članova uz potrebu razdvajanja pred-sednika upravnog odbora i predsednika izvršnog odbora, obavezi upravnog odbora da obrazuje stručne komisije radi povećanja efikasnosti svog rada i rešavanja složenih problema iz njihovog delokruga i skupštinsko usvajanje politike naknade u društvu, a posebno politike naknade članovima upravnog i izvršnog odbora, moguće vrste i visine naknade, načini njenog određivanja, kao i objavljivanje vrste i visine naknade koju je svaki član upravnog i izvršnog odbora primio uz mišljenje i preporuku nadležne komisije. Kodeks korporativnog upravljanja dopunio je zakonska rešenja o organu nadzora u društvu, koja uređuju uslove za izbor članova organa nadzora, informisanje članova organa nadzora u društvu i sazivanje i održavanjem sednica kolektivnog organa nadzora uz detaljno regulisanje jednog od osnovnih postulata korporativnog upravljanja- izveštavanje javnosti.

III Zaključna razmatranja

Osvrtom na problematiku korporativnog upravljanja u kompanijskom pravu u svetskim tokovima, te analizom odredbi Zakona o privrednim društvima i Kodeksa korporativnog upravljanja uočili smo da su osnovni nedostaci uprave privrednih društava i u svetu i kod nas nedostatak tran-sparentnosti u poslovanju, nedostatak nadzora, zloupotreba ovlašćenja, ali i neefikasna interna kontrola. Obzirom da je suština korporativnog upravljanja iznalaženje najboljeg načina na koji će izvršni odbor i menadžment postaviti korporativne ciljeve, voditi dnevno poslovanje, odgovarati akcio-narima i organizovati poslovanje u skladu sa važećom regulativom ukazujemo na značaj harmonizacije domaćeg zakonodavstva sa aktuelnim svet-skim standardima postavljenim u oblasti korporativnog upravljanja, što je preduslov međunarodnih integracija.

Donošenjem modernog zakona, kao što je Zakon o privrednim društvima naš privredni sistem je stabilizovan i usmeren u pravcu progresivnog razvoja. Uspešnu harmonizaciju svakako je nužno nastaviti sa započetim procesima u sferi kompanijskog prava po ugledu na standarde korporativnog upravljanja postavljene od OECD-a.

Autor zaključuje da smo donošenjem modernog zakona, kao što je Zakon o privrednim društvima bliži međunarodnim integracijama, ali da je svakako nužno poboljšati zakonska rešenja u skladu sa bogatom svetskom, korporativnom praksom, te implementacijom osnovnih standarda postav- ljenih u OECD Principles of Corporate Governance22, čime će se ubrzati privredni razvoj Republike Srbije.

Marijana Dukić-Mijatović

Vice dean for Science and International Cooperation – Faculty of Law for Business and Justice University Business Academy Novi Sad

Corporate Governance and Companies Business Law of the Republic of Serbia